Citat:Tu-16A
U skladu s tadašnjom sovjetskom tradicijom prvi serijski primjerci zapravo su bili tek svojevrsni testni avioni namijenjeni otkrivanju nedostataka i njihovu otklanjanju. Tako je bilo i u slučaju Tu-16. Prva serija, koju je NATO označio kao Badger-A, a koja je nosila oznaku Tu-16, bila je opremljena motorima AM-3 potiska 66,2 kN. No, već iduća serija, označena kao Tu-16A, dobila je motore AM-3M (RD-3M) potiska 93,2 kN. Poslije su ti motori ugrađeni i u sve Tu-16. Osim toga svi su Tu-16A opremljeni sustavima za nošenje nuklearnih bombi. Iako im je osnovna namjena bila nošenje nuklearnih bombi, opremljeni su i za konvencionalno bombardiranje. Tako su mogli ponijeti do 16 klasičnih bombi FAB-250 (250 kg) ili 12 FAB-500 (500 kg). Potkraj šezdesetih godina, kad su drugi bombarderi, ali i interkontinentalni balistički projektili preuzeli ulogu nositelja nuklearnog oružja, svi su operativni Tu-16A dobili mogućnost nošenja 24 FAB-250 ili 18 FAB-500. Sve su se bombe nosile u velikom spremniku u trupu na sredini aviona. Spremnik je bio dovoljno velik da se u njega smjesti i bomba FAB-9000. Tu-16A dobili su i potkrilne nosače, ali su se oni isključivo rabili za nošenje vođenih projektila i/ili izvidničke opreme. Na njima su se nosile i radioupravljive bombe UB-2F Čaika (4940 kg) ili još veće radioupravljive bombe UB-5 Kondor (5100 kg). Ukupno je napravljeno 453 Tu-16A.
а фото не бомбардировщик Аэрофлота, а метеолаборатория по программе "Циклон", разработанная по заказу Центральной аэрологической обсерваторией (ЦАО) Госкомгидромета СССР. Ту-16 "Циклон-Н" предназначались для активного воздействия на облака, а также для исследования термодинамических параметров атмосферы. В 1977 году было переоборудовано на АРЗ-20 в Пушкине два самолета Ту-16К-26, принадлежащий ВМФ СССР. На фото один из этих самолетов, который был сфотографирован в мае 1990 года с воздушного шара, занесенного с иностранцами на борту на довольно секретный 20 АРЗ в г. Пушкин, Ленинградской области
Копам по форуму последњих сат времена убеђен да сам ову фотографију већ негде видео, али не могу да је пронађем. Надам се да то значи да овде још није стигла...
... настала је 1961. или 1962. и на њој се налази Ту-16 ваздухопловства Ирачке републике (1958 - 1968). Ескадрилски број је 512, а на вертикалном стабилизатору јасно је видљива тадашња ирачка застава из периода 1958 - 1963.
Ovaj sajt je napravio pilot koji je nekada leteo na njemu.
http://www.tu16-badger.com/420943400
Ima i o razvoju, modifikacijama, konstrukciji, udesima, o svemu. Vredi pročitati stvarno.
- Tako je zixo:
Napravljeno ih je 1509. Izvedeno je 11 modifikacija u samoj proizvodnji. Kasnije putem dorada, došlo se do preko 40 varijanti. A ukoliko se sračunaju sve postojeće varijante, a koje su rađene i u remontnim zavodima, cifra se približava broju 100.
По программам модернизации ОКБ совместно с серийными заводами и ВВС проделало огромную работу, ведь за период производства на заводах освоили только 11 модификаций машины, а еще более 40 вариантов Ту-16 получили путем доработок на серийных заводах и на ремонтных предприятиях ВВС. А если учесть все существовавшие варианты Ту-16, то эта цифра приблизится к ста.
p.s.
na tom avionu je najstrašnija bila dopuna goriva u vazduhu. To se radilo sa krila na krilo. Mnogo žrtava je bilo u tim eksperimentima. Samo najsposobniji su mogli izvoditi punjenje goriva u vazduhu.
Kako to izgleda> od 2.30 на https://www.youtube.com/watch?v=DsH6lUjPMDY#t=155
desni se puni a levi je tanker
