rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Ekstra knjiga, al Dejane, kad već voliš da se smucaš onda skokni i kupi knjigu nemoj čekati da je dobiješ pouzećem to je bar lako
Tačka pet uvodnog posta, (mada je uvod sa linkom knjige dala Iki)
Ishrana u prirodi
Jedno je -ishrana u prirodi-, a drugo – ishrana i prezivljavanje- nešto slično sam rekla onomad temi Vojnička hrana za teren. 
Nije suština i lako je poneti hranu sa sobom i egzistirati tako neko vreme (ishrana u prirodi) al šta u slučaju kad hrane više nema, kad dodje do nepredvidjene sitacije ili jednostavno ne mozemo doći do hrane osim one koju u prirodi nadjemo da je iskoristimo kao dopunsku hranu, ili kao jedini preostali način ishrane..
Ljudi često imamju predrasuda prema ishrani u prirodi i novim načinima I izvorima hrane.
Većina ne zna šta se može jesti od onoga što nam priroda pruža i na koji način se može pripremiti za jelo, a s neznanjem je povezan i strah od trovanja kao i strahom da se proba nešto novo il egzotičnije od onoga na šta su navikli.
Drugo komfor i hedonizam učinili su čoveka bukvalno rečeno nesposobnim da egzistra u nekim vanrednim okolnostima i tačnije sasvim prirodnim što bi rekao Jovan Memedović. 
Apsurd je dozvoliti, naći se u prirodi, i umreti od gladi samo zbog toga što nismo sigurni šta je to što priroda nudi a što se moze jesti. No čak ne moramo znati baš sve biljne i zivotinjske vrste koje su jestive da bi preziveli..
Tačnije lakše je pravilo i jednostavnije je ako ništa drugo znati šta nije za jelo pošto su takvih biljnih i zivotinjskih vrsta ipak ima manje i lakše je da se tako zapamti.
U prirodi je jestivo puno toga, od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, više od polovine se može jesti. Al nisu sve vrste zastupljene tokom cele godine podjednako naravno…
Šta se sve moze koristiti iz prirode po hiararhihiji ishrane ide se od jednostavnijih do slozenijih organizama, tako u prirodi I imaju prioritet u ishrani.
Biljna hrana: -zelene, zeljaste biljke (bokvica, maslačak, kopriva..), jestivi cvetovi (bagrem..), korenaste biljke, divlji plodovi, jezgrasti plodovi, (kesten, žir, badem, lešnik), začinsko I I bilje za čajeve, gljive, divlje voće I bobičasto voće (kupine, jagode, borovnica), kruška, drenjina, alge, lišajevi..
Životinjska hrana : puževi, rečni, potočni I morski rakovi, školjke, mekušci, inskekti, ribe, vodozemci, gmizavci, ptice, sisari…
Prilikom spremanja hrane potrebno je obezbediti vatru, naravno voditi računa o vodi njenom racionalnom korišćneju ako je u deficitiu, i prilikom korišćenja kao i naravno obezbediti pribor za pripremu hrane, koji u nekim slučajevima moze biti improvizovan..(alu folije, konzerve, kašike napravljene od drveta isl).
Hrana u prirodi se sprema jednostavno, uz ostranijvanje mehaničkih I ostalih nečistoća pranjem, kuvanjem, a onda pečenjem ili przenjem….
Saveti
Od nekih divljih biljaka može se za ishranu upotrebiti redimo samo jedan deo , a od drugih dva ili više, pa čak i svi. Lišće je po pravilu bogato vitaminima, plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice skrobom i šećerom, a jezgrasti plodovi su izvor masnoća I ugljenih hidrata.
- Neke biljke imaju antiseptička I lekovita dejstva ili su pune vitamina pa se od njih mogu spravljati napitci ili se mogu žvakati…
U prirodi se:
- koriste se one vrste koje koristi za ishranu lokalno stanovništvo
- može se jesti i bilje koje jedu životinje i ptice jer je pouzdan dokaz da ono nije otrovno
- kada se upotrebljavaju listovi I nadzemni delovi biljke treba u brati što mlađe .
- brati biljke koje rastu u hladu, izuzev vrsta koje isključivo rastu na mestima izloženim suncu
- kad god je moguće biljke brati ujutro dok su još sveže
- izbegavati branje biljaka koje su napadnute parazitima
- ako biljka kad se prepolovi daje beličastu tečnost poput mleka ima jak miris ili nagriza kožu, ili od nje peku oči nije za jelo, kao ni inače biljke jakog mirisa (tu se ne računaju neke začinske biljke)
- Ukoliko "skupljaju usta" biljke kad se zagrizu ili imaju neprijatan ukus - nisu za jelo.
- pečurka koja brzo pomodri kad se šeširić prelomi je otrivna kao I one jarkih boja
- pečenje (mesa, ribe i sl), može se vršiti kad se meso uvije il stavi na alu-foliju i peče u vrelom pepelu ili žaru.
- puzevi se mogu takodje peći kad se zajedno sa ljuskom ubace u žar (kao školjke ili kesten takodje) al najbolje je prvo da se skuvaju očiste od iznutrica I peku,
- puzevi se skupljaju (beru) kad su mladi I sitniji I posle kiše
- meso se moze peći i ako se umota u glinu I tako ubaci u žar
- na improvizovanom raznju od grana moze se peći zec, riba, fazan, ptica isl…
- hleb se takodje moze peći u prirodi I to na vrelom kamenu kao I jaje, ili pored žara
- meso divljih zivotinja je potrebno dobro termički obraditi, skuvati ili ispeći kako bi se uništili eventulani paraziti
- bolje je ipak I bezbednije u prirodi koristiti meso mekušaca, i jednostavnijih organizama I biljojeda nego mesojeda I svaštojeda jer je manja mogućnost trovanja I zaraze takvim mesom…
(....)
|
