Lansirni i pontonski most Bejli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2013 12:45

Malo pojašnjenja za one koi prate ovaj tekst a da nebude zabune.Sa porastom dužine opada nosivost mosta a raste potrebno vreme za sastavljanje istog.Dok se sa procesom povećanja nosivosti vrši ojačavanje konstrukcije postavljanjem podužnih i poprečnih nosača.Ojačanje se vri kako u više redova,(i do tri reda mahimaln) tako i stavljanja podužnih nosača u spratnoj konfiguraciji (do tri sprata mahsimalno).Vreme se za izradu sada posle ovih saznanja ukalapa u ove tabele jer ako napravite most od 70t dužine 84,1m (ista će biti verovatno troredna i dvospratna) i potrošićete sav materijal kao da ste napravili most od 40t dužine 143,9m(ista je verovatno dvoredna) i pritom će se potrošiti sav materijal od podužnih i poprečnih nosača a za isto potrebno vreme.Ostali delovi mosta su uglavnom manjeg uticaja na vreme izrade i samo se neće ugraditi ukoliko je dužina kraća od maksimalne pošto su oni uglavnom vezani za gornju konstrukciju kolovoznog zastora a to su:Podužni nosači(srednji i krajnji)kolovozni spregov,patosnice,odbojnici i sllll da sve ne nabrajam...Ako nije tajna ko je bio pradeda Kos možda sam imao čast da ga upoznam...

Dopuna: 05 Sep 2013 20:43

Kopajući po netu a na sugestije vrsnih poznavalaca ove materije isplivala su ova dva povezana linka sa Ruskog ispitivanja jedinstvenog Željezničko-kolskog mosta pod oznakom IMŽ-500 na vojnom poligonu kod Jaroslavlja.

http://function.mil.ru/news_page/country/more.htm?id=11830171@egNews.
http://www.yarregion.ru/Pages/news.aspx?newsID=3440.

Detaljnim pregledom slika vidi se da su ga stvarno projektovali za sve vrste prirodnih prepreka ,kako na suvom tako i na vodi a takođe je mobilan u smislu prenosa i i predislokacije.
Ispitivanja su svečano otpočela 28 avgusta tekuće godine u prisustvu brojnih zvanica.
Inače samo da dodam da su u kategoriji pontonskih mostova sa kompletom PMP Rusi započeli novu eru u toj kategoriji mostova.
Ni mostovne lansirne konstrukcije bilo da su na kamionima u vidu kompleta TMM ili na oklopnim telima im nimalo nisu zaostajale za drugima već su naprotiv u stalnoj trci i u osavremenjavanju istih kako se menjao njihov vozni park borbenih i neborbenih sredstava...
Za kraj bih samo dodao da sam u svojoj vojnoj karijeri obučen a i obučavao sam posluge za sve naše verzije TMMova koje je imala JNA i VJ a takođe sam obučen i za TM55 i sa istim sam imao desetine lansiranja.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Golema vojska, golemi mostovi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta je za Rusiju da izgradi ovako montažni most sa sve prugom ako za snabdevanje njihovog fronta treba par stotina kompozicija džebane i provijanta.
Dok se mi frlamo sa par brigada njima su i dalje operativne armije.
Po potrebi formiraju i Združene jedinice više armija na određenom pravcu prostiranja fronta.
Rusija je velika zemlja sa pozitivno izraženim odnosom prema svojoj armiji srazmerno sopstvenim materijalnim mogućnostima a koje su iz dana u dan sve veće.
Ceo ovaj sistem montažno demontažnog železničko drumskog mosta je stvarno inpozantan po svim parametrima kao i sama majčica Rusija mu...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O ovom mostu nesto vise se moze procitati ovde http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,16264.15.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kuzmar hvala na informaciji ja na Palubi nisam član a nisam ni čitao ništa do sada pa si me samo zaintrigirao.
Inače za tvoju i širu informaciju naša je JNA nabavila jedan park M4 od SAD.Taj je parki sve do kraja 80ih bio stacioniran u pontonirskom bataljonu u Banjaluci u kasarni Kozara.
Isti je trebalo nakon opitovanja da se serijski proizvodi ali je stigao PM M71 i zapečatio mu sudbinu.
Ja sam tamo na njemu bio na stažiranju celih mesec dana smo proveli na Savi u izradi skela,sklapanju mosta a poseban je doživljaj u veslanju na tim pontonima.
Najveći je šok bio kad padne podužni nosač od duraluminijuma u vodu i počne da pluta.
Ceo sistem rada je jedinstven i trebalo ga je doživeti.
Mislim da je jako mali broj naših inžinjeraca iz vremena JNA imalo bilo kakav kontakt sa tim parkom.
U kontaktu sam sa bivšim komandirom te čete a mislim da ga i ti znaš iz Obrenovca ,samo nisam siguran da ti je poznat taj podatak da je on radio na M4.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

<Ako se ne varam od tog kompleta je radjena skela pomocnica za makaru?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da Kuzmar kada su krajem 89 nabavljeni prvi kompleti od tada pristiglih Delmag DM500 2 komada i jedne Delmag DM1500kg.Jedna manja je završila u IŠC a ova veća i jedna manja kod nas u pmb u Obrenovac.
Za kompletiranje istih smo mi u Obrenovcu od dela parka M4 napravili skelu pomoćnicu za izradu tada prvog i neznam dali je kasnije i rađeno u vojsci na izradi mosta od AB šipova.
Taj prvenac je rađen na delu puta od Mrčajevaca prema Kragujevcu i naša je mosna četa tu imala krštenje i sa velikom Delmagovom makarom od 1500kg a i sa tim AB šipovima.
Nakon uspešnog su posla došla gospoda iz VTIa i sve napisala i uvezala da se taj park rastrgovči za tih par skela pomoćnica za te tri makare.
Neznam dali je kasnije nabavljena još koja ali ti je to sled događaja a čiji sam i sam bio učesnik.
Do tada smo skele pomoćnice pravili na vodi od pontona za Bejli.
Da ti ne nabrajam sad sve učesnike od starešina koji su radili u Mrčajevcima a mnogima je i ovo novina da je vojska bila opremljena i osposobljena da radi i AB mostove,ja sam sa velikom kolesicom dizao šipove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moja ceta (skolska) je imala skelu pomocnicu i makaru. Ja nisam imao prilike da sa njima radim posto su bile u putno-mosnom vodu dok je moje zaduzenje bio pontonirski vod.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo su ga kasnije nakon mog izlaska iz vojske skroz zakukuljili i zamumuljili ,ali da znaš da je naša Mosna četa svake godine napravila po nekoliko drvenih mostova u toku građevinske sezone .
Mostovi su rađeni na raznim mestima a najčešće po lovištima u svojini vojske..
Karađorđevo,Morović pa i u ŠG Bački Monoštor a i u Nikincima i da ne nabrajam gde sve ne.
Tako da se na tom radu svake godine osposobljavao i popriličan broj za VES rukovaoc makare ,poslužilac mosta Bejli .
Negde sredinom 86 smo na opitu dobili i komplet za prednaprezanje Bejlija a mislim da je isti i rashodovan a da nije posle toga još par puta postavljen.
Kasnije je sve to zamiralo i većina starešina je ili otišla iz te jedinice ili penzionisana tako da si od mostovika možda zatekao samo Jocu zaću legendu od kojega sam svašta i lepo a i ružno mogao da naučim...

• 3Ovo se svidja korisnicima: KUZMAR, sasans23, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima. Više godina pratim ovaj forum a posebno teme vezane za inžinjeriju.
Probaću malo da doprinesem ovoj temi sledećom fotografijom.

Na slici je lansirni most Bejli postavljen pocetkom jula 2001. preko reke Pecke u selu Gunjaci kod Osečine. Most je postavljen u neposrednoj blizini mosta koji je srušen u poplavama krajem juna iste godine. Probaću da nađem i sliku srušenog mosta.

Evo i slike srušenog mosta.