Надам се да се ово овде уклапа.
""Sudbinu sveta ne određuje jedna država"
Svetske sile ne treba da zaborave lekcije iz prošlosti kako bi se izbeglo ponavljanje grešaka u budućnosti, rekao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov."
husky ::Kakav god da je bio, od jedne prakticno feudalne zemlje napravio je giganta...
Treba imati ogromnog poštovanja prema Ruskoj Imperiji. Trajala je duže, bila u najmanju ali bas u najmanju ruku isto tako moćna kao i SSSR. To što je pred kraj svog postojanja zaostala za ostalim državama, ne sme da baci ljagu na onu imperiju koja je u 18 i kroz većinu 19 veka krojila uz Britaniju evropsku i svetsku kapu.
Ako negde Rusija igra na tankoj žici onda je to njeno koketiranje (uslovno rečeno) sa istorijom.
Ne zna se ko joj je uzor da li Ruska Imperija ili SSSR. S jedne strane ih razumem, imali su možda jedini u istoriji tako dve moćne države, ali stvari kao što su Sergej Rahmanjinov i rusko "sada je izdajnik, e sada više nije" je itekako neozbiljno. Čovek je slao pare i vršio propagandu da se pomogne SSSR-u koliko je više moguće iako su ga crveni oterali.
Ako neko slučajno nije gledao, apsolutno izvrstan dokumentarac - najbolji, najrealističniji, najobimniji i onaj koji je meni otkrio najviše onog što nisam znao koji sam gledao na ovu temu. Nema šta nema: Prvobitni plan (pre "Barbarosse"), Staljinova linija, plan uspostavljanja defanzivne linije Arhangelsk-Astrahan (nakon dostizanja Volge i osvojenja Moskve), Guderijanovi predlozi unapređenja i ubrzanja "Blitz krieg" strategije, mape, komadanti, vođe... ma, dokumentarac "izuva" iz cokula:
Još jedan... ovaj je doduše uglavnom apologističko smeće ali ako je samo 10% ovoga istina... e, onda... hmm... elem, evo:
stalker ::Маршалы Сталина. Константин Рокоссовский
Рокосовски ми је одувек био интересантан, можда и омиљени совјетски војсковођа. Привлачи пажњу и његов тежак, турбулентан животни пут. Рат, револуција, успон након победе, а затим неоправдано страдање у чисткама, и онда повратак у војску пред рат који је завршио овенчан славом. Мада је и у том тренутку, и у времену које је долазило, као и сваком моменту његовог живота, постојало нешто трагично, недоречено...
Уопште, нашао се у времену у коме је традиционална аверзија Пољака према Русима добила нову димензију, на шта је нарочито утицала и победа социјализма у Русији. Био је између две ватре, са часним намерама и најискренијим жељама за светлу и пријатељску будућност своје две државе. Повратку у ''нову'' Пољску се, знајући колико је то тешка одлука, ипак радовао, али је он завршен баш, баш лоше. Имао је само најбоље намере. Осетило се његово присуство, радило се о свеобухватним реформама свих родова војске, али ће заувек више пажње привлачити два покушаја атентата, ниска и тешка западњачка и емигрантска пропаганда усмерена на његову личност, незаобилазна прича о судбини варшавских устаника, политички потреси у земљи...Рокосовски је забранио да се војна лица хапсе без дозволе надређеног, нека хапшења је и директно спречио али изгледа да то није било довољно...
Савременици су писали и говорили о томе како је био прави војник, човек дисциплине, манира, који је поклањао поштовање свакоме у свом окружењу. Након смрти Стаљина није желео да нагло промени страну, а још мање да учествује у напрасном формирању новог политичког курса. И поред тога што је добро, на својој кожи осетио дух 30-их година. Причала је његова праунука да је Стаљина неизмерно поштовао, али и да је до краја живота спавао са пиштољем поред јастука, јер није могао да прихвати да га још једанпут одведу у тамницу. При повратку у СССР је све драгоцености добијене за време службе у Пољској разделио подређенима, непотрошене зараде вратио војсци са молбом да се употребе у сврхе јачања армије.
Рокосовски је до краја живота са најближима говорио на пољском, и отворено се декларисао као пољски патриота и социјалиста. Не улазећи у историјско-политичке околности, сматрам да није погрешно рећи да је сурово то што у данашњој пољској јавности он, барем колико је мени познато, носи епитет великоруског, совјетског завојевача. У крајњој линији, издајника. Често се спомиње у негативном контексту, заједно са именом Јарузелског, од којег је дефинитивно био већа личност. Ако се не варам, одузето му је титула почасног грађанина у свим пољским градовима у којима је добио ту част, у садашњим просторијама министарства одбране не постоји ништа што би асоцирало на Рокосовског...
Он је и сам једном приликом закључио да ће ''за Пољаке увек бити Рус, а за Русе увек Пољак''. Можда није претерано рећи да постоји нека симболика у томе што је на оној величанственој паради победе јуна 1945. Рокосовски био на црном, а Жуков на белом коњу. У сваком случају, радује да данашња Русија чува успомену на ''маршала два народа'', пољског Совјета, или совјетског Руса, који је био човек велике војничке вештине и високих моралних квалитета.
ПС Ово ми је први пост на форуму, надам се да ћу барем најмањим делом допринети квалитету дискусија...
Свака част и добро дошао!
Имао сам част и велику срећу да се нађем у месту Лењино-Снегири (на 50. километру од Москве) где је Рокосовски шестог децембра 1941. године почео контранаступање и разгром немачке војске. Музеј на отвореном, али и са музејском поставком у згради, чува сећање на пресудне тренутке у животу овог великог човека. У самом Волоколамску, где му се налазио штаб, обишао сам кућу у којој је био. Слава маршалу!