Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz licnog iskustva, mislim da je prizemni dovoljan (naravno, dobro odradjen).
Meteo po slojevima je malo poveca zajebancija, sa mnogo efekata u nizu...
Naravno, zavisi o kojim daljinama gadjanja govorimo.

Za Dg<40km, prizemni sasvim dovoljan

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::Iz licnog iskustva, mislim da je prizemni dovoljan (naravno, dobro odradjen).
Meteo po slojevima je malo poveca zajebancija, sa mnogo efekata u nizu...
Naravno, zavisi o kojim daljinama gadjanja govorimo.

Za Dg<40km, prizemni sasvim dovoljan

Imao sam priliku da upoznam prof. B.Rajkovića koji drži predmet "Mikrometeorologija" na fakultetu za fziku...nešto što sam naučio iz njegove knjige je logično: srednja vrednost intenziteta vetra se po visini menja na sledeći način ---> srednji prizemni vetar se menja prvo po zakonu trenja "fluida na zidu", a zatim približno po logaritamskom zakonu (prilično zavisi od hrapavosti podloge-zemljista iznad koje struji, zagrejanosti površine, oreografije, itd...znači moraš sve dobro da poznaješ!), da bi se zatim na nekoj visini srednja vrednost dostigla maksimalnu vrednost i postala konstantna. Kao posledica postojanja gradijenta temperature sa promenom visine, na većim visinama do izražaja zatim dolazi opadanje srednje vrednosti intenziteta vetra...Potrebne su dakle statističke vrednosti u nekom periodu vremena. Ako vršiš merenje u prizemnom sloju i nađeš neku statistiku, vrlo verovatno da ćeš izvršiti jako lošu procenu, jer je to zona u kojoj intenzitetom dominira prelazna zona laminarno-turbulentno, ali je takođe veliki uticaj vremena na kom vršiš osrednjavanje jer ko zna koju ćeš komponentu vetra ubaciti u svoju statistiku (nadji negde spektralni dijagram Van der Hovena, i sve će ti biti jasno). Na većim visinama iznad tla (reda više od 50-100m) verovatnoća da ćeš izvršiti dobru procenu srednjeg vetra je velika. Zbog toga je uobičajeni meteorološki standard merenje na visini od 50m u periodu od 10min, pa onda statistika (tzv. "desetominutni srednjak"). Što se tiče horizontalne promene ovako određenog profila srednjeg vetra po visini, eksperimentima je pokazano da ne postoji neka značajna promena u radijusu do 30 km (prema nekim autorima i do 100km)...pa ako poznaješ promenu po visini u nekoj tački možeš je usvojiti po celom dometu...
U svakom slučaju dobro je imati bilo kakavmeteo bilten...
Tvoja opaska da je bolje meriti prizeman vetar, ima donekle smisla, ako znamo da je uticaj vetar u aktivnoj fazi daleko veći nego u pasivnoj, pa da recimo sa dobrim i brzim SUV-om, sa trenutnim merenjem turbulentnih komponenti vetra u balistički proračun do visine od 30-50m uđeš sa ovim podacima, a na većim visinama sa meteo-biltenom...ali uvek imaš ono za i protiv, neko kaže bolje je ovo, drugi kaže ma ne ovo je bolje. U svakom slučaju tema za razmišljanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobra analiza... tera na razmisljanje
U svakom slucaju, bolje ista nego nista...
Dva dogadjaja vezana za meteo bilten:
- rad sa punom pripremom, znaci meteo bilten sa sondom koji javlja da na visini za ulaz po slojevima duva vetar uraganske jacine, cime je automatski zaustavljeno gadjanje
- rad bez ikakve pripreme (jedino temp na VP osnovu visine iz GPS-a i nikakav podatak o vetru) i rezultat pogodak u cilj na Dg oko 20 km

Sve je moguce...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novi CFD meteorološki proračuni mogu da budu veoma tačni na osnovu globalnijih strujanja tipa ciklona i anticiklona. Kada je poznato kretanje glavnih masiva, oni ulaze kao granične vrednosti za mikroklimatske proračune koji daju dobru sliku realnosti. Ovakvi proračuni i merenja se mogu vršiti po različitim lokalitetima i napraviti atmosferska mapa u zavisnosti od doba godine i makro kretanja. E sad za male vojske biće problem u ratu da dobiju podatke o makro klimi od međunarodne meteo mreže.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokušavam naći nešto pametno na temu upaljači , ili loše tražim ili nema , NVT kojeg sam spomenuo ko da je u zemlju propao , a bio je sladak. Mala turbinica na vrhu i mali generatorić sve veličine pola palca , ta zujalica je davala struju za napajanje elektronike, mali Doppler radar ili vremenski sklop .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.janes.com/article/25718/serbia-working-.....-mm-rocket

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li je ovde negde bila ova slicica konverzije:

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Mar 2014 11:29

Iskreno sumnjam da se greška povećava BAR DOK SE ELEVACIJA ZAUZIMA U HILJADITIMA, a ne u nekoj manjoj jeidnici koja ne postoji. A besmisleno je da postoji obzirom na vrednost hiljaditiog u metrima (na datoj daljini) a u odnosu na veličinu raklje(i) rastruranja ili bolje rečeno 4 (ili 5 ako ćemo u sitna crevca).

Što je još gore obična linerana interpolacija, između dve vrednosti daljinara, je U NAJVEĆEM broju slučajeva sa istim rezultatom ali za to malo je ipak bolja nelinearna interpolacija. Istina sve jedno je da li je polinomska kriva ili SPLINE, ja nisam uspeo da nađem razliku između njih bar u krajnjem rezultatu, jedino što su polinomske bile daleko pogodnije u doba kada su ROM memorije računara bile male.

......................................................................................................................................................

Dopuna: 24 Mar 2014 13:19

Sa druge strane MORAM POTPUNO DA POTVRDIM I TO JOŠ EKSTREMNIJE TVOJU TVRDNJU O PRIZEMNOM VETRU, sa opaskom da ona ima i dalji složeniji efekat kada se primeni na cevnu artiljeriju minobacačkih pojektila i granata.

ČAK I ODOKATIVNO IZMERENA (traži samo malo veštine i malo više iskustva) VREDNOST PRIZEMNOG VETRA a kamoli izmerena uređajem, DAJE ENORMNU KOMPENZACIJU ODSTUPANJA. Naravno, veština je u tu složena, jer se istovremeno mora steći osećaj PRE SVEGA ZA OREOGRAFSKE POJAVE, i za stanje temperature odnosno gustine vazduha na tom položaju, koliko je to uopšte moguće. Tu sad im suludih kombinacija da jedan vetar uzmete za prizemni a drugi (ako je moguće, oblaci, kretanje dima ...) za ulazak u meto-bilten. I za neverovati rezultati su dobri.

Naravno da je proces KRAJNJE NEPOUZDAN u celosti i teško zamisliv kod običnog korisnika, PA GA NIKAKO NE PREPORUČUJEM, MERENJE UREĐAJEM JE MAJKA MARA.

MEĐUTIM ne vidim PRAVU I POTPUNU EKSPLOATACIJU proračuna putanje AKO SE NE KORISTI POTUNO MERENJE SLOJEVA, već samo prizemni uslovi OSIM ZA DALJINE DO 10 km gde to prolazi, recimo za 5,6 i 7 km za Plamen pa čak i do 10 km za Grad mogu lično da potvrdim. Štaviše u tim slučevima je prosečno isti rezultat na cilju sa proračunom putanje i sa korišćenjm polinomskih kriva i merenim prizemnim uslovima bez biltena.

Da ima ludila ima non-stop ima direktnih pogodaka i duboko iznad 20 km sa prostom pripremom i nikakvim popravkama, ali sma zaot video i promašaje od preko 400 m na 5 km (ne sa istim naravno).

To očigledno pokazuje *montekarlnost* pojava i *previše širok šum u njemu (ma kako bio konačan i stalna inspiracija da ga savladamo)* da bi se suvislo i sa konačnim i upotrebljivim metodama *uhvatio i korigovao uprošćeno* ceo proces do padne tačke.

Zapravo tu smo već nagazili proglem meteo merenja u odnosu na to kako smo ih do sada a u najvećoj meri i sada koristili.

Naročito preciznih merenja na uzlaznom delu putanje; na padnom delu, ako uslovi nisu ekstremalni i sadašnje metode zadovoljavaju odnosno greška je *unutar raklji i manja o dnjih*.

Peciznim i *frekventnijim* merenjem na uzlazom delu SE TEK DOLAZI DO TOGA DA KORIŠĆENJE PORORAČUNA PUTANJE DAJE PUN EFEKAT, ovako ga je teško izdvojiti i verifikovati kvalitativno od koršćenja polinomskih krivih i prostog linearnog korišćenja meteo biltena (makar i kompjuterski a ne peške). NE SPORIM DA JE OPET BOLJE U SMISLU POUZDANOSTI, BRZINE I SMANJENJA INTELEKTUALNOG (i kvlaitativno i kvanntitativno) NAPREZANJA LJUDSTVA !

Rusi su taj problme rešili, ne znam kakoje koD drugih sumnjam da je lošije. Prizemni uslovi na VP posebnim uređajem a bilten SE KORIGUJE NA POLAZNOJ PUTANJI PODACIMA SA RADARA A NADALJE NASTAVLJA PRAKTIČNO KLASIČNO, PODACI SA BALONA.

Time se osim korektnih prizemnih uslova, KORIGUJU NISKI POČETNI SLOJEVI iz biltena za konkretni VP i to onda DAJE PUNU EKSPLOATACIJU PRORAČUNA PUTANJE na toj uzlazon fazi (ne smao aktivnoj). Za padni pa čak i temeni deo putanje *balon* daje podatke koji su unutar *rasturanja*.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac, imam samo jednu repliku na ovo tvoje pisanije:

Ukoliko imas dobar SUV (u smislu ispravnog rada osmatraca) prva korektura resave sve te probleme.
Svu stohastiku ce popiti prvi metak na cilju, a posle sledi korektura.
Naravno, cela prica pije vodu samo ako je osmatrac tacno snimio koordinatu padne tacke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1. Zar ne moze da se izvede neka korelacija izmedju prizemnog vetra i greske prilikom gadjanja?
2. Jel mozemo da ispratimo ispaljenu raketu radarom i da na osnovu nje, uporedbom sa teorijskom putanjom bez vetra, softverski revirzibilnim postpkom iscrtamo vektorko polje vetra?
3. Ako je tacka 2 isuvise komplikovana za ratne uslove, jel mozemo to da uradimo u poligonskim i onda uradimo korelaciju spomenutu u tacki 1?