Deda sa majcine strane je bio pilot lovackog aviona,obuku je zavrsio negde pred sam pocetak rata.U bitci na Batini je ucestvovao kao pesadinac(za tu bitku kaze da je bila pakao na zemlji),po otvaranju Sremskog fronta je prekomandovan u avijaciju-verovatno je tada stigla saveznicka pomoc u avionima.Naravno pilotirao je lovackim avionom ali ne znam kog tipa i zadatak je bio izvidjanje i mitraljiranje zemaljskih ciljeva.Prilikom jednog mitraljiranja ga je dobro potkacio nemacki PAT cetvorocevac ali je nekako uspeo da sleti na neku livadu i zakuca se u plast sena.Epilog-avion skroz polupan od prinudnog sletanja,deda pukom srecom sa laksim povredama i naravno sreca sto se srusio na deo teritorije koji su kontrolisali nasi.Vratio se u komandu i teraj dalje.Imao je taj sta da isprica ali sam bio previse mlad kad je umro pa nisam uspeo da ga ispitam o svemu.Od uspomena iz rata su ostali sat na navijanje iz kokpita Mesersmita 109 koji je uramio u drveni stalak(radi i dan danas i veoma lepo izgleda) i Madjarski pistolj marke Cepel 7,65(onaj cudni sto mu je cev dole,a povratna opruga gore) to se menjao sa jednim Rusom posle Bitke na Batini,deda je njemu dao neki mnogo dobar rucni sat sto ga je skinuo sa upokojenog svabe a Rus njemu pistolj.
U tom slucaju model je Frommer (proizvodjen u FEG-u), a Zepel je radio samo drvo na drskama...
Dopuna: 14 Sep 2015 1:26
husky ::Kakav bastard od pistolja...
Ovo bi trebalo da bude ultra retka igracka...
Totalno prekomplikovan, mada je pouzdan sa originalnom municijom - metak je dimenziono identican 7.65mm, ali sa 10-15% jacim punjenjem, pa koriscenje 7.65mm dovodi do zastoja. Rastavljanje samo za teske mazohiste.
Ево слика са данашњег обележавања. Сликао сам телефоном, не замерите...Утисци?
Генерални утисак је следећи: човек, појединац и сме да заборави. Може му се. Разочара се, депримира, изгуби илузије или веру и то је нормално...Али! Држава не сме да заборавља своје подвиге и оно због чега је, некада неко у њено име, звао живе људе да за њу гину.
Срамотно је, понављам: срамотно, да се на овако петпарачки начин обележава (уместо прославља) један велики датум. Нечија деца су гинула за једну државу, без обзира како се она звала. А ова, данашња, апсолутно незахвална и заборавна Србија, данас је на споменик послала чиновника владе да се у њено име обрати присутнима. Остали су били заузети кампањом. Срамота!
