Izrada drvenih mostova, mašine i elementi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, victoria, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zumzum@
Na prvoj ti je slici gravitacioni malj za nabijanje šipova pod uglom i najčešće se taj sistem koristio kod ojačavanja obalnih utvrda na zaštiti vodnih objekata a ređe za mostove gde se zahteva da je šip upravan u odnosu na silu gaženja ozgo.
Na drugoj slici se nemere pouzdano utvrditi šta je prekriveno pa je to možda i neko sklonište za čiju se krovnu konstrukciju koriste povezane drvene grede.Sličnih sam ja izradio po ratištima na desetine uz spajanje klanfama ili mačkama kako ih ko već zove poput ovih na tvojoj slici.
Mada je moguće i da je to neka vodena prepreka a po vojnoj terminologiji se sve ispod 5m nazivalo propust a veći rasponi od te mere se ubrajaju u mostove..
Pa ti sad sam rangiraj šta je na slici..

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, za prvu fotografiju sam nasao informaciju da je replika rimskog malja, a drugo jeste propust na vodenoj prepreci, vidi se potok u levom uglu , iza bodljikave zice, izgleda se obala obrusila pa ovi prave prelaz.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Za k znaniju svijeh bradve postoje i leve i desne .
Ova na tvojoj slici je sa sečivom za tesanje uz levu stranu grede a što se lepo vidi da je tako smaknuta.
Takođe ih ima i dvoseklih gde se jedna strana koristi za tesanje desne a druga za tesanje leve strane.
Tako rade pošto im je ušica u Z izvedbi da olakša rad za tesanje tih zadatih strana.
Ja sam neko vreme proveo u radu sa mosnom četom kao komandir jedne prateće jedinice i ponešto sam pored redovnog školovanja i tom prilikom naučio.
Za vreme tog mog bavljenja mostovima je izgrađeno desetak manjih ili većih drvenih mostova(uglavnom po vojnim ustanovama i raznim šumskim gazdinstvima).
A učestovali smo i na jednom pogolemom u sadejstvu sa civilnim strukturama od AB sa pobijanjem šipova od moju malenkost na deonici preko Knićkog jezera nedaleko od Mrčajevaca gde je i vojska imala deo kolača u toj izgradnji.
Finija ravnavanja se izvode makljicama koje su takođe i leve a i desne mada smo mi sa Forester Gaterom popriličnog kapaciteta sve seckali očas posla po zadatim merama.

Nemas mozda sliku te makljice, mada se vjerovatno nije tako zvala u onim mojim krajevima dje sam se ja ucio tesanju, pa mi zato ne zvoni zvonce. Da nije to ona sprava sa dva rukohvata, bacvari su je kod nas koristili?

A kod lijevih i desnih bradvi, zar nije lakse okrenuti trupac nego da duzis dvije bradve (veca sansa da izgubis bradvu u kakvoj sumetini).

• 2Ovo se svidja korisnicima: zumzum, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Makljica je slična manjoj sekiri i može biti ravna a i sa polu oblim delom sečenise koristi se kod završnih obrada krajeva gde se uklapanje vršilo sa preklopima pod neki ugao da se bolje uklope za razliku od bradve koja ima šire sečivo i uvek je ravna a nebi bilo pametno da se obrne tesar sa bradvom i ide u suprot smeru rasta drveta jer bi se tako svaki udar zacepljivao.
Po nekom nepisanom pravilu se tesanje UVEK vrši od najtanjeg dela prema kome se i debljina-oblik zasecanja dalje svugde održava tesanjem.Ako se krene od debljeg dela ima da se napatiš kao niko i sve će da bidne sa zalogajčićima pa onda mora i na dopunsku obradu a ako je krenuto sa tanje strane jedna strana i teše je jedan odmah zanjim može da ide sa pomakom drugi tesar pa kad oba stignu na kraj ceo trupac se zaokrene za 90 stepeni i opet jovo nanovo a ta alatljika sa dve ručke ima drugi naziv i bačvarska je a može isto kao i Makljica biti ravna ili u nekom luku savijena na levo ili desno u zavisnosti kakve se površine sa njom obrađuju.
Evo iz starina izvučena jedna Nemačka skela pomoćnica sa njiovom makarom.

Vidi se lepo pobijen niz šipova za jednu potporu a na slici verovatno vrše navoženje u novu osu za pobijanje novog reda šipova ..

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, zumzum, victoria, babaroga, Bane san, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i malo matematike...ne može drug pukovnik brez brojova
Računaljka nosivosti klasičnog drvenjaka, a ako ne onda ko Brka...da se mene pita ja bi to protero



Za pojašnjenje pojmova, šema mosta sa osnovnim elementima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre utvođenja većine radova na izradi-rekonstrukciji mosne konstrukcije obavezno je izviđanje celog reona.
Tom se prilikom obavezno mora utvrditi nekoliko najbitnijih elemenata .
Među najznačajnije je svakako pedološki sastav tla,njegova nosivost,dubina i brzina vodenog toka.
Nije od manjeg značaja ni utvrđivanje potencijalnih nastajanja naplavina na delu rečnog toka gde se to i ranije odlagalo.
Evo jedne sličice iz DSR gde sevide Nemački inžinjerci u izviđanju dna reke za potrebe rekonstrukcije oštećenog dela mosta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posle izviđanja ide izrada a evo i jednog iz DSR..

• 3Ovo se svidja korisnicima: Snorks, voja64, WS2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda nekom posluži kao inspiracija .



Izvor: Ilustrovani list, broj 13 (1920), str. 5.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kopajući po prošlosti setih se da je lepo sačuvan drveni most na kome smo se učili u školi na prilazu naselju Donje Mekušje kod Karlovca a preko reke Korane i nedaleko od negdašnjeg istoimenog hotela..