offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 35628
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Moćni lovac na podmornice
Mornaričko vazduhoplovstvo Velike britanije posle II sv.rata kao osnovni tip patrolno-izviđačkog vazduhoplova koristilo je veliki četvoromotorni klipni Avro Shackelton. Shackelton je bio odličan avion koji je služio svojoj nameni i svrsi ali je vreme masovnog uvođenja mlazne avijacije uslovilo potrebu da se nabavi bolji, jači i brži avion savremene konstrukcije. Međutim, nije samo potreba zamene Shackeltona uslovila pojavu Nimroda (biblijski-Moćni lovac), već zahtev komande NATO-a iz 1957 godine za novim patrolnim avionom koji bi zamenio takođe vremešni P-2 Neptun, avion koji je masovno korišćen za te zadatke i koji je bio u naoružanju većeg broja zemalja.
Kako je na tom tenderu pobedu izvojevao francuski Brege Atlantic koji je bio u klasi dvomotornog Neptuna, on nije odgovarao kao zamena većem i robusnijem Shackeltonu. Britanci su preuzeli na sebe da sami konstruišu potpuno novi avion ili rešenje da pronađu u prepravci već postojećih aviona u patrolno-izviđačku platformu što je bila mnogo jeftinija i isplatnija varijanta kao i u slučaju Shackeltona.
Izbor je pao na tri aviona
– Hawker-ov HS.800 (prvobitna verzija tromotornog putničkog aviona Trident VC-10),
– Projekat Avro 776 (kasniji četvoromotorni klipni transportni Avro 748) i
– Transportni avion Short Belfast.
Gotovo je bila izgledna pobeda Avro-776 ali je u „trku“ nenadano uleteo De Hevilendov Comet 4, avion koji je RAF već koristio za svoje transportne potrebe.
Robustan, sa velikim unutrašnjim prostorom i izrazito naglašenim aerodinamičkim linijama a uz sve to pogonjen mlaznim motorima, Comet je pokazaće se, bio pravi izbor jer je odgovarao potrebama mornarice po svim zahtevima i kriterijumima. Za vojnu upotrebu Comet je evidentiran pod službenom oznakom HS.801 kao „Mornarički Komet“.
Konverzija prvog prototipa serijskeoznake XV148 započeta je u pogonima kompanije Hawker Siddeley (kasnije BAE Systems) u blizini Čestera početkom 1966 godine. Taj prvi prototip jedan je od dva neprodata Cometa 4C „sa lagera“ koji su ustupljeni kompaniji za potrebe mornarice.Već sledeće godine konvertovan je i drugi Comet 4C XV147 i to su bila prva dva Nimroda u evidenciji kraljevske RM. Razlika između ove dve letelice bila je u pogonskoj grupi – jedan je bio opremljen motorima Spey a drugi motorima RR Avon. Iako su u toku 1967 oba aviona izvršila probne test letove, zvanično prvi serijski prototip MR.1 (MR.Mk 1) XV226 svoj prvi let imao je juna 1968 godine.
Oba prototipa bile su ogledne platforme na kojima je ugrađivana najsavremenija izviđačka i protivpodmornička oprema tog vremena.Osim izmenjene pogonske grupe kao i znatno izmenjenog trupa, oprema je uključivala detektor magnetnih anomalija MAD, sonar ugrađen ispod trupa, opremu za elektronsko izviđanje ESM i elektronske protivmere ECM.
U toku same produkcije predserijskih modela, uvidela se potreba za elektronsko-izviđačkom platformom jer je unutrašnjost Kometa omogućavala dovoljno prostora za ugradnju robusne elektronske opreme pa su tako proizvedena tri Nimroda oznake R.1 (R.Mk 1) koja su dodeljena 51 Skvadronu RAF.
R.1 je bila elektronsko-izviđačka platforma, preteča aviona za rano elektronsko upozoravanje (AEW) koja je krajem sedamdesetih nosila oznaku ELINT (electronic intelligence gathering). Tokom niza godina, ova verzija neprestano je usavršavana i dograđivana novom sofisticiranom opremom u skladu sa vremenom i trendovima. Osnovna razlika od verzije MR.1 bila je u repnom delu – MR.1 je imao karakterističan „produženi rep“ tj. MAD tail a verzija R nije. Za pomenuti je i to da su početkom osamdesetih verzije R.1 dobile prefiks P (R.1P) što označava ugradnju opreme za dopunu gorivom u letu. 1994 godine izvršen je apdejt opreme na R.1 po programu “Starwindows”. R.1 imao je posadu od 3 člana + 28 operatora.
Zanimljiv je podatak da je verzija R.1 letela sve do sredine 2011 godine kada je RAF „penzionisao“ i poslednji primerak za razliku od MR.1 i MR.2 koji su odavno bili otpisani. Možda je i razlog dugotrajnosti ove letelice u tome što R.1 nije „patio“ od problema sa korozijom koja je skraćivala radni vek mornaričkim verzijama. R.1 je predviđen za zamenu sa tri ex-USAF Boeing RC-135W Rivet Joint.
Prvih pet serijskih Nimroda MR. Mk.1 činilo je prvi operativni skvadron koji je bazirao na tri različite lokacije – Malti, jugozapadnoj Engleskoj i Škotskoj.
Osim primarne uloge-borba protiv podmornica, Nimrod je takođe obavljao ulogu patrolno-izviđačke platforme za borbu protiv površinskih plovila.
MR.1 imao je posadu od 14 članova- dva pilota, flajt inžinjera, dva navigatora, radio operatora, radarskog operatora, dva sonar operatora, operatora na MAD, operatora za ECM, dva operatora za ESM i tzv.cargo mastera. U zavisnosti od verzije, kako se oprema razvijala i modernizovala, posada aviona je od prvobitne varijante smanjivana za po nekoliko operatora pa je tako MR.2 imao njih deset, AEW3 šest a MRA.4 osam. Avion je mogao da ponese 9 torpeda za protivpodmorničku borbu a za dejstvo na ciljeve na kopnu mogao je da koristi obične vazduhoplovne bombe. Ugrađeni radar ASV-21D mogao je da otkrije velike brodove na udaljenosti od 150 nautičkih milja, manja plovila i podmornice na površini do 75 nm kao i podmornice na dubinama do 20 nm. Avion je posedovao za ono vreme veoma moderan kompjuterski sistem Marconi Elliott 920B. Od svog pojavljivanja pa sve do 1972 godine ukupno je proizvedeno 46 Nimroda (38 u prvoj seriji + 8 u drugoj) u verziji MR.1 kojima je opremljeno pet skvadrona.
Od 1975 godine prešlo se na konvertovanje i modernizaciju verzije MR.1 u verziju MR.2. Početnu osnovu za konvertovanje u verziju MR.2 upravo su bili modeli MR.1 proizvedeni u drugoj seriji jer su posedovali noviju generaciju elektronske opreme koja je ugrađivana i u MR.2. Do 1985 kupno je konvertovano 35 aviona verzije MR-1. Prvenstveno se modernizacija odnosila na ugradnju nove elektronske opreme, radara Thorn EMI Search mnoštva senzora kao i sistema za dopunu gorivom u vazduhu. Kao aktivan učesnik rata na Foklandima, avion je bio opremljen sa četiri AIM-9 Sidewinder za sopstvenu zaštitu. Osam MR.2 zbog hitnosti situacije opremljeni sistemima za dopunu gorivom dobijaju oznaku MR.2P. Ovi avioni poletali su u borbene misije ka Foklandima sa ostrva Ascension. Do kraja 80-tih, sve verzije MK.2 dobile su sisteme za dopunu gorivom. Osim raketa v-v, za razliku od MR.1 koji je bio naoružan samo torpedima i klasičnim bombama, MR.2 je raspolagao sa gamom raketnog oružja za dejstvo po površinskim brodovima (Nord AS.12, Martel Sea Eagle, AGM-65 Maverick, AGM-84 Harpoon) kao i savremenijim verzijama torpeda i dubinskih bombi (do 9 Mk 44 i Mk 46 ili Marconi Stingray). Ovaj avion redovno je parolirao na potezu iznad zapadnog atlantika ka Islandu i severnoj polulopti jer mu je dolet od blizu 9000 km omogućavao pokrivanje velikog prostora. Pored već dobro poznate namene ovog protivpodmorničko-patrolno-izviđačkog aviona, MR.2 je izvršavao i zadatke traganja i spasavanja. Može se slobodno reći da je četvoromotorni mlazni Nimrod bio prilično „štedljiva“ mašina u odnosu na slične mlazne avione njegovih karakteristika.Naime, sam sistem iskorištavanja motora bio je podešen i rešen na naj ekonomičniji način u zavisnosti od tipa misije i zadatka. Ukupna snaga sva četiri motora korišćena je uglavnom samo pri poletanju kao i pri završetku misije. U ostalim slučajevima, obično su korišćena samo po dva motora a druga dva koja su bila na stend-baj režimu paljena su i po potrebi stavljana u funkciju veoma brzo. Od 1985 godine počinje opremanje MR.2 sa ESM kontejnerima razvijanih za R.1 ali znatno poboljšanih a sa kraja 90-tih na nekoliko MR.2 ugrađena je dodatna oprema poput FLIR, radarskih mamaca i dr. Ove verzije dobile su prefiks GM (Gulf Mod) što jasno pokazuje na njihovo angažovanje u zalivskom ratu. Tokom angažovanja iznad afganistana od 2001 godine, RAF je uključio nekoliko MR.2 za ulogu vazduhoplova za vezu i komunikaciju. Zbog složene situacije na terenu, ubrzo se na njih dodaju elektro-optičke / infracrvene kamere za nadzor L-3 Wescam MX-15 čime je uloga ovog aviona znatno unapređena u pružanju korisnih obaveštajnih informacija.
Poslednji let MR.2 izveden je maja 2010 godine kada su svi primerci povučeni iz upotrebe, godinu dana ranije nego što je planirano a zbog financijskih problema i skupog održavanja.
Verzija AEW3 je verzija nastala iz MR.1 ali drugačije namene. Potreba da se stari AEW avioni ili pak avioni koji su samo vršili tu ulogu a koje je do tada koristio RAF i britanska mornarica (Šakeltoni, Ganneti i Buccaneri) zamene novom letelicom, uslovila je sredinom 70-tih razmatranje predloga Nimroda kao platformu za rano upozoravanje. Da bi se ta ideja sprovela u delo, moralo se pristupiti detaljnoj izmeni kompletnog trupa - ovaj avion u mnogome je izmenio svoj „lični izgled“ jer mu je dodata sofisticirana oprema koja je zahtevala zaista velike kozmetičke promene. U prvom redu to se odnosilo na ogroman nosni deo gde je smešten radar AN/APS-125 preuzet sa E-2 Hawkeye. Prvobitno je planirana konverzija 11 aviona da bi se ta brojka smanjila na 8 koji su i izrađeni ali nikad nisu bili isporučeni da bi na kraju svega 3 aviona bila takoreći operativna. Iako su amerikanci ponudili britancima svoj E-3 Sentry kao zamenu, britanci su pod svaku cenu želeli da već gotov proizvod koji su imali, samo usavrše i dobiju ako se to može reći potpuno novi avion prepravkom starog. Prvenstveno se vodilo računa da se uposle sopstveni kapaciteti namenske industrije te da novac uložen u projekat ostane u zemlji. Zamisao i ideja su bili dobri ali planovi nisu tekli kako se zamislilo. MO je stalno menjala planove i tehničke specifikacije što je dovodilo do stalnih izmena u redizajnu, opremi i svemu ostalom. Vreme nije radilo za novi avion - krajnja neodgovornost ljudi iz MO dovela je do toga da se plan konverzije MR.1 u AEW3 odužio do te mere da je ozbiljno bila narušena bezbednost same britanije. Zbog svega toga, decembra 1986 MO na kraju ipak odlučuje da kupi američki E-3 a program Nimrod AEW3 u potpunosti obustavi.
Sredinom devedesetih, MO, tačnije Air Staff Requirement (ASR), izdao je zahtev za zamenu i nabavku novog mornaričkog-patrolnog aviona. U igru se ponovo uključuje BAe i izrađuje studiju za apgredovanje MR.2 u verziju Nimrod 2000. Taj avion bi po istoj bio tako reći potpuno nov proizvod na kome se trebala izvršiti potpuna ili delimična zamena vitalnih delova aviona što je uključivalo nova veća krila za smeštaj novih motora Rolls-Royce BMW BR.710, novi radar i senzori sistema, novi taktički kompjuterski sistem itd.. U sve to bio je uključen i Boeing kao sistem integrator. 1997 BAe dobija tri potpuno ogoljena MR.2 da započne implementaciju projekta. Međutim, kao i u slučaju AEW3 varijante, želje BAe su bile jedno a mogućnosti drugo. Kako je ta firma imala već ugovorene poslove na nekoliko projekata, Nimrod 2000 stavljen je u fazu „čekanja“. To se odužilo sve do 1999 kada se shvatilo da kompletan program kasni gotovo 3 godine. Zbog svega toga BAe je morao da zanovi licencu za projekat jer ju je u međuvremenu izgubio kao i da plati kaznu za odugovlačenje. Ubrzo zatim, projekat Nimrod 2000 pada u zaborav a studija za isti biva iskorišćena za konstruisanje novog Nimroda pod oznakom MRA.4 (Maritime Reconnaissance and Attack Mk4). Ovaj avion je imao velikih problema u samom procesu proizvodnje pa je prvi prototip poleteo tek 2004 godine. Zbog rezova u budžetu, od planiranih 18 aviona, potpisan je ugovor za ukupno njih 12. U MRA.4 ugrađena je potpuno nova oprema i to Searchwater 2000MR radar, UXS503/AQS970 akustični procesor, Elektrooptički IC/TV uređaj Nighthunter u tureli ispod nosnog dela, ESM EL/L-8300UK i sistem za zaštitu DASS. Do 2009 godine isporučeno je ukupno 6 letelica i to su trenutno tada bili i jedini operativni Nimrodi.
Nažalost, rezovi u budžetu britanskog MO doveli su do toga da su 2011 godine svi Nimrodi povučeni iz upotrebe. Prizvodna linija na kojoj se sklapao MRA.4 demontirana je a preko 300 radnika ostalo je bez posla. Britanski parlament doneo je odluku da se umesto Nimroda nabave modernije letelice i izbor je pao na P-8 Poseidon (5 letelica) koji bi trebao ući u inventar RAF 2015 godine.
Time je na priču o moćnom lovcu na podmornice stavljena tačka.
|
