offline
- Pridružio: 02 Apr 2010
- Poruke: 271
|
Vrele reklame za hladno pivo.....I  BEER!!! 
Dopuna: 20 Sep 2010 14:05
Minhen - u subotu (18 septembar) je otvoren "Oktobarfest"
Ove godine manifestacija će proteći u obeležavanju njene 200-godišnjice!
Citat:MILIONI LJUDI cirkaju pivo!
Sve je počelo u 10.45 u centru Minhena, odakle je pošlapovorka od oko 1.000 ljudi, na čijem je čelu „minhenskodete“ na konju, a odmah za njim gradonačelnik i drugi gradski funkcioneri, gostioničari „Oktobarfesta“, svi na kočijama sa konjskim zapregama i u tradicionalnoj bavarskojnošnji, preneo je Radio „Dojče vele“.
Posle šetnje ulicama Minhena, defile se završio naTerezinoj livadi, od milošte zvanoj i Terezino poljanče ili samo poljanče, koje je „poprište“ „Oktobarfesta“.Reč je o livadi od 42 hektara koja se nalazi na vrlopovoljnoj lokaciji u blizini gradskog centra. Tu su za vreme „Oktobarfesta“ postavljene šatre poznatih gostioničara, u kojima se pije i slavi, a samo slavlje otvara gradonačelnik, u podne, probijanjem prvog bureta sa pivom u Šotenhamelovoj šatri.
Pošto je povod za održavanje prvog „Oktobarfesta“ 1810. bilo venčanje princeze Tereze i princa Ludviga, ni ovogodišnje slavlje ne može da se održi bez njih. Za tu priliku odabrano je dvoje mladih koji će glumiti saksonsku princezu i bavarskog princa, naravno, u odeći ukakvoj se taj par i venčao pre 200 godina.
Tom prilikom su u njihovu čast održane i konjske trke, pa je tako i na ovogodišnjem „Oktobarfestu“ - trke se održavaju svakog dana u 13 i 18 sati. Na jubilarnu 200. godišnjicu u Minhen su došli milioni turista iz svih krajeva sveta. U sledećih 17 dana, koliko traje festival, biće tu puno nazdravljanja uz pivo i zabave.
Citat:17.09.2010.
Sutra, u subotu 18. rujna, točno u podne bit će otvorena prva bačva na ovogodišnjem Oktoberfestu u Münchenu. Gradonačelnik bavarske prijestolnice Christian Ude učinit će to zabijanjem pipe u bačvu piva u šatoru Schottenhamel i uzvikom Ozapft is! A najbolja vijest uoči početka fešte glasi da pivo unatoč ranijim najavama neće poskupiti.
Naime, još prije tri mjeseca najavljeno je da će litreni vrč piva (maz) stajati - ovisno o šatoru - između 8.30 i 8.90 eura, no neposredno pred početak Oktoberfesta gradski oci postigli su s udruženjem gostioničara Oktoberfesta dogovor da cijene ostanu na lanjskoj razini, od 8.30 do 8.60 eura.
To je valjda poklon pivopijama u povodu jubileja, jer ove godine navršava se točno 200 godina od prve fešte, pa je tom sjajnom jubileju podređeno gotovo sve što ima veze s Oktoberfestom - neke pivovare izgradile su nove šatore, druge su svoje ušminkale, po cijelom gradu održavaju se mnoge prigodne priredbe, a bit će i nekih pravo velikih iznenađenja.
Podsjetimo da je ovogodišnji Oktoberfest 177. po redu, što znači da nije održan svake godine. Naime, u dva stoljeća održavanja ovu su feštu u dva navrata po više godine omeli svjetski ratovi, pa ekonomska kriza i epidemije raznih bolesti.
Red bi bio, da se podsetimo kako je to izgledalo prošle godine.... 
 
 
 
 
 
Naravno, ovde 'podsećanju' nije kraj........ovo je bilo tek zagrevanje  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Dopuna: 20 Sep 2010 15:14
Malo utvrđivanja gradiva: o pivu, njegovom sastavu, poreklu, degustaciji, ocenjivanju kvaliteta, itd.
Preuzeto sa indjijaforum-a, tekst neću staviti pod Quote-tag radi bolje preglednosti
http://www.indjijaforum.com/opsta-tema/pivo-a-sta-je-to/
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Pivo... A, šta je to?
Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra "tekućom hranom". Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.
Sastav piva
Sastojci dragocene tečnosti: voda, etanol, ugljen dioksid i neprevreli deo ekstrakta (suve materije) sladovine. Udeo etanola ovisi o koncentraciji suve materije u sladovini od koje je pivo proizvedeno i stepenu prevrenja. Zavisno o vrsti piva, volumni udeo alkohola može biti različit, tj. manji od 0,5% kod "bezalkoholnih" piva i veći od 8% kod ječmenih vina. Lager piva sadrže do 0,5% ugljen-dioksida, koji mu daje svežinu, te bitno utiče na penušavost. Stabilnost pene zavisi o koncentraciji i hemijskom sastavu neprevrelog dela ekstrakta, pa se piva s više ekstrakta mahom jače pene. Sposobnost držanja pene zavisi od količine i hemijskog sastava ekstrakta. Od piva se traži da pri punjenju u čašu peni tako da se ova gusta i čvrsta pena zadrži na površini najmanje 3 minute. Mehurići ugljen-dioksida koji se dižu od dna ka površini pomažu održavanju pene. Ekstrakt piva pretežno čine ugljeni hidrati i manja količina proteina, aminokiselina, glicerina i sastavnih delova hmelja. Od sastava ekstrakta zavisi punoća ukusa piva. Hemijski sastav ekstrakta ne zavisi samo od vrste slada, nego i od načina proizvodnje sladovine i vođenja fermentacije, odnosno stupnja konačnog prevrenja na kraju fermentacije.
Poreklo piva
Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina p.n.e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2000 godina p.n.e., a Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje piva, za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostale evropske zemlje. U tim vremenima pivo je pravljeno iz šečera, ali bez hmelja, tako da je dobijen proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavali različite trave - pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva. Najvažniji tehnički pronalazak predstavlja pronalazak mašine za hlađenje. Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. veku, stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike fabrike piva.
Pivo je zdravo!
Nije istina da se ljudi od piva debljaju - pivo "deblja" kao i svaka druga namirnica samo ako se konzumira u većim kolicinama nego što je organizmu potrebno. Većina doktora se slaže u tvrdnji da manja količina piva (0,5 l dnevno) povoljno deluje na lečenje nekih teških bolesti i sprečava pojavu drugih. Dovode to u vezu sa sastojcima piva te mišljenjem da uživanje piva smanjuje psihosocijalni stres. Sastojci piva ne samo da podstiču aktivnost želuca i digestivnog trakta, već zajedno s neprevrelim ugljenohidratima usporavaju prelaz alkohola iz želuca u krv. Mnogi lekari tvrde da manja količina piva (0,5 l) povoljno deluje na lečenje nekih teških bolesti, napr. tuberkuloze, kolere ili raka.
Vrlo zanimljivo istraživanje sproveo je francuski lekar Vinsent, koji je statistički pratio zdravstveno stanje vojnika na severu i jugu Francuske. Ustanovio je da su pivopije sa severa dvaput manje bolovali nego ljubitelji vina s juga. Nemački lekar Šabot statistički je pratio učestalost karcinoma kod industrijskih radnika i ustanovio da pivopije kudikamo ređe obolevaju od karcinoma (osim raka grla) od drugih radnika. Pivo štiti organizam od razlicčitih zračenja, posebice od štetnog delovanja "rengenskih zraka". Verovatno je to povezano s prisutnošću redukovanog glutationa u pivu, jer taj spoj ima sposobnost vezivanja slobodnih radikala. U pivu se ne razmnožavaju patogeni mikroorganizmi. Doktor Enders istraživao je baktericidnu efikasnost piva u poređenju sa nekim patogenim mikroorganizmima i ustanovio da izazivač kolere ugine u pivu za 15 minuta, a izazivač tifusa za 30 minuta.
The New England Journal of Medicine objavio je rezultate devetogodišnjeg opsežnog istraživanja srčanog infarkta u više od 7.700 pivopija. Istraživanjem je utvrđeno da prosečna potrošnja od 1 do 3 čaše dnevno (engl. čaša je 0,57 l) ima zaštitni učinak protiv srčanog infarkta. Rezultati ne čude ako se zna da pivo gasi žed i opušta. Prof. Anton Pindl sa Tehničkog univerziteta u Minhenu to opuštanje dovodi u vezu s pojmom "psihosocijalni stres". Taj pojam obuhvata strah, napetost i agresiju. Sve se to s pivom odstranjuje, jednako kao i faktor rizika od srčanog infarkta, visokog pritiska, šećerne bolesti i gihta.
Pivo je dobro za inteligenciju!
Konzumiranje alkohola u umerenim količinama čini ljude pametnijima, utvrdili su naučnici koji su do tog zanimljivog podatka došli ispitivanjem 2000 osoba. Ispitanici koji na dan piju oko litre piva imaju malo viši koeficijent inteligencije od onih koji uopšte ne piju pivo, pokazalo je istraživanje. Inteligenciju, čini se, podstiču hemijski spojevi polifenoli koji se nalaze u alkoholu. Učesnici ispitivanja koje je provedeno u Japanu dnevno su pili četiri jedinice alkohola, što u praksi znači dve polalitarske krigle piva ili četiri čaše vina.
Degustacija piva
1. Prostor u kom ćete degustirati pivo trebao bi biti dovoljno osvetljen kako biste ocenili bistrinu i boju piva. Do vas ne bi smeli dopirati nikakvi strani mirisi.
2. Čaša u koju se uleva pivo mora biti savršeno čista, bez ogrebotina i dovoljno velika da u nju stane i vaš nos dok ispijate gutljaj dragocene tečnosti. Na taj način ćete najbolje osetiti i miris piva.
3. Pre degustacije piva ne jedite jako začinjenu i masnu hranu. Takođe, se ne koristite after-shave, parfem, ruž za usne i druge kozmetičke preparate.
4. Pre otvaranja, proverite rok trajanja piva, kao i ima li u boci taloga.
5. Osetite bocu! Naravno, pivo mora biti hladno, ali ni tu nije dobro preterivati. Idealna temperatura za pivo kreće se izmedu 22-25 Celzijevih stepeni. Ostavite se mitske predrasude o "ledenom pivu" jer na preniskoj temperaturi nećete moći osetiti nikakvu aromu piva.
6. Kada otvarate bocu obratite pažnju na količinu pene i kako reaguje karbondioksid prilikom otvaranja čepa.
7. Kada ulivate pivo samo ga pustite da klizne niz unutrašnjost čaše. Tek kad ste ispunili otprilike dve trećine čaše možete ispraviti bocu kako biste na kraju dobili i penu. Uz pivo uvek mora ići pena, a pena se mora uzdizati i preko ivice čaše.
8. Kad ste pivo natočili u čašu smesta ispitajte miris (slično kao i kod vina). Naime, mnogi aromatični sastojci piva ispare vrlo brzo u dodiru sa vazduhom. Osećate li aromu slada? Vuče li na limun, cveće ili na sveže pokošenu travu?
9. Zatim ispijte jedan veći gutljaj. Za razliku od vina, pivo se ispija u većim gutljajima i usna šupljina mora biti puna. Osetite i usporedite odnos između temperature, arome i stepena zapenjenosti.
10. Nikad ne mućkajte pivo u ustima!!! Samo pustite da klizne u vaš stomak. Pokušajte uporediti odnos temperature, arome i stepena zapenjenosti pre i posle gutljaja. Pričekajte 15-tak sekundi i ponovo pokušajte odrediti ukus piva nakon gutljaja. Da li je sladak ili suv? Zadržava li se u ustima ili brzo nestane?
11. Još jedanput pomirišite pivo. Neke arome dolaze do izražaja minut do dva nakon otvaranja boce. Zatim ponovno ispijte jedan dobar gutljaj i uporedite rezultate s onima na početku testa.
12. Kako biste "resetovali" svoja čula koja učestvuju u testiranju piva, dovoljni su nezasoljeni krekeri ili običan hleb.
13. Ponovite još jedanput ceo postupak.
14. I, kada ste se već odlučili da je to pivo baš za vas, pijte ga dok ne legnete...
Ocenjivanje kvaliteta piva
Ocenjivanje kvaliteta piva
Postoji mnogo načina ocenjivanja kvaliteta piva. Jedan od najprihvatljivijih metoda je metoda po Fredu Ekhartu koji se tretira kao jedan od najvećih poznavalaca piva. Napravio je nekoliko kategorija koje su bitne u analizi i koje pojedinaćno ocenjuje. Zbir tih ocena daje broj koji označava kvalitet određenog piva. Maksimalan broj bodova po ovoj metodi je 20.
Postoje sledeće kategorije koje se ocenjuju:
1. Izgled (maksimum 3 boda):
* ocenjuje se izgled i stabilnost pene
* proverava se sediment na dnu boce
* ocenjuje se izgled piva u čaši
2. Miris (maksimum 4 boda):
* ocenjuju se opšti miris, bouquet i prisustvo mirisa hmelja
3. Ukus (maksimum 10 bodova):
* ocenjuje se kvalitet hmelja
* proverava se odnos slada i alkohola
* odreduje se karakter piva
* ocenjuje se ukus koji ostaje u ustima
* gustoća
4. Opšti utisak (maksimum 3 boda)
Temperatura piva
Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo daje najbolji kvalitet. Naprimer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma ("British Cellar Temperature"), od 5°C do 11°C, neki čak i do 13°C.
Temperatura dosta utice na ukus piva. Što je hladnije, manja je i kolicina ugljen dioksida, samim tim manje je izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utice i na to da receptori ukusa i mirisa u ustima i nosu izgube culnost.
Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:
* Pilsneri na 0°C,
* Lageri od 5°C do 9°C,
* Aleovi od 7°C do 11°C,
* Stouti od 8°C do 13°C,
* Stari aleovi na sobnoj temperaturi.
Čaše iz kojih se pije pivo
Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo. Takva čaša služi kao izolator od vanjske temperature. Zbog toga su krigle vrlo popularne, jer imaju debelo staklo i vrlo dugo mogu održati optimalnu temperaturu. Osim krigli koriste se i čaše sa "stalkom" jer sprečavaju da ruka, koja drži čašu, greje pivo. Takve čaše se hvataju za stalak, a ne za telo.
U svakom slučaju, i krigla i čaša moraju biti dovoljno velike da može stati celo pivo iz boce, sa penom. Mnogi ne vole penu tako da pivo ulevaju duž ivica čaše. Pena je veoma bitna i mnogo utiče na opšti utisak o nekom pivu. Sprečava zagrevanje piva i nalazi se kao izolator izmedu piva i spoljašnje sredine, te daje pivu neophodnu gorčinu, okus pivskog kvasca i miris.
Važan je i oblik čaše koji mora biti prilagođen vrsti piva. Pijete li "lager" pivo, koje se pije brzo i ima manji postotak alkohola, ono se toči u kruškoliku čašu bez dugačke nogice. Kako se brzo pije, ono se ne stigne ugrijati. Nasuprot tome, posebna, sortna piva toče se u čaše tipa kaleža, s dužom nogicom. Ona su, naime, jača, polako se pijuckaju jer sadrže veći postotak alkohola, a duža nogica omogućuje da ne zagrevamo pivo držeći rukom čašu.
Zabluda o pivu...
Iz neobjašnjivih razloga često se čuje mišljenje da pivo piju ljudi plićeg džepa i slabijeg obrazovanja, dok oni drugi, bogatiji i ugledniji, uživaju u drugim pićima, pre svega, u vinu. Ovo mišljenje pobijaju sportisti kao što su Boris Beker i Jirgen Klinsman, političari Roman Hercog i Helmut Kol, manekenke Eva Hercigova i Naomi Kempbel, glumci Šon Koneri, Klint Istvud, Kevin Kostner i Bred Pit, pevači Tom Džons, pa čak i pripadnici plemstva - kraljica Elizabeta II i princ Čarls, princ Viljem Aleksander iz Danske - svi oni uživaju u krigli, čaši ili boci ovog "soka" posebne vrste.
Anegdote o pivu
Mali gušter iz Kolorada uspeo je preživeti put od SAD do Britanije u cisterni punoj piva, a jedina očigledna posledica toga puta bila je njegova opijenost. Zaposleni u britanskoj pivovari pronašli su guštera nakon otvaranja cisterne piva, začudivši se kako je uopšte preživeo šestodnevni put od Amerike. Pretpostavljaju da cisterna nije bila napunjena do samog vrha pa je mali reptil imao dovoljno vazduha. Gušterovo pijanstvo, pak, nije nikoga začudilo jer, rekli su, ko bi i bio trezan nakon gotovo nedelju dana preživljavanja samo na pivu. Izdržljivi gušter je odmah dobio ime po gušterima iz popularne reklame za američki Budweiser, pa ga sada svi znaju kao Buda.
Sretne svinje koje su se uglavnom hranile pivom i hmeljem prodane su za odreske i krmenadle. Farma svinja u vlasništvu britanske pivovare Adnams u februaru ove godine je prodana zajedno s 570 svinja koje su svaki dan dobijale i do 20 litara otpadnog piva, hmelja, pivskog kvasca i ječma. Adnams je kupio farmu u blizini pivovare u Rejdonu i na njoj 1980. godine pokrenuo uzgoj svinja, što je zapravo ekološki prihvatljiv način rešavanja otpadnih materija koje nastaju pri proizvodnji piva. Iako je meso pivovarskih svinja bilo na ceni zbog izuzetne sočnosti, pad cena svinjetine na tržištu naterao je uzgajivača da proda svinje i povuče se u penziju. Svinje će verojatno sve do jedne završiti u klanici, a Džonatan Adnams, direktor pivovare je rekao: "Svinje su uživale u hrani koju smo im davali!" Visokohranjivi otpad pivovara će odsad prerađivati u gnojivo.
Prema ispitivanju koje je provela firma Ginis, u Ujedinjenom Kraljevstvu svake godine propadne više od 90 hiljada litara njihovog piva zato jer se zadržava u brkovima pivopija!!! Gubitak takve količine piva stoji brkate potrošače gotovo 700 hiljada dolara, a dermatolozi tvrde da dlake imaju sposobnost apsorbirati do 20% vlastite težine u tečnosti. Ispitivanje je pokazalo da britanski pivopija dovrši pintu Ginisa (0,57 litara) u prosečno deset gutljaja te da se, sa svakim gutljajem, gubi 0,56 mililitara piva. Voditelji ispitivanja nisu se zadovoljili samo saznanjem o udelu propalog piva, nego su otišli još dalje, pa su izračunavali ekonomski gubitak u funkciji dužine, oblika i gustoče brkova.
Recepti protiv mamurluka.
Alkohol je poznat po tome što izaziva dehidraciju tela. Zbog toga je dobro da posle pijančenja popijete dosta vode, a i čim se probudite poželjno je da ponovite postupak, jer je naravno velika količina iste, prethodne noći "dehidrirala" iz vašeg tela. Normalno, mamurluk prati i velika glavobolja. Da bi se sprečila glavobolja najbolji je običan aspirin. Važno je da ne popijete aspirin pre pijančenja jer je dokazano da aspirin povećava absorpciju alkohola u krvi od 40% do 100%. Rešenje se možda krije u belgijskom načinu točenja piva! Važno je pivo natočiti tako da na vrhu čaše ima "tri prsta" pene. Penu koja nadvisuje ili prelazi rub čaše, treba obavezno odstraniti jer je puna ugljen dioksida koji je suvišan i izaziva žgaravicu, podrigivanje i glavobolju. Pivo bez te suvišne pene, probavljivije je i lakše se pije. Majka svih recepata je naravno: dupla turska kafa!
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
Pivo
Sigurno znate bar jednu od 101 pošalice "zašto je pivo bolje od žene". Od piva raste stomak, ali i dobro raspoloženje! Stari Latini mudro kažu da je u vinu istina. Ima i onih koji misle da je u pivu sudbina. Mutna, gorka i... tako omamljujuća!
Tečni hleb
Pivo je alkoholno piće koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma, i daje pivu sastojke ekstrakta od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrakta piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje, tokom kojeg šećer prelazi u alkohol i ugljen-dioksid.
Spada u slabija alkoholna pića, sa tri do 13 procenata alkohola. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, ali i najhranljiviji napitak, pa se s pravom smatra "tekućom hranom". Bogato je vitaminom B, kao i belančevinama i mineralima. Energetska vrednost jednog litra standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti litra punomasnog mleka.
Tokom proizvodnje, prilikom fermentacije, neizostavan je i ugljen-dioksid, kako bi se onemogućilo da pivo dođe u kontakt s vazduhom, odnosno kiseonikom, što prouzrokuje kvarenje. Ugljen-dioksid je bakteriostatik koji to sprečava.
Pored toga, gas iz prirodnog izvora ugljen-dioksid pivari koriste i prilikom flaširanja, odnosno punjenja flaša, a pre zatvaranja, odnosno čepovanja boca. Punjenje je složen proces, a prvo se u flaši formira vakuum, da bi se posle toga uduvao i ugljen-dioksid. Nakon toga flaše se pune pivom, a ugljen-dioksid se potiskuje van.
I prilikom lagerovanja, ali i kao potisni gas pri točenju piva iz točilica u kafićima i restoranima koristi se ugljen-dioksid. Na taj način stvara se pena.
Većina pivopija kaže da ništa ne može da zameni ukus piva. Međutim, ima i onih koji mešaju pivo s "koka-kolom", "sprajtom", s nekim žestokim pićem, ali i voćnim sokom, pa se onda dobije pivo s ukusom borovnice, maline ili limuna.
Dry (draj), "suva" piva dolaze iz Japana i karakteristična su po visokoj prevrelosti i malom sadržaju zaostalog ekstrakta, čime se postižu pitkost i osvežavajući ukus i miris.
Ice beer (ajs bir), "ledeno pivo" pojavilo kao novo rešenje u Kanadi početkom 80-ih godina. Naziv je dobilo po tome što se specijalnim postupkom hlađenja na - 40 stepeni dobija kristalno bistro pivo, ćilibarske boje, izuzetno pitko, punog ukusa i arome.
Pivo i reklame
Proizvođači piva trude se da poboljšaju ukus, ali i pakovanje, pa i kvalitet otvarača, dizajn boce itd. Primetno je da ukus piva, iako je bitan činilac, ponekad dolazi i na poslednje mesto po važnosti. Svaki proizvođač piva ima različite ciljne grupe. "Beck's" i "Tuborg" usmeravaju se na mlađu publiku, koja voli elektronsku muziku. Tako je Tuborg sponzor različitih muzičkih festivala i žurki.
"Jelen pivo" je, na primer, sponzor događaja na kojima preovlađuje gitarski i "živ" zvuk. MB je, s druge strane, sponzor popularnih emisija narodne i turbo folk muzike na jednoj telelviziji, itd. Muzički događaji često nose ime po pivu koje ih sponzoriše: "Jelen pivo live festival", "Tuborg žurka", "Tuborg Green Beat", "Becksperience"...
Prozvođači piva mogu da zarade i do milijardu evra godišnje, što je bio slučaj s belgijaskom pivarom "InBev" 2007. Samo se u Srbiji dnevno popije 1,37 miliona litara piva, dok Kinezi postaju najveće svetske pivopije.
Pivo kroz istoriju
Prema iskopinama i zapisima, arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se proizvodnja piva prenela u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2.000 godina p. n. e, a Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje piva. Za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostali evropski narodi. Tada su u pivo dodavali različite trave - pelin, lupin glog, šafran i druge, pa je bilo prilično kiselo. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novgorodskoj Rusiji.
Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. p.n.e) naređuje: "Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni."
U zakonu još stoji da u pivnici žena može biti točiteljica, ali ne sme doći kao gošća. Žena koja bi došla u krčmu da u njoj pije bila bi kažnjena spaljivanjem.
Zna se da je tada pivo bilo jedna od svakidašnjih potreba - da bi se ugasila žeđ, a i njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci koji su radili u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra.
Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima, negde između šestog i sedmog veka. Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj - iz "medicinskih" razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Proglašeno je hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi moglo da se uključi u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.
Napici koji su preteča današnjeg piva proizvodili su se na sličan način kod svih drevnih plemena i naroda. Žitarice su se namakale u vodu, pri čemu se omotač zrna (plevica) delimično odvajao i zrna započinjala da klijaju. Nakon određenog vremena zrna su sušena, usitnjavana i ponovo mešana s vodom, kako bi se dobilo vlažno testo. Tu se dodavalo testo (maja) iz prethodne partije, koje se na odgovarajućoj temperaturi čuvalo do naredne upotrebe, kako bi kvasci ostali aktivni. Usled delovanja kvasaca i bakterija mlečnokiselinskog vrenja, zapremina testa je rasla uz razgradnju skroba i nastanak šećera. Ako se istovremeno proizvodio hleb, ovako naraslo testo mešano je s novom količinom usitnjenih žitarica (pšenice, ječma ili prosa), ostavljano da fermentiše izvesno vreme i nakon toga je pečeno.
Pivo kao lek
Češki stručnjaci vrše istraživanja na pivu koje bi ženama trebalo da smanji probleme sa spavanjem i simptome koji ih muče u periodu menopauze. Prema rečima direktora Istraživačkog instituta u Pragu Karela Kosara, radi se na proizvodnji niskokaloričnog piva s malim procentom alkohola i povećanom količinom fitoestrogena - biljnim oblikom estrogena, ženskog hormona čiji nivo opada kod žena u menopauzi.
Ginekolozi koji sarađuju s institutom podneli su izveštaj o dobrim rezultatima kliničkih ispitivanja tokom kojih su pratili uticaj tog "specijalnog" piva na 20 žena.
Manfred Vencel, stručnjak iz Graca, preporučuje pivo u muškom magazine "Matador":
Ne samo da je zdravo već, ako ga piju umereno, neće se udebljati, a popraviće se i njihov ljubavni život. Pivo čak smanjuje rizik od moždanog udara, tvrdi ovaj profesor neurologije.
Da li pivo više povećava stomak ili inteligenciju – rezultati istraživanja su različiti. Ali nesumnjivo je da je ono skoro neizostavan element dobrog provoda i osveženja. A nekima i inspiracija.
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
|
