Vučji čopori

1

Vučji čopori

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 30146

(tekst prve poruke preuzet sa wikipedije)

Вучји чопор (нем. Wolfsrudeltaktik) је било име за немачку тактику масовног напада подморницама на савезничке поморске конвоје током Другог светског рата. Термин је први увео главни заповедник немачке морнарице адмирал Карл Дениц.



Првобитне тактике

Почетком Другог светског рата тактика немачких подморница састојала се од дневних појединачних напада у близини противничке обале. Немачке подморнице на својим су опходним цртама дочекивале противничке бродове. Површински напади су избегавани због изузетно јаке пратње разарача и авионске заштите, а подводни пак напад отежава подводни електрични локатор. Због тих веома тешких увјета напада немачке подморнице напуштају обале и одлазе на отворено море где лове споре конвоје површинских бродова (брзине 7,5 до 9 чворова). Прво нападају појединачно, а онда понове напад у групи, првенствено су то ноћни површински торпедни напади. У тим ноћним нападима подморница борбено дејствује као торпиљерка при чему користи већу брзину и покретљивост. Мета се тражи дању и ноћу, а ако му се дању не може приближити, чека се ноћ када подморница изрони и користећи већу површинску брзину приближи се циљу. Због ниже платформе и мале силуете омогућено јој је да ноћу прва примети мету и утврди да ли је напад могућ и изводљив.

Почеци "чопора"

Након што су Немци заузели француску обалу, у борбену су употребу увели већи број подморница. Тако на јесен 1940. немачке подморнице прелазе у скупне нападе на конвоје. Немачке подморнице распоређене су на отвореном мору на могућим рутама конвоја и налазе се у поретку опходне црте (растојање је око 30 миља, а касније је смањено на 15 миља). Испред опходне линије избачена је једна или двије подморнице које заједно чине подморничку претходницу. Командант напада налази се у почетку на једној од подморница, а касније је он у команди на обали (БдУ). Подморница која би прва открила мету јавља свима на заједничкој отвореној радио-вези: позицију, курс, брзину, врсту мете, јачину, састав осигурања и метеоролошке податке. Копнена команда упућује скупине подморница које су груписане у чопоре (сваки чопор има своје име) према позицијама за напад.

Тако су од 11. до 20. марта 1943. године нападала три чопора назива 'Штурмер' (18 подморница), 'Дренгер' (10 подморница) и 'Раубгреф' (10 подморница). Напади су изведени на следеће конвоје савезника: СЦ – 122 и XX – 229, при чему је потопљено 32 површинска брода (око 186 000 БРТ). Од 28. априла до 6. маја 1943. југоисточно од Гренланда нападају три чопора назива 'Штар' (16 подморница), 'Шпехт' (18 подморница) и 'Амсел' (11 подморница). Тада су нападнути конвоји ОНС – 5 и СЦ – 128 при чему је потопљено од 43 површинска брода, 13 пријевозних бродова, а изгубљено је 6 подморница.

Промене


Напади чопора подморница постигли су највеће резултате од децембра 1941. до краја 1942. јер у то време Савезници нису имали довољан број бродова и борбених средстава за супротстављање подморницама.
Током 1941. године немачка подморничка флота постигла је огромне успехе (преко 3 000 000 тона потопљених бродова) и поставила Велику Британију пред највеће искушење. Након уласка Сједињених Америчких Држава у рат, Дениц 15. јануара 1942. године издаје заповест да се потапају и амерички бродови. Само у јануару 1942. године потопљено је 303 брода са 330 000 тона тежине.
Међутим, поступно Савезници уводе све већи број снага и средстава у осигурање конвоја (проширене су зоне деловања ваздушне заштите, уводе се радари на бродове и ваздухоплове, унапријеђена је радиодетекција, а уводе се и заштитне скупине за пратњу конвоја итд.), па дотадашњи начин напада подморница на конвоје наилази на све веће проблеме.
Почетком 1943. године подморнице су поново забележиле велике успехе потопивши савезницима бродове у тежини од 627 000 тона. Међутим већ следећег месеца ситуација у борби за Атлантик се преокренула у корист савезника. Маја месеца савезници повећавају активност у борби против подморница и успевају да униште чак 41 немачку подморницу тог месеца. Губици у мају су натерали адмирала Деница да повуче своје подморнице са централног Алантика. У периоду јун-август ситуација је остала иста, при потапању 60 савезничких бродова немци су изгубили 79 подморница.

Током септембра 1943. немачке подморнице прелазе на подводне нападе у којима уз појединачни напад примењују и скупни напад подморница. У скупном нападу (8 до 10 подморница) напад се изводи истовремено са свих подморница, или пак узастопно, једна за другом подморница у кратком временском интервалу изводи напад. Током дана подморнице су под водом на својим опходним линијама, збијеног положаја и готово непокретне чекају ноћ. Дању би напале само ако би конвој налетио на њих. Нападом скупине подморница заповеда командант подморнице која је прва приметила конвој и то дојавила осталима. Подморнице међусобно одржавају везу и строго надзиру положаје сусједних им подморница, а свакој су подморници строго одређени рејони (подручја) где може извести напад. Ако се напад проводи један за другим, онда се то ради у тренутку када конвој напушта одређено подручје подморнице и прелази у подручје одговорности друге подморнице.

У то доба немачке подморнице добиле су у наоружање електрични торпедо са уређајем за самонавођење, па је повећана ефикасност циљања, а особито према бродовима површинске заштите конвоја. Након увођења шноркла, који је омогућио употребу дизел мотора на зароњеним подморницама, подморнице опет прелазе у подводни напад уз обале у време од маја 1944. до маја 1945. године.
Након савезничког десанта на обале Француске,Дениц је припремио неколико подморничких напада на бродове у Ла Маншу у којима је потопљено 5 ескортних бродова, 12 великих транспортних бродова и 4 десантна брода уз губитак од 82. подморнице. Крајњи биланс рата за Атлантик био је тотални пораз немачких подморница. Од 820 подморница које су дејствовале на Атлантику у периоду 1939. - 1945. године уништено је 784 подморнице (Немци су изградили преко 1 170 подморница), а од 39 000 подморничара погинуло их је скоро 32 000.

тактика чопора


Чопор се састоји од 5 до 8 подморница, а понекад и од 20 до 25 подморница. У зависности од значаја и бројности површинских бродова у конвоју напад проводи и више чопора подморница, понекад је то и до 50 подморница.

Подморница која би одржавала визуелни контакт са конвојем, далеко испод хоризонта, није никако смела да напада. Подморнице одређене за напад дању би подилазиле метама и тражиле најпогодније позиције за напад. Подморнице су тежиле да заузму положај у прамчаном сектору конвоја, одакле би онда ноћу извеле површински торпедни напад код којег би пробијале осигурање конвоја. Ако се чопор дању налазио у повољној позицији, подморнице су чекале под водом, а у сумрак или ноћу изрониле би усред конвоја или по крми осигурања разарача и започеле напад. Најчешће подморнице би напале у бок конвоја и гађале са 2 до 3 торпеда. Погодак торпеда изазвао би поремећај у борбеној формацији разарача из осигурања конвоја, јер би разарачи напали подморницу која би их одвукла од конвоја, а то би онда вешто искористиле друге подморнице из чопора. Напади би се настављали неколико ноћи, а за успех је најважније било да подморнице пронађу конвој који би тада дању неприметно пратиле, а ноћу нападале.

Разматрање елемената за напад ноћу је теже јер су циљеви попут масе нејасних контура. Ако се утврди да напад с позиције на којој се налази није могућ, подморница се удаљава ван границе оптичке видљивости и тражи повољну позицију за напад. Подморница ће напасти ако се нађе на позицији повољних курсних углова (60 до 90 степени) уз сталан надзор смера пловидбе да не би дошло до судара са метом напада и то са што мање удаљености због избегавања грешака током одређивања елемената за торпедирање. Након напада подморница остаје на површини ради напада на друге мете или се удаљава од нападнутог циља површинском брзином. Ако се мора извлачити, извлачи се према крми циља, а ако је нападнута од разарача, подморница брзо зарони и енергично иде у дубину.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%87%D1.....0%BE%D1%80



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 30146

Neke podmornice su u pocetku rata isle cak i do obala Amerika i meksickog zaliva i potapali transportne brodove.
U tim godinama 1940-1943 saveznici nisu imali ni razvijeno protiv podmornicko naoruzanje kao ni avione koji bi mogli da pokriju taj ceo deo atlantika izmedju Amerike i Britanije prilikom izvidjnja,tako da su nemci imali "slobodna lovista" gde su mogli poprilicno lako da masakriraju konvoje,cesto bi i izranjali i gadjali brodove sa topom,Flak 88,koji se nalazio na podmornici.



offline
  • Pridružio: 13 Dec 2006
  • Poruke: 166
  • Gde živiš: Beograd, SRBIJA

@TOPGUN

mala ispravka; taj palubni top nije bio čuveni FLAK M 18 od 88mm već 8.8 cm Shiffskanone tj. protivbrodski top.
U početku rata, kad bi podmornica naišla na usamljeni teretnjak, ispalili bi jedan hitac preko pramca broda. To bi za posadu teretnjaka bio znak da napuste brod jer će isti biti torpedovan. E,onda su Britanci počeli na teretnjake da stavljaju topove i da ih vešto maskiraju pa je običaj ispaljvanja hitca preko pramca postao opasan posao za podmornice. Onda su koristili top kad treba da "dovrše" usamljeni teretnjak ukoliko nisu uspeli da ga potope torpedom. Kasnije, kako je rat odmicao, podmornice su sve više vremena provodile pod vodom tako da top više i nije bio od koristi pa ga nisu ni montirali.

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 30146

Hyperion ::@TOPGUN
mala ispravka; taj palubni top nije bio čuveni FLAK M 18 od 88mm već 8.8 cm Shiffskanone tj. protivbrodski top.


A zasto sam ja uvek mislio da je to onaj isti 88 mm,ali dobro valjda zbog identicnog izgleda Smile

Ta Nemacka pomorska blokada Britanije je i mogla da uspe,nanosili su ogromne gubitke na vrhuncu bitke malo koji se konvoj provlacio a i to uz gubitke...

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5791

Jos kad su kombinirali tu blokadu sa tada novim magnetnim minama , Engleska samo sto nije pala na koljena , ali prokleti nedostatak dovoljno podmornica i nedovoljno proizvedenih mina je minirao sve to.
Srecom Very Happy

offline
  • profesor Istorije
  • Pridružio: 06 Okt 2008
  • Poruke: 710
  • Gde živiš: tu, u kraju

sve se vrtelo oko sukoba rodova u nemackoj vojsci... svako je vukao resurse na svoju stranu. mornarica je bila tradicionalno najslabije zastupljena u podeli, tako da su prosli kako su prosli. nikad dovoljno podmornica, nejasna strategija... dali ici na kombinavanu i uravnotezenu flotu ili graditi brodove za "piratski" nacin ratovanja.


taktika vucjeg copora, kao i upotreba maskiranih naoruzanih brodova prekopirana je iz prvog svetskog rata. samo dodatak svemu tome je bilo sto je upotreba iste bila podignuta na znatno veci nivo boljim planiranjem i komunikacijom.

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5791

Po nekim procenama njemacke mornarice , ona bi tek 1943 bila spremna za rat ( kapitalni brodovi , broj podmornica i sl ).
Inace jedna od najvecih mana njemacke mornarice je bila ta sto nije imala svoje vazduhoplovstvo , vec je morala moliti Gering-a za svaku akciju gde im je bila potrebna avijacija.

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 30146

Dva sata programa,sta o ovome kazu zapadnjaci Smile

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (1/12)

http://www.youtube.com/watch?v=s6JV9_Kn2F4

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (2/12)

http://www.youtube.com/watch?v=WYqQ_dK_XNQ

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (3/12)

http://www.youtube.com/watch?v=DODE7oACIYk

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (4/12)

http://www.youtube.com/watch?v=fZ87zjZhvtc

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (5/12)

http://www.youtube.com/watch?v=FtzNpa7ipow

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (6/12)

http://www.youtube.com/watch?v=-Pan34f4POQ

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (7/12)

http://www.youtube.com/watch?v=wUsTUCEWg54

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (8/12)

http://www.youtube.com/watch?v=WWTUArYrax4

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (9/12)

http://www.youtube.com/watch?v=mfZuNaYx5XI

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (10/12)

http://www.youtube.com/watch?v=m9lszPzqI8Q

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (11/12)

http://www.youtube.com/watch?v=egGlxX07aAk

Battlefield I: "The Battle of the Atlantic" (12/12)

http://www.youtube.com/watch?v=sNz7g1q9Jig

Dopuna: 20 Dec 2008 15:27

Trpe Grozni ::Po nekim procenama njemacke mornarice , ona bi tek 1943 bila spremna za rat ( kapitalni brodovi , broj podmornica i sl ).
Inace jedna od najvecih mana njemacke mornarice je bila ta sto nije imala svoje vazduhoplovstvo , vec je morala moliti Gering-a za svaku akciju gde im je bila potrebna avijacija.


Da cesto su za te potrebe korisceni JU-88 DO-17 i Stuke,mozda bi mornaricko vazduhoplovsto i zadrzalo te tipove aviona ali bar bi imali "svoje".

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5791

TOP GUN ::

Da cesto su za te potrebe korisceni JU-88 DO-17 i Stuke,mozda bi mornaricko vazduhoplovsto i zadrzalo te tipove aviona ali bar bi imali "svoje".


Ma imali su njemci ogromnih problema sa vazduhoplovnim zastitom brodova na moru , setite se Bizmark-a , Luftvafe je odbilo da posalje vazdusnu zastitu Bizmark-u , jer je vreme bilo lose , dok su u isto vreme britanski Svordfis-i vrsili pretragu i kasnije izvrsili torpedni napad na Bizmark i ostetili ga dovoljno da su omogucili svojoj floti da ga stigne i potopi.

offline
  • Pridružio: 13 Dec 2006
  • Poruke: 166
  • Gde živiš: Beograd, SRBIJA

Frapantna je činjenica da su Nemci, kad je počeo rat, imalo samo 8 podmornica za ceo Atlantik. Ukupno ih je bilo 57 ali su bile ili na remontu ili na obuci posada.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1351 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 5 sakrivenih i 1306 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Aleksandar Tomić, aleksmajstor, Apok, BlekMen, Brana01, cemix, Dimitrise93, draganca, dragoljub11987, dule10savic, Georgius, Griffon vulture, ILGromovnik, Ivan001, Ivica1102, kolle.the.kid, kuntalo, Mcdado, mercedesamg, milenko crazy north, Milos ZA, MilosKop, milutin134, nenad81, NoOneEver Dreams, powSrb, Seeker, SlaKoj, solic, srbijaiznadsvega, Srle993, Sumadija34, suton, Tragač, vathra, Vlad000, vladaa012, VP6919, zzapNDjuric99