|
|
Napisano: 21 Dec 2013 5:44
„САСТАВ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОМОРСКИХ СНАГА“, НИ ВОЈНО-СТРУЧНА НИ ЧИЊЕНИЧНА КАТЕГОРИЈА
Уз сво уважавање господина Владимира Пожега, истраживача морнаричке историје и публицисте, као врсног познавања ове области историје, указујем на његово велики пропуст. У чланку „Југословенска краљевска морнарица“ истакнут на овом сајту 6.априла 20011, учинио је велику грешку. Потпуно неутемељено у ратоводственим наукама и војно-стручној терминологији, за Југословенску краљевску морнарицу, користи назив: „Састав југословенских поморских снага“ или „(СЈПС)“.
Прво, дајем чињенице, непобитно, документационо утемељене. Формацијска структура и формацијско место Југословенске краљевске морнарице у формацији снага Југословенске војске:
ШТАБ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ (од 8.јуна у Југославији)
КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСИХ ТРУПА БЛИСКИ ИСТОК (од 8.јуна 1942) - ОДЕЉАК ШВК ЈВ (Каиро),
У саставу Одељка: ВАЗДУХОПЛОВНО-МОРНАРИЧКО ОДЕЉЕЊЕ – ШТАБ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРАЉЕВСКЕ МОРНАРИЦЕ,
Потчињени (у саставу) ВАЗДУХОПЛОВНО-МОРНАРИЧКОМ ОДЕЉЕЊУ:
o Одред површинских ратних бродова (Александрија): два ратна брода-торпиљерке; Технички депо површинских ратних бродова;
o Подморнички одред (Александрија): Велика подморница „Небојша“, Подморнички технички депо;
o Одред помоћних ратних бродова: помоћни ратни бродови (3), Технички депо помоћних ратних бродова;
o Морнарички радио-телеграфски курс (Агами, Египат)
При Штабу врховне команде Југословенске војске (налази се у Отаџбини и претпостављен је Каиру), у оснивању од 8.јануара 1944, основана је маја 1944: ПОМОРСКА ОБАЛСКА КОМАНДА, коју чине ОБАЛСКИ (ПОМОРСКИ) ОДСЕЦИ.
Термин „САСТАВ“ не може бити формацијски назив, НИЈЕ војностручна категорија НАЗИВА војних ФОРМАЦИЈА. Нема је у војној науци и њеним научним дисциплинама (Ратоводство, Стратегија, Оператика, Тактика...), наредбодавним документима (Влада, Ђенералштаб..) о доношењу одлука о формацијама и формацијским структурама. Не само у Војсци Краљевине Југославије, већ и осталим војскама. Постоји општа категорија; „формацијских састав“, као класификација. У Морнарици је то: „пловни састав“, као општи за пловну јединицу. Али, никако као формацијски назив. И иначе, у било ком од три вида војски код нас и у свету.
Формацијски називи су: вод, чета, батаљон (дивизион), пук, бригада и тд. Наравно са специфичностима за Ратну морнарицу и Ратно ваздухопловство.
Давати назив „састав“, ни мање ни више, него ЦЕЛОМ једном ВИДУ Војске, ако је намерно, онда је, крајња - малицозност (подцењивачки), минимизирање. Такође, неприхватљив. У толико пре што чланак, господина Пожега, носи наслов: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВСКА МОРНАРИЦА. Потом је одмах после поднаслова „Априлски рат“, своди САМО на, некакав - СЈПС!? И под тим називом иде кроз цели Рат и уводи, гле чуда, одједном у формацијски назив: Југословенска морнарица (Брозова). Одједном није више само - састав. Уколико је аутор некакав „СЈПС“ употребио без крајње намере или из не познавања војне струке, онда је то друга ствар. Међутим, свакако је дужан извршити исправке. Или дати објашњење читаоцима, као одговор на питање: У ком смислу користи назив СЈПС?
Да ли је краљ Петар, као врховни командант Војске, на острву Крит, вршио смотру Југословенске краљевске морнарице или „Састава југословенских поморских снага“?
Волео бих да аутор наведе деокументационе изворе, а да нису комунистички, о 265 пловних састава у морнарици Ј.Броза, још октобра 1943? Чак, 200 моторних једрењака!? Када ово не знам, узалуд ми, изгледа, годину дана предмета Војна историја у Средњој војној школи, један семетар у Војној академији и Командно-штабној академији.
Што се тиче, ауторових, наведних бројних стања ЈВвО, по ВИДОВИМА и РОДОВИМА, већ сам цитирао оригиналне извештаје у теми „Торпиљерке 'Кајмакчалан', 'Дурмитор', Т.1 и Т.5, Југословенске краљевске морнарице“. О томе било би излишно да било шта пишем.
Аутор је веома у праву када критикује послератне ауторе у погледу признавања или не признавања континуитета - Морнарице ВКрЈ. Исто је и са Југословенском војском у Југославији. Међународно опште и ратно право (почевши од 1909. па надаље) је у том слислу: недвосмислено. Непрекидност (континуитет) Југословенске војске у земљи и ван ње је - неприкосновен. Анализом дипломатских и војно-дипломатских архива у Рату, долази се до истих закључака. Аутор није хтео, или није смео, да каже који су то аутори оспоравали. На документима и књигама, само је једна категорија потписа аутора: комунистички у Југославији. Али зато, аутор, употреби назив „герилске групе“, без назнаке издвајања снага Југословенске војске у земљи.
У одговору на ово, најпримеренији, јер обухвата ЦЕЛИ период Рата, цитирам чл.7, Наредбе са снагом Уредбе од 1.12.1944, Врховне команде ЈВ, о преформацији копнене војске у Отаџбини у три армије и Групу муслиманских корпуса: „Југословенска војска у Отаџбини продужила је своје дејство у априлу месецу 1941.године под овим називом Југословенска вопјска у Отаџбини. Нити је носила, нити носи називе ни четничких ни милицијских команди. До погрешног појма четничких одреда дошло је по томе што у нашој Ратној служби, одељак о герилском ратовању носи назив 'четничка акција'...“ Иначе, из назива јединица ЈВуО, назив „четнички“ брисан је 15.11.1941, наредбом Команде Југословенске војске у Отаџбини, на основу Одлуке Југословенске краљевске владе. Из простог разлога, јер у Ратној служби КрЈ, четничку акцију воде јединице: вод-чета-одред. А Војска у земљи је већ нарасла у Бригаде, Групе бригада и Корпусе, касније и Групе корпуса. А то су дејства нивоа Тактике, Више тактике, Оператике, Стратегије. Истрајавање на овом називу испољавају САМО комунистички аутори и пропагатори. Тиме покушавају покрити свој целоратни подређени статус: формација ПОКРЕТА, али НЕ и ДРЖАВЕ Југославије. То се види из очајничких напора Ј.Броза, да га Черчил постави на дужност министра одбране, баш у тој ИСТОЈ „издајничкој“ (тако је он назвао у априлу 1941) Југословенској влади. Само један је Брозов разлог: ЛЕГИТИМИТЕТ. Герилске, паравојне групе, према ТАДА (и САДА), важећим одредбама Међународног ратног права су: хрватске, комунистичке, шћиптарске, црногорски „зелени“, словеначке вашке страже, муслиманска милиција, недићевска СДС, љотићевски СДК....
И још нешто. О неупотребљивости подморнице „Небојша“, читамо код многих аутора, не само комунистичких. Као професионалном војнику, није ми јасно једно: Да ли су септембра 1942, како наводи и овај аутор, британске морнаричке команде биле толико глупе па је преотеле себи? И још трошили паре на ремонт.
У ставу 2, поглавља под називом „СЈПС“, аутор наводи да је Саксида командант ЈКрМ ЈВвО до краја рата, а у ставу 7, доводи на ту дужност септембра 1944, поново И. Крена. Који је податак тачан?
Исправка: не ради се о „дивизији“, већ „дивизиону“ моторних топовњача. Категорисање се врши према критеријуму за јединице артиљерије КоВ: калибар, број топова на РБ. Осам чамаца, никако, не могу имати снагу артиљерије, за - артиљеријску дивизију. Друго, негде стоји „флотила“, а у списима налазим и „одред“ моторних топовњача. Иначе, све ово је била још једна англо-америчка диверзија према Југословенској војсци и Краљевини Југославији: испоручили нам 'крш'.
У завршном делу, где пише о 25 пловних састава, које су Британци по непосредном наређењу превртљивог, највећег лажова Рата, свог премијера Черчила, предали Јоспиу Брозу, аутор не наводи - начин. Бродовље је буквално, силом оружја, испражњено од краљевских морнаричких посада. Проценти официра и морнара који су наведени, да су прешли у морнарицу Ј.Броза, су - нетачни. Видети англо-америчке извештаје! Морнари и пилоти Војске су се листом поставили - лојалистички! Остали су верни војничкој Заклетви, Народу, Отаџбини. Са малим изузецима, сви су остали ван Отаџбине. Наводим пример Подморнице „Небојша“. Подједнако као и пилота и ваздухопловног особља Деташмана (Одреда) тешких бомбардера, Југословенског краљевског ваздухопловства. Хронологија борби, бојева и операција 1941-1958, Ж.Р.Подовац, цитат хронолошке јединице:
3640. <9.март 1945. Југословенско краљевско ваздухопловство, Југословенске вој¬ске ван Отаџбине. Командант Средоземног британског ваздухопловства (МААФ), Ма¬р¬шал Слесер, 9.марта 1945, донео наредбу којом се сво ваздухопловно особље Југо¬словенског краљевског ваздухопловства, преводи у Британско краљевско ваз¬ду¬хпловство. Истом наредбом, они краљевски пилоти и механичари из Балканског ваз¬духопловства (БАФ), који нису хтели у брозовско ваздухопловство, пребачени су у друге британске јединице. Они које британци нису примили (веома мали број) изја¬с¬нили се за избегличке логоре - неће у брозовско ваздухопловство. Овим престаје да пос¬тоји Југословенско краљевско ваздухопловство, Југословенске војске ван Отаџ¬би¬не. (в.МОРС-ВА, АЕВ, 70, 35, 7) (Крај Југословенског краљевског ваздухопловства, које се у априлском рату 1941, потом целог рата, храбро бори, уз савезничко са¬де¬ј¬¬ство, са фашистичким ваздухопловствима Немачке и Италије, учини тројка: Шу¬ба¬шић-Броз-Слесер. На основу њихових договора, пилотима и механичарима ЈКрВ, понуђене су следеће могућности: 1) да пређу у Британско краљевско ваздухо¬плов¬ство (РАФ), али не могу у Балканско ваздухопловство где лете брозовци; 2) да сту¬пе у брозовско ваздухопловство после чега ће бити распоређени у Балканско ваз¬духопловство; 3) који неће ни једно ни друго, биће послати у избегличке логоре; 4) оне које британска команда неће да прими, а неће у брозовце, такође иду у из¬бег¬личке логоре. У свом извештају од 21.марта 1945, бив.инспектор ЈКрВ и офи¬цир за везу са британском командом, пуковник Миливоје Мишовић, пише у вези изјаш¬њавања краљевских ваздухопловаца: „Како је све особље одбило да пређе у Н.О.В. то су их британске власти распоредиле на службу и рад у британским је¬ди¬ни¬цама у колико се већ од раније у истим нису налазили. Из Балканског ваздухо¬плов¬ства повучени су сви Југословени у колико нису били припадници Н.О.В.“. Аме¬ри¬канци су поступили сасвим другачије. Они не ступају у преговоре са Брозом. При¬падници Деташмана тешких бомбардера Југословенског краљевског ваздухо¬плов¬ства, при 15.ваздухопловној армији УСАФ и даље лете као ваздухопловци Кра¬ље¬вине. Крајем јануара 1945, једини (од четири) преостали бомбардер Либератор-29Ј Но.23, извршио је своју последњу, 51-ву борбену мисију. Сем тројице механичара-летача, сви остали су остали верни заклетви и не ступају у брозовце. Сачекали крај рата, овим авионом, прелећу у САД, а потом или ступе у УСАФ на службу, или се демобилишу и остају у Америци. Тако преста да постоји јуначко Ваз¬ду¬хо¬плов¬ство војске Краљевине Југославије, за које немачки ваздухопловни генерал Алек¬сан¬дер Лер, изговори реченицу, која оста највеће одликовање краљевским пи¬ло¬ти¬ма. Јер кад прунудиш непријатеља да те похвали - онда стварно вредиш. Те ње¬го¬ве речи навели смо напред у Хронологији.ком.ЖРП)
Дакле, аутор је лепо навео да преговори о спајању РМ нису успели, не само тада него - НИКАДА. Брозови преговарачи су, поред осталог, изричито захтевали да сви чланови краљевске морнарице, морају ставити на капе и шапке - црвену звезду петокраку, а на бродовље истаћи комунистичку заставу:
3783. >I<август 1945. Југословенска краљевска ратна морнарица. [Делегација Ју¬го¬с¬ловенске краљевске Владе, упорно се супростав¬ља¬ла расформирању Југосло¬вен¬ске краљевске морнарице и ње¬ном уласку у састав Брозове морнарице. Упркос том от¬по¬ру, а под притиском Британске владе, августа 1945, Ју¬гословенска кра¬ље¬вска ратна морнарица је силом укључена у састав мор¬на¬ри¬це Броза. Престала је да постоји. Према споразуму Шу¬башић-Броз на Вису 1944, они су се договорили, без пристанка и кон¬султовања ШВК ЈВ, да југословенски краљевски морнари скину о第наке монархије (грб и круну) са свих застава, да ЈКрМ задржи своју Ко¬манду ЈКрМ која би припремила прелазак људства и бродова у са¬с¬тав комунистичке мор¬на¬рице. Потом би уследило расформирање и Ко¬манде ЈКрМ. За борбено анга¬жо¬ва¬ње ЈКрМ, у међувремену, била би одговорна Команда англо-америчке флоте у Сре¬до¬земљу. Кра¬ље¬в¬ски морнари су одбили да скину бродске ознаке Краљевине Југо¬сла¬вије - то су урадили комунисти када су им Британци предали наше бродове, претходно их силом оружја преотевши од лојалистичких посада ЈКрМ. Ве¬о¬ма мали број морнара ЈКРМ прелази у службу Брозу. Скоро сви официри и подо¬фи¬ци¬ри остали трајно у иностранству. Зна¬ли су да ће бити изложени прогону ко¬му¬ни¬с¬тичке тајне полиције ОЗН. Без обзира на споразум овог хрватског двојца, Кра¬љевска мор¬нарица је учествовала у ратним дејствима на мору, до по¬след¬њег дана рата у Европи, као ратна морнарица Војске Краљевине Ју¬го¬славије.ком.ЖРП]
Читаоцима исајта, свакако препоручујем да прочитају и следеће: Билтен Краљевске Делегације у Барију о разговорима на Вису, 18. и 19.августа 1944: „Бари, 21.август 1944. Председник владе Др.Шубашић са министрима Косановићем и Цанкаром боравио је 18 и 19 августа на Вису, где је конферисао са Титом и представницима Антифашистичког већа. У околини Шубашића постојале су две тенденције у погледу решавања југословенске кризе...“(в.АЕВ,АЈ; МОРС-ВА,К-348, д.7/1-2)
Укратко. Британци и Шубашић су одлучили: Југословенску војску ван Отаџбине ће уништити Британци, јер су им штабови, Гардијски батаљон, Југословенска краљевска морнарица и Југословенско краљевско ваздухопловство - под шапом. Југословенску војску у Отаџбини уништиће огромним и брзим снабдевањем Ј.Броза да он што пре уништи снаге ЈВуО. При том ће га из ваздуха подржавати читави пуковиа (вингови) Балканске ваздушне команде РАФ-а. Направљен је ваздушни мост, највећи после норманијског: за девет месеци Брозу испоручено авионима преко 25.000, а бродовима и подморницама око 20.000 тона најсавременијег ратнох материјала, укључујући и брдске топове и бацаче „булдог“! Истовремено, за све време рата ЈВуО добила - 220 тона заробљеног италијанског лаког наоружања. Уместо санитетског материјала, огромне количине таблета против тропског тифуса!? Остало-зна се...
Dopuna: 02 Mar 2014 17:08
Postovani,
Mnogo izvornih podataka i dokumenata o anglo-americkoj razornoj politici prema Kraljevini Jugoslaviji i njenoj oruzanoj sili u Drugom svetskom ratu nalazi se i u knjizi Elizabet Barker "Britanska politika na Balkanu u II svetskom ratu", Globus-Zagreb, 1978. U stvari u ovoj knjizi su sadrzane dve: E.Barker "Britanska politika prema Jugoistocnoj Evropi u Drugom svetskom ratu" i Filis Ajvorii i Ricard Klug "Britanska politika prema pokretu otpora u Jugoslaviji i Grckoj". Inace, autori su bili sefovi u samom vrhu ozloglasene britanske spijunske sluzbe SOE, sa centrima u Londonu i Kairu. Za Jugoslaviju je bio poguban centar u Kairu, gde je Barkerova bila visoki sef. Dokumentovano, Cercilov sav prljavi ves, prema Kraljevini Jugoslaviji i njenoj Jugoslovenskoj vojsci.
Druga knjiga je zbornik dokumenata Jugoslovenskog arhiva, pod nazivom "Jugoslovenske vlade u izbeglistvu 1943-1945" koju je izdao Arhiv Jugoslavije i Globus-Zagreb, 1981. U ovoj knjizi je dat prepis originalnih dokumenata. Mada kod mnogih iyostavljeni su delovi koji nisu bili podobni za komunisti;ku vlast te je priredjivac Petranovic, ili vrsio izostavljanje ili cak korekturu originalnog teksta. Tako je izostavio dve zadnje strane jednog vaznog izvestaja o sastavu Jugoslovenske vojske van Otadzbine i njenom brojnom stanju itd. Ali, postoje originali u Arhivu, koje su zaboravili da spale posle "prepisivanja". Na zalost, posle "prilagodjavanja" sadrzaja "prepisa" stavu CK KPJ, mnogi originali su - spaljeni.
|
