offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Napisano: 11 Dec 2016 19:55
Prebačeno iz teme "Vojni kamioni FAP (sve verzije)":
http://www.mycity-military.com/Neborbena-vozila/Vo.....e_306.html
http://www.mycity-military.com/Neborbena-vozila/Vo.....rzije.html
037 ::Kada fabriku (ovo važi i za pominjanu Zastavu) u kojoj su proizvodni procesi dimenzionisani za hiljade ili stotine hiljada vozila naterate da proizvodi stotine ili čak desetine - dobijate čisti overkil, a on se plaća astronomskom cenom proizvoda, padom kvaliteta ili kombinacijom ova dva.
Konkretno, za koroziju - potpuno je neisplativo raditi neke procese za jednu, dve ili sto karoserija. Primera radi, koraci u kojima se čitava karoserija potapa u rastvor zahteva, recimo, 15-ak metara kubnih tog rastvora za proizvodnu jedne ili 16-ak kubika za proizvodnju hiljadu karoserija.
Ovo je samo jedna ilustracija prečica na koje su poslednjih 25 godina bili prinuđeni svi, od projektanata preko proizvođača sirovina, kooperanata, prodavaca, servisa, čak i krajnjih korisnika.
Na ovo treba dodati i raspad Jugoslavije, time gubljenje tržišta ali i velikog broja pominjanih kooperanata, što je zajedno izazvalo potrebu za ponovnim osvajanjem proizvodnje starih vozila (dakle, direktno ulaganje u prošlost) pošto alternative nije bilo.
Ne može se dovoljno prenaglasiti ni uticaj sankcija koje su dovele do hiperinflacije (koliko direktno - to je pitanje za raspravu), a rezultat svega je bio nenaplativost inostranih potraživanja, rast spoljnih dugova, obezvređivanje unutrašnjih potraživanja i ograničavanje tržišta na sopstveno - ono koje je i samo ruinirano istim tim problemima.
------
Što se tiče neodgovornosti zaposlenih, bilo da je ona nastala iz nemara i osećaja bezizlaznosti (fušarenje radnika) bilo iz nestručnosti ili namere (nesposobnost ili kriminal u upravi) - slažem se da je treba iskoreniti. Ipak, u ovakvoj široj podeli karata ni Fap ni Zastava niti ostali nisu mogli proći značajno drugačije u periodu najžešćih sankcija i neposredno nakon njih. Ostatak perioda je na našu sramotu. Naravno, treba tražiti rešenje u kom ćemo koliko-toliko sačuvati industriju zarad viših nacionalnih interesa i zbog radnika, ali i ono koje će Vojsci omogućiti normalno funkcionisanje (ovde konkretno kvalitetne kamione sa dobrom logistikom), no sa postojećom administracijom, koja je u svemu pomenutom dobrano učestvovala, nisam optimista da je to realno očekivati.Pikac ::^^^
Sve što si napisao je tačno, i svodi se na sledeće:
Ako ćeš da radiš nešto- onda radi "kako Bog zapoveda" , ili bolje ni ne počinji.
Ne može pravi burek sa sirom, -a da kupiš kore u supermarketu,
Ne može dobra sveska, -a od recikliranog papira,
Ne možeš napraviti dobar kulen od svinje, a da imaš i šunke i pečenicu od iste.
Ne mogu da prihvatim opravdanje da kabine nisu potapane u taj rastvor jer je jako skup za samo 20-tak kamiona. Pretpostavljam da se radi o postupku poput cinkovanja(ili je možda baš ono u pitanju).
Ima ko se u Srbiji profesionalno bavi samo cinkovanjem, i ima velike kade od po 20-tak metara, da može ceo FAP sa sve prikolicom da potopi odjednom.
Gde ima volje i želje ima itekako i načina.
Problem je što su te firme bukvalno "NIČIJE" , i svima koji su u njima radili(čast retkim izuzecima) je bio preči lični interes, i to od čistačice do direktora.
Neko je mažnjavao sapun, neko burgije i borere, neko zaprimao materijale slabijeg kvaliteta za %, neko je dobijao pare da sindikat ne diže galamu, neko je drpisao za svoju stranku i za sebe , neko je sve to puštao i plaćao sav taj javašluk(ne svojim parama naravno) da mu nebi par hiljada ljudi izlazilo na ulice,jer izbori su iza ćoška, itd...
2009 god. je u Nemačkoj od 400 firmi za roto štampu oko 320 otišlo u stečaj.
Sve rasprodato i SVI poverioci namireni u poštenom % i roku.
Kod nas bi tih 320 razvlačili godinama i pitanje je ko bi šta naplatio od svojih potraživanja prema njima, i tako bi i dobre i perspektivne firme povukli sa sobom u blato.
Ako misle tako da fušerišu -katanac037 ::Ovo sa kadama je generalizovani primer koji mi je poznat iz Zastave a pretpostavljam da je nešto slično moglo/moralo da se dešava u Fapu. Još su mi poznatiji slučajevi iz Četrnaestog, npr. termičke obrade, ali nije poenta sada u konkretnim situacijama.
Naravno da ne amnestiram ni ljudski faktor. Zapravo, kako je vreme proticalo sve je veće bilo upravo njegovo učešće u propasti i firmi i društva u celini.
Sa druge strane - naravno da ne možemo porediti prethodnih 25 godina sa istim periodom u Nemačkoj.
Mislim da mi olako prelazimo preko sećanja na sankcije, i to je ljudski. Ipak, treba reći da su to bile najoštrije sankcije ikada zavedene jednoj zemlji do danas. Samo par crtica: pored totalnih ekonomskih, trgovinskih, vojnih... imali smo totalne sankcije u oblasti informisanja, kulture (3 godine totalne, 9 delimične!), sporta... Koja je zemlja imala išta slično? Spaski je imao problema a Bobija Fišera i dan danas čeka 10 godina robije u SAD samo zato što je imao meč u Jugoslaviji za vreme sankcija, hapšen je po američkom zahtevu barem dva puta i dan-danas živi kao azilant na Islandu, Filipinima, gde već još... Koja je još zemlja trpela sportske sankcije? Kuba? Severna Koreja? Neće biti. Koliko je bendova moralo da proverava dozvolu od UN kako bi bili sigurni jesu li sankcije zaista olabavljene i da li smeju održati koncert kao Prodidži 1995. ovde? Koliko je država imalo zabranu štampanja inostranih stripova za decu iako su sve obaveze prema autorima uredno regulisane?
Namerno sam nabrojao najbizarnije primere da vas podsetim, tako da ne moramo nabrajati udarce industriji i ekonomiji koje smo pretrpeli, nakon ovoga je sve jasno. A sa druge strane u SAD i danas govore da je njihova autoindustrija pretrpela fatalan udarac koji se još oseća kao posledicu sankcija na naftu (i samo na naftu) od strane Egipta, Sirije, Iraka i Jordana koje su trajale od novembra 1973. do marta 1974. (ukupno 5 meseci!) (pre 43 godine!!!).
Još jednom - zbog svega ovoga sam uveren da Fap nije mogao proći znatno drugačije, baš kao što sam siguran i da katanac nije rešenje već izvor nesagledive bede.
A javašluk i kriminal? Ako bi država funkcionisala kako treba ja tu ne bih video nikakav problem sve dok je dovoljno krompira oko Padinjaka.stringer bell ::037,
Razumem, bilo je mnogo teškoća, a stoji i to što kažeš, da kada je fabrika projektovana da umesto 500 pravi 50 vozila godišnje,to joj nije isplativo. Ekonomija obima, kapiram. Ali to ne sme da bude izgovor za ciganisanje.
Kada kupac da pare proizvođaču za određeni proizvod, on ga time obavezuje da mu isporuči proizvod koji će biti identičnih karakteristika i kvaliteta kao što je navedeno u ponudi. Kupca ne zanima da li će ovaj delove da dobija iz Nemačke ili Kine, da li stižu danas ili za godinu dana, da li je fabrika bila pod sankcijama... Kupčeva obaveza je da da pare, a obaveza proizvođača da isporuči ono što je ponudio. I sad, ako proizvođač reklamira svoj proizvod kao onaj od pre 15 godina, a kvalitet i sastav je drastično drugačiji od toga... to je onda prevara. I za to se u nekim zemljama ide na sud i dere koža sa leđa. Srećom po takve, ovo je Srbija, gde se to toleriše (posebno kad se za to daju pare poreskih obveznika). Ali kažem, to ciganisanje i varanje je nešto što ozbiljni brendovi (i društva) ne rade.
I da se ne za*evamo mi... Prvo, to ciganisanje nije počelo sa raspadom zemlje. Počelo je to još ranije. Kad su ind. giganti shvatili da bez obzira na rad i rezultate, dokle god traje Jugoslavija, uvek će imati državu koja će da ih izdržava i zemlje trećeg sveta kojima će moći da uvaljaju sve to. Dakle umesto da uzmu grafikon i olovku i zabeleže svoje rezultate, vide čemu to vodi i osmisle planove za budućnost... oni su bili u fazonu ''šta me briga, tu su Juga i Treći svet da me izdržavaju''. To se najbolje vidi po Yugu i Stojadinu. Automobili koji su bio prihvatljivi samo kao prelazna faza ka nečemu boljem. Ne kao nešto što će nepromenjeno da se valja (kao balega) 30 godina.
A druga stvar, sankcije i ratno-politička majmunisanja jesu imale strašne posledice po sve, ali nisu one sprečile naše preduzetnike da odbiju mnoštvo dobrih prilika. Nisu sankcije iz 93' sprečile Ikarbus da od 2005. do danas odbije nekoliko vodećih firmi - VDL, Mercedes, Bredu... Isto tako, nisu sankcije sprečile FAP da odbiju onaj posao sa Kinezima od pre 5 godina. Nego je to intertnost naših preduzetnika, koji su navikli na nekadašnji ušuškani sistem, koji je svakome garantovao hleb, bez obzira šta i koliko radi. I umesto da se stavi prst na čelo i napravi plan onog momenta kada je postalo jasno da će se Juga i svet drastično promeniti... svi su samo ladili jaja i nadali se da će baš oni biti na državnoj listi za sirotinju. I naravno popadali su kao domine. Ponavljam, ne sporim da su sankcije, politika i privatizacije tu imale veliku itcaj. Ja uvek kažem da nas je naša smrdljiva politika uništila gore nego oba svetska rata. Ali veliki deo odgovornosti leži i na samim preduzetnicima koji su prosto lenji, zatucani i inertni. To se možda najbolje vidi u nastupu i marketingu. Samo treba uporediti naše i strane. Nebo i zemlja.
I za kraj da napomenem da ovim ne pljujem po Jugi i tom njenom sistemu, jer iako je ona imala puno mana, imala je i dosta vrlina. Ali me jako nervira to ciganisanje i taj ''boli me k... '' stav koji je postao naš mentalitet, i koji se možda najbolje manifestuje upravo kod naših preduzetnika, koji misle da se danas posluje tako što ti sediš zavaljen u fotelju a kupci iz celog sveta ti dolaze na kolena da ti nude pare za smandrljane proizvode. E oće to.037 ::@ stinger bell
To što si napisao (između ostalog) stoji. Mene brine što sve miriše na situaciju gde će naša samozvana administracija SAMO TO istaći u prvi plan i iskoristiti te probleme kao izgovor (a ne razlog) za zatvaranje firmi i dalje urušavanje privrede (a i u zatvaranju se nađe mesta za kriminalne radnje, itekako).
------ ------
Ja sam protiv ma kakvih izgovora, prvi sam smatrao besmislenim ona opravdanja za fušarenje u Zastavi devedesetih, u stilu: "Taj auto i tako prodajemo ispod cene, šta uostalom očekujete pod sankcijama za 6000 maraka?" Zar se nisu zapitali koliko je običnom čoveku teško zaraditi tih 6000 pod istim tim sankcijama i kako se oseća kad nakon svega dobije poluproizvod?
Za ovakve stvari pre svega krivim upravu. Oni su imali mehanizme da ipak koliko-toliko kontrolišu kvalitet proizvoda (ne 100%, zbog krize dobavljača, imperativa uštede i jer je patološko ponašanje neizbežno kad primaš 6, 20 ili danas 200 na crno), ali su se umesto toga bavili ko zna čime.
No, zatvaranje preduzeća "kažnjava" društvo, kažnjava sve radnike, ali verovatno ne kažnjava gotovo nikog iz uprave - em su se finansijski već obezbedili, em će za tih nekoliko ljudi partija verovatno odmah naći novo mesto gde će opet da odrade ono u čemu su najbolji, pa za koju godinu imamo još goru priču, samo u drugoj firmi.
------ ------
U suštini se svi slažemo oko svega bitnog, pa bih ovde stao sa ofom.
Edit: (jače je od mene)
stinger bell, sada videh da si editovao. Ovo što si napisao o Stojadinu je neko opšte mišljenje našeg društva - time i fantastičan dokaz da mi sebe ne umemo da cenimo, jer takav stav o tom autu ne stoji.
Sedi. 
"Zastava 101" je gejmčejndžing model u svetskim razmerama. Ozbiljno. To je prvi savremeni hečbek, začetnik modernog Ce segmenta ("Golf klasa"), i jedna od najuspešnijih familija modela uopšte (njena platforma - Fiatova "Tip 128" se i dan-danas proizvodi; mislim da je četvrta najproizvođenija ikad nakon one Bubine, "Forda T" i "Fiata 124").
Stojadin je prvi serijski auto koji je spojio karoseriju sa petoro vrata, napred poprečno postavljeni visokoturažni motor sa bregastim vratilom u glavi pogonjenim kaišem, prednji pogon sa asimetričnim poluosovinama, Makfersonovo nezavisno ogibljenje napred i nezavisno ogibljenje Makfersonove geometrije pozadi, disk-kočnice napred, upravljač sa nazubljenom letvom... Sve to se i danas, 46 godina kasnije, smatra standardom (s tim što i savremeni auti tog segmenta još ponekad pozadi imaju jeftiniju polukrutu osovinu, mada nekad i, istina, skuplji multilink).
Ovo što sam nabrojao (ima toga još, ali da ne dužim) nam danas smeta da "Zastavu 101" upkos prilične starosti smatramo oldtajmerom. Jednostavno, svojom pojavom je učinila da u prvih nekoliko godina sva konkurencija (uz izuzetak "128" i donekle "Ge-Esa") deluje neverovatno zastarelo.
I Italijani žale što su nam prepustili priliku da pokupimo zasluge za "otkrivanje" najbrojnije savremene klase automobila, na temelju njihovog "Fiata 128" (101 je razvijen kao fuzija ideja projekata "Zastava Iks" i, slučajno, "Fiat Iks 1/1 B" i "Fiat 128 B", oba kao odgovor na "Simku 1100"... odgovor - i opet overkil.)Bogoslov ::И зато што је направљен као све то што си побројао, никада се није јавила потреба да се евентуално доради, или направи нови модел? Требало га је производити ( и курчити се њиме, наравно) све до Судњег дана?ujkozavlanje ::Zastava i nije sluzila za doradjivanje, planirano je da se unapredi Yugo i pre svega Florida, a da se proizvodnja ''starog'' Yuga i Zastave ugasi do pocetka 90ih, odnosno do pokretanja izvoza Floride, koja je u to vreme izbacena kao konkurent Favoritu, Samari i slicnim. Ali, bi sto bi.@ Bogoslov
ujkozavlanje ti je odgovorio. Ja ću dodati još koji detalj pa ovo možemo da nastavimo u drugoj temi, gde sam citirao šta je moglo biti vezano za tamošnju priču:
http://www.mycity-military.com/Kantina/Gasi-se-Zastava-iz-Kragujevca.html
Tačno je da je Zastava bila ponekad neažurna i kasnila sa proizvodnjom novih ili modernizacijom postojećih modela, ponekad i za dve godine, ali pre ratova je sve bilo sasvim u granicama normale ako je uporedimo sa konkurencijom (ali nemojmo je sada porediti sa Rols-Rojsom po kvalitetu, a Trabantom po ceni).
Što se tiče "Zastave 101", planirano je da se proizvodi paralelno sa naslednicom "Floridom" oko dve-tri godine a onda da se ugasi (dakle oko 1990-1991.), ali su se ti planovi s razlogom promenili pošto je tržište i dalje imalo veliku potražnju za "101" te bi obustava proizvodnje bila neopravdana i neodgovorna. U vezi sa ovim, predviđeno je da će takva potražnja trajati još barem 3 godine, čak je angažovan Tom Tjarda krajem osamdesetih da uradi poslednji redizajn... Naravno, 1991. se odustalo od ovoga.
Zastava pre ratova nije modele održavala "na aparatima", naprotiv - dok je postojalo tržište auti su se proizvodili, a čim bi se videlo da će proizvodnja stagnirati model je gašen. "Fića" je prestao sa proizvodnjom čim je potražnja pala ispod 50 hiljada godišnje (zamislite ovu brojku danas!), "Zastava 1300/1500/1500F" je bila model sa ogromnom zaradom po primerku i uvek osetno većom potražnjom od ponude pa je ugašena 1979. zbog zastarelosti i da bi se obezbedila linija za "Jugo", slično je bilo i sa "1400BJ" koje se više slabo ko i seća, koliko je vremena prošlo od kraja proizvodnje... Da ne pominjem baš svaku montažu (koju bi danas komotno zvali proizvodnjom) i "125PZ", "1100J", "600 Multipla" (istovremeno sa prvim svetskim mini-venom) ili "Fiate" koje je "Zastava" ovde proizvodila i izvozila (i u Italiju!) poput "128" (1980-1986) ili "132" ("Zastavina" fabrika kod Zagreba)... Ako proširimo priču onda je tu "Zastava Rival", prvi svetski turbodizel kombi, pretežno vojni program "AR-51" i "1107"...
Zastava je imala i solidan izvoz u, recimo, Britaniji, Francuskoj, Holandiji... Imala je i kooperantske fabrike za montažu u Kolumbiji, Indoneziji, Poljskoj i Egiptu. Čak ni izvoz u SAD nije bio potpuno neuspešan, doneo je novi tehnološki skok, no nažalost nije bilo vremena za plasman "Floride".
Nakon 1991. sve je krenulo nizbrdo, normalno. Ne bih ponavljao već ispričano, samo podsećam da je Zastavina Fabrika automobila 1999. bombardovana i teško oštećena.
"Florida" je model koji lepo opisuje sudbinu Zastave. Savremen model projektovan u saradnji sa Italdizajnom (Đorđeto Đuđaro), svojevremeno najprostraniji u klasi, najaerodinamičniji prototip Ce segmenta do pojave prototipa Astre K 2015. godine, i jedan od uticajnijih dizajna početkom devedesetih ("Zed-Iks", "Ibica II"...), ali i baksuz - čak je i ime dato navrat-nanos pošto je koji dan pre premijere Hjundai predstavio "Sonatu" (Zastava je već imala oznake i odštampala prospekte i panoe sa ovim imenom). Takođe i model koji je osvajan TRI PUTA (ko ima ikakve veze sa proizvodnjom zna koliko to može da košta), pošto je prva serija imala većinu komponentaša van SRJ, a komponentaši druge serije su mahom stradali što od sankcija i kriminala što od bombardovanja. Ova otežana osvajanja nije mogla da finansira proizvodnja - prvo zato što je nije ni bilo (čekali su se upravo ti, ponovo osvajani delovi), drugo što je tržište bilo takvo da uzimanje kredita za osvajanje više nije dolazilo u obzir. Rezultat: 2-3 puta veća ulaganja od normalnih, 2-3 puta sporija realizacija i ukupno 29950 ili 30150 (!!!) primeraka poslednjeg serijskog standarda (opet, "Fića" je ugašen kada je proizvodnja pala ispod 50 hiljada GODIŠNJE, a 1987. bi na osnovu svih parametara bilo nerazumno i pomisliti da će "Florida" tokom devedesetih, uz jedan redizajn, biti na ispod 80 hiljada godišnje).
Nije Jugoslavija bila dvadesetdvomilionski Monako ili neka slična zemlja milionera, znatno bogatije države od naše su imale tržišta gladna mnogo starijih (i još izraženije - manje tehnički naprednih) modela. Prva Folksvagenova Buba (1938-2003.), Citroenov Spaček (1948-1992.), američke luksuzne Dži-Emove Be/Ce/De platforme (1926-1996.), Mercedesova Ge klasa (od 1979.), Lend Rover Difender (1948-2016.)... Da ne pominjemo slučajeve van zapadnog sveta.
Normalno, nisam za to da idemo u krajnost poput zagriženih Nemaca gde na uporednom testu 30 godina starog nemačkog i savremenog stranog auta pobeđuje prvi, ali ono što smo mi radili Zastavi ali u manjoj meri i I-Em-Veu (Ostin, De-Ka-Ve, samostalni projekti...), Idi (Opel), Pretisu (En-Es-U), Tasu (Folksvagen), Revozu (Reno), Cimosu (Citroen)... je isto ekstremistički i lišeno osećaja za stvarnost.
Lično, ja bih bio presrećan kada bi zemlje Jugoslavije danas imale tržište za 300 hiljada domaćih "Golfova VII", "Apova", "Klija IV", "Tvinga III", "Megana IV", "Insignija", "Astri K", "Tipa", nekog domaćeg ekvivalenta "Sanderu"... a kamo li kada bi još imali samostalne projekte i za sebe proizvodili avangardu industrije.
(Koga kriviti, izuzev okolnosti, javašluka i kriminalaca? Ne tvrdim, no neke tendencije se vide još od "uvođenja menadžera" i "usitnjavanja pogona" osamdesetih. Ipak, samo jedan jahač apokalipse nije mogao ovo da izvede, baš k'o što će samo jedan potez - zatvaranje - isključivo da još malo pogorša stvari.)
Dopuna: 12 Dec 2016 4:06
Pinz ::037 ::
stinger bell, Ovo što si napisao o Stojadinu je neko opšte mišljenje našeg društva - time i fantastičan dokaz da mi sebe ne umemo da cenimo, jer takav stav o tom autu ne stoji.
"Zastava 101" je gejmčejndžing model u svetskim razmerama. Ozbiljno. To je prvi savremeni hečbek, začetnik modernog Ce segmenta ("Golf klasa")
Stojadin je prvi serijski auto koji je spojio karoseriju sa petoro vrata, napred poprečno postavljeni visokoturažni motor sa bregastim vratilom u glavi pogonjenim kaišem, prednji pogon sa asimetričnim poluosovinama, Makfersonovo nezavisno ogibljenje napred i nezavisno ogibljenje Makfersonove geometrije pozadi, disk-kočnice napred, upravljač sa nazubljenom letvom... Sve to se i danas, 46 godina kasnije, smatra standardom (s tim što i savremeni auti tog segmenta još ponekad pozadi imaju jeftiniju polukrutu osovinu, mada nekad i, istina, skuplji multilink).
I Italijani žale što su nam prepustili priliku da pokupimo zasluge za "otkrivanje" najbrojnije savremene klase automobila, na temelju njihovog "Fiata 128" (101 je razvijen kao fuzija ideja projekata "Zastava Iks" i, slučajno, "Fiat Iks 1/1 B" i "Fiat 128 B", oba kao odgovor na "Simku 1100"...
- Sa dizajnom i konstrukcijskim resenjima 'Zastave 101' fabrika ZASTAVA je imala veze koliko i ja.
Date su pare Fijatu za licencu vec postojeceg projekta-resenja i odatle se krenulo.
citiram:
započelo je u Torinu 1967, kada je Dante Điakosa u saradnji sa dizajnerskom kućom Boano razvio ideju o hečbek verziji Fiata 128, pod oznakom Fiat 128 B1.
1967 Simca 1100
1969 Austin Maxi
1972 Renault 5
To kad se kaze da je baš od neceg (u ovom slucaju Z101) krenulo tako i tako.. to me podseca na naseg picoustog vodju koji često voli da kaze da pre (njega) to nikad nije bilo tako (dobro)  ali naravno, teško da je baš tako.
- Sto se tice Italijana i njihovog navodnog zala za necim iz Zastave.. oni su jedino mogli da zale za dugom te fabrike prema Fijatu od 80 miliona DEM (40mil Evra) koje je naprcala tokom svojih zlatnih godina i decenija postojanja.
Na kraju, citiracu Hegela (kao sto to voli da radi i pomenuti picousti)
SVE STO JE PROPALO I ZASLUZILO JE DA PROPADNE u prvom redu misleci na Zastavu pa na Fap koji je ovde u centru paznje i mnoge druge propale korporacije nekima neprezaljene Jugoslavije (dakako isto tako propale, vise puta).Ne, baš i nisi u priči.
Zastava je razvijala projekat "Iks" za koji je imala maglovitu viziju kako će izgledati, koju je Raković iskristalisao tako što je prelomio da se odabere prostorni koncept "Simke 1100", a da se do pokretanja "Iksa" rupa u proizvodnji popuni kupovinom licence za "124"; kada su naši otišli u Italiju pokazan im je "Iks 1/1" (više-manje budući "128") i "Iks 1/1 B" (silueta gotovo identična "128", ali sa petim vratima). Uvidevši novu šansu i poštujući prethodnu odluku naši su uspeli da dobiju ugovor po kom će se na bazi "Iksa 1/1" isprojektovati auto vizuelno bliži "Simki", što je i urađeno... Dakle - ne na bazi "128", već jednovremeno sa njegovim razvojem a na bazi prototipa (uostalom, ne razlikuju se samo zadnji delovi ovih automobila, eto, druga spoljašnja najočiglednija razlika je spreda, a unifikacija je nastupila tek sa Ge-Te-Elom, a rad Boana je zapravo predložak za "128 Kupe" i još više "128 3P"). U okviru ovog ugovora a uz podršku upravo Đakoze (ne Điakose) Zastava je dobila i projektni centar unificiran sa Fiatovim. Naravno da je Đakoza bio glavni čovek projekta, nisam ni napisao ništa drugačije. Naprotiv, kada je Đakoza glavni projektant a Lampredi projektant motora - to može biti samo na ponos (proguglajte ova dva imena i prebrojte Đakozine titule na izborima za automobil godine pa će vam sinuti još jedan superlativ).
- "Reno 5" je nastao nakon "Zastave 101", nema poprečno smešten motor, nema asimetrične poluosovine, nema motor sa bregastom u glavi i ona nije pogonjena remenom, nema Makfersonovo ogibljenje ni spreda ni pozadi. Inače je prvi velikoserijski auto sa plastičnim branicima, a na njegovoj bazi je nastao prvi hot heč. Njegovu drugu generaciju je kod nas proizvodio Revoz.
- "Reno 16" nema poprečno smešten motor, nema asimetrične poluosovine, nema motor sa bregastom u glavi i ona nije pogonjena remenom, nema Makfersonovo ogibljenje ni spreda ni pozadi. Retroaktivno i anahrono se naziva prvim hečbekom što nije tačno (čak ni u Francuskoj; "Traksion Avant" je još pre rata imao nekoliko varijanti ovakvih karoserija), no jeste doprineo razvoju savremenih hečbeka, što sam (savremen) konceptualno ne može biti jer pored nabrojanih razlika poseduje i niz izrazito zastarelih rešenja (motor iza menjača, polugu menjača na upravljaču, asimetrično međuosno rastojanje levo i desno itd.). Kod nas ga je sklapao I-Em-Ve.
- "Ostin Maksi" opet nema asimetrične poluosovine, nema motor sa bregastom u glavi i ona nije pogonjena remenom, nema Makfersonovo ogibljenje ni spreda ni pozadi. Van Britanije nije prvi ni po čemu. Kod nas ga je proizvodio I-Em-Ve.
- "Simka 1100" nema motor sa bregastom u glavi i ona nije pogonjena remenom, nema Makfersonovo ogibljenje ni spreda ni pozadi. Doprinela je minucioizaciji podele terminologije u oblasti karoserija pošto su se (anahrono posmatrano) raniji predstavnici hečbeka smatrali varijacijama kombinovanih karoserija. Interesantno je da se po nekim rešenjima pogona vidi da je Simka ćerka Fiata, od kog se jasnije odvojila modelom "1000", inače odbačenom "Fiat Tipo 122" varijantom naslednika "Tipa 100" ("Fiće") umesto kog je Fiat razvio "Tip 100G" ("850") a Seat na osnovu "Tipa 122" modernizovao "Tip 100G" i dobio "850 Especijale"; na bazi njihovih ("kontraških", "levih") motora je rekonstruisana gama familije "Serije 100" koju je naš De-Em-Be proizvodio do ranih dvehiljaditih i snabdevao Fiat. Inače, Đakozina "Serija 100" je prvi serijski automobilski motor sa nepotpunim obuhvatanjem cilindara rashladnom tečnošću, što je postalo opšteprihvaćeno rešenje, a u Zastavu je stiglo koji mesec nakon svetske premijere.
"Zastava 101" je prvi auto koji je obuhvatio sve što se i danas smatra standardom Ce segmenta. Tačka.
Baš kao što je F-22 prvi avion pete generacije zato što odjednom poseduje i steltnost/malozametnost (iako je F-117 imao pre njega) i supermanevarbilnost (1975. varijante F-15, ranih osamdesetih MiG-29) i mogućnost superkrstarenja (Lajtning od pedesetih) i savremenu avioniku (pregršt ranijih primera). I tu činjenicu ništa neće promeniti.
Ko je hteo - shvatio je.
|
