Vojni kamioni FAP (sve verzije)

• 4Ovo se svidja korisnicima: Filip Marinković, ProkupacPK, Gargantua, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apotekar ::Sto se tice domace proizvodnje i odbrane zemlje, zelo bih da kazem, da bar po meni, to u danasnjem vremenu za Srbiju i njen polozaj - i nije toliko bitno. A skoriji primer je Hrvatska, koja je bez namenske proizvodnje uspela da pobedi u poslednjem ratu. Takodje kao zivi svedok tih dogadjaja mogu da potvrdim da su Srpske snage (i Krajina i JNA i drugih) bile vojno mnogo jace i bolje opremlejne i naoruzane i organizovane. ALI... da to ALI, nisu imale politickog saveznika. I pored sve svoje nadmoci, na kraju izgubile rat. Drugim recima, imao nemao, domacu proizvodnju, da bi pobedio u ratu, moras da imas saveznika/e. A onda ces lako da nabavis sredstva to i da uradis. Jos jedan primer je Solunski front, ili pobeda partizana u 2sv.
Prema tome, manite se prica o pravljenju i fabrikovanju svega sto je potrebno u domacoj industriji. Kakve to veze ima sa FAP-om, pa proizvodja kamiona nije vise tehnoloski skok kakav bila pre 50 godina. Te tehnologije su tu, problem je sto je trziste malo i nema gde da se proda nesto sto Kinez napravi za 3 puta manje para.
Na zalost za FAP, otici ce u istoriju. A mogli su (i ovde na forumu je bilo reci) da se specijalizuju da nadju neku nisu da se ugledaju na Tatru, pa cak i Sisu, pa bi mozda imali neku sansu, ali nisu. A nisu delom i zbog okostalog stava u samoj fabrici.
Jako povrsna analiza,procitajte 4-deo od pukovnika Jeftovica,pa ce vam biti jasnije zasto nas najveca vojna sila u Itoriji nije kopneno napala...vratimo se na temu koju je kolega Filip Marinkovic odlicno naceo,te moja inzenjerska iskustva nadogradio ekonomsko-komercijalnim,a kojoj su ovi koji vode trenutno Drzavu ocigledno nedorasli...jer nikad nista niu ni radili,a ako neki i jesu moraju da cute i slusaju!

• 2Ovo se svidja korisnicima: mareCar, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Apr 2015 14:33

Filip Marinković ::@Wisdomseeker , @proka89 , @cheefCoach i ostali kritičari, ajd da pokušam da vam ukratko objasnim kako stvari funkcionišu u ovom svetu i zašto je nekada ono što izgleda skuplje, zapravo jeftinije.

Uvoz - Platio si za određeni proizvod sumu od X deviza. Te devize si prethodno kupio domaćom valutom ili stekao na osnovu nekog izvoza, a na uštrb domaće valute (informisati se o uvozno-izvoznim poslovima i plaćanjima istih u domaćoj (konvertibilnoj) ili stranoj valuti i negativnom uticaju na domaću valutu i dodatnom gubljenju vrednosti plaćanjem uvoza devizama, što je kod nas uvek slučaj). Ostvario si dakle direktne gubitke odlivom deviza, kursnom razlikom, smanjenjem devizne podloge domaće valute (inflacija) (pošto odavno nije u zlatu, još od Kraljevine) i dao si "živ" novac u nepovrat, tj izašao je iz zemlje, ne cirkuliše više u unutrašnjim ekonomskim krugovima, a odliv kapitala, tj novčane mase u opticaju ili rezervama dovodi do poskupljenja kredita (što koči razvoj privrede) usled nedostatka kapitala (novca) na tržištu. Takođe se stvara kasniji stalni odliv kapitala ostvaren održavanjem, tj nabavkom rezervnih delova, kao i zavisnost funkcionisanja sredstva od dobre volje proizvođača i raspoloživosti delova za isto. Ima još negativnih stvari, ali da ne idem baš u detalje, ne pišem knjigu ovde.

Koristi uvoza (iliti popularno zvani benefiti) - nisi ulagao u razvoj, nisi potrošio vreme na razvoj (ukidanje oportunitenog troška), kupio si jeftinije nego što si samostalno mogao da proizvedeš, dobio si potrebna dobra odmah po principu tras pare, tras roba, platio si solarno (pare na sunce), itd, naveli ste dosta toga i sami...

Proizvodnja - mučan i prljav posao. Zašto je bolja bilo kakva proizvodnja od ijednog uvoza? Evo da objasnim:

Rešio si da proizvodiš neko sredstvo. To sredstvo košta XY para, pri čemu je vrednost X ono što ne možeš samostalno da proizvedeš (recimo neka bude jednaka vrednosti uvoznog gotovog proizvoda X iz prethodnog primera) tj moraš da te delove/komponente/materijale uvezeš i čini recimo 60% vrednosti od ukupne vrednosti XY, a vrednost Y jednaka onome što možeš samostalno da proizvedeš u zemlji i iznosi 40% ukupne vrednosti XY. Dakle domaći proizvod je za vrednost Y skuplji od uvoznog, što u datom primeru iznosi 40% ukupne vrednosti.

Dakle bolje je je i jeftinije kupiti za X i ne plaćati Y ? Ne! To je razmišljanje laika krajnjeg korisnika, tj potrošača. Razmišljanje upravljača, tj popularnog "menadžera" je upravo suprotno. Gde menadžer vidi razliku? U PERSPEKTIVI I POTENCIJALU.

Proizvodeći i kupujući domaći proizvod po ceni XY, ja u startu nepovratno otuđujem vrednost X, dok mi vrednost Y ostaje na domaćem tržištu. Ta vrednost Y se raspoređuje među domaćim proizvođačima komponenti/delova/repromaterijala. Deo te vrednosti odlazi na njihovu dobit koju oni u skladu sa dobrim poslovnim običajima ulažu u modernizaciju sopstvene proizvodnje (kroz akviziciju standarda/procedura/procesa...), što dalje dovodi vremenom do jeftinijeg i kvalitetnijeg, dakle konkurentnijeg dela/komponente/materijala, što dalje pak vremenom ostvaruje mogućnost tom proizvođaču komponenti/dela/materijala i njegovim kolegama da povećaju obim proizvodnje i deo nje opredele za izvoz čime ostvaruju dodatne prihode i ono što je mnogo značajnije, ostvaruju uvoz kapitala u zemlju. Drugi deo njihove dobiti se opredeljuje na lične dohotke zaposlenih. Te lične dohotke zaposleni troše na domaćem tržištu kupujuči domaću i uvoznu robu čime dalje podstiču ostalu domaću proizvodnju (pokrećući i kod njih sve gore opisane procese) i trgovinu uvoznih artikala gde se ostvaruju dobiti u vidu trgovačkih marži i doprinosa. 20% od te potrošene dobiti se vraća u državnu kasu kroz PDV. Treći deo te dobiti (to je zapravo trošak u kalkulaciji proizvođača, ali za državu je dobit) se vraća kroz porez na lični dohodak i PIO izdvajanja. Sve ovo dovodi do pojave veće količine domaće valute u opticaju i rezervama (što u ovom slučaju ne izaziva inflaciju jer je vrednost te novčane mase pokrivena proizvodom) , što dalje dovodi do povećane potrošnje, pojeftinjenja kredita, kako razvojnih (koji su nam vrlo značajni za dalji razvoj konkurentnije proizvodnje), tako i potrošačkih koji pak dalje "vrte zamajac" . Takođe stvara se i vrednost gubljenjem troškova kupovine i odliva deviza (eliminisanje oportunitetnog troška i ulaganjem tih sredstava na najbolji mogući način).

Naravno da će proizvođač sredstva XY, ako ima iole normalan menadžment, sve vreme težiti da što više smanji udeo X u svom proizvodu, a poveća udeo Y. Takođe će težiti da sopstvenu ostvarenu dobit maksimalno uloži u povećanje sopstvene produktivnosti kroz ulaganje u tehnologije proizvodnje, procese, standarde, opremu, itd, a sve u cilju smanjenja cene XY i dovođenja iste na nivo uvoznog X gotovog proizvoda uz težnju da domaći Y proširenjem asortimana, pojeftinjenjem (već opisano kako) delova/komponenti/materijala vremenom u potpunosti zameni X i izjednači se sa njim u aspektima cena/kvalitet. Tako da je ultimativni cilj domaće proizvodnje da od XY vremenom dobiješ samo Y čija je vrednost/kvalitet jednaka X.

Kako pokrenuti ovaj proces u uslovima liberalne ekonomije i potpuno otvorenog tržišta? Apsolutno nikako jer početne pozicije domaćeg i stranog proizvođača nisu ni blizu. Zato država, u sopstvenom interesu, prelazi na upravljanu ili delimično upravljanu ekonomiju (recimo Francuska ako niste znali gospodo ima delimično upravljanu ekonomiju), kojom štiti domaćeg proizvođača zabranom uvoza (delimičnom po kvotama ili potpunom) konkurentskih proizvoda ili uspostavljanjem visokih carina čije prihode opredeljuje za razvoj sopstve proizvodnje. To konkretno u praksi znači stvaranje veštačke ili subvencionisane potražnje za kroz uredbe državnim organima (javna preduzeća, vojska, vatrogasci i ostali budžetski korisnici) da moraju da nabavljaju isključivo FAP kamione i subvencionisanje (direktno ili kroz povoljne netržišne kreditne linije) privrede i privatnog sektora da nabavljaju FAP-ove.

Na taj način, FAP dobija mogućnost da se razvija ispod staklenog zvona sve do momenta kada u jednačini od XY ostane samo Y i to Y koje je jednako ili manje (jeftinije) od X. Tada kompanija može da izađe na slobodno tržište i počne da ostvaruje prihode od izvoza, a koji vremenom u potpunosti nadoknade i mnogostruko prevaziđu sve prethodno pomenute troškove.

Ovako je gospodo Kamaz došao tamo gde je danas, ovako je Belarus postao ono što jeste danas, ovako će i Lada za 10 godina biti brend i pojam odnosa cena/kvalitet. I ovako i FAP ali ne samo FAP, već i svi postojeći i budući kooperanti, kao i cela industrija Srbije, može za 10 ili 20 godina biti visoko profitabilna, svi možemo imati posao, plate...

Međutim, to ljudima iz vlasti nije jasno i zato popuštaju pred diktatima EU i domaćeg uvozničkog lobija i zato nam je proizvodnja u stanju u kome jeste. A nije im jasno jer su paraziti koji u životu dinar van budžeta nisu primili, a "zaradjivali" su ga mlateći praznu slamu, tj nikako. Njima je to isto kao i vama. Daj da kupimo jeftinije, rešili smo problem.

Ja nisam studirao ekonomiju i sve prethodno napisano je posledica ličnog razumevanja ekonomskih procesa i tokova, stečenog tokom deset godina rada u privatnim internacionalnim kompanijama, gde sam prešao put od komercijaliste na terenu do nacionalnog direktora prodaje. Dakle iz prakse. I imajte na umu da je ovo samo delimično objašnjenje, a potpuno ne mogu da vam dam ovim putem jer me mrzi da kucam i imam pametnija posla nego da vam toliko u detalje sve objašnjavam. Mislim da je i ovoliko pametnome dosta.

A ako ovo čita neko iz FAP - a ili Jugoimporta, javite se da osvojimo svet, ovako sa strane posmatrajući mogu vam reći da nemate pojima. Osobito ovi iz Jugoimporta.

Vidi, Kamaz je tu gde jeste jer je imao
1. Hermeticko trziste od 150 miliona ljudi
2. Trzista Centralne Azije u apsolutnoj ekonomskoj ekspanziji
Sto nije slucaj sa FAPom, tako da su ti poredjenja losa.
Najznacajnija trzista kamiona su drumski transport i gradjevinska industrija. I na tim trzistima zivi industrija kamiona. Sve ostalo su pratece pojave, ukljucujuci namensku industriju.
E tu sada mogu da ti objasnjavam modele lizinga, kreditnih aranzmana, rentiranja, kupovine i pod kojim uslovima itd itd... Ali nemamo vremena i prostora. Ukratko, ako gradjevinska industrija Kine ima 5000 kapitalnih gradilista u Africi, njihova kreditna linija podrzava nabavku opreme iz odredjenog izvora. I tu tvoj FAP nema sta da trazi. Isto vazi za transportnu industriju.

Dopuna: 26 Apr 2015 14:45

MB120mm ::Apotekar ::Sto se tice domace proizvodnje i odbrane zemlje, zelo bih da kazem, da bar po meni, to u danasnjem vremenu za Srbiju i njen polozaj - i nije toliko bitno. A skoriji primer je Hrvatska, koja je bez namenske proizvodnje uspela da pobedi u poslednjem ratu. Takodje kao zivi svedok tih dogadjaja mogu da potvrdim da su Srpske snage (i Krajina i JNA i drugih) bile vojno mnogo jace i bolje opremlejne i naoruzane i organizovane. ALI... da to ALI, nisu imale politickog saveznika. I pored sve svoje nadmoci, na kraju izgubile rat. Drugim recima, imao nemao, domacu proizvodnju, da bi pobedio u ratu, moras da imas saveznika/e. A onda ces lako da nabavis sredstva to i da uradis. Jos jedan primer je Solunski front, ili pobeda partizana u 2sv.
Prema tome, manite se prica o pravljenju i fabrikovanju svega sto je potrebno u domacoj industriji. Kakve to veze ima sa FAP-om, pa proizvodja kamiona nije vise tehnoloski skok kakav bila pre 50 godina. Te tehnologije su tu, problem je sto je trziste malo i nema gde da se proda nesto sto Kinez napravi za 3 puta manje para.
Na zalost za FAP, otici ce u istoriju. A mogli su (i ovde na forumu je bilo reci) da se specijalizuju da nadju neku nisu da se ugledaju na Tatru, pa cak i Sisu, pa bi mozda imali neku sansu, ali nisu. A nisu delom i zbog okostalog stava u samoj fabrici.
Jako povrsna analiza,procitajte 4-deo od pukovnika Jeftovica,pa ce vam biti jasnije zasto nas najveca vojna sila u Itoriji nije kopneno napala...vratimo se na temu koju je kolega Filip Marinkovic odlicno naceo,te moja inzenjerska iskustva nadogradio ekonomsko-komercijalnim,a kojoj su ovi koji vode trenutno Drzavu ocigledno nedorasli...jer nikad nista niu ni radili,a ako neki i jesu moraju da cute i slusaju!

Pa ocigledno se onda Vi, Jeftovic i ja ne slazemo. Sto se mene tice, Jeftovic nije u pravu, da su nas napali odvali bi nas kao sto nas i jesu odvaljivali do tada, i ko zna kako bi se sve zavrsilo. Grubo receni nije rat izmisio politiku, nego politika rat. I nije pobeda u ratu u vojnim nego u politickim rukama. Izmedju ostalog, upravo zato je NATO pobedio Varsavski Pakt. Pobeda kapitalizma nad socijalizmom, a ne vojne moci nad drugom vojnom moci.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ProkupacPK, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko su NATO i ŠTS kontrolisale teritorije SRJ pred potpisivanje primirja? B. Dimitrijević je u svojoj knjizi napisao da se rat 1999. može posmatrati kao tri odvojena rata, vazdušni, kopneni i na političkom planu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uprkos svađama, u poslednjih par nedelja se u postovima obe ''strane'' mogu naći neki kvalitetni argumenti. Ne stižem da pročitam sve, ali vidim da tu pored svađi ima i dosta ispravnih pogleda. Ponavljam, na obe strane, i kod ovih što misle da treba spašavati FAP i kod onih koji misle da ne treba. Ne mogu više ništa od toga da napišem, jer ni sam više ne znam šta je pametnije i ko je u pravu, a iskreno ko će ga više i znati s obzirom da mi uvek, šta god uradili, izvučemo deblji kraj.

Eto samo sam to hteo da vam kažem, da ne budete toliko strogi i oštri jedni prema drugima jer i jedni i drugi ste u nekim stvarima u pravu.

I aj kad već pišem post, da ga iskoristim pa da pitam, da li ima nekih novosti iz SISUa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filipe neki od nas znaju osnove makroekonomije. Ekonomska moc se zasniva na proizvodnji, i platni bilans zemlje bi trebao biti pozitivan i tako dalje... Ali sve su to irelevantne stvari za konkurentnost. Kupac proizvoda razmislja na principima mikroekonomije. I reklame. Kada kupis jeftiniji kamion, manji su ti troskovi prevoza, i zaradjujes vise para. Onaj ko pojedinacno bude odlucio da izigrava patriotu i kupi domace, a mnogo skuplje, bankrotirace.

Kada imas jako trziste, mozes da ga izolujes, ojacas i stitis. Da bi ti trziste bilo jako, treba ti ne znam, 20, 30, 50, 150 miliona ljudi. A mi smo imali drzavu sa 20-i kusur miliona ljudi, pa nam je bila prevelika!

Da ne pricamo o tome da se nije ulagalo u nove tehnologije vec duzi niz godina.

Svaka fabrika je prica za sebe. Ovde se prica o FAP-u. Bio je onaj dijagram proizvodnje, gde se vidi da je ona pukla posle 90-i neke. To je pre privatizacija. Danas ona vise prakticno ne postoji. Osim vojske niko ni ne razmislja o kupovini FAP-ovih kamiona.

Inace drzava je vec prezaduzena i tesko bi mogla da skupi dovoljna sredstva za ulaganje u proizvodnju.

• 1Ovo se svidja korisniku: ProkupacPK
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apotekar@
Da ocigledno se ne slazemo.Nemam nameru da vam namecem svoje vidjenje,niti da se upustam u *sta bi bilo kad bi bilo*.Ocigledno nas je milosrdni mnogo voleo,mazio i pazio.Mozda bi Jeftovic imao vise strpljenja,a nije jedini kog sam procitao,s nekima sam i razgovarao..pa TAJ rat nesto ne pominju previse!/mislim na alijansu/.Ali znam sta je i odakle dokle bilo razmesteno i ukopano,pa je *odvaljivanje*prilicno interesantan termin.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ProkupacPK, Gargantua, MB120mm, stalker, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apotekar ::Napisano: 26 Apr 2015 14:33

Vidi, Kamaz je tu gde jeste jer je imao
1. Hermeticko trziste od 150 miliona ljudi
2. Trzista Centralne Azije u apsolutnoj ekonomskoj ekspanziji
Sto nije slucaj sa FAPom, tako da su ti poredjenja losa.
Najznacajnija trzista kamiona su drumski transport i gradjevinska industrija. I na tim trzistima zivi industrija kamiona. Sve ostalo su pratece pojave, ukljucujuci namensku industriju.
E tu sada mogu da ti objasnjavam modele lizinga, kreditnih aranzmana, rentiranja, kupovine i pod kojim uslovima itd itd... Ali nemamo vremena i prostora. Ukratko, ako gradjevinska industrija Kine ima 5000 kapitalnih gradilista u Africi, njihova kreditna linija podrzava nabavku opreme iz odredjenog izvora. I tu tvoj FAP nema sta da trazi. Isto vazi za transportnu industriju.

1. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa tim tržištem.

2. Možemo vrlo lako imati sporazume o slobodnoj trgovini i sa tim tržištima. Samo treba shvatiti da EU ima alternativu i to mnogo, mnogo bolju.

Već sam rekao, za početak je sasvim dovoljno da upravljač (država) , odluči da investira na taj način u proizvodnju FAP - a . Samo od obnove domaćeg voznog parka, FAP sa komponentašima i firmama koje rade specijalizovane nadogradnje može da aktivno proizvodi i razvija se narednih 5 - 10 godina.

Građevinska industrija Kine (a i ostatak njene privrede) ima mogućnost da danas ima 5 000 gradilišta u Kini, samo i isključivo zbog toga što joj je država pozitivnom politikom omogućila akumulaciju kapitala koji sada plasira van granica, a koji će joj doneti profit i uticaj u budućnosti. Pročitaj ponovo moj post da bi razumeo kako do akumulacije kapitala dolazi. Ne sklapaju se milionski ugovori kada si go kao pištolj, niti ti prvi dan u teretani guraš 120 kila na benču. Nego počneš polako, zrno po zrno, kamen po kamen. A građevinska industrija Srbije je propala jer nema dovoljno kapitala na domaćem tržištu, tj niko nikome ništa ne plaća. To znam iz prve ruke jer je moj rođeni brat nedavno zatvorio svoju građevinsku firmu u Srbiji i otvorio istu takvu u Izraelu gde radi za Ruski kapital.

"Moj" FAP nema šta da traži kod Kineza, jer su Kinezi pametni, a kada bi i mi bili, ne bi ni kod nas imali šta da traže razni MAN - ovi, SISU i ostali. A našlo bi se gde i da se izveze, budi siguran.

Uzgred, tvoj post o ratu u Hr, njihovoj "pobedi" i ostalo... Ukratko, mnogo mi govori o tvom procesu i dometima razmišljanja.

Citat: Filipe neki od nas znaju osnove makroekonomije. Ekonomska moc se zasniva na proizvodnji, i platni bilans zemlje bi trebao biti pozitivan i tako dalje... Ali sve su to irelevantne stvari za konkurentnost.

Očito samo iz udžbenika. Znaš, teorija bez prakse ne znači ništa, to ti je ko je...nje i pričanje o istom. Potrebno je da se "oseti" da bi se zaista razumelo. A to je moguće samo kroz praksu, zato me i ne razumeš i tvrdiš nešto drugo, ja iz tvojih postova (ne samo na ovoj temi) vidim da si još uvek "nevini teoretičar" . Bez uvrede naravno, nije mi to namera. Jer polagao sam i ja svojevremeno Političku ekonomiju, pa ništa nisam razumeo dok nisam proveo par godina u "mašini" koja se zove multinacionalna kompanija.

Citat: Kupac proizvoda razmislja na principima mikroekonomije. I reklame.

Ko uopšte ovde priča o kupcu? Znaš kako kažu u Procter and Gamble ? Ko hebe kupca, on je tu samo da plati na vreme koliko mu mi kažemo. Tim rečima. Kupac je stoka. A ima razloga i zašto se razmišlja tako. U ovom slučaju, kupac je ponovo država, tj budžetski korisnici. A oni ima da rade ono što im poslodavac naloži, a u cilju višeg interesa koji oni ne mogu i ne moraju da razumeju.

A što se tiče privatnog sektora kao kupca, pa ponovo ista politika. Kupac je stoka. I tako treba da se tretira. Stoka se vodi ili se tera, ne daje joj se preterana mogućnost izbora. Jer u konačnici stvari, šta je za stoku dobro, zna njen vlasnik, a on jedini treba i može da vidi celu sliku i viši interes. Samo, sa ovom stokom se postupa malo nežnije, pošto je ona uvredljiva i misli da je slobodna. Pa malo idu reklame, malo akcije i popusti, pa malo neki "nezavisni stručnjak" objašnjava zašto je neophodno da se u vašem interesu kupi taj i taj proizvod, malo se lupe carine, ukratko, vodi se i tera tamo gde želiš.

I misliš da sam ja sada previše drastičan, da sam otišao u diktaturu i sl. ? E moj ti dečko, pa tebi se sve to već radi, samo nisi svestan. Da li ti znaš, kada odeš kod lekara na pregled i on ti prepiše lekove, zašto ti je prepisao baš taj lek? Zato što je najbolji? Ne. Zato što je pola sata pre tebe kod njega bio stručni komercijalni saradnik i rekao mu: Ovog meseca mi prepiši toliko i toliko tog leka i ideš 20 dana na Tajland. A na Tajlandu sve plaćeno i organizovano, od razgledanja do devojčica/dečaka, šta ko voli. I koverta, debela. Misliš sada da lupam i da pričam nešto što sam načuo ili pretpostavljam? Ne. Znam.

Za deset godina promenio sam 4 multinacionalne kompanije. U svakoj su prema kupcima/potrošačima imali ovakav stav. Kupac je stoka i treba ga voditi/terati. A mehanizama, hvala bogu, koliko voliš. Najbolje je kada on sam misli da je tako hteo, tada je najslađe.

Citat: Kada imas jako trziste, mozes da ga izolujes, ojacas i stitis. Da bi ti trziste bilo jako, treba ti ne znam, 20, 30, 50, 150 miliona ljudi

Tržište postoji u ovom trenutku. Stvorila ga je politika pre nekoliko godina i politika je odlučila da ga ne koristi. Ponovo zbog politike ali drugačije. A mogu se stvoriti i mnoga druga tržišta. Ako postoji politička volja i sposobnost.

Na kraju, veruj mi, izbor ti je sledeći: Ili ćeš raditi u svoju korist (tj sopstvene proizvodnje i države) korporativnim metodama ili će korporacije učiniti da radiš u njihovu korist. Hteo ti ili ne. Jer ako im ostaviš slobodan prostor, budi siguran da će ga iskoristiti. To je na kraju krajeva posao za koji mene plaćaju od 1 do 3% ostvarenog targeta, guranje i laktanje na tržištu, po svaku cenu i svim sredstvima. I sve dok u javnosti sve izgleda čisto i lepo, dok ljubičaste krave iskazuju nežnost, koga briga kako se do toga došlo? Kupca sigurno ne, on zapravo i ne sme da zna.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brate Filipe al je tebi dobro...

• 7Ovo se svidja korisnicima: ProkupacPK, Gargantua, MB120mm, stalker, ssekir75, goxin, aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::Brate Filipe al je tebi dobro...

Ne, loše mi je. Jer sve što sam rekao, je istina od početka do kraja. I znam da je drugima to neshvatljivo jer nisu bili u tom svetu. I meni je bilo neshvatljivo, nemoguće, smatrao sam to glupostima, teorijama zavere... Sve dok nisam došao do višeg menadžmenta. I video kako se šta radi. Od tada sam veruj mi, svakoga dana sve ogorčeniji, od tada samo razmišljam kako da se preselim na neku planinu i čuvam ovce. Jer, to što se radi običnom svetu, ne samo u Srbiji već skoro svugde, veruj mi, to je strašno. A ti misli da sam budala i da lupetam, nemam ništa protiv, tvoje pravo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Filip Marinković, Gargantua, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filip Marinković ::
Citat: Kupac proizvoda razmislja na principima mikroekonomije. I reklame.
Ko uopšte ovde priča o kupcu? Znaš kako kažu u Procter and Gamble ? Ko hebe kupca, on je tu samo da plati na vreme koliko mu mi kažemo. Tim rečima. Kupac je stoka. A ima razloga i zašto se razmišlja tako. U ovom slučaju, kupac je ponovo država, tj budžetski korisnici.
...
Ahaha, kako imaš dobre, jasne, sažete i smešnjikave postove - svaka Čast!

Možemo mi da pričamo 100 godina, ali ko ne razume da normalna (iole) država NE OSTAJE BEZ FABRIKE AUTOMOBILA (ZCZ), Kamiona (FAP), taj ne razume ništa, niti to može (hoće)...
Taj nerazume ČAK ni da državu nisu pravili preci i GINULI vekovima, a da bi se stranci širili poput epidemije, da STRANCI ostvaruju svoju pamet, "prava" itd...
Znači dudukizam apsolutni.
Ludnica 100%, ali da više ne ponavljam, već:
Hajde što uništiše SVE fabrike po Srbiji, nego još bi i da jeftinim glupostima to pravdaju...

Ima Istine - znajte.