Sremski front

• 3Ovo se svidja korisnicima: Khaless, HP 35, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da ne spominjemo da je u pozadini jos uvek bilo grupa i grupica koji se nisu slagali sa narodnom vlascu, tako da je nova vlast morala ostaviti znacajne snage da stite oslobodjene prostore od ovakvih grupa i grupica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uz to, Sremski front je bio najvažniji ali ni drugi delovi fronta nisu bili puno manje važni, da spomenemo Dalmaciju, Bosnu, pohod dalmatinskoih brigada, iskrcavanja na otočja...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Koca Popovic, maks l 5735, RSPCT
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo je kako svi imaju "mišljenje" - kao što je već primetio Dirty Harry.
U našem slučaju o Sremskom frontu.
I o mnogo čemu drugom.
I ulažu veliku energiju u zastupanje tog mišljenja.
Malo ko se prevari da makar mali deo te energije uloži u čitanje, proučavanje, analiziranje.
Zato znanje, za razliku od guzice, ima malo ko.
puškomitraljezac ::Poznato je u vojnoj veštini da se uvek bira težište dejstava i na težištu se angažuju jače snage.
Kako to da za Sremski front nisu mogli odvojiti bar 1/6 snaga? Ako uzmemo brojno stanje JA krajem 1944. godine, to bi bilo negde preko 100.000 vojnika.
Brojno stanje NOVJ 31.XII 1944. bilo je, po klasičnim izvorima, 450.000
Podaci su dostupni koga zanima. Po mojoj računici, nešto ispod 350.000 u operativnim jedinicama.
Od toga, nešto manje od 100.000 bilo je u neprijateljskoj pozadini, 50-60 hiljada na frontu u Dalmaciji i Crnoj Gori, oko 50 hiljada na drinskom frontu, oko 30.000 na Kosovu, makedonske jedinice (oko 30.000) na blokadi granice i reorganizaciji za slanje na Sremski front.

Nemačke snage u Jugoslaviji u tom periodu brojale su 300-350.000, uz jedno 150.000 ljudi u OS NDH, plus još desetak drugih vojnih organizacija na strani Nemaca (najveća grupacija - do nekih 30.000 četnika DM u ist. Bosni).

Težišna saveznička operacija u Evropi u tom periodu bilo je nastupanje Trećeg ukrajinskog fronta u Baranji, i, u odnosu na nju, operacije NOVJ od Skoplja do Dunava imale su značaj vezivanja nemačkih snaga, sprečavanja manevra i pomoćnog napada.

Sremski front je u novembru 1944. držalo 7 divizija (1, 5, 6, 11, 16, 21. i 36). U ovim divizijama su izvođene zahtevne radnje preoružanja, popune i sređivanja - po mogućnosti, izvlačenjem s fronta, osim ako situacija na frontu nije diktirala suprotno. I pored toga, ove jedinice uspele su (uz pomoć značajnog sadejstva artiljerijskih pukova i vazduhoplovstva Crvene armije) da isteraju Nemce iz utvrđenja na Braon, Zelenoj, Žutoj i Crnoj odbrambenoj liniji i oslobode najveći deo Srema. Do kraja decembra, ove divizije su popunjene do tipične jačine od oko 10.000 ljudi "po spisku", i svaka je imala svoju art. brigadu - sa izuzetkom 21. srpske.

Početkom decembra 1944. Treći ukrajinski front neposredno je preuzeo severnu polovinu Sremskog fronta radi zajedničke ofanzivne operacije sa Prvim proleterskim korpusom. Ovo skraćenje fronta Prvi proleterski korpus iskoristio je na taj način što je za svoj deo fronta odredio 4 divizije - a uspesi koje su one ostvarile u prvoj polovini decembra pokazale su da je ta odluka bila ispravna. Tri divizije su izvučene na preoružanje, popunu i sređivanje (6. lička u Beograd, a 16. i 36. u Vojvodinu radi pripreme za uključivanje u borbe u zoni Drave.

Znači, u prvoj polovini decembra snage NOVJ na frontu u Sremu bile su sasvim adekvatne - 4 divizije sa oko 35.000 ljudi "po spisku" za polovinu fronta.

Tada se dogodio niz čudnih događaja koje sam opisao: naime, u periodu kad su Nemci uspeli da oslobode svoje snage u Crnoj Gori i posledično udvostruče svoje snage u Sremu, Tolbuhin je naglo povukao svoje snage iz Srema (Prvu bugarsku armiju), ne ostavivši dovoljno vremena NOVJ / JA ni da privuče 6. diviziju iz Beograda. Time se odnos snaga na Sremskom frontu u nekoliko dana, od 3:1 u korist saveznika, promenio na 2:1 u korist Nemaca.

Otežavajuća okolnost bila je i iscrpljenost divizija NOVJ, koje su u decembarskim borbama imale oko 8.000 izbačenih iz stroja.

U pogledu mogućnosti brzog prebacivanja snaga, treba imati u vidu da je pretežno transportno sredstvo kojim su jedinice NOVJ raspolagale bilo konjska i volovska zaprega, a obimnije rokade snaga otvarale su brojne vrlo teške logističke probleme - između ostalog, kritično je bilo čak i snabdevanje hranom.

• 1Ovo se svidja korisniku: HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sumiranje sremskog fronta je da je na njemu došlo do neočekivane borbe.

Prvo stvoren je od strane nemaca i NDH kao neka vrsta neprolaznog bedema koji je trebalo zaustaviti jedinice ne samo NOVJ već i CA kako sa boka ne bi zahvatili Nemačku vojsku u Madjarskoj. Realno, sa dobrim ukopavanjem prstor Srema je mogao da se blokira na taj načind a front nikada ne bude probijen. Nemačka niej očekivala veće angažovanje an tom prostoru, šta više nije ni planirala pad Beograda, ali kao sekundarno rešenje, posle oslobodjenja grada od strane NOVJ i CA formiran je Sremski front.

Jedinice NOVJ su zaista pos vim kriterijumima bile slabo opremljene i naoružane, potpuno neobučene za fronstalni a kamo li rovovski rat. Istini za volju, rovovska vojna se izučava na delu a ne iz knjiga, nažalost.
Prva faza Sremskog frona je bila faza prvenstvenog angažovanja jedinica NOVJ i bugarskih koja je pokazala kao neuspešna, napadi su na nemce sa lakoćom odbijani, Bugari su se pokazali kao nesigurni saveznik i slično.
Drugoj fazi kumovali su i kraljevski oficiri koji su iz zarobljeništva odmah obukli uniforme NOVJ i krenuli da vrše fortifikacijsko uredjenje fronta, na profesionalan način. Sreća u nesreći je bila da su oni učeni na tradicijama I SR - koji je baš i bio rovovski. Uskoro dolazi i do masovnije pomoći i angažovanja CA.

Sa neke strane geldano, Sremski front je bio front ujedinjenja zemlje, gde je iskovana buduća JNA, sa jedinicama u kojima su bili i bivši partizani i bivši kraljevi oficiri, koji će decenijama kasniej predavati na vojnoj akademiji i vojnim školama.

• 1Ovo se svidja korisniku: HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Prva faza Sremskog frona je bila faza prvenstvenog angažovanja jedinica NOVJ i bugarskih koja je pokazala kao neuspešna, napadi su na nemce sa lakoćom odbijani,U toj prvoj, "neuspešnoj" fazi, NOVJ je za 54 dana (22. X - 16. XII 1944) napredovala od Zemuna do železničke stanice Otok na pruzi Vinkovci-Brčko (nekih 120 kilometara).
Nemci su sa takvom lakoćom odbijali napade da su izgubili šest uzastopnih utvrđenih linija - Braon, Zelenu, Žutu, Crnu, Crvenu, pa čak i glavnu - Nibelunšku (Otok je iza svih njih)
Khaless ::i bugarskih Bugarske jedinice su efektivno angažovane na Sremskom frontu ukupno 4 dana (22-26. XII 1944.) Pri tom su uveli u akciju svoje dve divizije (od 7), ali nisu osvojili nijedno selo, niti jedan metar teritorije, niti je to njihovo "angažovanje" bilo zanimljivo po bilo čemu drugom.
Dakle, možemo ih slobodno zanemariti u ovoj priči.

• 6Ovo se svidja korisnicima: vathra, kljift, 6.lickadivizija, sevenino, Kos93, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slikano Januara 1945 godine u Sremskoj Mitrovici.Dva Brata iz Zavlake (okolina Valjeva),učesnici fronta sreli se u Vinkovcima te godine stariji Miladin (1923) i mladji Milutin (1925) Petrović.Stariji pripadnik 21 srpske divizije (četvrte srpske brigade) a mladji pripadnik 8 crnogorske brigade.Inače jos jedan brat je učestvovao Živadin (1921) kao pripadnik 21 srpske divizije.Najmladjeg su vratili (jer su roditelji ostali sami na selu),ali se on opet prijavio u 8 crnogorsku brigadu.Podseća malo na scenario "Spasavanje redova Rajana".Inače sva trojca su preživela rat.Miladin (1923) jos živi u Valjevu.




Miladin (levo) nosi deo uniforme od nemačkog vojnika,i Milutin (desno).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"На Васкрс се навршава 70 година од пробоја Сремског фронта
На Васкрс, 12.априла / 30.марта ове године навршава се тачно 70 година од пробоја Сремског фронта, како историчари кажу „завршне битке у Другом светском рату на нашим просторима“. Организатори ће, из неких разлога, свечаност обележавања јубилеја одгодити за 18.април …!?
Код историчара постоје неслагања о „неопходности“ формирања Сремског фронта. Једни га виде као „светлу тачку историје“, док га други, због непромишљених напада на Немце у повлачењу, сматрају непотребним стратиштем српске младости. У сваком случају неоспорива је чињеница да су ту изгинули многи синови српског, руског и других народа и да покојнике треба поштовати, без обзира на различита тумачења."
http://facebookreporter.org/2015/04/09/%D0%BD%D0%B.....%B1%D0%BE/

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, krkalon, HP 35, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera ::"На Васкрс се навршава 70 година од пробоја Сремског фронта
На Васкрс, 12.априла / 30.марта ове године навршава се тачно 70 година од пробоја Сремског фронта, како историчари кажу „завршне битке у Другом светском рату на нашим просторима“. Организатори ће, из неких разлога, свечаност обележавања јубилеја одгодити за 18.април …!?
Код историчара постоје неслагања о „неопходности“ формирања Сремског фронта. Једни га виде као „светлу тачку историје“, док га други, због непромишљених напада на Немце у повлачењу, сматрају непотребним стратиштем српске младости. У сваком случају неоспорива је чињеница да су ту изгинули многи синови српског, руског и других народа и да покојнике треба поштовати, без обзира на различита тумачења."
facebookreporter.org/2015/04/09/%D0%BD%D0%B.....%B1%D0%BE/

Može se mirne duše reći da je Sremski front, kao i ratna djelovanja prilikom i nakon njegova proboja uzeo vrlo velike žrtve na strani oslobodilačke vojske. Što se tiče držanja ovog fronta nakon uspješne beogradske operacija, definitivno je bilo neophodno, a što se tiče ostalih ofenzivnih napora, njihova svrsishodnost se može i opravdavati i osporavati. Realno gledano, JA je početkom 1945. na sremskom frontu pretrpjela prilično težak poraz, u principu posljednji takve vrste u ratu.

Dalje, u trenutku kad je stotinjak tisuća pripadnika JA krenulo u proboj fronta u okolini Vukovara, pripadnici 4 Armije su već bili nadomak Rijeke. U Trstu su bili nekoliko dana prije nego li su borci 1., 2 i 3 Armije ušli u Zagreb.

Više je razloga zbog kojih su pripadnici 8. dalmatinskog korpusa, koji su početkom 3. mjeseca postali jezgro 4. Armije, bili najuspješniji u završnim operacijama. Evo ih, bez da ulazim u to koji je najbitniji.

Prvi je da je jezgra tog korpusa u redove NOVJ stupila u 9. mjesecu 1943, kad se krenulo naprijed, bilo je dovoljno prekaljenih vojnika, ljudi sa godinu dana ratnih muka iza sebe. Što se tiče snaga 1., 2. i 3. Armije one su uglavnom sastojale od veteranskog komadantskog kadra iz 41., 42. a među vojskom su gušteri polako postali većina. I razvoj događaja na zapadnom dijelu ratišta je bio takav da su pripadnici tih snaga imali nekako optimalno, postepeno, kaljenje u jesen '44-e, koje je kulminiralo izuzetno žestokim i izuzetno uspješnim borbama za Knin.

Drugi je da su snage 8. korpusa bile gotovo potpuno opremljene britanskim naoružanjem, i da se to prenaoružanje uglavnom desilo i do pola godine prije nego se krenulo naprijed. 26. divizija, najjača u korpusu, je zapravo prva jedinica NOVJ koja je bila dovedena na punu formaciju, još u ljeto '44-e. U svim napadnim operacijama korpusa je sudjelovala 1. oklopna brigada i zračna podrška je relativno dobro funkcionirala. 2. oklopna brigada došla tek u 3. mjesecu, a mislim da slično bilo i sa zračnim snagama., da ne spominjem da su se mnoge divizije prenaoružavale sovjetskim naoružavanjem u samim rovovima.

Treći je da je 8. korpus, kasnije 4. Armija ratovala na kraškom terenu, i takvo je ratovanje itekako bilo poznato komandnom kadru. Na sremskom i ostalim frontovima na istoku se ratovanje uglavnom odvijalo u ravnici, a takav način ratovanja su partizanski komadanti (opravdano, naravno) izbjegavali sve do tada. Posljedica toga je i da su snage na zapadnom dijelu ratišta bolje surađivali sa partizanskim snagama u pozadini, od onih u istočnom.

Na njemačko masiranje snaga na malom prostoru između Save i Dunava, partizani su odgovorili masiranjem snaga na istom ratištu, što je rezultiralo polugodišnjim klinčem koji je uzeo mnoge žrtve.
Na zapadu se, pak, puno više manevriralo, uz neuporedivo veće rezultate, i u pogledu oslobođenog područja, i u pogledu nanesenih gubitaka protivničkoj strani.

Sremski front je de facto predstavljao udaranje neprijatelja tamo gdje je bio relativno najjači, i to je možda najsnažniji argument protiv ofenzivnog djelovanja na ovom području.

Kako ja vidim stvari, ima tu svakako i nešto krivnje u toj komunističkoj liniji. Na zapadu je partizanska vojska išla sa određenom namjerom da prevesla reakcionarne kapitaliste Engleze, i u tome je itekako bilo uspjeha, dok se na istoku išlo maksimalno uz dlaku Rusima, recimo, virovitički mostobran je držan, pa se morao pustiti uz velike gubitke naših, a za to su uglavnom bili krivi Rusi, ne što im je to bila namjera, već što su zanemarili naše.

Nemam ja namjeru negirati Rusima i općenito narodu Sovjetskog Saveza i Crvenoj Armiji njihove žrtve i sve što su napravili za svijet da se porazi nacifašizam, da nije bilo njih, ne bi bilo ni pobjede, amen.
I ne mislim da su Tito i vodstvo KP žrtovali namjerno nekoga, ali, mislim da su previše gledali da im Rusi kažu što će i kako će, uostalom, tri godine nakon toga su to i sami sebi i svjetu priznali. I svakako željeli su se dokazat Rusima da su vojska, nakon bitke za Srbiju, u stilu: možemo mi to sve sami. Praktično su se svi važniji komunistički komadanti koji su objavili memoare u njima ponosili činjenicom da su komandovali na južnom krilu istočnog fronta na kraja rata.

Prelaz iz partizanske u regularnu vojsku nije bio ni najmanje lak, i tu je plaćen bitan danak. Što je taj prelaz bio oštriji, danak je bio veći. Kako ja vidim, veće i sjajnije stvari ovdje su napravljeni u toj partizanskoj, nego u regularnoj, frontovskoj, fazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обележена годишњица пробоја Сремског фронта
http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Obel.....ta.sr.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sremski front - zaboravljena istorija