[sub]Pripadnici OS SAD testiraju haubicu M777[/sub]
Haubica M777 vučeno je artiljerijsko orudje razvijeno u kompaniji Vickers group, a proizvedeno na teritoriji SAD, u kompaniji BAE Systems. Trenutno se ovom haubicom zamenjuju haubice M198 u naoružanju Marinskog korpusa i Kopnene vojske OS SAD. Haubicama M777 naoružan je i Kraljevski artiljerijski puk kanadskih OS koji je koriste u Avganistanu, pri čemu opituju i novu GPS vodjenu artiljerijsku municiju zvanu „Excalibur“. Testiranje haubice se sprovodi i u britanskim OS, gde je kandidat za naslednika lake haubice L118 u nekim pukovima.
Razvoj haubice M777 započet je pod imenom „ultralaka poljska haubica“ u odeljenju za razvoj oružja kompanije VSEL u britanskom gradu Barrow-in-Furness. Kompanija VSEL 1999. godine ulazi u sastav kompanije BAE Systems RO Defence, koji 2004. godine postaje deo kompanije BAE Systems Land Systems.
Iako razvijena u Velikoj Britanji, proizvodi se na tlu SAD. Prvobitni američki partner bila je kompanija United Defense, koja je 2005. Godine pripojena kompaniji BAE. U haubicu M777 ugradjuje se oko 70% američkih delova uključujući i samu cev orudja koju proizvodi Watervliet Arsenal.
Haubica M777 lakša je i gabaritno manja od prethodnih modela haubica. Masa joj je ispod 4 100 kg, što je čini za 42% lakšu od haubice M198 koju zamenjuje. Većina uštede u masi orudja odnosi se na upotrebu titanijuma. Manja masa i manji gabariti haubice dozvoljavaju da bude transportovana sa MV 22 Osprey, helikopterom, kamionom... što znači da u bitku i iz bitke ulazi, odnosno izlazi brže od haubice M198. Manji gabariti ukazuju i da je pogodnija za skladištenje i čuvanje u hangarima. I posluga je redukovana sa 9 na 5, što je ujedno i minimum ljudstva za funkcionisanje orudja.
U kompletu orudja se nalazi digitalni sistem upravljanja vatrom, sličan sistemu koji se primenjuje kod samohodne haubice M109A6 Paladin. Ovaj SUV se u originalu naziva „Towed Artillery Digitization (TAD)“ i proizvodi ga General Dynamics. Haubice u naoružanju kanadskih artiljerijskih pukova takodje koriste digitalni sistem za upravljanje vatrom „Digital Gun Management System (DGMS)“ proizvod kompanije Selex, koji se dokazao u upotrebi sa britanskim haunicama L118 tokom zadnjih 3 do 4 godina upotrebe.
Pored već uobičajene municije u opitovanju ove haubice koristi se i GPS vodjena municija koja omogućava precizne pogotke i na daljini gadjanja od 30 km. Testiranje na poligonu Yuma popkazalo da su ispaljenih 13 od 14 projektila Excalibur, na daljini od 24 km, postigla pogotke unutar kruga od 10 m od mete.
Prva jedinica Marinaca ovu haubicu dobila je u maju mesecu 2005. godine. Do sada su Marinci primili 380 orudja, dok su Kopnena vojska i Nacionalna garda naoružana sa 273 orudja. Kanadjani su haubice M777 nabavili nešto kasnije, u decembru iste godine. Kupljeno je 6 orudja od Marinskog korpusa, a posredstvom ugovora izumedju Ministarstava odbrane SAD i Kanade.
Vatreno krštenje haubicama M777 Kanadjani imaju u operaciji Archer, u okolini Kandahara početkom 2006. godine. Tokom bitke kod mesta Panjwaii, Kanadjani su zahvaljujući projektilima Excalibur ispaljenim iz samo 2 haubice M777 uspeli da potisnu Talibane koji su na bojištu ostavili 72 mrtva pripadnika. U kasnu jesen 2006. godine kanadske haubice dobijaju digitalni sistem upravljanja vatrom što je značajno unapredilo preciznost vatre i omogućilo kvalitetniju podršku sopstvenih snaga na malim daljinama.
