offline
- angrist2
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Jul 2009
- Poruke: 8
|
Samo jedna strana skripte, a toliko grešaka. Pohvale za trud, ali ovo je mnogo bolje moglo da se napiše.
Neke greške:
- umesto TNT i RDX se koristi smeša istih,
- kompozicije B, heksotoli i ciklotoli su iste eksplozivne smeše TNT i RDX, bitan je odnos eksplozivnih komponenti,
- oktogen i pentolit nisu smeše TNT i RDX,
- nije utiskivanje nego supstitucija,
- flourovani ugljovodonici se koriste kao flegmatizatori, plastifikatori i veziva, a ne kao eksplozivi,
- vegetacija se osušila od kombinacije udarnog talasa i visoke temperature, jer se kao glavni produkti detonacije javljaju CO, CO2, H2O, H2, N2, čvrsti ugljenik i nekada O2, u mnogo manjem obimu azotni oksidi, metan i dr.,
- oktogenski eksplozivi, koji su navedeni, se ne sjedinjuju ni sa čim već se samostalno koriste,
- moguće je uvodjenje većeg broja nitro, nitramino i nitroestarskih grupa na neki molekul, npr. BTNENA, sa 6 nitro i 1 nitramino grupom, i ZOX koji ima 6 nitro i 2 nitramino grupe.
Dopuna: 12 Apr 2011 17:04
Ливени експлозиви
Да би се неки експлозив могао ефикасно и безбедно користити као матрица за ливење експлозивних смеша мора бити релативно мало осетљив на механичке импулсе, да даје добре механичке особине одливка и да је температура топљења 70-100°C. Ове услове задовољава ТНТ те се он најчешће користи као основа за добијање различитих ливених смеша. Ливени експлозиви представљају углавном смеше високобризантних експлозива са ТНТ уз евентуални додатак металних прахова. Због релативно ниске тачке топљења ТНТ је веома погодан за добијање смеша које садрже експлозиве са високим тачкама топљења. Експлозивне компоненте се могу растварати у истопљеном ТНТ (тринитроксилен) или суспензовати (хексоген, октоген, алуминијум, амонијум-нитрат и др.). Употребом снажног и истовремено осетљивог експлозива (пентрит, хексоген, октоген) у смеши са ТНТ добија се експлозивни састав значајно повећане бризантности у односу на ТНТ уз истовремено смањење осетљивости у односу на кристални бризантни експлозив.
Технолошки поступак ливења обично иде на следећи начин: истопљеном ТНТ се уз мешање додаје влажни кристални или флегматизовани експлозив, врши се загревање на пари уз мешање да би се издвојила вода. Затим, уз хлађење наступа кристализација и очвршћавање смеше. За бољи квалитет одливка (уједначена густина, мања величина честица и др.) смеши се приликом ливења могу додати адитиви и модификатори, нпр. хексанитростилбен.
При мешању неких компоненти на вишим температурама може доћи до стварања еутектичких смеша о чему ће бити речи касније.
Особине ливених експлозивних смеша зависе од бројних параметара од којих су најбитнији концентрација чврсте фазе, врста компоненти, величине и облика честица, фракционе композиције и међуфазне енергије на граници чврсте и течне фазе.
Користе се за добијање експлозивних пуњења већег пречника и у случајевима када је нерентабилно и компликовано користити методу пресовања (авио бомбе, минско-експлозивна средства, артиљеријски и ракетни пројектили, торпеда и др.). Најчешће се примењују се за добијање појачника, бустера и преносних пуњења (пентолити), за бојне главе са парчадно-рушећим дејством, кумулативним и кумулативно-парчадним дејством (хексолити и октолити)
Најпознатији ливени састави су:
• Смеше ТНТ и хексогена, ТХ, ТГ (тротил и гексоген), хексолити (hexolite), циклотоли (cyclotol). Прве ливене смеше овог типа су настале у Немачкој и Великој Британији пред почетак Другог Светског рата. Неким саставима се додаје и мали проценат специјалног воска. Имају жуто до жуто-смеђу боју. Осетљивост на удар је за све саставе око 12 Nm. Удео хексогена се креће у интервалу 60-76%. Смеше са уделом ТНТ испод 40% имају пластичну структуру и могу се лити искључиво уз вакуум-вибрациону технику, или се пресују. Након Другог Светског рата у САД су развијени састави са малом осетљивошћу, под називом композиција Б (Composition B), којима су додати полимери, најчешће восак. Композиција Б-3 је по саставу идентична саставу Б-2, само што се не лаборише у убојна средства већ се излива у облику цилиндричних или призматичних пуњења. Композиција Б-4 је слична по саставу са претходним осим што садржи 0,5% калцијум-силиката који спречава ексудацију ТНТ из смеше. Састав ТХ 50 се користи масовно за технологију слободног ливења. Смеше ТНТ и хексогена се користе за лаборацију великог броја различитих врста убојних средстава, као што су: парчадне, рушеће, парчадно-рушеће, кумулативно-парчадне гранате артиљеријске муниције, мине, бомбе, за израду детонатора и др. Најпознатије смеше ТНТ и хексогена су дате у табели 1.
Табела 1. Најпознатији састави на бази ТНТ и хексогена
Експлозив Састав Неке особине
Композиција Б RDX – 59,5%, TNT – 39,5%, церезин или восак - 1%. D = 7920 m/s (1,72 g/cm3), бризантност 112-121%, фугасност 131%.
Композиција Б-2 RDX – 60%, TNT – 40%. -
Композиција Б-3 RDX – 60%, TNT – 40%. -
Композиција Б-4 RDX – 60%, TNT – 39,5%, калцијум-силикат 0,5%. -
Циклотол 75/25 RDX – 75%, TNT – 25%. D = 8300 m/s (1,76 g/cm3), P = 31,6 GPa.
ТХ 60 (ТГ-40) RDX – 60%, TNT – 40%. D = 7660-7750 m/s (1,65-1,68 g/cm3).
ТХ 50 (ТГ-50) RDX – 50%, TNT – 50%. D = 7650-7800 m/s (1,64-1,68 g/cm3).
Dopuna: 12 Apr 2011 17:06
• Смеше ТНТ, хексогена и алуминијума, ТХА, ТГА, ТГАФ, МС (морская смесь), хексотонал (hexotonal), torpex, HBX (High Blast eXplosive), DBX (Depth Bomb eXplosive). Ови састави су намењени за лаборацију морнаричких убојних средстава (торпеда, мине, дубинске бомбе), авио-бомбе и неке парчадно-рушеће гранате. У табели 2 су дати неки најпознатији састави.
Табела 2. Најпознатији састави на бази ТНТ, хексогена и алуминијума
Експлозив Састав Неке особине
Torpex-1 RDX – 45%, TNT – 37%, Al – 18%. -
Torpex-2 RDX – 42%, TNT – 40%, Al – 18%. D = 7660 m/s (1,8 g/cm3), бризантност 132-160%, фугасност 140-166%.
HBX-1 RDX – 40%, TNT – 38%, Al – 17%, D-2 восак – 5%. D = 7224 m/s (1,7 g/cm3).
HBX-3 RDX – 31%, TNT – 29%, Al – 35%, D-2 восак – 5%. D = 6930 m/s (1,84 g/cm3), Топлота детонације 6,78 MJ/kg.
DBX RDX – 21%, TNT – 40%, амонијум-нитрат – 21%, Al – 18%. D = 6800 m/s (1,71 g/cm3).
H-6 RDX – 45%, TNT – 30%, Al – 20%, D-2 – 5%, CaCl2 – 0,5%/100%. D = 7191 m/s (1,71 g/cm3),
D = 7365 m/s (1,76 g/cm3),
ТГА-16 RDX – 24%, TNT – 60%, Al – 16%. D = 6700 m/s (1,67 g/cm3), Топлота детонације 5,7 MJ/kg.
ТГАФ-5М RDX – 59%, TNT – 19%, Al – 17%, церезин – 5%. D = 7700 m/s (1,75 g/cm3), Топлота детонације 6,28 MJ/kg.
МС RDX – 57%, TNT – 19%, Al – 17%, церезин – 7%. D = 7600 m/s (1,70 g/cm3), Топлота детонације 5,9 MJ/kg.
МС-2 RDX – 46,8%, TNT – 21%,
Al – 27%, церезин – 5,2%. D = 7200 m/s (1,75 g/cm3), Топлота детонације 7,2 MJ/kg.
* Састав D-2 садржи 74% парафина, 14% нитроцелулозе и 2% лецитина.
Састави Torpex-1 и Torpex-2 су коришћени током Другог Светског рата у Британској армији за морнаричка средства, а у Немачкој за авио-бомбе, али је њихова употреба у потпуности престала и замењени су у почетку саставима HBX (флегматизовани торпекс) због велике осетљивости (након прострела зрна долази до иницирања експлозива). Руски састави ТГА и ТГАФ се користе за лаборацију артиљеријских убојних средстава и противтенковских мина.
• Смеше ТНТ и октогена (и ев. алуминијума), октол, октолит, octol, HTA-3, HTA-4, ТОКАФ. Ови састави су намењени за лаборацију кумулативних и кумулативно-парчадних и парчадно-рушећих бојних глава, а са додатком алуминијума користе се за лаборацију морнаричких убојних средстава (торпеда, мине, дубинске бомбе). Садржај ТНТ је најчешће 20-30%. Октоли су до 20% бризантнији од композиције Б. Новији састави октола садрже око 15% ТНТ и често садрже и 3-20% неког термопластичног полимера (нпр. полиуретанско везиво на бази полиглицидилазида) за добијање малоосетљивих експлозива. У табели 3 су дати неки најпознатији састави ТНТ и октогена.
Табела 3. Најпознатији састави на бази ТНТ, октогена и алуминијума
Експлозив Састав Особине
Octol 77/23 HMX – 77%, TNT – 23%. D = 8540 m/s (1,80 g/cm3), Топлота детонације 4,89 MJ/kg.
Octol 75/25 HMX – 75%, TNT – 25%. D = 8637 m/s (1,81 g/cm3).
Octol 70/30 HMX – 70%, TNT – 30%. D = 8250 m/s (1,77 g/cm3).
HTA-3 HMX – 49%, TNT – 29%,
Al – 22%. D = 7866 m/s (1,90 g/cm3).
HTA-4 HMX – 38%, TNT – 30%,
Al – 32%. D = 7640 m/s (1,99 g/cm3).
ERDCO-301 HMX – 82%, TNT – 15%, полиуретан – 3%. D = 8510 m/s (1,80 g/cm3).
ТОКАФ HMX – 60%, TNT – 18%,
Al – 17%, церезин – 5%. D = 7860 m/s (1,75 g/cm3), Топлота детонације 6,53 MJ/kg.
• Смеше ТНТ и пентрита, пентоли, пентритоли. Најчешће су коришћени експлозиви са односом ТНТ и пентрита 50:50 и то за лаборацију кумулативних артиљеријских бојних глава, детонатора, детонаторских штапина и др, али су потиснути другим смешама (нпр. ТНТ и хексогена) јер код пентола долази до појаве структурних и хемијских промена и постају нестабилни након одређеног времена чувања. Данас се углавном користи за израду детонатора и бустера за иницирање привредних експлозива. Брзина детонације пентола 50 је 7510 m/s за густину 1,66 g/cm3. Топлота детонације је 5,15 МЈ/kg. Бризантност је 121%. Температура топљења пентола 50/50 је 76,4°C.
• Смеше ТНТ и алуминијума, алумотоли (војни назив тритонали). Удео алуминијума у праху је обично 15-20%. Изузетно су водоотпорни. При детонацији у води долази до јаче детонације јер вода учетвује у оксидацији алуминијума. Брзина детонације тритонала (алумотол 20/80) је 6520 m/s за густину 1,69 g/cm3. Користе се за рушење (нпр. под водом), а за лаборацију убојних средстава су коришћени до краја Другог Светског рата за рушеће пројектиле. Алумотол 10/90 има брзину детонације 6590 m/s за густину 1,65 g/cm3, бризантност 111-114%, топлоту детонације 5 МЈ/kg и осетљивост 12 Nm.
• Смеше ТНТ и тетрила, тетритоли. Коришћени су током Другог Светског рата за лаборисање кумулативних бојних глава, за израду детонатора и за потребе рушења. Температура топљења смеше 100°C, а еутектикума 68°C. Употребљавани су тетритоли 80/20, 75/25, 70/30 и 65/35. Брзина детонације тетритола 75/25 је 7380 m/s за густину 1,59 g/cm3. Бризантност им је на нивоу пентола 50. Данас се више не користе.
• Смеше тетритола и хексогена (тернерне смеше). У Русији је коришћен састав од 71,9% хексогена, 16,4% ТНТ и 11,7% тетрила за лаборацију панцирних пројектила. Америчка компанија „Picatinny Arsenal“ је развила експлозивни састав „PTX-1“ са 30% хексогена, 20% ТНТ и 50% тетрила за лаборацију мина и за рушење са брзином детонације 7400-7655 m/s за густину 1,68 g/cm3.
• Смеше ТНТ и хексанитродифениламина, „Hexamite“ и „NTD-2“ (САД), „Schiesswolle 8“ и „TSMVI-101“ (Немачка) и „OTSU-B“ (Јапан). Експлозиви који су коришћени током Другог Светског рата за лаборацију мина, торпеда и дубинских бомби. Садрже 60% ТНТ, 24% хексанитродифениламина и 16% алуминијума, са брзином детонације 6900 m/s за густину 1,72 g/cm3. Радна способност им је 116% од ТНТ.
• Смеше ТНТ и динитронафталина, ТД смеше, коришћене у СССР током Другог Светског рата за лаборацију авио-бомби и минобацачких пројектила. Избациле су употребу токсичних смеша ТНТ и динтробензена. Брзина детонације састава ТД-50 4435 m/s за густину 1,3 g/cm3.
• Смеше ТНТ, хексогена и амонијум-нитрата, аматекси (amatex). Хексоген 20,6%, ТНТ 39,4% и амонијум-нитрат стабилисан калијум-нитратом 40%. Брзина детонације 6728 m/s за густину 1,636 g/cm3. Развијене у САД након Другог Светског рата.
• Смеше ТНТ и баријум-нитрата, баратоли, баронали. Баратоли представљају ливене смеше ТНТ и најчешће 10-20% баријум-нитрата, понегде и до 73%. Нехигроскопан је и не изазива корозију метала, а по експлозивним особинама сличан је аматолима. Осетљивији је на удар и детонацију од чистог ТНТ. Коришћени су највише током Првог Светског рата као замена за хигроскопни аматол. За баратол 24/76 (баријум-нитрат:ТНТ) брзина детонације је 4870 m/s за густину 2,55 g/cm3. Током и после Другог Светског рата Американци и Британци су га користили за лаборацију граната и бомби. Баронали представљају смеше ТНТ, баријум-нитрата и алуминијума (најчешће је однос 35:50:15). Коришћен је за лаборацију торпеда од стране Американаца. Брзина детонације је 5450 m/s за густину 2,32 g/cm3.
• Смеше ТНТ и етилендинитрамина, еднатоли (ednatols). Ливени састави који су коришћени са односом ЕДНА и ТНТ су 60/40, 55/45 и 50/50. Коришћени су од стране САД током Другог Светског рата, али су имали неколико лоших особина, од којих је највећа била реактивност са већином метала и легура. Састав 55/45 поседује бризантност 112%, фугасност 119% и брзину детонације 7340 m/s за густину 1,62 g/cm3. Коришћен је и алуминизиран састав од 40% ЕДНА, 20% ТНТ и 20% алуминијума.
• Смеше ТНТ и амонијум-нитрата, аматоли. Објашњени су код амонијум-нитратних експлозива.
• Смеше ТНТ и НТО (ТНТО). Неосетљиве ливене смеше на бази нитротриазолона (НТО). Предложене су за лаборацију авио-бомби. Смеша ТНТО „ARX-4024“ је предложена као замена за композицију Б у аустралијским оружаним снагама. Садржи 65% НТО и 35% ТНТ. Брзина детонације је 7810 m/s за густину 1,80 g/cm3, притисак детонације 25,9 GPa. Смеша „AFX-644“ је развијена у САД 90-их година 20. века. Садржи 40% НТО, 30% ТНТ, 20% алуминијума и 10% воска „D-2“. Брзина детонације је 6960 m/s за густину 1,70 g/cm3.
• Ливене смеше на бази 2,4-динитроанизола (DNAN) развијене са циљем избацивања из употребе ТНТ и добијања неосетљивих експлозива. Ове смеше су мање бризантне од смеша које у себи садрже ТНТ (радна способност у балистичком мерзеру динитроанизола је 87%). Динитроанизол има високу тачку топљења (94,5°C) па се смешама додаје до 1% на 100% N-метил-4-нитроанилин. Најпознатије формулације са динитроанизолом су „PAX“ експлозиви из Пикатини Арсенала, али је познат и аустралијски „ARX-4027“ који садржи 60% хексогена, 39,75% DNAN и 0,25% N-метил-4-нитроанилин. Брзина детонације му је 7360 m/s, а притисак детонације 22 GPa.
|
