Zločini komunista

• 1Ovo se svidja korisniku: proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca :: ovo nije moj integralni post, jer je NEKO obrisao uvodni deo teksta u kome se razmatra pitanje kompetencije iz ugla cinjenice da je jedan od eksperata ovog foruma za vojnu istoriju, covek koji ne samo da nije zavrsio istoriju, vec nije zavrsio nijedan fakultet. Prema tome, ako nesto lepite Miloslavu Samardzicu, priznajte i kod sebe, ovako deluje kao da postoje dvostruki standardi.
Уводни део поста сам обрисао ја, јер нема никакве везе са темом, већ са вашим личним нападима на другог члана.

Члан форума кога не именујете је објавио доста својих радова у стручној литератури, неке је поставио и овде. Мало је чудно да вам толико смета његова стручност, а нисте демантовали његову изјаву да сте доста преписивали од њега?

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 13:54

ostoja ::Ја за разлику од вас сумњам да има било шта. Моје мишљење је да су те заробљене архиве и архиве побједника прилично филтриране
Како би иначе о рецимо "лијевим скретањима" (ова фотографија је само илустрација) почело да се пише тако касно
Pa ako su arhive "filtrirane", kako je onda posle toliko godina iko poceo da pise dokumentovano o tim "levim skretanjima"?

Dopuna: 02 Feb 2014 14:01

Metanoja ::
1 i 2.Moje lično mišljenje naravno,nažalost nisam uspeo da privedem Istoriji na Filozofskom u Beogradu kraju ali sam ostao tamo dovoljno dugo da mogu da odbacim neki izvor,ovaj odbacujem jer smatram da svako ko hoće nešto da objavi o nekom događaju,ili da se pozove na njega a konkretno u ovom slučaju previdi činjenicu da je pokojnog Patrijarha Gavrila smrt zadesila baš u vreme kada se o Konkordatu glasalo,a on u isto vreme bio najveći protivnik istog.
Valjda patrijarha Varnavu? Patrijarh Gavrilo je dosao na celo SPC posle smrti patrijarha Varnave, inace, dede po majci velike savremene konceptualne umetnice Marine Abramovic.
Metanoja ::
3.Nije tako,pripadam istoj i mogu vam reći da većina vladika verovatno nebi imala ništa protiv Papinoj poseti svojim vernicima,ali je problemi u vernicima,većinskim,našim odnosno srpskim.
Vecina vernika ne zna ni "Ocenas"m ni "Bogorodice Djevo", ni "Simvol vere", pa to vladikama nista ne smeta. Vecina vernika ne voli da vidi popa u dzipu ili Mercedesu, pa vladikama to ne smeta. Vecini vernika smeta sto se crkveno ordenje i priznanja dodeljuje sumnivim "domacinima" (sto bi @Sajkaca rekao), pa opet vladike na to ne obracaju preteranu paznju. Vecinu vernika niko ne pita ni ko ce da im bude pop u selu, a kamoli vladika i mitropolit.

Dopuna: 02 Feb 2014 14:05

objekat 505 :: Sam manastir je bio rasadnik najgorih monstruma i steciste najgorih zlocinaca.
Ovo je jako interesantna teza, a sve vreme dolazim do nje. Dakle, kada su proleterske brigade 1942. godine krenule u Bosansku krajinu, na putu ka tom kraju prolazili su kroz zapadnu Hercegovinu. U sukobu oko samostana u Scitu (to je ona crkva oko koje se desavaju najdramaticniji trenuci u "Bitci na Neretvi" i gde ranjeni partizani pevaju "Padaj silo i nepravdo") samostan su smajserima i drugim vatrenim oruzjem branili fratri. Po interpretaciji nekih clanova foruma, pobijeni fratri bili bi zrtve represije nad crkvom itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::
Pa ako su arhive "filtrirane", kako je onda posle toliko godina iko poceo da pise dokumentovano o tim "levim skretanjima"?

Pretpostavljam koko nema savrsenog zlocina, tako nema ni savrsenog filtriranja, uvek neki delic ostane sa strane u koji svi gledaju a samo po neko vidi...

Sto se tice filtriranja i globalnog ne dozvoljavanja odredjenih informacija najbolji dokaz za to je NIKOLA TESLA. Eto i pored njegove tolike danas popularnosti i pored toliko drustava u svetu koja neguju njegov lik i delo JOS UVEK NIGDE NIJE PUSTEN NIJEDAN NJEGOV TONSKI ZAPIS KAO NI JEDAN FILMSKI ZAPIS.
Sigurno da to sve postoji ali gde je zasto ne ugleda svetlost dana ko to brani...
Ista je situacija verovatno i za mnoga dokumenta koja su vezana za brdoviti Balkan. Ako je moguce za Teslu to sakriti zasto ne moze za neku zabit u nekom brdu negde na prostoru bivse SFRJ.
Negde sam skoro procitao da Englezi imaju jos pod katancem odredjeni broj dokumenata i da ce moci da se otvore tek 2050 godine a vezana su za Tita i period 1941-1945

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 14:08

ostoja :: Него хајдете ви (заједно са стручњацима за архивски рад и архивску грађу) покушати пронаћи податке о конкретним комунистичким ликвидацијама, разлозима ликвидација и жртвама у том периоду (ради се о стотинама жртава).
A sto on? Ko je utvrdio tu podelu posla prema kojoj ti izdajes naloge sta ko treba da radi, a drugi to rade, urade i onda ti nisi zadovoljan zakljuccima njihovim ako se oni tebi ne svide? Sta tebe sprecava da odes u arhiv i istrazujes sta te zanima?
ostoja ::
И јел стварно сматрате да је то зло ("лијева скретања") почело стихијски на тако широком простору и у толиком обиму?
Uopste nije bilo stihijski! Bilo je planski, samo sto nije zahvatilo vece teritorije.

Dopuna: 02 Feb 2014 14:12

sajkaca ::6.lickadivizija ::Napisano: 31 Jan 2014 23:30

sajkaca ::Da se vratim na Petrovice Njegose, njima su mesecne apanaze isplacivane i za vreme okupacije, a komunci su to prekinuli. Zanimljivo da se dusebriznici nisu recimo uhvatili za tu cinjenicu, vec preispituju okolnosti pod kojima su sprovedeni izbori. Kako su izgledali partizanski izbori lepo se vidi u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Rekao sam vec da je Markovic antropolog, ali ti jednostavno ili nisi sposoban ili neces da ukapiras neke stvari! Kakvi su bili izbori za Konstituantu 1920. godine? Da nisu bili demokratski mozda? Kakvo je bilo narodno opredeljivanje u Crnoj Gori 1919. godine? Sto se kralj Aleksandar I toliko plasio svoga staroga dede, pa mu je zabranio povratak u zemlju? Mislim, svi znamo zasto ti propagiras Karadjordjevice, ali, brate, stani kada je nesto belodano, onda je belodano!

U nastavku je biografija prof dr Slobodana Markovica koji je diplomirao i magistrirao na Kembridzu iz istorije.

Проф. др Слободан Г. Марковић је историчар и политички антрополог. Дипломирао је историју на Философском факултету, Университета у Београду. Одбранио је магистратуру из историјских студија, на Университету Кембриџ 2000 године, а докторирао је на Београдком универсистету 2004. Био је гостујући сарадик Центра за студије глобалне владавине на Лондонској школи економије и политичких наука 2005. и 2007, и гостујући сарадник Хеленске опсерваторије и Центра за југоисточну Европу при Лондонској школи економије 2010. Од 2005. ради на Факултету политичких наука у Београду, на коме је у звању ванредног професора (од 2010). На Институту за европске студије је у звању вишег научног сарадника. Од оснивања (1998) је генерални-секретар Англо-српског друштва. Од 2002. је извршни директор Међународне (Југословенско-британске) летње школе за демократију коју организују Англо-српско друштво и Центар за југоисточну Европу при Ел-Ес-И-ју (LSE). Заменик је главног уредника часописа The South-Slav Journal (излази у Лондону од 1978). Спољни је сарадник Балканолошког института САНУ. Од оснивања је председник „Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944“. Члан је Теленор фондације - Београд од 2009. Председник је Управног одбора Радиодифузне установе Србије од 2010.

Објавио је књигу British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris, 2000). Коуредник је следећих књига: S. G. Markovich, V. Pavlovic, E. B. Weaver, Challenges to New Democracies (Belgrade, 2004) и Idem, Problems of Identities in the Balkans (Belgrade, 2006). Уредник је књиге: Европа и западни Балкан после великог проширења, Београд 2005, Објавио је монографију о српском дипломати, економисти и историчару Ч. Мијатовићу: Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Досије и Правни факултет, Београд 2006, и превео и приредио његове мемоаре на српском: Гроф Чедомиљ Мијатовић, Успомене балканског дипломате, Радио телевизија Србије, 2008. Бави се англо-америчким виђењима Балкана у 19. и 20. веку, балканским студијама, комунистичким злочинима на Балкану, и историјом песимизма у западној Европи.
Zahvaljujem na besplatnom reklamiranju jos jednog vaseg saborca!
Dakle, bolje da ne pricam kakav je Markovic univerzitetski profesor i sta sam mu sve radio kada me je ispitivao iz predmeta koji predaje na mom fakultetu pre jedno pola decenije, ili malo vise od toga. Ne zelim da iznosim zaista neke podatke koji nemaju veze sa temom. To sto je vama zadatak da jedni druge reklamirate, to cu uzeti kao posteno odradjivanje posla za pare koje primate.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 14:14

Pera Ždera ::Prilikom aprilskog sloma 1941.
došlo je i do raspuštanja robijašanica pa su se mnogi
kriminalci obreli u partizanskim redovima kao
prvoborci(žandarmi i čuvari su radije odlazili u četnike).
...
Преузето из Mr Cvetković Srđan, (odlomak iz knjige u štampi) IZMEĐU SRP A I ČEKIĆA Represija u Srbiji 1944-1953, Beograd 2006, наставак претдходног поста. Књига доступна на http://www.scribd.com/doc/125629942/Izmedju-Srpa-i-CekicaSad je dr.
Ovo je jedan od primera o kojima sam govorio: preuzimanje motiva ratne neprijateljske propagande bez ikakve naučničke distance, objektivnog razmatranja, istraživanja i činjeničnog osnova.
Možda se može biti dobar inžinjer, a kao ličnost biti đubre, ali za istoričara je izgleda potrebno da se najpre bude čovek.
Tu nikakve diplome ne pomažu.

Dopuna: 02 Feb 2014 14:18

6.lickadivizija ::ostoja :: И јел стварно сматрате да је то зло ("лијева скретања") почело стихијски на тако широком простору и у толиком обиму?
Uopste nije bilo stihijski! Bilo je planski, samo sto nije zahvatilo vece teritorije. To je zanimljivo pitanje. I, bojim se, još jedno od onih koja nisu dovoljno dobro obrađena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::
Da li je to neki novi pravopis srpskog jezika: FiloSofski, UniverSitet...?
"Filosofski" i "filozofski" pocelo je gotovo paralelno da se upotrebljava u srpskog savremenoj naucnoj terminologiji. Prvo je izvorno, starogrcki, a drugo je, kazu, nama doslo iz nemackog jezika i kao jednostavnije tj. lakse za izgovor se odomacilo.
"Universitet", "pensija" su arhaizmi iz XIX veka. Ceo nas savremeni monarhizam ili ono zalosno sto je ostalo od njega je zakopano u XIX veku, konzervirano i nikako da izadje iz tog okvira. Nazalost, iz XXI veka su samo nasa budzetska sredstva kojima oni tako lepo i lako raspolazu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мала примедба у вези предходног мог поста у коме сам пренео део текста из књиге мр. Цветковић Срђана, наиме он у фусноти бр.5. коју приликом постављања нисам прекопирао и пренео (исправи сам то сада је тамо где треба да буде у претходном посту), а налази се у тексту из кога преносим све то, позива се на "Погледе" као извор ( на ово мислим: ... Čaruga- Kosmajski odred, Petko robijaš-u okolini Prokupljai drugi, Pogledi, Specijalno izdanje.br .1, 2004)? Изгледа да су и у Погледима објављивали тачне податке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::
Inače, sam izraz "lijeva skretanja" izmislili su komunistički autoriteti, sa jasnom namerom da oblikuju mišljenje o toj pojavi.
Мислим да је у питању слободан превод руске ријечи "уклон". Термин је кориштен тридесетих у СССР у вријеме чистки. За "лијева скретања" су оптужени Троцки, Зиновјев, Камењев и др., а за "десна" Бухарин, Риков и др.

Eutropije ::
Šta nije argumentovano i šta je "samo paušalno (pr)ocenjeno"? Da li je sporna činjenica da je Marković član Krunskog saveta? Da li je za Vas (ili bilo koga drugog) diskutabilno da istoričar koji bi po difoltu trebao da bude nepristrasan učestvuje u radu tako koncipiranog tela i da na taj način jasno opredeljuje svoje stavove?
Ја се са оваквим принципом закључивања не слажем.
Онда би и вриједност радова осталих историчара чланова политичких организација (партија) били дисквалификовани. Колико је само историчара у СФРЈ било у СКЈ?
Али се потпуно слажем да историчар у свом професионалном раду треба да занемари своје политичке ставове и води се професионалношћу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 14:31

[quote="gorran"]Napisano: 02 Feb 2014 14:14

Pera Ždera ::Prilikom aprilskog sloma 1941.
došlo je i do raspuštanja robijašanica pa su se mnogi
kriminalci obreli u partizanskim redovima kao
prvoborci(žandarmi i čuvari su radije odlazili u četnike).
...
Ovo je vec primer "samardzijanstva"! Nedicevske pamflete i karakterisanje pokreta optora u njima koristiti kao istorijsku istinu! Dobar primer je Draza Gligorijevic koga su Nemci streljali kao komunisti i to kao komunistickog saradnika. Miloslavu Samardzicu to nije smetalo da primi zdravo za gotovo. Na kraju su nadjena cak dva opravdanja makar za postavljanje pitanja da li Draza bio saradnik komunista ili ne?
1. Nemcima je odgovaralo da razbojnike, hajduke, komite i kako su ih vec zvali sve do Drugog svetskog rata prikazuju kao komuniste da bi u narodu opanjkali pokret otpora.
2. Nedicevci su cesto poturali ovakve ljude za kojima prakticno niko nije zalio, Rome, klosare itd. da bi od nemackog streljanja spasili uglednije ljude u pojedinim krajevima.

Dopuna: 02 Feb 2014 14:31

gorran ::---

6.lickadivizija ::ostoja :: И јел стварно сматрате да је то зло ("лијева скретања") почело стихијски на тако широком простору и у толиком обиму?
Uopste nije bilo stihijski! Bilo je planski, samo sto nije zahvatilo vece teritorije. To je zanimljivo pitanje. I, bojim se, još jedno od onih koja nisu dovoljno dobro obrađena.
Slazem se!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

" U tom smislu jako je značajna ispovest majora OZN-e
Milana Trešnjića kasnijeg generalnog konzula SFRJ u
Štutgartu, čija je probuđena savest progovorila pre izvesnog
vremena.6
NJegovo svedočenje kao učesnika, omogućava
nam da jasnije sagledamo atmosferu u kojoj je likvidirano
nekoliko hiljada saradnika okupatora ali i nevinih građana.
Kako kaže, predložen je za oficira OZN-e u prvoj brigadi
Šeste ličke divizije, aprila 1944., pred desant na Drvar, od
strane jednog od visokih oficira bezbednosti - Dragoslava
Pešića. Pri oslobađanju Beograda oktobra 1944., dobio je
zadatak da zauzme zgradu XII kvarta Uprave grada
Beograda na Dedinju i otpočne uspostavljanje narodne
vlasti – prikupljanje podataka o držanju stanovništva u
vreme okupacije, hapšenje saradnika okupatora i
pripadnika zaostalih jedinica Nedićeve garde i
žandarmerije. Štab savezne OZN-e nalazio se pri
V rhovnom štabu i istovremeno u štabu II korpusa
smeštenom u Maglajskoj ulici na Dedinju a kasnije je
premešten u centar grada (tačnije na uglu Zmaj Jovine i
Simine). Njome su u prvo vreme rukovodili Đuro
Stanković, Sreten V ulić, Srđan Grujić (svi iz Šeste ličke),
Pavle Pekić, Moma Dugonjić i Dragoslav Pešić. Oni su
primali oficire OZN-e iz XVI kvartova u Beogradu koji su
im dolazili na referisanje sa spiskovima pripadnika
kvislinškog aparata i građana optuženih za saradnju sa
okupatorom.
Ratnu psihologiju i mržnju oslobodioca prema
beogradskoj čaršiji delimično oslikava uspomena majora
OZN-e Trešnjića »..Zakleo sam se još kao skojevac, kad
dođem u Beograd i upadnem u ove vile buržoaske, ovih
eksploatatora, krvopija radničke klase i poštenih ljudi, ja
ću pr onaći najluksuzniju vilu nekog buržuja,uskočiti u nju ,
potražiti najluksuzniji kr evet i sa sve čizmama svojim
partizanskim i ličkim blatom na njima - leći i pr espavati«.
U očima ličkih, kordunaških i krajiških partizana Beograd
jebio fašističko gnjezdo koje treba u potpunosti očistiti .
O emotivnom naboju oslobodioca svedoči i Momčilo
Dugalić jedan od čelnika OZNE u jesen 1944.:»Sećam se
da sam, negde u početku rata, r ekao sebi da, ako ostanem
živ , moramdaposetimBanjički logor . Oktobra 1944. došao
sam na T r ošarinu, tamo su tada bili pašnjaci sa ovcama,
krenuo ka Banjici i prva soba na koju sam naišao bila je
pr epuna dokumenata pobijenih r odoljuba. Od ulaza do dna
sobe više od jednog metra visoka gomila! Kako onda da ne
hapsimo i ne sudimo zločincima.«7
Zloglasni oznaš iz XII
kvarta(Dedinje-Senjak)Bata Živančević jednom prilikom se
ispovedio Đorđu Laloviću, kojeg je više puta saslušavao i
lično poznavao: »Čoveku kojeg sam tr ebao da likvidiram
stavio sam pištolj u usta. Molio je i kukao: »Sinko imam
dva sina kaio što si ti !«. Ja sam opalio r evolver i razneo
muglavu.T ada sam smatraodassamučinioveliku stvar za
partiju.« 8
Apokaliptična osećanja, strah i očaj u atmosferi linča,
kada se nije znalo šta donosi sutra, može se samo naslutiti
iz sećanja i pojedinih pripadnika građanske klase: ».Čuješ
ovo i ono ne možeš pr osto da veruješ, osvrćeš se po
komšiluku da vidiš koliko je upražnjenih mesta a ono sve
popu njeno nekim fanatizovanim i dresiranim došljacima
iz Crne Gore i Hercegovine. Oni se gorko obrušuju na tebe
i ako si u slavu pobede i oslobođenja pr onašao i obukao
imalo svečanije odelo, otimaju ti i cepaju novine r ežeći:
»Kuš r eakcijo!«. One koje si do juče pomagao da ne umru
od gladi, delio si sa njima i poslednji tanjir kačamaka
odjednom te prijavljuju da nisi išao na ovaj ili onaj
miting..«.9
Posebno je stradalo Dedinje, gde su i pre rata živeli
najimućniji stanovnici Beograda. Dedinje je oslobađeno
»kuću po kuću« u sadejstvu sa Crvenom Armijom dok je sa
Bežanijske kose delovala nemačka artiljerija. Odmah za
njima išla je OZN-a i »čistila« teren. Sa spiskovima u ruci
ili bez njih »komesarske tr ojke« su već od 19.oktobra
počele da češljaju ovo elitno »buržoasko naselje« koje je
među prvim oslobođeno. Po oslobođenju zaveden je
policijski čas od 18 do 6 časova ujutro. Novine su pozivale
građane na saradnju i obračun sa kolaboracijom i
fašizmom.10
Postojali su već spremljeni spiskovi ali se
radilo svakodnevno na prikupljnju podataka i stvaranju
kartoteke i dosijea. Saradnika i doušnika u tom poslu nije
nedostajalo »Moja kancelarija je uvek bila puna nar oda
spr emnog na saradnju« - tvrdi major Trešnjić. B.Zec,
komesar VIII crnogorske brigade koja je sprovodila
čišćenje u XIV kvartu (Čukarica), je navodno priznao pred
polazak na Sremski front: »S ponosom smo išli i borili se,
pa kad smo ovde stigli građani su nas oduševljeno
dočekali. Još iste večeri donosili su nam prijave, davali
imena i adr ese izdajnika. Oni su nas sami vodili do tih
izdajnika i četnika kako su za njih govorili. Danas vidim mi
smo njima ver ovali, prijavljene pr esuđivali i str eljali.
Mnogo ljudi je stradalo i ne mogu da prežalim što će ljaga
pasti na VIII crnogorsku brigadu.«1 1
Nakon prijave građana organi OZN-e su privodili
osumnjičene, a oficiri saslušavali i pravili njihov karton
(dosije). Bilo je slučajeva kada su se pripadnici Nedićeve
straže, saobraćajni policajci, rečna straža, žandarmi,
poštari, vatrogasci i slična uniformisana lica sama
predavala smatrajući da se nisu ogrešila o zakon i uprljali
ruke u ratu. V ećina njih koji se nisu povukli sa Nedićem i
Dragim Jovanovićem to je stvarno i bila. Suđenja su bila
tajna i fiktivna. Sa svim kartonima dnevno (nekad i dva
puta) se odlazililo u Maglajsku ulicu (Dedinje) gde su ljudi
iz glavnog štaba OZN-e gledali spiskove a njihova olovka
je najćešće ispisivala dve reči: »Banjica« ili »str eljati«.
Uglavnom ovo drugo, naročito ako su su uniformisana lica
ili označena kao »izraziti neprijatelj«. Skinuti sa spiska
nekog ko je u Maglajskoj određen za streljanje bilo je
gotovo nemoguće.12
Prema rečima Slavka Popovića koji je
bio na čelu suda jednog od bataljona, za suđenje nekom
licu bila je dovoljna i anonimna dojava. Posle toga lice bi
bilo privedeno i proveravana dobijena informacija. U
slučaju kad bi krivica bila utvrđena i ako bi taj bio osuđen
na smrt, što po njemu nije bolo tako često, nuđeno mu je da
odabere poslednju želju a posle bi bio likvidiran.
»Poslednje želje su se kr etale od cigar ete do molbe za
pomilovanje nekog od članova por odice«.13
Sa spiskovima
iz Maglajske oficiri bi se vraćali u svoj kvart, predavali ih
komandirima pratećih vodova a ovi u toku noći vršili
egzekucije u Lisičijem potoku, Banjičkoj livadi i drugde.
OZN-a je vršila istražni postupak, ona je »sudila«, i vršila
egzekucije sve dok nakon više od mesec dana A.Ranković
nije zatražio uvođenje redovnih sudova.
»..Plan je bio da se pobije što više saradnika okupatora i
neprijatelja r evolucije« - svedoči Trešnjić » od ljudi u
uniformi, nijedan nije bio zlikovac i nije zaslužio metak u
čelo sve ih je tr ebalo pr eobući i poslati u neku partizansku
jedinicu na Sr emski fr ont, jer su svi bili voljni da se bor e
svi bi rado otišli. Mnogi od njih bili su iskr eni r odoljubi i
umirali su sa r ečima »Živeli oslobodioci Beograda«,
»Živela oslobodilačka vojska« kao na primer intelektualac
i građanski političar Milan Komadina. Da su se sklonili dok ne pr ođe prvi talas ja tvrdim životom da niko od njih ne bi dobio više od dve godine.«14


6 M.Trešnjić, V reme razlaza, Beograd,1988, str .7; Krug, br.8, 1999., Intervju M.T rešnjića,
7 Nedeljni T elegraf,17. X 2001., str .25, Ispovest M.Dugalića
8 Svedočenje pilota u penziji Đorđa Lalovića dato autoru 09.03 2004.
9 Duga,br .2.,1991, str .80, Sudina je dolazila u ponoć- Sećanje B.Jovanovića
10 Naročito je uneonemir među građanečlanakM.Ristića Smrt fašizmu sloboda nar odu, Borba X. 1944.
11 Svedočenje BoškaMilanovićapenzionera iz Beograda25.aprila 2005.
12 Oslobađanje Dedinja, Krugbr .8 1999, 64."
13 Svedočenje SlavkaPopovića, Nedeljni telegraf 17. oktobar2001, 25
14 Oslobađanje Dedinja, Krug br .8, 1999, 64.

Преузето из Mr Cvetković Srđan, (odlomak iz knjige u štampi) IZMEĐU SRP A I ČEKIĆA Represija u Srbiji 1944-1953, Beograd 2006, наставак претходног поста. Књига доступна на http://www.scribd.com/doc/125629942/Izmedju-Srpa-i-Cekica
Има овде мало и о 6. личкој