offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Покушаћу прво да питањем покренем расправу у потпуно другом смеру: од када се врше пописи становништва и како су се и са којом успешношћу успевали спроводити први пописи?
Пренасељеност планете, како год то многи покушали да прикажу и колико год се око тог приказа трудили, може оптеретити само наивне главе оних људи, који су можда друга или трећа генерација урбанизованих људи. Људи, који генерацијама живе у градовима, свакако већ одавно мисле да је ово тачно.
Моја тврдња је свакако другачија. Депопулација становништва је почела још од оног дана када је створен први град. Као прва прострелна рана на телу. У главама владара се створила брилијантна идеја да контролишу што више људи под собом, па су осмислили велелепне градове, како би привукли народ себи. Наравно да их владари нису осмислили него су им главе напумпали неимари, дунђери, односно зидари (слободни) својим вештинама. Наиме, у том времену је градња била прва висока технологија. Следећа висока технологија је сасвим сигурно била ширење речи, односно медији за широке народне масе. Тада се кроз градњу и ширење речи (или песме) ангажовала уметност, односно, слика, игре и песме како би се о неком новом свету проносила вест. Погледајте себе данас: и данас као и кроз историју, нас је увек привлачила песма, игра, укусне ђаконије, велелепни призори и наравно слободан секс. У градовима је цветала и проституција, односно разврат. Све су то мамилице, које су како онда, тако и данас мамиле народ да се из руралних средина преместе у градове. Народ је био све ближи својим владарима и све боље и боље контролисан.
Који би то порезник, позивар, или било какав службеник у служби краља могао отићи тако брзо до далеких села у планинама или кроз дубоко блато, кишом благословене блатне и плодне равнице да убере новац за краља, позове војску за његове ратове или да било какво добро учини за краља, односно прибави за њега? Како и на који начин би се краљева војска брзо могла довући до неприступачних делова своје територије да казни непослушнике? Како и на који начин, чак и да је био јако богат, неки краљ може да за свој новац привуче народ не би ли од њега још више себи добара кроз обрт новца и робе у робно-новчаној или робно-робној размени прибавио?
Дакле мноштво показатеља кроз људску историју говори да већ од формирања првих градова креће заправо депопулација становништва. Први већи градови су уједно први имали веће епидемије. Сеоска и рурална средина једноставно немају тако неповољне демографско-хигијенске услове за ширење епидемије, као што их имају градови. Да ли су тој несрећи кумовали само краљеви? Не, они сигурно нису кумовали томе једини. Они су, иако међу најобразованијима у земљи, били наивни и нису много далеко могли сагледати целу причу. Да не кажем да је потребно готово готово планетарно сагледавати целу причу око ове перфидне игре. Они су били прве жртве ове перфидне подвале.
Шта онда представља индустријализација друштва и зашто је она дошла много година касније након првих техничких иновативних решења? Опет ћу овде приложити свој закључак. Свако ново доба представља неки нови одврнути вентил, који се потом заврће. Наиме, после првих градова и првих транспорта људи коњима и бродовима погоњеним ветром, чекало се дуго на погон паре. Погон паре је дакле иако још из доба старогрчких филозофа и математичара (убачен им је хомосексуализам, хедонизам и улењено робовласничко друштво као нагризајући црв самоуништења) чекао јако дуго до појаве следећег доба развоја градова и уопште мамљења људи. Наиме, постоји цикличност друштва и она је природно подешена на периоде од 45 година. Толико је потребно да се направи један генерацијски скок или пад. Читава историја се може делити на те потпериоде. Колико је потпериода потребно да се оствари једна социјално-технолошка ера, ја још не знам најбоље. Углавном, свака таква ера представља једно таласање, попут таласања воде у базену. Можда то није најбоље поређење, али рецимо да можемо то поредити и са дувањем у ватру. Прво морате да напуните мех ваздухом да бисте дунули у ватру. За већу ватру иде већи мех или више дувања, али мора се знати када, како и у које место дувати.
Рецимо само да овом последњом ером у индустријализацији и свеприсутном добу енергије смо по последњи пут дунули мехом у ватру. Ово сада што се дешава, рекао бих да је ера постиндустријализације с обзиром на то да се народи све више пребацују на непроизводна радна места и све више запуштају привреду и пољопривреду. Рекао бих да је ово последњи нож у леђа, последњи подметнути отров друштву и народима. Наиме, сада се плодне оранице пребацују на узгајање хране, храњене вештачким ђубривима, са механизацијом и средствима за борбу против корова, штеточина и инсеката, која су све отровнија и опаснија. Соја, која се народу перфидно убацује у готово целокупну искрану (слика умиљате девојчице на кутији кекса плазма, чији је главни састојак соја) како преко саме соје, тако и преко сојиног уља, али и сојиног лецитина (ово је иначе отпад у обради соје, али служи као најјефтинија замена за згушњавање кремова чоколада и свакаквих слаткиша) представља основно средство уништења читавих популација.
Мала дигресија: соја је одлична биљка, да се не лажемо. Ако бисте је посадили на контаминирану земљу, она би после годину дана могла у своје семе покупити готово све токсине из земље и тако је очистити. Саму соју онда треба запалити, односно користити је за грејање, а не за искрану. После соје, наредну годину треба садити детелину како би се земља природним путем нахранила азотним ђубривом. Тек после тога треба садити житарице. Соја сама по себи чак и када није ГМО је препуна женских хормона, па на пример критика да клинкама прво расту сисе па потом зуби има корене у овоме. Исто тако примедба да су данашња деца доста мекана (мушкарци) и да имају тенденцију ка бисексуализму и хомосексуализму је на месту, ако погледамо само распрострањеност соје у људској исхрани. Са друге стране, ГМО соја има још већу способност узимања токсина из земље, али и стварања женских хормона, тако да девојке, које желе да купе таблете "за јутро после" могу уместо њих да поједу малтене 100г непечене ГМО соје и добиће исти ефекат спречавања нежељене трудноће, као и да су попиле таблету "за јутро после".
Дакле последња ера, која је узела маха наричито после Другог Светског Рата, представља и последњи талас, односно последње распламсавање ватре (у оном позитивном смислу ватре) пред њено гашење. Наиме, развојем путева, средстава превоза, електронике у функцији преноса живе речи, али и људске и друштвене психологије и средстава манипулације, створио се лажни осећај благостања (неко је дунуо мехом, тачније емитовао паре) али и лажне потребе да људи треба све боље и боље да живе. Људи су се уместо да користе све благодати савременог друштва и смањивања света помоћу летећег превоза, нових технологија и друштвеног напретка, повели за свим оним што су видели, па се ка томе и усмерили. Уместо да се створи инспирација у људима да и од своје куће и свог насеља направе нешто ново, несвакидашње, лепо и модерно, они су пошли за тим новим и несвакидашњим, напуштајући оно што је у целом друштву вечито било основно: храна, вода и кров под сунцем. Зграде су највеће убице данашњег друштва. Станови представљају оно што је некада представљала кућа са двориштем. У тако скученом простору и људи почну скучено да размишљају, али и да гаје осећај за прекомерном жељом да оду негде, отпутују, да осете ширину и слободан простор. Путовања су скупа, напорна, исцрпљујућа и младим људима дају поруку: шта би било да још и децу вучем са собом.
Када се омладина испроведе, изнапутује, надише своје слободе, јавља се последњи биолошки позив за формирање породице - у касним тридесетим. Исцрпљено тело не може да рађа тек тако, па често ни не успе да рађа. Исцрпљени мушкарац није ослонац породици, него доносилац нервозе и инспирација за дечију лењост, јер покушава све своје родитељске недостатке да надокнади туткањем новца деци, подмићивањем, кукањем како је он пуно радио и да деца треба да су му захвална уместо што траже од оца да се игра са њима, јер њима биолошки и психолошки фигура оца треба да би се правилно развијали. Отац их подмићује слаткишима и грицкалицама, али они су већ пуни хормона и токсина и деца ни сама не знају да губе репродуктивну способност, али и физичку развијеност, па тако можете да на улицама видите пуно мекане деце, од којих су многи прешли границу подгојености.
Где су овде у причи мајке? Ни њих није заобишла модернизација друштва. Жене су иначе познате по томе да представљају онај практични, прагматични и материјални део породичног живота. Та улога им је којекаквим методама маскирања њихових основних биолошко-психолошко-социјалних предности сакривена. Тамо где би жене имале све своје предности максимално искоршћене, тамо је једно велико ништа. У напумпавању корисне ватрице, која је после прерасла у прождирућу ватрену стихију, женама је прво дата деструктивна варијанта патријархата (а никако она заштитничка и мотивишућа), па им је потом понуђен потпуно отуђујући, контаминирани, предозирани феминизам. За жене, овај савремени свет је далеко испуњенији замкама, странпутицама, погрешним адресама и свакако погубним изборима. Нисам противник женске слободе, него сам противних навођења жена на општу размаженост, лењост и недолично понашање. Оне су, иако то друштво данас негира - далеко нежније, слабије и потреба да буду чуване од зла је код њих много већа. Узета им је њихова главна природна предност - да буду инспиративне. Далеко од тога да жене немају моћ да промене свет, али њима су све њихове моћи далко грубље и свирепије одсечене од стране модерног друштва.
Ако мислите да теоретичари завере представљају озбиљан стуб ослонца за утврђења у борби против ове појаве, грубо сте се прешли. Они су тренутно најбоље искоришћено смртоносно оружје у борби против ове опште глобалне појаве. Теоретичари завере представљају мамац (лепак за муве ако се то тако против нас може рећи) за навођење на погрешан траг оних људи, који би нешто заиста и могли против таквог система. Људи, који осећају проблем, који имају наглашену потребу да размишљају изван наметнутих оквира, бивају натрпани информацијама из којих напорним претурањем се може доћи до оних које су корисне, али се неки једноставно занесу и крену гутати све што им се сервира и почну се плашити, јер ипак - страх је највеће и најјаче оружје у рукама данашњих владара.
|
