Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

30

Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

offline
  • Pridružio: 24 Feb 2012
  • Poruke: 75

vrabac ::Napisano: 22 Feb 2013 20:42

Znači ta slaba rotacija NE UTIČE na fi i ksi funkciju, njihovu promenu i time prvu nulu (što daje dužinu cevi) ?

Dopuna: 22 Feb 2013 20:46

Uvek sma mislio da je suprotna logika, da se zarotira maksimalno moguće ali ipak sa dobrom rezervom da se ne uleti u Magnusa.


Izvini, ali ništa te ne razumem, moraš egzaktno da pričaš o pojmovima iz dinamike raketa, a ne nešto površno što si negde načuo, i nešto što ništa ne znači, kao “fi, ksi, prva nula...” Ja nemam pojma šta ti je to, ali pretpostavljam da sa ovim pojmom “prva nula (što daje dužinu cevi)” misliš na poluperiod prve oscilacije napadnog ugla rakete u vertikalnoj ravni, koja se često naziva "kritični put". Taj naziv je odatle što na tom putu raketa napravi skoro ukupnu grešku bočnog skretanja, koja je jedna od dominantnih sistematskih grešaka na celoj trajektoriji. Iz ovog sledi da što je kritični put manji to je manja greška rakete na cilju. Smanjenje kriticnog puta vrši se na dva načina:

1.povećanjem brzine rakete u trenutku njenog silaska sa lansirnog uredjaja, jer je onda aerodinamički stabilišući moment veći

2.povećanjem dužine lansirne cevi (što se faktički opet svodi na povećanje početne brzine, ali ima tehnološke nedostatke – dugačke cevi – povećanje mase sistema...)

Ponoviću opet lagana rotacija služi da popravi sve ono što ne znamo o raketi – njenu kompletnu stohastiku (ovde je najizraženiji ekscentricitet sile potiska, koji se slučajno menja kako po intenzitetu, tako i po pravcu).

Nadam da se ne ljutiš i da ti je sada jasnije, pošto te Milinović izgleda nije naučio...mada ne znam kako si uspeo da prođešo pored Ćuka bez ovih elementarnih stvari Very Happy



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4832

Možda zato što je sve bilo uzalud, i oni su to znali.
Haos ratnih godina se na faksu itekako osećao. Moči smo bili valjda prva genracija, valjda je dotle predavao Obrad, koji nam je održao samo nekoliko uvodnih predavnja. Moča je predavao iz glave, bez skoro ikakve opšte strategije predavanja i bez ikakvih skripti a kamoli knjige na koju bi se ozbiljnije pozvao. Kasnije je dao neku rusku knjigu koju sam verovatno samo ja pročitao i dao je neki projektini zadatak koji je bio zasnovan na Nevi. Ja i jedan drugar radili projekat dva meseca drugi nisu ni pipnuli, jbg. Moča kasnje odustao kada je shvatio da drugi nisu prošli ni nultu zonu, potreban broj rakta za uništenje cilja sa poznavanjem i bez poznavanja informacije itd... Pametno sa strane mojih kolega, nisu ni pipnuli a život im je pokazao da im nije trebalo ni za šta u životu.
Kod Ćuka i Ćurčina je bilo slično. I on je odustao od projekata pa čak i od pismenog i iz aerodinamike i iz dinamike leta (mada su projekti bili po meni ekstra laki no možda sa moje fortranske tačke gledišta u to doba smo par nas već rutinski prebacivali nomograme u mikroračunare i koristili približne metode). Samo nas je gadno mlatio na usmenom. Ubio me je sa ocenama jer sam mu rekao da izviđačko topografski rad pogreši u startu jedno 400-600 m pa onda tačnost Ognja od 1 % ne vredi ništa a ni Orkana. Dobro, nisam baš ni briljirao inače.

Vidi to što ja grešim možda i nisu oni krivi, prošlo je više od 20 godina, a ja se tom tematikom nikad nisam bavio, zapravo niko se i nije nešto bog zna kako bavio. Čak su i Gradovi koji su lanisrani iz Ognja su bili viđeni za vreme rata. Od tada do danas jedini živ događaj je Plamen-D a i on je opet iz postojećeg nije nov, kao i 122 od EDEPRO-a koja je opet Grad nije nova. Prave nove rakete nema.

Znači da niko i nije projektovao kritični put sve ove decenije. Dobro je da iko zna.

Od mojih kolega koji su sa mnom studirali, koliko se sećam niko nije završio u vojnoj službi ni u jednom ogranku. Jedna koleginca je jedno vreme radila, jer ju je upravo Ćuk doveo skoro na silu u VTI da se ne potuca po raznim beogradskim firmama ali je na kraju i ona otišla, čuo sam u Englesku.
Imala je prosek 9,35 i ne da je nije zadržao fakultet (što je po zakonu bio dužan) nego je nije primio ni VTI dok Ćuk nije postao direktor.
Ja sam u VTI bio PRIMLJEN (nešto pre toga, nije niko od mojih profana znao) od strane samog instituta, ali je ministar odbrane Bulatović stavio veto na moj ulazak u VTI i to je bilo pre 16 godina.........
Tako da na kraju nije greota zašto ja ne znam ali je VEOMA OHRABRUJUĆE da se neko kao ti javio i da zna PA I MI ZNAMO DA NEKO ZNA što je u ovoj opštoj oseci svega pametnog ipak malo utehe.

Nego jednog se dobro sećam, u pitanju je tačka 2.
Moča nam je pričao da i kada se izračuna taj kritičan put (mlateći po onim Beslovim i Frenelovim funkcijama e sad se stvarno više ne sećam šta smo radili...) i dakle odredi dužina cevi onda se ipak ide sa nekoliko dužina na prvim probama u fazonu da se nađe najmanje kratka moguća cev koja zadovoljava.
El ta empirija ima neku sistematiku ima li tu nečeg onako osebujno zanimljivog ?

Inače odlično si razumeo moj pokušaj opisa dijagrama MAKSIMALNOG KLAĆENJA kao sam ga personalno zvao.

Ako malo forsiramo obrtanje (ali dovoljno daleko od Magnusa) dakle malo više damo obratanja hoćemo li makar nešto MERLJIVO uticati pozitivno na proces ili je nememrljivo malo ?

Sa postoejćim cevima, koliko je odokativna rezerva za povečanje brzine rakete nekim novim gorivom i šta se pri tome mora korigovati ?
Kad su radili Plamen-D morali su da promene ugao mlaznica ?
Znači li to, da bi se, ako se poveća domet Ognju malim povećanjem brzine, ne mora menjati korak uvijanja žljeba u cevi, ali se moraju menjati krila ? Kod velikog povećanja morao bi i korak ako već ne nagazimo kritičnu dužinu što je vrlo verovatno ?

Hvala na objašnjenjima ! Oni tamo oko Nore se pravo naljutiše a lepo im kažem ajde ti bajo meni reci kako da uvedem popravke zbog vlažnosti baruta ili temperature projektila kada su mi izvor samo tablice gađanja. Čak i da merim temperaturu cevi (pod uslovm da je monoblok naravno) i izračunam diletaciju cevi nemam nigde povećanje produvavanja oko vodećeg prstena kao podatak za popravku.
UZGRED el ima neka formula za Oganj ili Plamen ili Grad za vlažnost baruta. Mislim ono smotaću ja jedan mali senzor u jednu u raketu (uništiću je time ali jebi ga...iskoristiću neku koja je oštećena ili nešt slično...)
ali se ne sećam da igde imam popravak zbog vlažnosti baruta. Milsim ona je mala, osim ako nismo u Arakanskim brdima kraj reke Kaladan mesecima ali generalno DA LI POSTOJI PRAKTIČNO ? I da li ja mogu da je uvedem u program za gađanje kao korekciju (za Plamen i Oganj a koristeći tablice)?

Pokušavam da smotam jedan prost program za osnovna oruđa kod nas koji bi se mogao korisiti na svkaom laptopu a možda i android platformi.
Milsim za prostu pripremu je lako, metobiltena neće biti ionako na bojištu pa nijemnogo važno ali biće skraćena sa upustivma za odokativni rad.
Međutim baš bih voleo da te egzotične, ranije nedodirljive popravke uvedem ako je moguće makar morao da petljam sa gomilom malih senzora (o svom trošku jbg.)
Znaš počeo samda mislim i pravljenju priručne meteo opreme. Balonen, laser, odraživač i štoperica.
Ko kod Rusa nekada samo komotnije sa laserom.

Za prizemne podatke o vetru najbolji uređaj sam video neki ruski sa ultrazvukom ali je veliki, težak i meni potpuno nedostupan finansijski...

P.S. Pitaš zašto ovo radim. Hoću da imam kod sebe kada sledeće godine počne bitka za Lebane.
I dajem program skice i uputstvo svima iz trupe i rezerve i instruktažu ako treba. Pro bonno.



offline
  • Pridružio: 24 Feb 2012
  • Poruke: 75

vrabac ::

Nego jednog se dobro sećam, u pitanju je tačka 2.
Moča nam je pričao da i kada se izračuna taj kritičan put (mlateći po onim Beslovim i Frenelovim funkcijama e sad se stvarno više ne sećam šta smo radili...) i dakle odredi dužina cevi onda se ipak ide sa nekoliko dužina na prvim probama u fazonu da se nađe najmanje kratka moguća cev koja zadovoljava. El ta empirija ima neku sistematiku ima li tu nečeg onako osebujno zanimljivog ?

Ako malo forsiramo obrtanje (ali dovoljno daleko od Magnusa) dakle malo više damo obratanja hoćemo li makar nešto MERLJIVO uticati pozitivno na proces ili je nememrljivo malo ?

Sa postoejćim cevima, koliko je odokativna rezerva za povečanje brzine rakete nekim novim gorivom i šta se pri tome mora korigovati ?

Znači li to, da bi se, ako se poveća domet Ognju malim povećanjem brzine, ne mora menjati korak uvijanja žljeba u cevi, ali se moraju menjati krila ? Kod velikog povećanja morao bi i korak ako već ne nagazimo kritičnu dužinu što je vrlo verovatno ?

ali se ne sećam da igde imam popravak zbog vlažnosti baruta. Milsim ona je mala, osim ako nismo u Arakanskim brdima kraj reke Kaladan mesecima ali generalno DA LI POSTOJI PRAKTIČNO ? I da li ja mogu da je uvedem u program za gađanje kao korekciju (za Plamen i Oganj a koristeći tablice)?


1) Ne radi se baš tako kao što je M.M. rekao već ovako:
Računski odredim krit.put i upoređujem ga sa empirijskim vrednostima (imaš empirijski dijagram u knjigama koje su pisali Grantmaher,Levin), a zatim iteracijama za različite dužine cevi treba odrediti krit.put tako da razlika izračunate i empirijske kritične dužine bude manja od 10%.Tada se od te dve vrednosti usvaja veća i proglašava za kritičnim putem. Na našu žalost mali broj ljudi radi, čak i iz struke uopšte zna kako se odre]uje duzina cevi. Lepo si primetio da nismo napravili ni jednu novu raketu, nego koristimo stare, pa nam je uvek cevuljaga ista Very Happy

2) Merljiv uticaj na proces je sto smo smanjili greske rakete stohasticke prirode.
3) Taj problem imaš konkretno rešen na Orkanu (poslednji se razvijao pa smo već naučili sve ovo o čemu ti pišem). Gasogenerator koji povećava početnu brzinu rakete u cevi.
4) Uvek postoje odstupanja brzine i ugaone brzine rakete, kao i greske i kriticni put jer raketa uvek napravi prvu oscilaciju, al kad je brza, usled veceg aerodinamickog derivativa momenta po napadnom uglu rakete, brze se vrati na zeljenu liniju gadjanja, a samim tim napravi manju gresku, tj. greska uvek postoji
5) vidi, svi raketni motori u sklopu raketnog projektila moraju biti hermetizovani, jer ako nisu neće proći završna ispitivanja (koja kod nas obavlja TOC). Cak se vrsi i kontrola vlaznosti samih sanduka za pakovanje. Tako da vlažnost pogonskog punjenja prakticno ne postoji.

Posto vidim da te zanima, ako hoćeš razmišljaj o ovome...
kažeš da misliš da obuhvatiš skoro sve uticaje, ali onda moraš da znaš koji je su uticaji najdominantniji. Postoji poznata jednačina koja definiše ukupnu grešku rakete, kao zbir parcijalnih izvoda svih uticajnih parametara (npr. brzina i ugao nagiba rakete na kraju aktivne faze, ugao elevacije,itd.). Takođe postoje empirijski rezultati (braća Rusi) koji ti tačno govore koliko greška jedne karakteristike utiče na ukupno odstupanje. Zbog toga u tablicama gađanja imaš samo najuticajnije karakteristike koje su se pokazale presudnim za ukupnu grešku na cilju. Sve to su ti uticaji poremećaja same rakete, ali isto tako postoje uticaji oruđa (lansera) koji se nigde ne uzimaju zasebno kao poremećajne karakteristike, već se pokušava da se to izbegne kroz tablice gađanja (prvo se izračunaju, pa onda eksperimentalno poprave)

Naime lanser vrši pomeranja još tokom kretanja rakete kroz cev, a i posle izlaska rakete iz cevi usled sila koje deluju na lanser (sila bravljenja, promene mehaničkih karakteristika sistema u vremenu (usled kretanja rakete) - centra mase momenata inercije, kao i sile udara produkata sagorevanja RM o lanser – koja je bitna za lansiranje u rafalu). Ova kretanja cevi lansera predaju se raketi, tj. raketa na početku leta dobija prenosno kretanje oruđa koja se vektorski sabira sa relativnim kretanjima same rakete. Kretanja vrha cevi funkcija su mnogobrojnih karakteristika, ali recimo da na osnovni oblik oscilovanja lansirne cevi utiče redukovana krutost i prigušenje podloge sa koje se lansira, kao i krutost i prigušenje mehanizama elevacije i pravca.

pozdrav

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4832

Jednačine oscilacija za tako složene sisteme mogu biti jako problematične, štaviše i samo određivanje krutosti sistema može biti sve samo ne lako, pogotovu u uslovima različitih zemljišta na kojima su oslonci (beše baš za Orkana svedeno na 8 tipova zemljišta u projektnom smilsu?)
Sa druge stane izvor sile nije ništa manje komplikovan, dominanto radi se o sili nastaloj od oblivanja izduva rakete na da kažemo čeonu ravan lansera mada, ako nema neke jasne ploče, u stvari je totalno 3D proces udara izduva, na sam lanser.
Sa različitim položajem raketa, različite sile, sa različitim dužinama rafala, različite oscilacije, sa različitom sekvencom položaja ispaljivanja opet, etc.
Na prvi pogled ima dva moguća pristupa.

Prvi, empirijski potpuno, bez mnogo razmišljanja. Uvesti neki oblik prigušnika ocilovanja koji je najzgodniji ali i najizdržljiviji na lanser, bez ikakvih proračuna oscilovanja, pa šta bude.
Jedan ili dva dodatna, neka hidraulička amortizera u nekom, ajde da kažem karbonskom oklopu da se ne oprlje.
Naravno amoritzer treba izbarati samo prema jednoj vrednosti, maksimaloj amplitudi osicilacija vrha središnje cevi na kraju rafala, pri ispaljivanju nabržeg rafala iz lansera napunjenog sa simetričnim rasporedom polovine raketa na elevaciji 10% manjoj od najveće.
Amortizer bi se sidrio na jedan, šip koji bi druga obrtna hidraulika nabijala u zemlju negde na sredini prikolice malo ispred usta cevi gedajući duž kamiona (kao kod sondaže nekako da se šip i karoserija ne dodiruju (iskreno ne znam kako bih to tačno izveo).
Naravno može se dobiti i negativan rezultat a ne pozitivan, čista empirija.

Drugi put je 3 D model kamiona i lansera u Solidu ili CATIA-i od šarafa do šarafa pa nadalje, kuku i lele posla, može se na mnogo mesta uprostiti ali sa krutošću se nikad ne zna. Raketa po raketa, pa zemljište po zemljište, pa osobine hidrauličnih oslonaca i(ili) točkova ako su u igri, pa jedno komplikovano merenje sile nastale od izduva raketa, TIPSKO al treba jedno 100 mernih lansiranja najmanje, pa onda sve to u neki tzv. Dinamic wizard i još da se uključi Patran radi ugiba i to sa onim raznim silamama, pa tek onda da razmislimo šta smo dobili. I to je (možda) neki put ka nekom aktivnom ogibljenju odnosno aktivnoj promeni sile na hidraulčnim ukrutnicama pre svakog opljenja sa rešenjem za svaku poziciju (opaljenje) posebno. Da i uticaj mlaza na zemljište. Tema je obrađena u jednom od glasnika čini mi se... MENI JE I DOVDE DOSTA....

I na kraju ko zna, možda bi dobili isto sa nekim jednostavnim sajlama i elektičnim samoregulišućim toplinzima (toplinzi koji sami regulišu silu zatezanja) gde bi sajle na jednu stranu hvatale vrh lansera a na drugom kraju bile ukotvljene u zemlju ispaljivanjem pneumatskog klina. I morale bi bar dve ako ne i 4 da se postave. Mada se tu tako smeši rezonanca da je za medalju...Loše, loše...

U KRAJNJOJ MERI ima jedo suštinsko pitanje :
Kada bi se potpuno otkonile osilacije lansera, koliki bi to popravilo neizbežnu stohastiku ostalih meteo balističkih uslova.

Nismo u rezervi toliko ni ambiciozni ni toliko verzirani da bi mislili o ovakvim problemima to je malo previše za nas. Nama je problem da uredno uopšte dobijemo meteo bilten i daje on iole dobar, da uredno dobijemo iole tačne koordinate i da neko od nas napravi kakav takav program koji bi to onda brzo pretvarao u elemente za gađanje a kasnije i vodio korekturu ako treba.

Nama kao leba trebaju uređaji za NAVSSTAR/GLONASS + INC za pozicioniranje oruđa , i zauzimanje uglova, veza sa AGROS mrežom radi dif. režima rada, daljinomeri sa magnetnim kompasima, merači daljine sa gonimetrom i žirokompasom, meterološke stanice uz svaki divizion ali moderne, radari za merenje početne brzine projektila, neki izdržljivi laptopovi za jedan lepo urađen KIS za rad i izviđački i topografski i računački i NARAVNO moderna sredstva višestruke veze da možemo to da koristimo kako treba. I na kraju BPL.
DOBRI SU I PLAMEN-S I PLAMEN-D I OGANJ I ORKAN I MORAVA ovakvi kakvi su i kako STE IH VEĆ IZVELI, i šta god bilo unutar cevki od 107, 128, 122, 128, 122 do 220.
DOVOLJNO SU PRECIZNI. Mi što treba da ih koristimo. Ovih dana mi nismo dobri, sve nam fali...

Neizmerno zahvaljujem na vrhunskoj edukaciji.

offline
  • Pridružio: 24 Feb 2012
  • Poruke: 75

Aksijalna komponenta sile udara gasova može se odrediti približno dobro, određenim teoretskim modelima. Poznato mi je recimo da ti modeli postoje u knjizi M.M., bukvalno prepisani iz jednog magistarskog rada (čak su i slike skenirane). Postoje i unapređene verzije tih modela koje daju jako dobre rezultate. Takođe i krutost i prigušenje tla se danas mnogo jednostavnije određuju, nego što vam je Moča pričao. Prosto su to uradili ljudi iz sasvim drugih oblasti, a na nama je da to iskoristimo...a i ovo si verovatno čuo od M.M: “...za Orkan svedeno na 8 tipova zemljišta u projektnom smilsu”...jer je čovek od kog je on prepisivao tako stavio u svom radu. U svakom slučaju postoje približno dobre metode za determinisanje svega što može da se obuhvati...al uvek postoji greška jer jednostavno je tako...možda ti je poznato da postoji ona čuvena relacija koja tvrdi da je rasturanje približno 1,01 x (domet) , pa čak je i prof. S.Minović još u vreme razvoja Orkana dokazivao i tvrdio da ne može nevođeni raketni sistem sa dometima većim od 25-30 km, a na kraju se pokazalo da može , jer kad imaš super savršen lanser i super savršenu raketu + ekstra SUV sa korekcijama elemenata gađanja, onda moraš da priznaš da ipak analitička mehanika nije za džabe izmišljena. Mada se mora priznati da su i Rusi i Amerikanci bili iznenađeni rezultatima Orkana, ... i nije im dugo bilo jasno kako je to moguće...a oni su (mislim na Ruse) već sve to pisali po svojim knjigama još od ’50-ih godina (Grantmaher, Gladkij, Orlov, Svetlickij, Kolesnikov,Kozlov...)

offline
  • Pridružio: 07 Jan 2007
  • Poruke: 121
  • Gde živiš: Beograd,Srbija

Goddard
Gde je Orkan 2,kao iznuđeno rešenje,u odnosu na orginalni lanser,ukoliko je odnos lanser-reaketa bio toliko usklađen na orginalnom sistemu?I da li je njegov domet značajno redoukovan kao i preciznost?

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4832

M.M. je prepisao od gospodina Ž. (Morava) samo što je to uvalio kao doktorat a ne magistrat...O tempora...
Nego evo neverovatno dragocene prilike da pitam za nešto ...
Sada Ćuk uvodi neku vrstu korekcije radio putem, ali nije pitanje u vezi toga.
Ja nikad nisam gađao ni Orkanom (mada je bio u mojoj poslednjoj jedinici bio sam na drugom sistemu) pa ni Ognjem, ali zato jesam Plamenom, pa imam neki iskustveni dojam dejstva po ciljevima.
Uvek je po malo zbunjivalo kako je rešena korekcija odstupanja kod Orkana.
*Ispale se tri rakete (ili beše 4?), nađe se centar trougla CCD kamerom, uporedi njegova pozicija sa proračunatom pozicijom i prema tom odstupanju izvrši korekcija*.
E sad ako je ovo ispravno kako sam napisao, uvek me je zbunjivlo GDE odu te tri prve rakete ? (koje inače nikad nisam video da se ispaljuju ali lanser nije bio, itd. itd....nije ni moglo...već znate da je tu bilo problema sa realnom upotrebom...). Na cilj ili na reper ?
Vidite gospodine, velika greška bi bila da odu na cilj, bez obzira na cenu.
Korektura nije poželjna a pogotovu Orkan pa i Oganj a u krajnjoj meri sada i Morava mogu da budu strašno efikasni ali bez tog kontrolnog rafala (kako već da ga nazovem) koji pada po cilju ili blizini.
Ili da ode na reper (stvarni ili fiktivni) po mogućstvu što dalje od cilja koliko je dozvoljeno, ILI da napravite INERTNE rakete (mada bi mogle i sa obojenim dimom za reper), samo za merenje odstupanja preko CCD ili naravno da se taj postupak ukine u korist novog, mada on, ruku na srce, osim na Orkanu, nije primnjen na manjim sistemima a eventualno bi mogao.
Ako ovaj problem sada odrađuje novo fazno korigovanje koje radi Ćuk i to uspe, onda je sve to što pitam irelevantno ali čini se da takvo rešnje verovatno neće zahvatiti manje kalibre odnosno bolje rečeno manje rakete, a ako može da zahvati i njih, na primer Moravu, onda je sve što sam pitao irelevantno.

offline
  • Pridružio: 24 Feb 2012
  • Poruke: 75

Napisano: 27 Feb 2013 22:09

Metanoja ::Goddard
Gde je Orkan 2,kao iznuđeno rešenje,u odnosu na orginalni lanser,ukoliko je odnos lanser-reaketa bio toliko usklađen na orginalnom sistemu?I da li je njegov domet značajno redoukovan kao i preciznost?


Ne razumem pitanje za “domet” ako se gadja sa istom raketom !?! Takodje ni ovo za “preciznost”, nisi se lepo izrazio, ali pokusacu da ti odgovorim:
1) Matematicki – apsolutno promenjeni osnovni oblici oscilovanja pomeraja svih generalisanih koordinata, kao i osnovni oblici oscilovanja generalisanih brzina pri lansiranju (promenjene su mase, momenti inercije, krutosti i prigusenja ). Kako parametri lansera (ugaona brzina i ugao lansirne cevi u vertiaklnoj ravni) karakterisu tacnost raketnog sistema, to se ove promene primecuju kroz odstupanje srednjeg pogotka od centra cilja. Raketa, kao municija, ima sopstvene nesavrsenosti koje determinisu preciznost sistema. Zbog toga poremecaji lansera imaju mali uticaj na preciznost.
2) Praktično – ne znam da postoje rezultati gadjanja sa raketama 262mm na modifikovanoj verziji...osim ako nam nisu dozvolili da posle 20 godina opet gadjamo na poligonu Krivolak (Makedonija).

Dopuna: 27 Feb 2013 22:30

vrabac :: ...
Sada Ćuk uvodi neku vrstu korekcije radio putem, ali nije pitanje u vezi toga.
Ja nikad nisam gađao ni Orkanom (mada je bio u mojoj poslednjoj jedinici bio sam na drugom sistemu) pa ni Ognjem, ali zato jesam Plamenom, pa imam neki iskustveni dojam dejstva po ciljevima.
Uvek je po malo zbunjivalo kako je rešena korekcija odstupanja kod Orkana.
*Ispale se tri rakete (ili beše 4?), nađe se centar trougla CCD kamerom, uporedi njegova pozicija sa proračunatom pozicijom i prema tom odstupanju izvrši korekcija*.


Cuk radi u EdePRO, a oni se sa tim jos ne bave... Doduse po casopisima pise radove koji se bave upravljanjem raketa impulsnim motorcicima smestenim u ozivalnom delu rakete (sve je zasnovano na radu nekog amera Costella, koji je sa helikoptera prebacio na vozilo 2,75 incne rakete, pa je zakljucio da mora da se vode). Raketa ima programiranu putanju, uredjaji mere odstupanje,motorcici se pripale i vrate raketu gde treba...sve lepo zvuci, al samo na papiru...

Na Orkanu postoji TV korektor koji snima trenutak gasenja raketnog motora (krajnji polozaj aktivne faze leta u kojoj raketa pokupi preko 80% ukupnih odstupanja). U praksi svaka sledeca raketa ulazi u statisticki proracun stvarnog odstupanja od zeljene tacke u kojoj raketa treba da se nadje na kraju aktivne faze leta...

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4832

Skapirao. Onda normalno idu bojeve, možda će samo prva da malo više ode na stranu, to je to.
Nigde ne mogu sa neta da skinem Gantmaher Levin Teorija lansiranja raketa...
Mada bi mi bilo bolje da već jednom završim upotrebu formula Knejsla i Dalambra na artiljerijskim busolama i sklepam taj algoritam ali proradila mi znatiželja posle one edukacije o kritičnoj dužini...

Da li je uveden GPS u navigaciju Orkana i da li je pri tome rešen probem sistematske greške nadmorske visine geoida na našem terenu ?
Generalno da li unašem lokalnom slučaju treba ići kod pravljenja autmatizovanih sistema gađanja na gađanje preko geografskih koordinata ili vršiti konverziju na Besela 1841 odnosno 1870; za ovo drugo uglavnom nema mogućnosti na dostupnom softveru a i nije jasno koje su naše karte u kom Beselu (mada je greška zanemarljiva oko 4 m) jedino je sigurno da su datumi Hermanskegel pa geodete u diferencijalnom režimu preko ARGOSA imaju totalnu tačnost.
Radimo li na vezi sa AGROS mrežom ?
Drugo, koja oprema radi metro bilten za Orkana?
Jel razvijen neki noviji balistički računar od onog raženog za Irak ?
Naravno ne morate da odgovorite ako je tajna.

offline
  • Pridružio: 15 Jan 2013
  • Poruke: 6

- može da se radi i preko geografskih koordinata i preko Bessela (provereno)

- pretpostavljam da pod "sistematskom greškom nadmorske visine geoida" ciljaš na razliku visina geoida i elipsoida na našem terenu... praksa pokazuje da su rezultati zadovoljavajući


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 522 korisnika na forumu :: 77 registrovanih, 7 sakrivenih i 438 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1300 - dana 15 Nov 2012 21:41

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A kandic, A., At - Pui, Bane san, banebeograd, benjo34, blackjack, celeron, Chuck Norris, Danko SVIK VRS, DARKMEN22, DeerHunter, DENIRO, djonsule, Dok, dr_Bora, Dušan Silni, eleutheros, era34, Erv123, gorka_kafa, GreenMan, GrobarRomanticar, gromche, Irfan Islamovic 2, krunc, LakyTheMacak, lažni đoko, m4rk0, magna86, markus, marre, Mercury, Milan A. Nikolic, Milan Kosić, miodrag2, Mixelotti, mpman, ndm, nelson, nenad81, nenadmiki, niki, nikoli_ca, njeca, ostoja, pavlepopic, pein, petarnika, popzex, proka89, pru959, Recce, rovac, Rumba King, ruso, S-lash, Sass Drake, SlobaBgd, Sonyboy, spasa, Srki94, su27, tasosadikovic, teacher, TheChains, time, Toni, TroxX, vasiljevic, vathra, Wilson, WS2, Zerajic, zgembo, zola92, Žan Klod vam dam
Siguran hosting