Sta ciniti da bi povecali natalitet

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao sto bilolski sat otkucava kod muskarca i zena,tako biloski sat otkucava i nasoj populaciji.Ali da predjem na stvar,u zadnjih 50 godina srpsko stanovnistvo je sve starije(jedan od najstarijh naroda u svetu po broju godina) Kao zemlja ili drzava sa veoma dobrim geografskim reljefom i raznovrsnim prirodnim potencijalima spadamo u bogatije zemlle evrope,ali kao narod smo sve siromasniji,brojcano manji i stariji.Svake godine u Srbiji izumre po jeadan grad od 30 000-50 000 stanovnika sto pokazuje da nam je natalitet daleko manji od mortalitea.Sta ciniti i kako spreciti izumiranje jednog od najstarijih naroda u evropi i povecati natalitet i spreciti katastrofu koja moze da nas zadesi za 50 godina? Kako naterati mlade ljude da stupaju u bracnu zajednicu i osnuju porodicu sa vise od 4 clanova?Da li to ne samo Srbiji, vec i drugim starosedeocima balkana preti izumiranje?Da li smo kao nacija svesni toga i sta cini nasa drzava da spreci decenijsko izumiranje sopstvenog naroda? Na sva ova pitanja zelim da odgoviromo i dodjemo na kraju do nekog realnog zakljucka i resenja koja su bitna za opstanak nase nacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Često u diskusijama na forumu iskoči pitanje broja stanovnika, rasta-opadanja, razmeštaja i slično. Pa bih na predlog kolege Vranjanca 29 otvorio temu koja će se baviti demografskim podacima Srbije i regiona. Da ne bi previše lutali, mislim da je ovaj prostor sasvim dovoljan - Srbija, Hrvatska, Slovenija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Grčka, Bugarska, Mađarska, Rumunija.

Dakle statistički podaci, etničke karte iz raznih perioda, trendovi rasta ili opadanja stanovništva i sl. bez politike i nekih zapaljivih nacionalnih momenata. Hvala!

Da počnemo:

Srbija 1953



Srbija 1991



Srbija 2002



Hrvatska 1991



Hrvatska 2001

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево виталне статистике за 2009. годину -

РЕПУБЛИКА СРБИЈА 7350222

бр. живорођених 69083
бр. умрлих 102711
бр.умрле одојчади 460

укупно -33628

од тога

Београд -3294
Централна Србија -23767
Војводина -9861

природни прираштај Републике -4.6

најгора ситуација у Зајечарском, Браничевском и Пиротском округу, редом -12,6 -11,6 -10,6

најбоља у Рашком +2.4, Пчињском +0.4, Јужнобачком -1,7


дакле 2009. је процена становништва Србије била на 7350222, док је 2011. на 7 276 195.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Levi, PleoJSO, BlekMen, pedja63, su27, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kriva je struja i TV nasi preci nisu to imali pa su imali dosta "nocnih aktivnosti"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Pcinjskom okrugu po nekim mojim saznanjima najvise je novorodjenih kod nacionalnih manjina,dok kod onih kojih se izjasnjavaju kao Srbi je procenat daleko manji.
Pokusacu da odgovorim na neka pitanja koja sam i sam postavio.Kao zemlja sa veoma dobrim pontecijalom za bavljenje poljoprivredne i stocarske grane privrede daje nam velike mogucnosti za privredni preporod sa ciljem zaposljavanja i povecanja materijalnih mogucnosti.Vojvodina kao zitnica srbije smatra se najperspektivnojom za uzgoj svih kultura koje se danas koriste u ishrani i sa njenim kapacitetom moguce je ekonomski razviti i stimulisati.Ali da li je to dovoljno,veliki br.domacinstva se gasi zbog nedostatka naslednika i imanja se se prodaju u bescenje.Kako naterati ljude da ostanu na svojim imanjima i omociti im normalan zivot da od svog rada mogu sticati i odrzavati porodicu,a da pri tom im ne pada na pamet da napustaju zemlju i ostanu samo na jedno ili dvoje dece.Po meni tu drzava treba da resi problem,stimulisuci ratare povoljnim kreditima ali i vezimanjem za ugovore,gde se drzava obavezuje da od njih otkupi sve sto proizvedu po aktuelnim trzisnim cenama,time bi drzava sprecila sivu ekonomiju ali i naterale ljude da ostanu na svojim ognjistama,i sprecila da veleposednici otkupljuju zemljste po pagatalnim cenama.Zelim da kazem,da je bolje ipak imati veliki broj manjih gazdinstava i ljude okupiti oko poljoprivrednih zadruga koje bi bile i legitimni predstavnik poljoprivrednika.Samim tim resli bi problem iseljavanja i povecali natalitet jer ako im je egzistencija obezbedjena sami mestani ce se truditi da povecaju svoju produktivnost ali i porodicu.pogledajmo samo primem Australije,tamo drzava sve otkupljuje cime stimulise ljude na rad.
Ovo je moje misljenje za resenje gorucih problema vezano za vojvodinu.Zeleo bih da cijem vase misljenje u vezi nje dok ne predjemo na sumadiju i na kraju zvrsimo sa juznom srbijo?

• 2Ovo se svidja korisnicima: pedja63, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

boksi ::Kriva je struja i TV nasi preci nisu to imali pa su imali dosta "nocnih aktivnosti"

podržavam

I nije smešno širom Kosova su bilbordi na kojima se motivišu mlade Albanke da rađaju, sve to finansira tači i Heroin Co. a naša vlast ćuti ništa ne preduzima da bi motivisala... Palmin Grčka turizam ne računam u vlast, Palma je Jagodinski šerif...

E sad Zorge nek prebaci ovde moju poruku što sam je napisao u temi o Kosmetu gde je nedužna nastradala... ne mog lepo da je sročim ovde ponovo...

• 3Ovo se svidja korisnicima: vranjanac29, PleoJSO, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osim navedenog treba još:
Naći i podatke o emigraciji.
Istražiti kakvu perspektivu ima prosečan novorođeni Srbin u Srbiji.
Razumeti ambicije ljudi i podsvesni uticaj kulture, medija, pojmovima o minimalno prihvatljivom standardu... (u nekim albanskim selima su i 70ih majke svoju mnogobrojnu decu previjale i najlon kesama što klasičnoj Srpkinji ne bi palo na pamet). Ovo je važno jer natalitet nije proporcionalan standardu, čak često naprotiv, ali samo u sredinama koje nikada nisu ni osetile visok standard.

Moje mišljenje je da je natalitet često (mada ne uvek) proporcionalan SREĆI populacije. Banalizovaću da bih pojasnio: populacija koja nema AMBICIJE da vozi mečku i zadovoljna je sa 600g hleba dnevno, ako istih 600g dobije je srećna i pravi decu. Populacija koja mašta o mečki ne pravi dete dok ne kupi mečku - ako ima uslova, dobro je, ako nema jbg, bela kuga. Mediji, koji nas zasipaju reklamama sa ciljem da prodaju mečku dižu ambicije populaciji. Osim toga na te aspiracije bitno utiče i okolina sa uvreženim kulturnim odlikama (mada su i one promenljive). Spuštanje ambicija se teško postiže osim u žestokim krizama i ratovima, čije prestanke često prate bejbi-bumovi (npr. posle 2. sv. rata).

• 2Ovo se svidja korisnicima: vranjanac29, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vranjanac29 ::U Pcinjskom okrugu po nekim mojim saznanjima najvise je novorodjenih kod nacionalnih manjina,dok kod onih kojih se izjasnjavaju kao Srbi je procenat daleko manji.
Pokusacu da odgovorim na neka pitanja koja sam i sam postavio.Kao zemlja sa veoma dobrim pontecijalom za bavljenje poljoprivredne i stocarske grane privrede daje nam velike mogucnosti za privredni preporod sa ciljem zaposljavanja i povecanja materijalnih mogucnosti.Vojvodina kao zitnica srbije smatra se najperspektivnojom za uzgoj svih kultura koje se danas koriste u ishrani i sa njenim kapacitetom moguce je ekonomski razviti i stimulisati.Ali da li je to dovoljno,veliki br.domacinstva se gasi zbog nedostatka naslednika i imanja se se prodaju u bescenje.Kako naterati ljude da ostanu na svojim imanjima i omociti im normalan zivot da od svog rada mogu sticati i odrzavati porodicu,a da pri tom im ne pada na pamet da napustaju zemlju i ostanu samo na jedno ili dvoje dece.Po meni tu drzava treba da resi problem,stimulisuci ratare povoljnim kreditima ali i vezimanjem za ugovore,gde se drzava obavezuje da od njih otkupi sve sto proizvedu po aktuelnim trzisnim cenama,time bi drzava sprecila sivu ekonomiju ali i naterale ljude da ostanu na svojim ognjistama,i sprecila da veleposednici otkupljuju zemljste po pagatalnim cenama.Zelim da kazem,da je bolje ipak imati veliki broj manjih gazdinstava i ljude okupiti oko poljoprivrednih zadruga koje bi bile i legitimni predstavnik poljoprivrednika.Samim tim resli bi problem iseljavanja i povecali natalitet jer ako im je egzistencija obezbedjena sami mestani ce se truditi da povecaju svoju produktivnost ali i porodicu.pogledajmo samo primem Australije,tamo drzava sve otkupljuje cime stimulise ljude na rad.
Ovo je moje misljenje za resenje gorucih problema vezano za vojvodinu.Zeleo bih da cijem vase misljenje u vezi nje dok ne predjemo na sumadiju i na kraju zvrsimo sa juznom srbijo?

Па прво треба обезбедити услове за живот на селу. Можда да се покрене пројекат оживљавања села. У напуштено село се доведе пут, струја, телефон, интернет, обезбеди се веза са најближим градом, редован превоз за школску децу итд... тј.урадити све да се стандард приближи градском. Онда потицати модерну производњу на селу. Значи без минијатурних имања на којима се ради без примене нових метода. Подржати настанак задруга, обезбедити школован кадар да помогне у унапређењу производње и на крају...субвенције!

Што се тиче тога да држава нешто купује, наређује и сл... то по мени не ваља.

Творац немачког привредног чуда Лудвиг Ерхарт је рекао: "Што више конкуренције, правила само колико је неопходно." Значи кад држава обезбеди здраву конкуренцију на унутрашњем тржишту, па онда полако уведе и иностране играче, ова ситуација где се стварају картели који пљачкају пољопривреднике ће нестати.

Село јесте и остаће основа наше земље. Ако оживимо село, где по правилу живе веће породице 3-4 деце, делимично ће се решити проблем беле куге, а створиће се и основа на којој се да градити индустрија и развијати трговина, што ће опет значити доста за оживљавање градских средина, локалних центара и самим тим побољшање ситуације у Србији, ван великих центара какви су Београд и Нови Сад.

У сваком случају, не треба очекивати да ћемо поново постати нација са огромним прираштајем. Култура и степен развоја су такви, да се више времена проведе у школи, више се времена посвети себи, више се времена проведе на послу у машини... Али када би успели да доведемо стање на 2.5-2.8 деце по породици, то би било сасвим добро.

• 1Ovo se svidja korisniku: Levčanin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapadna Nemačka je posle 2. sv. rata imala sledeće prednosti u odnosu na SFRJ ( a i na Srbiju danas):
1) Tehnološko znanje na nivou a ponegde i ispred ostatka sveta uz racionalan plan privrede koji se fokusirao na forsiranje kvalitetnihi konkurentnih proizvoda u čijoj proizvodnji se imalo dosta iskustva (npr. ceo Simensov, Mercedesov, BMWov, Volksvagenov proizvodni opus). Takvim proizvodima su mogli lako da se nameću na svakom tržištu kome su imali pristupa.
2) Jasnu taborsku pripadnost u bipolarnom svetu - uz položaj na granici NATo pakta ka Varšavskom - Anglo-Amerikanci nisu smeli sebi da priušte da ih eksploatišu da ne bi prebegli na drugu stranu pa su im dali milijarde pomoći Maršalovim planom i omogućavali Nemcima izlaz na tržišta koja su kontrolisali (za eksploataciju je služila kao i danas centralna i južna Amerika koja nema ozbiljnu alternativu SADu). To je od Informbiroa, istina u mnogo manjoj meri kao nepouzdan partner dobila i Juga. Saveznici su imali baze u Nemačkoj koje su bile značajna pomoć odbrani zemlje što je u kombinaciji sa realnim i/ili nametnutim potezima kakvi su odricanje od skupih projekata vlastitog atomskog naoružanja i jake mornarice značilo procentualno manje para za odbranu, više za razvoj privrede i dizanje standarda.
3) Čvrst i funkcionalan pravni sistem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vranjanac29, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све је то истина, али је истина и да је Немачка била разорена, опљачкана, да су милиони Немаца (младог, радног становништва) били у руском заробљеништву на принудном раду, да је до 1948. - на снази делимично био план пасторализације Немачке - тј.спречавања њеног индустријског развоја, као и да је сваки пети становник био избеглица из источне Европе.

До 1960., незапосленост је била непостојећа, а радници су се морали увозити.

Колико год ми мислили да смо најгори... нисмо. Као што Врањанац рече, имамо солидну базу у пољопривреди, природном богатству земље, добром положају. Имамо прилично јефтину, а сасвим солидно образовану радну снагу са одређеном индустријском традицијом.

Оно што немамо је добар план и снага да се изборимо са корупцијом. Зато лутамо и пропадамо.