Umorio sam se

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam malo poruka, al' zato ne lupetam... Šta ne znam pitam, šta znam kažem i stojim iza toga...
P.S. Pozdrav za kolegu mašinca lugera kojeg nisam dugo video na forumu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

luger ::potpuno sam zaboravio da prokomentarisem kolicinu gluposti
izbacenu kroz postove, da ne pominjem patologiju autoritativnih
stavova bas po pitanju problematike o kojoj se ( sasvim
neocekivano ) bas nista ne zna. uz to ide manjak objektivnosti
koji se savrseno nadovezuje na ono sto koleza 10x10 zove
nedostatak domaceg vaspitanja, a u stvari je to nesto drugo.

internet je cudo.

Ја користим друге методе у борби против глупости јер ми је то остала деформација из професуре. Не признајем ону Вукову ''Паметнији попушта''. Опрем! Кад паметнији попусти, будала је у праву. Стога мисионарски стрпљиво радим на томе да будали згадим помисао да се икад више расправља са мном. Методи су бројни, а можда је најбољи дозволити му да узлети, а онда му пробушити балон.

Иначе, шта ми никад неће досадити од литературе? Сва стручна литература коју је објављивао ВИНЦ, односно надлежно министарство (ДСНО, ССНО, итд). Одувек су часописи видова и родова били врхунска литература којима су други могли само да гледају у леђа.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo su kosmos i ljudska glupost neograničeni... A za kosmos više i nisam siguran. Ajnštajn.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuno sam saglasan s tim. Svaki metod je dobar koji dovodi do cilja. Ja u svakodnevnom govoru svakom nepoznatom čoveku, pa i starijim maloletnim licima , deci takoreći, persiram. Međutim, u školi sam primenio rizičan, potpuno suprotan metod.
Jednog dana prišao mi je direktor i pitao: ''Mladi kolega, čuo sam da te učenici oslovljavaju sa 'Dragi' ?''.
Ja sam odgovorio: ''Da, tako se zovem''. On se nasmejao i počeo da mi priča neku opreznu priču o dostojanstvu struke, položaju profesora, rizicima intimiziranja , itd.
Saslušao sam ga pažljivo i rekao: ''Gospodine direktore, čovek dostojanstvo ili ima - ili nema. To nema veze s persiranjem. Uostalom, da li ste primetili da ja Vama persiram, a Vi meni govorite Ti?''.
On se još jednom nasmejao i rekao: ''U pravu si. Želim ti sreću''.

Rezultat moje metode? Kako god to nekome zvučalo, desilo se sledeće:
kada sam izlazio s poslednjeg časa iz mojih odeljenja, učenici su se peli na klupe, kao u filmu ''Društvo mrtvih pesnika''. U mojim odeljenjima glupo je bilo biti glup. Pamet je bila u modi. Posle samo četiri godine rada u gimnaziji, dobio sam Povelju obrazovanja, najveće priznanje u profesorskoj struci na koje se čeka decenijama, a mnogi ga ne dobiju ni prilikom odlaska u penziju. Ne hvalim se , samo iznosim činjenice. Ja sam se protiv gluposti borio i borim pameću - najjačim mogućim protiv-oružjem.

Ako smem da dopunim mog dragog ''stotku'' - nemamo pravo da se osećamo umornim u ovoj borbi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I meni je bilo vrlo često neobično da moram ''sve ispočetka''. Na opštem delu mi se dešavalo (ne samo meni) da jednostavno neko naivan, nadobudan (a svakako neiskusan) uleti u klinč bez ikakvog respekta i skrupula. Neki put je do nas , iskusnih, greška. Zaboravimo se da ovde može da dođe bukvalno svako. Žalio mi se jedanput čovek s nikom Mihiz. Na potforumu ''književnost'' razmazivali ga oni naši ''mudraci'' na opštem delu, pa je samo letelo perje, i to u raspravi o Milošu Crnjanskom. A taj, dotični, ''Mihiz'' doktorirao na Crnjanskom, reč je o univerzitetskom profesoru Aleksandru Jerkovu!! Znam se s tim čovekom dobro, smejao se od muke samom sebi šta je ''doživeo'' (ako tako za net može da se kaže). Tako je i ovde. Uvek moramo da vodimo neke borbe kao da su prvi put.

Što se tiče ''starih mašina'', mislim da će mnogi klinci još dugo da nam gledaju u leđa. Po čemu to cenim? Jednom mi se neko od naših iskusnih (i talentovanih) članova obratio začuđen i obradovan istovremeno sledećim rečima: ''Ti imaš decu, studente? Ne mogu da verujem, imao sam utisak da imaš tridesetak godina''. Odgovorio sam mu da se tako osećam.