Artiljerija za opštu podršku - struktura jedinica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvi put moras da racun uradis rucno, mislim prvi put u zivotu. I to rucno ne mora siberom, moze i u Excelu ili Matlab-u, ali da znas koje su jednacine i odakle su dosle. Sad ja pricam po sebi, sto je malo kretenski jer niti sam ispalio granatu iz topa, niti sam video rat iz prve ruke. Cak i 99. nisam bio u Srbiji, vec su me odveli kod babe u Makedoniju, ono sto je sigurno... Ali kada krenu da prste granate oko tebe, treba biti lud pa da ti je svejedno. Geodete kada pogrese 1 cm na ispitu padaju ispit. Sad litaratura je obicno dozvoljena na ispitu, ali ne i racunar, ja bas i nisam geodeta, ali sam polagao svega par predmeta na racunaru, Informatiku 1 i 2 (i to dvojku delimicno) i numericke metode; ostalo sve na digitronu i hvala Bogu pa ne moram da radim na njemu. U racunaru, cak i kada ne koristis specializovani program, vec samo obicni excel, upises jednacinu samo jednom pa je onda racunas hiljadu puta (numericko resavanje diferencijalne jednacine, sad neko ce razumeti, a neko nece). A oped svakome se desi da nesto pogresi kada racuna, 2+2=5, kod gradjevinarstva je zahvalno sto cesto greska dovede do nebuloznog rezultata, toga u artiljeriji verovatno nema, ili ima manje. A i niko ne puca po tebi dok racunas.
Sad sto sam ja sve ovo napisao? Pa danas vec imas specijalizovane programe za racunanje artiljerijskih parametara. Opet ti treba pismen operator da podesi kooeficijente kako treba i proveri da li racunar izbacuje dobro resenje. Prvi put uradis racun starom metodom i racunarom, pa ako se slazu, ti onda raspalis svako sledece gadjanje racunarom. Ti mu upises koordinate cilja i stisnes pali, a racunar i automat (punjac) sve ostalo urade sami. Ma u komandnom centru mu upisujes ciljeve, a sve ostalo automatika. A racunar nema strah od smrti, niti savest.
I sto se tice obrazovnih profila, sad mozda sam ja malkice arogantan, ali ako sam ja imao na faksu matematiku, geodeziju (jeste osnovnu), kosi hitac (u sastavu mehanike 2), mehaniku fluida, metrologiju (nesto malo u Hidrologiji), merenja u hidrotehnici, i neko iskustvo sa empirijskim racunom, ne cini mi se da bih imao mnogo problema da savladam artiljerijsko gadjanje. E sad jeste da donosim zakljucke na uzorku od 1, ali nekako mi se cini da nekim obrazovnim profilima bi obuka dosla prirodnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Artiljerijska brigada Finske Armije



Artiljerijska brigada (Tykistöprikaati) obučava regrute i aktivni sastav za ratne dužnosti. Obezbjeđuje i meteorološku prognozu za Niinisalo region, a trenira i većinu službenih pasa FDF. Brigadu čine 800 regruta i 400 aktivnih vojnih i civilnih lica.

Brigadu čine Satakunta artiljerijska regimenta, izviđački bataljon, artiljerijska škola, i vojni orkestar. Brigada godišnje obuči 1600 regruta. Satakunta artiljerijska regimenta raspolaže sa dvije topovske baterije, opremljene od lakih haubica 122mm do topova 155mm sa baterijom za podršku koja obuhvata vezu i osmatrače. Izviđački bataljon raspolaže baterijom teških VBR (MLRS), baterijom UAV, a Štabna Baterija raspolaže sa UAV izviđačkom baterijom. Regruti učestvuju u nekoliko vježbi sa bojevim gađanjima na lokalnom poligonu, prije izvođenja tronedeljne nacionalne vježbe bojevog gađanja artiljerijom koje se održava dva puta godišnje na poligonu Rovajarvi u Laplandu.








K 54 130mm rashodovani 2012.






Transport i prikupljanje na Rovajarviju






Legende vježbaju i karteč

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čif,
ajde pogledaj ovo
mycity-military.com/Artiljerija-municij.....viste.html
pa reci da li bi mogao savladati art.gađanje ( uz dužno poštovanje)

Klijft,
sa jedinicom koju si naveo u prethodnom postu (A Co./1Bn/17 Field Art.) sam radio kada su imali m109 A3,momci su bili ok,ali se njihovo zmanje NE MOŽE porediti sa znanjem naših momaka.Sa komandirom voda a kasnije i baterije sam imao žešće rasprave oko toga šta je 1/1000-hiljaditi-oni misle da pun krug ima 6400 i to je to-ruska podjela-šta je to?Računač prima podatke o pogotcima od satelita,bpl,radara,aviona a ako mu se računar pokvari umrežiće se i neko drugi će odraditi za njega.Za grafičku i aritmetičku metodu izračunavanja elemenata gađanja nikada nije ni čuo.


Vrabac,
svaka ti je na mjestu.kao da si gledao moju bateriju/divizion/brag/map.Je...a stranka je bio oficir računač,rijetko kada komandir bat.koji je bio ili extra ili dno.mada su kod nas vojnici radili sve:vozač,nišadžija,tempirač,punilac-svako radi sve.slažem se da bi trebalo započeti (prioritet) modernizaciju kis-a,nabaviti sat-nav, modernije laserske daljinomjere i busole,radare idt a sve u cilju da se smanji vrijeme potrebno za izračunavanje elemenata/popravki uz povećanje preciznosti.
Jedino se ne slažem oko podjele artiljerije kako si je zamislio,dodao bi još nešto-artiljeriju za direktnu podršku....sutra nastavak,umoran sam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel se još Šveđani drže one njihove podjele?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 12 Jun 2013 2:47

Pogledao, tj. proucio algoritam Vrabca za Normalni Geodetski Zadatak, a ovoj drugi samo pogledao (jer postaje kasno) i mogu ti reci da sam ga savladao u prvome semestru fakulteta, te da je prvi pismeni ispit koji sam polozio u karijeri studenta, bio iz geodezije, i da sam imao prakticno to isto (mada malo komplikovanije).
Jedino u geodeziji (a sada sam pogledao ispitni zadatak jer ga jos cuvam):
-Daljina je u cm, odnosno metri sa dve decimale (takva je i visina);
-Mereni ugao je u stepenima, minutima i sekundama, a ne u ofrljim miliradijanima. Imas mereni ugao do predhodne tacke cije koordinate znas, i mereni ugao do tacke cije koordinate odredjujes. Sa datim azimutom je neuporedljivo lakse, ovako moras da ga racunas;
-Visinski ugao je u stvari zenitni ugao (dakle 90 stepeni je normala, mada odavno je to bilo), takodje u stepenima, minutima i sekundima.
Dakle Vrabac ja ti garantujem da svaki, ama bas svaki, geodeta je u stanju da izracuna ovo, barem u mirnim uslovima. Ako mu ne ide, onda ste ga zbunili sa miliradijanima (hiljaditima), koji su usput tako zaokruzeni, da bi vas geodete spalili na lomaci kao heretike zbog takve nepreciznosti. Umesto 0,06 ili 0,05625 (ovo pricam iz glave) treba da stoji 0,057296 ili 180/1000/pi(), mada racunar radi savrseno dobro i sa radijanima (samo treba pomnoziti miliradijane sa 1000). Dakle Rusi su uzimali da je pi=3, a Ameri da je pi=3,2, dok danas i obican kalkulator ima isprogramiran broj pi u gomili decimala.

Dopuna: 12 Jun 2013 12:03

Sada sam nesto racunao razlike kordinata izmedju osmatracnice i cilja. Uzeo sam da je kosa daljina 10 km, a da je denivelacija 0. Radio sam sa direktnim radijanima, kao i sa aproksimacijom, i Americkom (Zapadnom) i Ruskom, i onda trazio gresku aproksimacije. I sokirao sam se, nije ni cudo sto je Vrabac toliki protivnik dalekometnog gadjanja. Na primer za Azimut 60, Dos=10 000m, zapadna metoda pravi gresku od 191m, a Ruska 494m!

Ako sam se prevaraio u racunu, evo vam ceo racun u Excel-u, pa me ispravite.

https://www.mycity.rs/must-login.png

Dopuna: 12 Jun 2013 15:28

Pogledao sam i obrnuti geodetski zadatak i sasvim je prost. Naravno Vrabcev algoritam se moze malo smanjiti, ali Boze moj, tamo sam mu ostavio kako se taj problem resava u Matlabu u 6 redova.
Ima jedan vic, kaze kako Albanac zamislja progres: ti stisnes dugme i dzak ti sam padne na ledja. Tako su se ljudi iz namenske mucili da naprave najbolju mogucu cev, najkvalitetnije punjenje, najbolji moguci istrumenti i laser za merenje daljine na OS, racunar, ma sve super i onda neko u racunu prebacuje stepene u miliradijane sa zaokruzenim brojem pi na 3 umesto 3,141592... (dakle ide 180/1000/pi, ako je pi=3, onda se mnozi sa 0,06, ako je pi=3,2 onda se mnozi sa 0,05625, a inace je u stvarnosti 0.05729577951308232087679815481411) i napravi se greska kod Rusa od 4,72%, odnosno -1,83% kod Zapada, ili 4,2 stepena kod Rusa, odnosno -1,64 stepena kod Zapada (ako je azimut 90), pazi stepena. Jedan stepen daje gresku od 17,45 m na svaki kilometar. Sad mozda su i izmenjali, ja samo komentarisem Vrabceve metode, ali sa takvim metodama nije ni cudo da se zalimo na gadjanje na 30, 40 km, krivimo sta li sve vec, a u stvari racun je djubre.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čif, potpuno si pogrešio. Razlog za tvoj pogrešan pristup je prost. Ne shvataš pojam hiljaditog.
Misliš da smo baš toliki pajseri ? Artiljerija gađa granatama preko 50 km već skoro 100 godina.
Da se to uopšte dešava u horizontalnoj ravni ajd reci ti meni kako bi neko računao elemente uopšte.
Postoji prosta formula zove se artiljerijski trougao i glasi metri/kilometri=hiljaditi. Ona uglavnom (u oblasti izračunavanja elemenata) služi za brzo izračunavanje mesne sprave dakle korigovanja elevacije zbog razlike u nadmorskoj visini cilja i vatrenog položaja. E kad nju primeniš ti hiljaditi su PRIRODNI hiljaditi nisu artiljerijski (koji mogu biti ruski ili američki). I njih koriguješ, A ČESTO I NE ako je brza brzina ...

U horizontalnoj ravni se to NE DEŠAVA.

Hiljaditi je tačno određena vrednost ugla. Tvoja greška je TEORIJSKI manja od NAJMANJE PODELE na tvom uređaju, znači manja od 1 hiljaditog. A to je za 10 000 metra red veličina manje od 10 metara.
No pravilo službe glasi da osmatračnica bude do 6000 m od cilja.
ALi hebeš to može u povoljnim uslovima da bude i na 20 000 m. I to na jednu jebenu pojedinaču kuću.
U STVARNOSTI greška je naravno VEĆA. Ona osim dakle najmanje merne vrednosti, dakle hiljaditog sadrži zapravo GREŠKU UREĐAJA kojim meriš i GREŠKU TVOG VIZIRANJA NA CILJ.
Uređaj je međutim napravljen da mu je greška (mehanička i optička) upravo u okviru te svoje najmanje podele u idelanom slučaju a u praksi i pak pobege na više. Međutim kolika je još greška u viziranju zavisi od čoveka a i to ima neke statističke očekivane granice.
I uglavnom se na sabirju u jednom pravcu, praktično možeš da je otkriješ tek MONTE KARLOM.
Pošto je naravno nepraktično svakog čoveka koji to radi statistički meriti POSTOJE STATISTIČKI OČEKIVANE SREDNJE GREŠKE TAKVOG MERENJA KOJE SU URAĐENE NA VELIKOM UZORKU.
Na kraju krajeva greška može i da bude poprilična mada ne toliko i gle čuda ne primećuje su u normalnim daljinama osmtranja i daleko je manja od rasturanja i grdobina meteo-balističkih poremećaja.

Ono što je PROBLEM Čif, je AZIMUT. Naši merni uređji koji su do sada dominirali su bile BUSOLE, a one se nameštaju (RUČNO!) prema magnetskom azimutu, a on pati od geograsfske širine i dužine i od vremena, odnosno stalno se po njima menja. A konstantno određivanje greške busole je mučno.
Čak i tada greška postoji jer ceo proces ima više stavki koje imaju grešku.

Na kraju čak i kad sve uradimo kako treba, što je malo verovatno da će se desiti kod svih jedinica a u brzim dejstvima sa velikim marševima i brzim uvođenjem u borbu sigurno će se desti kod SVIH jedinica da su popravke buslole ofrlje.
I onda greška u horizontalnoj ravni može na daljini osmatranja da bude i 100 i 150 i daleko preko 200 metara u poprečnom pravcu na azimut osmatranja cilja. Čak i više.
Ali tu si u milosti Božjoj da ne kažem u milosti severnog magnetnog pola.

A da te razveslim i NAJMODERNIJI UREĐAJI NA SVETU tu grešku prave od 10 do 40 metara a ONI MANJE MODERNI A MNOGO JEFTINIJI u proseku ne manje od 60 do 70 metara a zapravo i do 120 metara.
Na tih deset kilometara daljine osmatranja.

ALI TO NEMA NIKAKVE VEZE SA HILJADITIMA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac hiljaditi je isto sto i miliradijan, odnosno 1/1000 od radijana (radijan znas sta je). Lepota kod miliradijana jeste da je sin(0,001 radijana) priblizno 0,001. Sada ne znam kako odredjujete 0 azimut, ali to nije ni sadrzano u ovome proracunu, a i ne znam kako odredjujete uglove od 0 azimuta, da li u stepenima ili u hiljaditim. Ako je u hiljaditim, onda je onako kako sam napisao, ako je u stepenima, onda to mogu da korigujem.
U svakom slucaju ako su koeficijenti 0,06 ili 0,05625 ono sto sumnjam da jesu, a to je transformacija iz hiljaditih (ili miliradijana) u stepene, onda tu postoji gruba sistematska greska u proracunu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad je pitanje šta i kako ovakvu bateriju opremiti da bude moderna i funkcionalna. Tu i ma više mogućnosti i rešenja od relativno malih do vrlo kompleksnih.
Pre svega pitanje je da li iči na celokupno globalno rešenje sa svim gadžetima koji su dostupni ili naći neki srednji model pa čak i minimalni. Sadašnje stanje j e svakako daleko od dobrog i objektivno je ispod minimalnog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jun 2013 19:16

Jel ono baterija Gvozdike? Sad nema veze i nju mozemo da uzmemo kao primer.
Ja bih osim vozila koja nose artiljerijska orudja (njih 6 ili imao:
-2-3 vozila na gusenicama sa municijom;
-Jedno izvidjacko vozilo sa ugradjenom ziriskopskom totalnom stanicom (http://hr.wikipedia.org/wiki/Totalna_stanica), ako ne moze ziriskopska moze i obicna (ziriskopska meri Azimut i skuplja je; koristi se za merenje osovine tunela kada se kopa iz oba pravca), sa dva GPS prijemnika (ako su 2 preskupa moze i jedan, ali dva je bolje jer si siguran u rezultat kada se oba poklope), a mozda bi bilo bolje da se vozilo poveze na stacionarnu GPS mrezu (sto bi vredelo u Srbiji), i meteo senzor. Radio veza se podrazumeva. Standardna GPS mreza predstavlja mrezu u kojoj su ugradjeni GPS prijemnici na tackama sa poznatim koordinatama (sad vec zaboravih strucni naziv tih tacaka, belega mi je u pameti), i oni u konstantnom vremenu racunaju gresku GPS-a i salju je pokretnim GPS korisnicima za korigovanje. E sad znam da sam ja nakrcao barem 100k evra vredne geotehnicarske opreme na vozilo, ali sta ces, geodezija mi je nesto sada u glavi . Inace ovo isto vozilo bi mogli da koriste inzinjerci i vojne geodete u vreme mira za geodetska premeravanja, pa ima dvostruku korist.
-Komandno vozilo sa racunarom, radio vezom, 1-2 GPS (po mogucnosti umrezenih kao sto su i ona iz izvidjackog) i metero senzorom. Odavde se obavljaju proracuni. Naravno povezati se sa RHMZ-om, za dodatne informacije o vremenu.
-Ako se gadja na daleko mozda jos jedno vozilo sa metero senzorom i nekim slabijim GPS-om, da ide izmedju izvidjackog i komandnog (dakle izmedju OS i VP), da da bolju sliku o stanju u atmosferi.
-Po mogucnosti jos jedno vozilo u kome ce se nalaziti BPL, odgovarajuceg dometa.

Eh da, ova mreza GPS uredjaja je dizajnirana u vreme kada su Ameri namerno slali pogresne koordinate GPS korisnicima (greska je bila oko 50 m). Dakle ovakom metodom (i sa dva GPS na istoj tacki) mi smo se obezbedili od ometanja. Jasno ako oni iskljuce GPS nama isljucili su ga i sebi.
Sad ja ne bih ubacivao radarske, radio gonimetrijske i one stanice sa zvucnim otkrivanjem u bateriju, vec na neki visi nivo.
-I naravno 1-2 vozila sa pesadijom ili vojnom policijom, da cuva bateriju od diverzanata.

Dopuna: 12 Jun 2013 19:34

Inace uz ADCP dolazi i ziriskop (odredjuje sever), i ja sam se sve do sada pitao zasto je zabranjena prodaja takvog Iranu. Mada njemu smeta zeljezo, mora da se koristi u gumenom ili drvenom camcu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::

Ono što je PROBLEM Čif, je AZIMUT. Naši merni uređji koji su do sada dominirali su bile BUSOLE, a one se nameštaju (RUČNO!) prema magnetskom azimutu, a on pati od geograsfske širine i dužine i od vremena, odnosno stalno se po njima menja. A konstantno određivanje greške busole je mučno.
Čak i tada greška postoji jer ceo proces ima više stavki koje imaju grešku.



Postoje uređaji sa ugrađenim žiroskopom koji mogu da odrede azimut a ako ga nemas mozes ga i sam dosta precizno izracunati, ako imas jos neke tacake cije kordinate su ti poznate.