offline
- darios
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2007
- Poruke: 737
|
Tekst iz Politike.
Citat:Cveće za vođu, bez presedana
Umetnost Severne Koreje predstavljena na izložbi u MAK-u paradni je primer komunističke propagande, glorifikacije diktatorskog režima
Od našeg specijalnog izveštača
Beč: Sekire su se podigle, koplja se oštre. Nekoliko meseci pred otvaranja jedne od najkontroverznijih izložbi koje je Beč ikada ugostio – prve retrospektive umetnosti Severne Koreje – „Cveće za Kim Il Sunga. Umetnost i arhitektura Demokratske Narodne Republike Koreje” – krenulo se sa debatama o „sramnom podržavanju propagande jedne od najgorih diktatura”. Kritike upućene direktoru Muzeja primenjene umetnosti (MAK-a) Peteru Neveru, koji je polovinom januara u Beogradu održao predavanje o Strategijama transformacije i repozicioniranju institucija kulture u uslovima savremene kulture i društva, nisu toliko okrenute samom konceptu predstavljanja nečeg nikada viđenog van granica zemlje apsurda zvane Demokratska Narodna Republika Koreja, već odsustvu komentara o izloženim delima. Ni na izložbi ni u propratnom, veoma luksuzno opremljenom katalogu, zaista nema kritičkih osvrta na stvaralački proces, umetnički razvoj ni na sociopolitičke uslove u kojima su dotična dela nastala, što se u medijima delimično tumači kao kukavičluk, a delimično kao pasivno prihvatanje neprihvatljivog. Izložba „Cveće za Kim Il Sunga” je u jednom trenutku postala aktuelna i tokom austrijske predsedničke predizborne kampanje, kada je kontroverzna desničarska Slobodarska partija Austrije postavila pitanje da li je aktivni predsednik države Hajnc Fišer umešan u tu „odurnu stvar”.
Čak i bez trenutnih političkih zbivanja u kojima se situacija između Severne i Južne Koreje sve više zateže, pitanje koje se sve češće čuje – „čemu ovo služi” – deluje sasvim opravdano. Umetnost predstavljena na izložbi u MAK-u paradni je primer komunističke propagande, glorifikacije diktatorskog režima i jednog tužno-bljutavog falsifikata kolektivne sreće. Pa ipak, ovde treba staviti prst na čelo jer se nameće jedino relevantno pitanje – da li bi do ove izložbe ikada došlo da su se njeni inicijatori usudili na kritiku?
Nepoverenje prema zapadu
Pre svega, treba se podsetiti nekoliko činjenica:
O gladi koja je do sada ubila dva miliona ljudi, u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji se ćuti, kontakt sa spoljnim svetom praktično ne postoji, a imidž srećne nacije se čuva batinom i neprekidnom propagandom režima. Severna Koreja je zemlja u kojoj se turistima pri stupanju na njenu teritoriju zaplenjuju pasoši i mobilni telefoni, u kojoj im je dozvoljeno da se kreću samo sa lokalnim vodičima i da fotografišu samo „lepe motive” na kojima nema prizora bede i nemaštine ili dokaza represalija. Jednom kada se nađu na tlu Severne Koreje, od turista se očekuje da se poklone velikoj statui Kim Il Sunga ne bi li ukazali poštovanje velikom tvorcu nacije. Odbijanje se shvata kao uvreda...
„Cveće za Kim Il Sunga” izložba je bez presedana. Od momenta kada je odlučio da u Beču pokaže 133 ulja na platnu, plakata i crteža koje su zajedno odabrali kustos izložbe Betina Buse i direktor Nacionalne galerije u Pjongjangu, Neveru je bilo potrebno četiri godine da realizuje zamišljeni projekat za koji je bio inspirisan 2003, pri svojoj prvoj neplaniranoj poseti Severnoj Koreji. Do poslednjeg trenutka nije bilo jasno da li će izložba ikada biti postavljena, jer su komplikacije bile uslovljene korejskim nepoverenjem prema zapadnom stavu o njihovoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Prvi put u istoriji ove sporne komunističke diktature desilo se da je četrnaest portreta vođa Kim Il Sunga (1912–1994) i njegovog sina i političkog naslednika generala Kim Džong Ila napustilo zemlju, a svega četiri je izloženo u samoj Severnoj Koreji i to u Nacionalnoj galeriji u Pjongjangu. Pošto se portreti oba diktatora smatraju nacionalnim blagom, od MAK-a se očekivalo da poduzme sve neophodne mere obezbeđenja, ali je uobičajena podrška države izostala – Ministarstvo finansija je odbilo da pruži garanciju za eventualna oštećenja bez koje nijedna veća galerija sebi ne bi mogla da priušti organizaciju izložbi zasnovanih na pozajmicama iz inostranih umetničkih institucija. Never je u poslednjem trenutku uspeo da zaključi privatno osiguranje za „Cveće za Kim Il Sunga”, što je prvi takav slučaj u čitavoj novoj istoriji muzejskih pozajmica.
Za mnoge od nas, dobar deo postavke izložbe je mali izlet u prošlost i u prepoznatljive inscenacije „interaktivne ljubavi” između obnevidele mase i kalifa. Ruku na srce, zapadnom Evropljaninu je teže da bude cinično zabavljen kompozicijama na kojima radnice cvrkućući kreću u akciju čišćenja ulica ili portretom vojnika koji je, budući da je kao Pinki politički potkovan, i majstor i vrstan violinista koji jednako dobro barata puškom. Među mnogobrojnim umetničkim radovima bi sigurno bilo lako prepoznati veliki umetnički potencijal da motivi nisu toliko obojeni ideologijom koja štipa za oči.
„Pesma pobede”, 2008.
I kod izloženih plakata, nekadašnji zatočenik istočne zavese ima osećaj „već viđenog”: crveni barjaci, zvezda petokraka, srp i čekić, mišićavi radnici i parole podstreka na političku mobilizaciju, lojalnost režimu i „samodoprinos” jedinoj pravoj ideologiji. Za zapadnu publiku je to ipak samo neka vrsta egzotike koju je preživljavala kroz mnogobrojne komercijalne bioskopske produkcije.
Proizvodnja radova
„U Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji umetnost vrši socijalnu funkciju i stoji u tesnoj vezi sa tokovima revolucije (...) Svi umetnici su članovi državnih udruženja i primaju mesečne plate. Zauzvrat moraju da proizvedu određen broj radova”, stoji u informatoru izložbe MAK-a. Dodatni komentar u stvari i nije potreban.
Skroman ali ne manje sablastan deo izložbe posvećen graditeljstvu Severne Koreje ilustruje planove režima da od Pjongjanga napravi „raj na zemlji” zamišljen kao ovozemaljski neimarski hvalospev „ocu nacije”. Poseban akcenat je stavljen na sto sedamdeset metara visoki Čučhe toranj dovršen za sedamdeseti rođendan Kil Il Sunga (1982), najveći spomenik od granita koji je ikad podignut.
Sva ulja na platnu, plakati i filmovi pokazani na izložbi nastali su od 1960 do danas. Do željno iščekivanih komentara i kritika će doći na jesen, na simpozijumu „Usađivanje semena u svest publike: Umetnost i kultura u Demokratskoj Narodnoj republici Koreji” (3–4. septembra) koji su organizovali Bečki univerzitet, ChairofEastAsianEconomyandSociety“ i MAK. Najavljeni su predavači eksperti sa naučnih institucija iz Holandije, Velike Britanije, iz Beča, San Franciska, Vankuvera, Bostona i Južne Koreje.
|
