Bitka na Sutjesci - Treća udarna divizija -Juriš i smrt Save Kovačevića

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rexdeuss ::...odlično razmišljanje i potvrde " gorran-a " i Khaless-a" o njemečkim neistinitim izvještajima ...
...kako je moguće u tolikim odstupanjima Njemačkih stratega ( odluke i greške Njemaca ), dali su one plod neznanja ?...dali su Njemci superiorni, nadmeni bili puni sebe i shodno tome se ponašali ...volim čitati i ako " gorran " ili drugi mogu opisati druge borbe , koje spominje " gorran " ...
...u sastavu 3 udarne divzije suPeta crnogorska brigada, Mostarski bataljon,zatim Centralna bolnica — Treća sandžačka brigada, tko još '
...gdje se u trenutku pokušja proboja nalazi 7 banijska i šta je cijelo vrijeme s njom, jedan dio bolnice je bio s njom ili ne ?
...šta je s ovim radiogramom, dali su po njemu Nijemci shvatili da imaju priluku za uništavanje ?
...Štab Treće divizije, primio je 12. juna poslije podne, radiogram iz Vrhovnog štaba:
" Kod nas je sutuacija teška. Skrenite ka izvornom delu neretve . Mi ćemo Vam od Kalinovika poslati izviđačke delove . U slučaju da dođete u tešku situaciju , probjaćete se u manjim jedinicama."
...puno pitam

To ti je odlika diktatorskog centralizovanog sistema.
Slično su se ponašali i Sovjeti na početku rata, krili su izveštaje, okrivljivali druge ...

Medjutim mi danas imamo jako iskrviljenu sliku nemaca, kao naroda, mislim u pogledu odlika njihovog društva.
DA bi smo shvatili nemce, njihov pogled na istinu jednak je pogledu Severnih Korejanaca koji su falsifikovali celokupnu fudbalsku utakmicu.

Ako želite da razumene Nemačku u vreme Hitlera, pogeldajte danas Severnu koreju. Apsolutno su isti, po svim pitanjima, pogeldima na svet i slično.

Sada zamisli a neki Severnokorejski pukovnik napiše da su mu seljaci uvatili vojsku u zaseti i pomlatili ih. Nema šanse.

Smatramo nemce izuzetno disciplinovanim, i ljudima koji nisu sklonid a lažu, medjutim svaki, ali svaki dikatatorski sitem radja u vrlo kratkom periodu ulizice, poltrone, i naravno- lažove. nemački nacional-socijalizam po tome je jednak S Korejskom komunizmu. Važno je biti na funkciji i zadržati ili dobiti čind a bi mogao da napreduješ u društvu.

A da bi baš svi razumeli i razbili lažnu predstavu o Nemcima, evo divnog primera u Srbiji:
- Srpski gazda je čudo prirode, čovek koji se razume i u IT deo posla, programe za orbadu podataka, u povrće,, u radne odnose, u pravni sistem, sredstva za čišćenje i ostalo.

Pošto se gazda razume u sve, značid a će u sve i da se meša. A pošto je njegovo znanje u svakom slučaju ili ne postojeće ili ograničeno, jedini načind a sebe poikaže pametnim je da pokaže kako si ti pogrešio i kako si glup.
- to dalje dovodi do toga da se kod potčinjenih ne gledaju kvalitet i uspesi nego se traže greške.
- Potčinjeni će pak isto to činiti, tražeći grešku ili propust nadredjenog jer su svesni činjenice da im se znanje i zasluge ne računaju id a je jedini način napredovanja uništenje nadredjenog.

- A sad ti uzmi pa napiši da su ti neke balkanske seljačine pobile 500 vojnika za "dobro jutro".

izvinite za off.

• 2Ovo se svidja korisnicima: VP6919, rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na osnovu delovanja nemačke vojske i kretanja njenih najsnažnijih delova može se zaključiti da oni nisu uopšte ozbiljno sistemom presretanja veza ostvarili bilo kakakv uspeh. Uspeh imje bio na dohvat ruke, zaprvo delimično su i i mali uspeha i da su oni stvarno pratili te poruke niko živ se sa Sutjeske ne bi izvukao.
U početku je nemački plan bio na izgled dobar ali zapravo oni uopšte nisu reagovali ispravno na povlačenje glavnine divizija NOVJ ka zapadu. Isitna i sama glavnina je bila u bez uvida u situaciju i bez jasnog plana kako dalje. Prodor sa ranjenicima i manjim delom ka Raškoj oblasti dok bi dosta jača glavnina išla ka zapadu uopšte nije bio loš plan ali zapravo on nije bio prvi. Prvbobitno su planirali proboj preko položja domobrana ali nije uspelo. Zapravo prethodna patrizanska delovanja ka istoku (Bioče i ostala) uz povlačenje glavnine ka zapadu uz pomenuti pokušaj probijanja ka severozapadu su potpuno upropastili nemački prvobitni plan ostavljajuči neke od naboljih divizija van borbenog kontakta a celu nemačku komandu u potpunoj zabuni da proceni gde će se nakraju proboj desiti (mada istina ni sami partizani to nisu znali ali su bar išli u dobrom pravcu). Tako je snažna 1 brdska i najveći delovi 7 ss na neki način izbegnut i doslovce (film-za-odrasle)-ađena slaba tačka na perimetru obruča.
Zauzimanje Vučeva i kasnije stavljanje početne pivotne tačke na Dragoš sedlo je imalo odlučujući uticaj ma kako bio slučajan ili iznuđen. Prolaz ka zapadu je bio istina zatvoren ali slabijim nemačkim delovima a uporno i neprekidno borbenno izviđanje su dali rezultate u pronalsku procepa kroz potivnikovu liniju. Pa i tada kriza bitke je tek počela, uzastopce VŠ donosi odluke u potpunom cajtnotu od kojih bi da je ijedna bila pogerešna sve bilo izgubljeno. Npr. odluka da se blokira jugozapadni pravac na Barama (srećom Bare su bile idealne za odbranu). Koča kao čovek iskusan u Španiji je išao dalje i dalje jer bi inače bilo kasno dok je Tito takođe iskusan iz tog rata ali na sasvim drugim dužnostima stalno pokušavao da održi centralni punkt (recimo Milinklade) na toj več izduženoj koloni da bi omogućio vezivanje zaostalih jedinica pre svega 7 banijske. Posedanje Ljubinog groba ,i Košute je bio pravi proboj obruča ali ni sledeće linije Balinovac i dalje nisu bile ništa manje značajne. Moje lično ubeđnje je da 3. divizija ne bi prošla istim putem, već je bilo kasno a oni su bili jednostavno spori. Neuspešni napad na pivotnu nemačku tačku Košur je ma kako surovo zvučalo u toj situaciji bio koristan, jer ostatak sposobnih boraca shvatio momentalno nemogućnost porboja kao celine pa su se onda u manjim grupama probijali preko Maglića, Volujka ka Hercegovini i Crnoj Gori, neki prema Raškoj oblasti a jedan manji deo je dolinom Suhe zaobilazno i sa veikim kašnjenjem prošao takoreći sličnim pravcem kao glavnina i kasnije ih dostigao.
U izvlačenju kod Moskve 41. ruske pešadijske jedinice nisu uspele da prate ruske partizane, padobrance i konjičke delove tokom probijanja obruča jer su bile spore. Međutim ostanak njihov u borbi je doveo Nemce u ubeđenje da su opkolili glavninu. To isto se desilo i na Sutjesci. Ako postoji primer za udžbenik kako izgleda saradnja između Fronta i jedinica koje se izvlače iz obruča u vrlo teškim uslovima to je svakako to rusko izvlačenje iz Rževskog obruča a za ultimativno gerilsko ratovanje verovatno nema boljeg primera od Sutjeske.
Izvinjavam se ako samabio dosadan neću više...ali nekako sam osetio potrebu, da ovoj krvavoj operaciji sa hiljadam poginulih boraca odam kratki tribut.
Te teritorije su na žalost još videle rata u poslednjoj deceniji prošlog veka čak i neke od spomenutih lokacija.
A sa gorkim ukusom se setim da je Janko Bobetko bio borac na Barama ako se ne varam.

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zločini

Od preko 7.000 poginulih boraca NOVJ na Sutjesci, najveći deo predstavljaju iscrpljeni i zaostali borci i ranjenici koje su Nemci bez veće procedure jednostavno likvidirali. Izveštaj 1. brdske divizije kaže " Zarobljeno: 498, od toga streljano 411." ( http://www.znaci.net/00001/4_12_3_103.htm ).

Pored toga, ubijen je veliki broj civila. Na primer, u mestu Dola u Pivi samo 7. juna esesovci su pobili 520 civila ( http://www.vijesti.me/vijesti/pivska-krvava-bajka-.....lanak-8544 ). Većina žrtava sa ovog spiska su iz tog vremena:
http://www.znaci.net/00001/193_14.pdf

Mnoga druga mesta pretrpela su desetine civilnih žrtava. Na primer, Grab:

Citat:...jedan od neposrednih izvršilaca zločina nad zarobljenim i ranjenim partizanima, potporučnik Wildner Reinhold, iz borbene grupe »Annacker«, koja je napadala na Gornje i Donje Bare na položaje 2. dalmatinske brigade, o tom masakru nad našim ranjenicima, kaže:
Citat:»Potporučnik Kaufmann, komandir 6. čete 2. bataljona 738. puka 118 lovačke divizije je u rajonu Graba, kod seljaka, otkrio konzervirane živežne namirnice u kozjim kožama. Na temelju toga on je pretpostavljao da stanovnici u rajonu Graba snabdijevaju partizane hranom u klisuri Sutjeske. Da bi to spriječio, smatrao je da treba cjelokupno stanovništvo pobiti. Potporučnik Kaufmann je zatim otišao koa potpukovnika Annackera, komandanta 738. puka, koji mu je odobrio da se stanovnici strijeljaju. Po naređenju potporučnika Kaufmanna, koji je lično upravljao vatrom, bilo je strijeljano 70 lica i to žena i djece. Egzekuciju su sproveli vojnici Kaufmannove 6. čete 2. bataljona 738. puka... «
( http://www.znaci.net/00001/33_7.pdf )

Zanimljivo da je i major Strecker, nakon što je bio zarebljen i razmenjen u čuvenoj epizodi na Neretvi, ponovo zauzeo svoje mesto kdt-a III/738, i učestvovao u likvidacijama:
Citat:Prilikom napada na Košur poginuo je veliki broj partizana i ostao je isto tako da leži veliki broj ranjenika. Major Strecker, komandant 3. bataljona 738. puka je dao naređenje potporučniku Longinu, komandiru voda u području istočno od Visova, gdje se tih dana vodila borba. Nakon svog povratka potporučnik Longin mije pričao daje dobio naređenje od svog komandanta bataljona majora Streckera da ubije sve ranjene partizane koji nisu mogli hodati. Ja lično sam čuo pucnjavu kojom su ranjenici bili ubijeni...
(takođe potporučnik Reinhold, http://www.znaci.net/00001/33_7.pdf )

Uprkos svemu tome, Kumm ima obraza (ili kako to već nazvati) da prikaže svoje esesovce kao časne i plemenite borce, koji su maltene pomagali ranjene i bolesne.
Citat:Soweit über die Kämpfe der Div. „Prinz Eugen" vom 4. - 7.6.43, bei denen die Div. schwere Verluste, der Feind jedoch weit höhere hatte. Mit den Resten seiner Partisanen gelang es Tito, aus dem Sutjeska-Tal nach Nord in die Romanja auszubrechen. Wir waren es gewohnt, den tapfer kämpfenden Feind zu achten. Der Kranke, Verwundete, Gefangene war für uns nur noch der Mensch und nicht Opfer unseres Hasses.(Što se tiče borbi divizije 4. - 7.6.43, u kojima je divizija imala teške gubitke, neprijatelj je međutim imao još teže. Sa ostatkom snaga, Tito je uspeo da se iz doline Sutjeske probije na sever na Romaniju. Mi smo naviknuti da poštujemo hrabrog protivnika. Bolesnik, ranjenik, zarobljenik, bio je za nas pre svega čovek, a ne žrtva naše mržnje.)

Hm... (bolje da ne komentarišem)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ceo proboj i smrt Kovacevica jako je dobro opisao Djilas u svojim ratnim memoarima ,posto je bio prisutan u trenutku pogibije.Ono sto se godinama guralo pod tepih je da su ranjenici odlukom vrhovnog staba ostavljeni .Doduse sam Djilas tvrdi da drugog izbora nije bilo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U izvještaju 7. SS Prinz Eugen divizije od 16.6.1943 o operaciji "Schwarz" stoji, pored ostalog, i slijedeće:

Citat:"U rejonu Čemernog je po prvi put upotrebljena jedinica za radio-prisluškivanje, koja je prisluškivala radio saobraćaj komunističkih bandi.Saobraćaj, koji je bio na italijanskom i srpskom jeziku, nije bio šifrovan [Funkverkehr...im Klartext abgewickelt; podvukao ja ]. Tako dobijeni podaci su se, jednim dijelom, mogli iskoristiti od strane obavještajnog oficira divizije.Treba podsjetiti, da su sve radio stanice u divizijskom rejonu hvatale neprijateljski radio-saobraćaj, javljale frekvencije i pozivne znake glavnom oficiru za vezu i tako omogućile upotrebu radio prisluškivanja."

Izvor: NAW, T-354, Roll 146, 3786693.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Apr 2012 16:38

ALBION101 ::Ceo proboj i smrt Kovacevica jako je dobro opisao Djilas u svojim ratnim memoarima ,posto je bio prisutan u trenutku pogibije.Ono sto se godinama guralo pod tepih je da su ranjenici odlukom vrhovnog staba ostavljeni .Doduse sam Djilas tvrdi da drugog izbora nije bilo.Dogovorom u Mratinju 3.VI usvojen je opšti plan kojim su snage su podeljene na dve borbene celine, i usvojen je opšti pravac probijanja za obe grupe.
Međutim, ove dve grupe bile su relativno nezavisne. Druga grupa nije bila samo potčinjena vojna formacija - slanje Đilasa i Milutinovića u nju kao predstavnika Vrhovnog štaba i CK KPJ predstavljalo je davanje značajnih i širokih ovlašćenja. Komunikacija sa Titovim delom VŠ bila je više u stilu "kakve su vaše namere" nego u smislu naređenja. Tokom živiog saobraćaja 6-8. VI obe strane iznele su više koncepcija.
7. VI 1. brdska divizija zbacila je zaštitnice (3. sandžačku) sa V. i M. Štuoca, što je istovremeno otkrilo snažnu koncentraciju i ofanzivne namere Nemaca sa istoka
7. VI rukovodstvo druge grupe definitivno se osvedočilo da je prelazak Tare nemoguć, i prijavilo odlazak na zapad, i pridruživanje prvoj grupi.
7. VI, verovatno u tom kontekstu, napravljena je taktička greška - povučena je 10. hercegovačka sa Maglića, verovatno u kontekstu pripreme za marš na Sutjesku. Delovi 7. SS PE su to odmah iskoristili i poseli Maglić, popevši brdsku artiljeriju. Ovo je odmah kompromitovalo ideju izvlačenja cele druge grupe.
Na kraju se sve završilo nekom vrstom samoopredeljenja. 7. banijskoj, koja je bila bliže, VŠ je savetovao usiljeni marš prema njima, jer više nisu u stanju da drže brešu na Sutjesci. Đilas je poslednju poruku poslao 9. VI, i ona je glasila "ne čekajte nas".
U tom trenutku oni su bili potpuno slobodni (a to im je i sugerisano) da se po brigadama, ili manjim grupama, noćnim maršem prikriveno provuku kroz nemačke linije, i sutradan se pojave 20 km u pozadini. Takav recept je i primenjen nakon razbijanja 13. VI. Što nije primenjen ranije, zasluge i odgovornost u potpunosti padaju na trio Đilas-Milutinović-Kovačević.

Transport bolnice (ešelona teških ranjenika) u toj situaciji bio je očigledno nemoguć, jer su i zdravi borci, i bez nosila, umirali na nogama od gladi i iscrpljenosti. Malo ko je međutim imao snage da to otvoreno prizna. Na kraju je usvojena fantastična koncepcija - da se nepokretni ranjenici (njih oko 700) sakriju u Pivskoj Planini, da se sa njima ostave bolničarke, a da diviziija probije nemačke linije i vrati se po njih - ili se vrate kad prođe ofanziva. Međutim, Nemci su ih, nasuprot Kumm-ovim tvrdnjama, pretraživši teren sa psima-tragačima, likvidirali gotovo do poslednjeg, zajedno sa bolničarkama.

Dopuna: 04 Apr 2012 16:47

vrabac ::Moje lično ubeđnje je da 3. divizija ne bi prošla istim putem, već je bilo kasno a oni su bili jednostavno spori.Štaviše, Nemci us već tokom kasnog prepodneva 10.VI odsekli krajnji deo kolone 7. banijske divizije i čvrsto zatvorili izlaz iz doline Sutjeske.
vrabac ::A sa gorkim ukusom se setim da je Janko Bobetko bio borac na Barama ako se ne varam.Nije na barama, nego u 7. banijskoj diviziji.

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Napisano: 04 Apr 2012 16:38

ALBION101 ::Ceo proboj i smrt Kovacevica jako je dobro opisao Djilas u svojim ratnim memoarima ,posto je bio prisutan u trenutku pogibije.Ono sto se godinama guralo pod tepih je da su ranjenici odlukom vrhovnog staba ostavljeni .Doduse sam Djilas tvrdi da drugog izbora nije bilo.Dogovorom u Mratinju 3.VI usvojen je opšti plan kojim su snage su podeljene na dve borbene celine, i usvojen je opšti pravac probijanja za obe grupe.
Međutim, ove dve grupe bile su relativno nezavisne. Druga grupa nije bila samo potčinjena vojna formacija - slanje Đilasa i Milutinovića u nju kao predstavnika Vrhovnog štaba i CK KPJ predstavljalo je davanje značajnih i širokih ovlašćenja. Komunikacija sa Titovim delom VŠ bila je više u stilu "kakve su vaše namere" nego u smislu naređenja. Tokom živiog saobraćaja 6-8. VI obe strane iznele su više koncepcija.
7. VI 1. brdska divizija zbacila je zaštitnice (3. sandžačku) sa V. i M. Štuoca, što je istovremeno otkrilo snažnu koncentraciju i ofanzivne namere Nemaca sa istoka
7. VI rukovodstvo druge grupe definitivno se osvedočilo da je prelazak Tare nemoguć, i prijavilo odlazak na zapad, i pridruživanje prvoj grupi.
7. VI, verovatno u tom kontekstu, napravljena je taktička greška - povučena je 10. hercegovačka sa Maglića, verovatno u kontekstu pripreme za marš na Sutjesku. Delovi 7. SS PE su to odmah iskoristili i poseli Maglić, popevši brdsku artiljeriju. Ovo je odmah kompromitovalo ideju izvlačenja cele druge grupe.
Na kraju se sve završilo nekom vrstom samoopredeljenja. 7. banijskoj, koja je bila bliže, VŠ je savetovao usiljeni marš prema njima, jer više nisu u stanju da drže brešu na Sutjesci. Đilas je poslednju poruku poslao 9. VI, i ona je glasila "ne čekajte nas".
U tom trenutku oni su bili potpuno slobodni (a to im je i sugerisano) da se po brigadama, ili manjim grupama, noćnim maršem prikriveno provuku kroz nemačke linije, i sutradan se pojave 20 km u pozadini. Takav recept je i primenjen nakon razbijanja 13. VI. Što nije primenjen ranije, zasluge i odgovornost u potpunosti padaju na trio Đilas-Milutinović-Kovačević.

Transport bolnice (ešelona teških ranjenika) u toj situaciji bio je očigledno nemoguć, jer su i zdravi borci, i bez nosila, umirali na nogama od gladi i iscrpljenosti. Malo ko je međutim imao snage da to otvoreno prizna. Na kraju je usvojena fantastična koncepcija - da se nepokretni ranjenici (njih oko 700) sakriju u Pivskoj Planini, da se sa njima ostave bolničarke, a da diviziija probije nemačke linije i vrati se po njih - ili se vrate kad prođe ofanziva. Međutim, Nemci su ih, nasuprot Kumm-ovim tvrdnjama, pretraživši teren sa psima-tragačima, likvidirali gotovo do poslednjeg, zajedno sa bolničarkama.

Dopuna: 04 Apr 2012 16:47

vrabac ::Moje lično ubeđnje je da 3. divizija ne bi prošla istim putem, već je bilo kasno a oni su bili jednostavno spori.Štaviše, Nemci us već tokom kasnog prepodneva 10.VI odsekli krajnji deo kolone 7. banijske divizije i čvrsto zatvorili izlaz iz doline Sutjeske.
vrabac ::A sa gorkim ukusom se setim da je Janko Bobetko bio borac na Barama ako se ne varam.Nije na barama, nego u 7. banijskoj diviziji.
"Grob do groba u zelenom zitu,
Banija se zaklinjala Titu!"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Apr 2012 13:23

gorran ::Zločini

Od preko 7.000 poginulih boraca NOVJ na Sutjesci, najveći deo predstavljaju iscrpljeni i zaostali borci i ranjenici koje su Nemci bez veće procedure jednostavno likvidirali. Izveštaj 1. brdske divizije kaže " Zarobljeno: 498, od toga streljano 411." ( http://www.znaci.net/00001/4_12_3_103.htm ).

Pored toga, ubijen je veliki broj civila. Na primer, u mestu Dola u Pivi samo 7. juna esesovci su pobili 520 civila ( http://www.vijesti.me/vijesti/pivska-krvava-bajka-.....lanak-8544 ). Većina žrtava sa ovog spiska su iz tog vremena:
http://www.znaci.net/00001/193_14.pdf

Mnoga druga mesta pretrpela su desetine civilnih žrtava. Na primer, Grab:

Citat:...jedan od neposrednih izvršilaca zločina nad zarobljenim i ranjenim partizanima, potporučnik Wildner Reinhold, iz borbene grupe »Annacker«, koja je napadala na Gornje i Donje Bare na položaje 2. dalmatinske brigade, o tom masakru nad našim ranjenicima, kaže:
Citat:»Potporučnik Kaufmann, komandir 6. čete 2. bataljona 738. puka 118 lovačke divizije je u rajonu Graba, kod seljaka, otkrio konzervirane živežne namirnice u kozjim kožama. Na temelju toga on je pretpostavljao da stanovnici u rajonu Graba snabdijevaju partizane hranom u klisuri Sutjeske. Da bi to spriječio, smatrao je da treba cjelokupno stanovništvo pobiti. Potporučnik Kaufmann je zatim otišao koa potpukovnika Annackera, komandanta 738. puka, koji mu je odobrio da se stanovnici strijeljaju. Po naređenju potporučnika Kaufmanna, koji je lično upravljao vatrom, bilo je strijeljano 70 lica i to žena i djece. Egzekuciju su sproveli vojnici Kaufmannove 6. čete 2. bataljona 738. puka... «
( http://www.znaci.net/00001/33_7.pdf )

Zanimljivo da je i major Strecker, nakon što je bio zarebljen i razmenjen u čuvenoj epizodi na Neretvi, ponovo zauzeo svoje mesto kdt-a III/738, i učestvovao u likvidacijama:
Citat:Prilikom napada na Košur poginuo je veliki broj partizana i ostao je isto tako da leži veliki broj ranjenika. Major Strecker, komandant 3. bataljona 738. puka je dao naređenje potporučniku Longinu, komandiru voda u području istočno od Visova, gdje se tih dana vodila borba. Nakon svog povratka potporučnik Longin mije pričao daje dobio naređenje od svog komandanta bataljona majora Streckera da ubije sve ranjene partizane koji nisu mogli hodati. Ja lično sam čuo pucnjavu kojom su ranjenici bili ubijeni...
(takođe potporučnik Reinhold, http://www.znaci.net/00001/33_7.pdf )

Uprkos svemu tome, Kumm ima obraza (ili kako to već nazvati) da prikaže svoje esesovce kao časne i plemenite borce, koji su maltene pomagali ranjene i bolesne.
Citat:Soweit über die Kämpfe der Div. „Prinz Eugen" vom 4. - 7.6.43, bei denen die Div. schwere Verluste, der Feind jedoch weit höhere hatte. Mit den Resten seiner Partisanen gelang es Tito, aus dem Sutjeska-Tal nach Nord in die Romanja auszubrechen. Wir waren es gewohnt, den tapfer kämpfenden Feind zu achten. Der Kranke, Verwundete, Gefangene war für uns nur noch der Mensch und nicht Opfer unseres Hasses.(Što se tiče borbi divizije 4. - 7.6.43, u kojima je divizija imala teške gubitke, neprijatelj je međutim imao još teže. Sa ostatkom snaga, Tito je uspeo da se iz doline Sutjeske probije na sever na Romaniju. Mi smo naviknuti da poštujemo hrabrog protivnika. Bolesnik, ranjenik, zarobljenik, bio je za nas pre svega čovek, a ne žrtva naše mržnje.)

Hm... (bolje da ne komentarišem)

Moja baba(tada devojcica ) i njena porodica za vreme operacije Svarc krili su se u pecinama Vojnika sa drugim seljacima, Nemci su sve koje su zatekli u selu pobili.Ona je na osnovu tog iskustva "rangirala" vojske : partizani su dobri (sto je logicno jer su joj braca bila u partizanima ) cetnici su pljackali i klali, Italijani krali i silovali a Nemci nisu ni krali ni silovali vec nemilosrdno ubijali i palili.

Dopuna: 05 Apr 2012 13:39

rexdeuss ::....volim čitati i ako " gorran " ili drugi mogu opisati druge borbe , koje spominje " gorran " ...
..

Evo secanje Milorada Mandica borca iz 2. Dalmatinske sa polozaja na Barama :


»Citat:

Bataljon je već bio posjeo položaj. Nama je rečeno da su Nijemci blizu i da svakog časa
mogu izroniti iz magle. Priljepljeni uza zemlju napetih živaca osluškujemo šumove, nastojeći
da po njima odredimo bar približno jačinu protivnika.
Nijemci su obazrivo podilazili... Pripremali su iznenađenje, a nisu ni slutili da će sami
biti iznenađeni. U trenutku kada su se prikupili što su više mogli da bi skočili što je moguće
dalje, u same naše zaklone, otuda je odjednom sa svih strana suknuo plamen. Nijemci u tom
trenutku nisu znali ni kuda idu, ni šta rade. Kao da im je tresak zaglušio čula i pomračio svijest.
Ali to nije trajalo dugo. Sredili su se brzo. Odjednom je zapuhao vjetar i raznio maglu.
Vidik je naglo počeo da se širi. Iz pravca Čemerna je dopirala tutnjava. Granate su počele da
udaraju po našem položaju.
Od eksplozija nije se vidjelo ništa, a kada se dim razišao, puškomitraljezac Petar Jarić
ležao je mrtav. On je za vrijeme bombardiranja stalno držao prste na obaraču. Komad granate
ga je pogodio u prsa i raznio u komade njega i puškomitraljez.
Njegov susjed, mitraljezac Ilija Dundur, dobio je sada proširenu zonu dejstva. Topovske
i minobacačke granate stalno udaraju oko njega, a on i dalje bez prekida zasipa posred njemačkog
stroja, samo u prsa. U jednom času lepeza rafala počela je da se širi i meci su preletjeli
iznad glava napadača.
- Ilija, Ilija, šta činiš? - viče iznenađeno komandir voda.
Ne prekidajući paljbu Ilija polako zaokrenu glavu na onu stranu sa koje je dolazio
glas... Lice mu je odjednom bilo bez sjaja. Metak je na jednom oku raznio zjenicu iz koje je
izbio sjaj, a druga granata ga je zasula zemljom.
- Ostavi mitraljez! - povikao je komandir, a Ilija je kazao da se još može boriti i opet
lepezasti roj metaka proljeće visoko, udarajući u prazno.
Komandir skoči, uze Iliju oko pasa i povuče ga nazad, u zaklon. Nijemci su prišli sasvim
blizu. Jedan je već pružio ruku da dohvati mitraljez. Ali ih je Ilijin pomoćnik zasuo čeličnim
kuglama. Bomba je poletjela iz njegovih ruku. Čuo se fijuk. I tresak se stopio s padom tijela
koje je prstima ispružene ruke htjelo da dohvati užarenu cijev...

Dopuna: 05 Apr 2012 13:45

Evo je borba od 6 juna na Barama


Citat:Cijelog dana bataljoni su vodili borbu. U neprekidnoj borbi došla je i
noć. U toku noći borba se i dalje nastavila. Nijemci su bili uvjereni da će
im noć omogućiti da prodru prema Sutjesci, pa su oko 21 sat, poslije artiljerijske
pripreme, koja je trajala preko 30 minuta, poduzeli napad na cijelom
frontu brigade. Uspjeli su da podiđu prednjem kraju obrane, a potom
je na položaj brigade izbio neprijatelj. Prolomila se strahovita paljba.
Bataljoni su se podigli te se bacili na neprijatelja bombama i noževima.
Neki su Nijemci počeli bježati. Drugi, koji su bili hrabriji, dočekali su naše
streljačke strojeve automatskom vatrom. Naši streljački strojevi navaljivali
su na njih. Nastala je borba kundacima, noževima i bombama. Razlijegao
se jauk, kuknjava, povici i urlanje. Sada puška u bliskom rvanju nije mnogo
odlučivala, a »parabele« i automati u rukama Nijemaca bili su sve opasniji.
Naši su se borci hvatali ukoštac s njima i valjali se u krvavom krkljancu,
boreći se na život i smrt. Svuda naokolo na našem položaju bilo je mrtvih
Nijemaca i naših boraca. Od velikog dima eksplozija bombi, gotovo se ništa
nije vidjelo. Trčalo se lijevo, desno i naprijed, gazilo se preko mrtvih Nijemaca,
šljemova i slomljenih pušaka, očekujući svakog časa udarac ili rafal
u leđa. Nakon jednog sata odlučne i teške borbe uspjeli su bataljoni na cijelom
odsjeku brigade odbiti neprijatelja. Položaj bataljona bio je čist

Druga dalmatinska brigada monografija, str. 144

• 3Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, maks l 5735, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Од мог оца остала је она чувена Споменица са Сутјеске која је дељена поводом 10 година те битке и куд год да смо се селили, селила се и на и заузела би почасно место на зиду. Иначе, сама битка је дуго и много проучавана на војним школама и немилосрдно су анализиране свачије грешке са обе стране.

Оно што сам добро запамтио биле су речи оца - ''да им ништа тада није било тешко, ни ратовање, ни погибија, да су могли да препешаче десетине километара, да су муниције имали као плеве, али да је од свега најстрашнија била глад јер нико у жару борбе није могао да помишља на снабдевање''.

• 2Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U opuštenoj porodičnoj atmosferi 80-tih priča učesnika borbe na Barama, citiram po sećanju:
- Položaj je bio izvanredan za odbranu, sa dobrim nadvišenjem i vrlo strm prema neprijatelju. Prva pušakranja i dejstva su bila bez većeg uticaja, mi smo se posakrivali i uhvatili zaklon što bliže zemlji i iza kamenja i samo pojedinačni strelci su ponekad odgovarali na njihovu vatru. Onda je došao napad, išli su u približno tri nepravilna streljačka stoja, treći je bio malo udaljeniji od prava dva. Zani smo da ne možemo izdržati napad. Svako je se stegao u svom zaklonu i čekao. Prvi stroj se približio na nekoliko desetina metara kad je duž linje kao eho prostrujala komanda Bombe. Svako koje imao bomb ih je bacio, narušavajući zaklon pravo u Nemce. Kada su bombe odradile poustajali smo iz zaklona i praktično odstreli ono što je preostalo od prvog storja i onda se prolomi JUUURIŠŠ. Zatrrčali smo se nadole pazeći da nepadnemo od silne strmine. Ni danas se ne sećam svega jer su se slike menjale užasno brzo, Ne zam koliko sam Nemaca ubio tada jer su m ise u svim decenijama posle rata vratile u glavu samo slike četvorice. Sve sam ih ubio sa leđa. Ostalih se ne sećam. Posle propasti prvog stroja drugi je bio počeo da se povlači i zato je komandant tada naredio juriš. Drugi stroj smo ubili praktično sa leđa skoro sve a onda je smo u naletu prosto uleteli u treći. Ni danas ne mogu da se setim šta se sve dešavlao, pištolji , noževi udarci gušanje... Nemački automatičari su man naneli vleike gubitke ali u bliskoj borbi. U jednom trenutku krkljanac je počeo da zamire i odnekud neko komandovao povlačenje. Brzo smo uspuzali nazad u naše početne zaklone. Kada smo se posle prebrojali, shvatili smo, da smo se vratili svaki treći od nas. Ali Nemaca je poginulo ne znam ni sam koliko mnogo. Dok god smo još držali položaj Bare, Nemci u stvari nisu ponovili nikakav takav napad očigledno jer su im gubici bili veliki. Sve se svelo na sporadično puškaranje. Znam da smo strašno izginuli ali na osnovu svih iskustava u borbi sa Nemcima, mislim da nismo onako suluduo istrčali i pomlatili ih sa leđa pri prvom napadu da bi oni u svom stilu uredno ponavljali napade i jednostavno nas slomili posle nekoliko njih. Pogotovu što smo uoči napad bili kratki sa municijom. U povratku uz strminu ostalo nas je samo trećina ali se svako dohvatio oružja i municije od mrtvih Nemaca.
-Kraj citata.
Primedba: svedok je decidno izjavio na pitanje artiljerijske vatre da je Nemci nisu imali (ma kave haubice sine ne bismo mi uzeli položaj gde mogu da nas tuku haubice a nije ih ni bilo u toj pripizdini namerno smo se kroz nju probijali, ni avioni nisu mogi mnogo da urade). Međutim kako sam tada bio mlad i neiskusan tek mnogo kasnije sam shvatio DA ON NIJE NI RAČUNAO da ga tuče artiljerija ako su u pitanju laki minobacači. Uostalom svaka akcija partizana je počela kada su se nemačke trupe privukle a tada je vatra i onako morala da stane. Sad ne znam ali teško da je nešto teže moglo da vrši art. pripremu na Barama čak i kada su Nemci u pitanju. Zvanična istorija ipak mora biti malo okićena jbg. tako to ide. Jao da vidite kakva je tek istina o Kursku...