Supernova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bess,mislim da je to najvise sto su naucnici uspeli da ,,istraze'' sa teleskopima ali naucne pretpostavke kazu......?

Dopuna: 26 Jan 2011 12:49

ajde da vas ne mucim-nije.Svemir je mnogo veci nego sto se misli.
Sto opet porice brzinu svetlosti kao maksimlanu.Kako?To se jos ne zna.
Evo npr, odgledajte ovu emisiju:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besoted,za raketu si u pravu.To uopste nije paradoks.zato sto ni teoretski nije moguce da se desi.Jednostavno,brzina svetlosti je konacna,kolicina energije potrebne da bi objekat koji ima masu doveo do brzine svetlosti je beskonacna.I to je to.
E sad,opet dolazimo do ludila u glavi koje mi nasim poimanjem prostora,vremena,dimenzija i oblika ne mozemo da skontamo.
Evo odgovor za Archera.Nisam mogao sinoc.Moja devojka vas ionako mrzi.
A zamisli da jos u 1 sat ujutro razglabam o velicini svemira.
Elem,Besoted,svemir jeste star 15,6(ili 13.7 koliko ja znam,ali to je nebitno) milijardi godina.I onda bi logicno bilo da mu precnik bude polovina te brojke.Zasto?Zato sto ako se veliki prasak desio pre 13.7(moja cifra )milijardi godina,a brzina svetlosti je konacna,onda bi bilo i logicno da se na suprotne strane sirio polovinom brzine svetlosti.Medjutim,kako svemir NEMA referentnu tacku,na osnovu koje bi racunao pocetak odakle je krenula materija u sirenje,onda stvar postaje malo zeznuta.
Kao sto si napisao Bes,svemir se siri brzinom 7/8 svetlosne.Ali u SVIM pravcima podjednako.TAko da se na jednom kraju zamisljenog precnika svemir siri 7/8 brzine svetlosti,ali isto tako se i na drugom kraju siri tom brzinom.Tako da bi to trebalo da da skoro duplu brzinu svetlosti,sto je naravno nemoguce.To se desava upravo zbog te referentne tacke koju mi sebi moramo da predstavimo u nasim dimenzijama.To za svemir ne vazi.
Tako dolazimo do nasem umu nelogicnih dimenzija i velicina svemira.

Citat:The age of the universe is about 13.75 billion years, but due to the expansion of space we are now observing objects that are now considerably farther away (as defined in terms of cosmological proper distance, which is equal to the comoving distance at the present time) than a static 13.75 billion light-years distance. The diameter of the observable universe is estimated to be about 28 billion parsecs (93 billion light-years), putting the edge of the observable universe at about 46–47 billion light-years away.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni nije jasno jel doslo do eksplozije ili tek treba da dodje?I ako stvarno ta svetlost dodje do nas i bude mnogo jaca od naseg sunca,jel to znaci da cemo nekoliko nedelja imati na zemlji bele noci !!? :/ To moze da da izazove ozbiljne promene na biljni i zivotinjski svet na zemlji,cini mi se da su se bele noci pojavile i kada je pao onaj meteor na tungusku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Hetzer

S'obzirom na kasnjenje u komunikacijama (rastojanje od 640 svetlosnih godina) to o eksploziji niko zivi (bar na nasoj planeti) ne zna.
Tesko da ta svetlost moze da nadjaca Sunce, pa ni Mesec, Kinezi su jos pre dve hiljade godina opisivali takve dogadjaje, ako cemo novinarskim zargonom pre cemo imati jos jedan mesec nego sunce, a mozda na nesto jacem nivou od sjaja Venere (iliti narodski zvezde Danice).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne brigaj se. najbliza zvezda nama je dosta udaljena nekoliko svetlosnih godina a te su sve redom mlade i ne preti im kolabiranje u sledecih 2 milijarde godina.
One koje smo videli su samo jako svetlece ali ne dovoljno da bi ih dobro snimili i analizirali osim distance i sta sadrze u sebi posmatrajuci njihov spektrum boja.
Ne moras jos da pakujes koferce i kreces na selo pod sljivu negde uz Tisu.
Jedino bi bilo zabrinjavajuce eksplozija neutronske zvezde i to pod uslovom da snop te radijacije krene direktno ka nama sto je opat mala verovatnoca. Vise nam pretnje stize od asteroida ili kometa koje ne pratimo u potpunosti i neka moze da se zaleti i unisti celu faunu/floru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije on govorio o unistenju vec narusavanju balansa u prirodi. O tome je npr. A.Klark pisao u jednoj od "Odiseja u svemiru", o posledicama toga sto je Zemlja dobila drugo Sunce (nekadasnji Jupiter).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ne brigaj se. najbliza zvezda nama je dosta udaljena nekoliko svetlosnih godina

Alfa Centauri C,poznata i kao Proxima Centauri,4.24 svetlosnu godinu,i malo dalje Alfa Centauri A i Alfa Centauri B (4,37 svetlosnih godina).
Ako se ikad,kroz 400-500 mozda i hiljadu godina otisnemo u svemir,ove tri zvezde ce biti nas prvi cilj,sa obzirom da su nama najblize zvezde i da verovatno imaju planetarne sisteme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::Nije on govorio o unistenju vec narusavanju balansa u prirodi. O tome je npr. A.Klark pisao u jednoj od "Odiseja u svemiru", o posledicama toga sto je Zemlja dobila drugo Sunce (nekadasnji Jupiter).

"Posledice" Jupitera su veoma dobrodosle za zemlju jer je on odvojio 90+% smeca koje bi krenulo prema zemlji i privuklo ga svojom gravitacijom ka sebi sagorevsi ga kao i Levy kometu pre 15-ak godina cije smo udare u Jupiter gledali uzivo zahvajujuci Hubble teleskopu.
On je cistam i prociscivac naseg dvorista i budi zahvalan sto je tu jer nam je od zivotne vaznosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio kao sto kaze stegonosa na narusavanja biobalansa,koji bi doslo kada bi zemlja bila bez "noci" jedno mesec dana,tu pre svega mislim na zivotinjski svet ,primera radi ako bi se to desilo u periodu migracije ptica ,a mnoge od njih kao orijentir pri tim migracijama koriste zvezde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@archer

Video je odličan.