Rečnik rusko-srpskih homonima (lažnih parova)

• 4Ovo se svidja korisnicima: Andronik, Bane san, mushroom, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересантан списак са много примера који до сада нису помињани.

Банка - банк / Банка - тегла
Безбедност - безопасность / Безбедность - имућност
Безвредан - ничтожный, никчемный / Безвредный - нешкодљив
Безобразан - бесстыдный, наглый / Безобразный - ружан
Бес - ярость, злоба / Бес - ђаво, враг
Беседа - речь, проповедь / Беседа - разговор
Бескорисно - бесполезно / Бескорыстно - несебично
Благо - богатство, скот, мягко / Благо - добро, корист
Боље - лучше / Более - више
Бор - сосна / Бор - шума
Брег - холм, возвышенность / Берег - обала
Брод - корабль / Брод - прелаз
Буква - бук (дерево), треска / Буква - слово
Булка - мак полевой / Булка - векница, земичка

Вал - волна / Вал - бедем, вратило, осовина
Вереница - невеста / Вереница - поворка
Вести - вышивать / Вести - водити
Виноград - виноградник / Виноград - грожђе
Више - более / Выше - изнад, преко
Воз - поезд / Воз - кола
Враг - чёрт, дьявол / Враг - непријатељ
Врач - знахарь, колдун / Врач - лекар, доктор
Вредан - достойный, ценный, трудолюбивый / Вредный - штетан
Вредети - стоить / Вредить - штетити, шкодити
Вредно - полезно, прилежно / Вредно - штетно
Вредност - ценность, стоимость / Вредность - штетност

Гвозд - железо / Гвоздь - ексер, клинац
Глумити - играть роль на сцене / Глумиться - исмејавати, шегачити се
Год - (-либо, -нибудь) / Год - година
Горе - наверху, выше / Горе - жалост
Грабити - хватать / Грабить - пљачкати
Гроб - могила / Гроб - мртвачки сандук, ковчег
Губити - терять, проигрывать / Губить - уништавати, упропашћавати

Дирка - клавиша / Дырка - рупа
Добити - получить, приобрести; победить / Добить - дотући
Довољан - достаточный, удовлетворительный / Довольный - задовољан
Досада - скука / Досада - бес, љутња
Досадни - скучный / Досадный - непријатан
Дубина - глубина / Дубина - тољага, батина
Дуга - радуга / Дуга - јарам, лук, свод

Жесток - крепкий, алкогольный (напиток) / Жестокий - окрутан
Живот - жизнь / Живот - стомак

Завод - заведение, учреждение / Завод - фабрика
Заговорник - сторонник / Заговорщик - завереник
Занос - восторг, энтузиазм, бред / Заноc - скретање, заношење; нанос, смет
Запретити - пригрозить / Запретить - забранити
Застава - знамя, флаг / Застава - караула
Затвор - тюрьма, арест / Затвор - брана, реза
Захвалити - поблагодарить / Захвалить - обасути похвалама
Заход - обход , туалет / Заход - залазак (сунца), залажење

Измена - обмен, размен, изменение / Измена - издаја, издајство, неверност
Искуство - опыт / Искусство - уметност

Јагода - клубника / Ягода - јагодаст плод, бобица
Јад - горе, мука / Яд - отров

Казна - наказание, штраф / Казна - државна благајна
Казнени - карательный, штрафной / Казнённый - погубљен
Казнити - наказать, наложить взыскание / Казнить - погубити
Кинути - чихнуть / Кинуть - бацити
Коначно - наконец / Конечно - сигурно
Коса - волосы (на голове) / Коса - плетеница, кика
Кућа - дом / Куча - гомила

Лекарство - медицина / Лекарство - лек

Магазин - журнал / Магазин - продавница
Мајка - мать / Майка - мајица
Меч - матч, состязание / Меч - мач
Младенци - молодожёны / Младенец - новорођенче, беба
Могућ - возможный / Могучий - моћан, снажан, утицајан
Мраз - мороз, лёд / Мразь - ђубре, гад, подлац

Наличје - изнанка, оборотная сторона / Наличие - постојање, присутност
Налог - распоряжение, требование, заказ / Налог - порез, дажбина
Напрасан - внезапный, скоропостижный / Напрасный - узалудан, непотребан, сувишан
Нарочит - особый, специальный / Нарочитый - намеран, намештен
Начисто - ясно / Начисто - потпуно, сасвим
Невоља - беда, несчастье / Неволя - ропство
Негде - где-то / Негде - нема (се) где
Некуда - куда-то / Некуда - нема (се) где, нема (се) куда

Оброк - порция, время еды / Оброк - ист. данак (кметовски)
Огорчен - ожесточённый, озлобленный / Огорчённый - растужен, ожалошћен
Олово - свинец, пуля / Олово - калај
Осветити (се) - отомстить / Осветить - осветлити, разјаснити
Откључати - отпереть / Отключать - искључивати, прекидати

Памет - разум, интеллект / Память - памћење, успомена
Печенка - жаркое, жареное мясо / Печёнка - јетра, џигерица
Печење - жаркое, жареное мясо / Печенье - бисквит
Плен - добыча / Плен - заробљеништво
Плот - забор / Плот - сплав
Погодити - попасть, угадать / Погодить - причекати
Погреб - похороны / Погреб - подрум
Пожурити - поспешить / Пожурить - укорити, приговорити
Поздравити - передать привет, приветствовать / Поздравить - честитати
Позив - звонок (телефонный); приглашение; призыв; склонность
/ Позыв - потреба, нужда (физиолошка)
Позор - внимание / Позор - срамота, брука
Позориште - театр / Позорище - срамотно дело, срамота, брука
Поклон - подарок, поклон / Поклон - наклон, клањање
Полни - половой / Полный - пун
Пољубити (се) - поцеловаться / Полюбить - заволети, загледати се
Понос - гордость, достоинство / Понос - пролив
Поспешити - ускорить / Поспешить - пожурити
Поставка - предположение, тезис / Поставка - испорука, достава
Постигнути - достигнуть, добиться / Постигнуть - схватити, разумети
Потера - погоня, преследование / Потеря - губитак
Потрошач - потребитель / Потрошитель - трбосек, онај који вади изнутрицу
Потрошити - израсходовать, потребить / Потрошить - вадити изнутрицу, чистити дроб
Почетни - начальный, исходный / Почётный - цењен, почасни, часни
Поштење - честность, порядочность / Почтение - поштовање, уважавање
Превасходно - преимущественно / Превосходно - одлично, изврсно
Предлог - предложение / Предлог - изговор
Преправити - переделать / Переправить - превести
Преступни - високосный / Преступный - злочиначки, криминални
Приказ - показ, обзор, демонстрация / Приказ - наређење, наредба, налог
Приказати - показать, продемонстрировать / Приказать - наредити, заповедити
Прикладан - пригожий, образцовый / Прикладной - примењен
Прикључити (се) - включить(ся), присоединить(ся) / Приключиться - десити се, догодити се
Прилично - изрядно, достаточно / Прилично - пристојно
Припадати - принадлежать / Припадать - наслањати се
Пристати - согласиться / Пристать - прилепити се, залепити се
Промишљати - обдумывать / Промышлять - добијати, тражити
Проучити - изучить / Проучить - научити памети, опаметити
Пучина - открытое море / Пучина - морска дубина, морски бездан

Разрадити - разработать, выработать / Разрядить - испразнити, испалити
Расправа - разбор, обсуждение / Расправа - окрутан обрачун
Раставити - разделить, разобрать, разложить / Расставить - поставити, разместити, раширити
Рација - облава / Рация - радио-предајник
Рвати се - бороться, состязаться в борбе / Рваться - кидати се, цепати се, тежити
Реч - слово / Речь - говор, језик, разговор, говор (јавни наступ)
Рок - срок / Рок - судбина, коб
Ругати се - насмехаться, издеваться / Ругаться - свађати се, вређати се, псовати

Сад - теперь, сейчас / Сад - башта, врт
Сазнавати - узнавать, получать сведения / Сознавать - схватати, разумевати
Сан - сон, мечта, греза / Сан - чин, звање
Сарделе - сардина / Сарделька - сафалада
Свет - мир; народ; святой / Свет - светлост, осветљење, свет, високо друштво
Светити (се) - мстить / Светить(ся) - сијати (се)
Свратити - зайти, заглянуть к кому-л. / Совратить - завести, свратити с правог пута
Склад - согласованность, созвучие, гармония / Склад - магацин, складиште; тип, карактер
Скоро - недавно, почти / Скоро - убрзо, ускоро
Скровиште - убежище, скрытое место / Сокровище - благо, драгоценост
Скуп - дорогой, ценный / Скупо - шкрто
Словенски - славянский / Словенский - словеначки
Слово - буква, шрифт / Слово - реч, разговор, говор, обећање
Смак - гибель, конец / Смак - сласт, фиг. уживање, задовољство
Сметати - мешать, препятствовать / Сметать - згрнути (сено), прошити, мести
Спикер - диктор / Спикер - председник скупштине
Срез - уезд, район / Срез - разрез, пресек
Ставка - абзац, раздел / Ставка - војн. главни штаб, улог (карт.)
Стаја - стойло, конюшня, хлев / Стая - јато, чопор
Стена - скала, утес / Стена - зид, зидине, бедем
Страна - сторона, бок, страница / Страна - земља, држава, крај
Стукнути - попятить, осадить назад, отпрянуть / Стукнуть - лупнути, куцнути, ударити
Сутра - завтра / С утра - од ујутру
Суша - засуха, сушь / Суша - копно
Схватити - понять / Схватить - ухватити, уграбити, ухапсити

Тачка - точка, пункт, номер (конц.) / Тачка - прошивање, ручна колица
Тен - цвет лица, цвет кожи, оттенок / Тень - сенка, хлад
Товар - груз, ноша, воз / Товар - роба
Трап - яма для хранения овощей зимой, колея / Трап - бродске степенице, степенице за улазак у авион
Требати - нуждаться / Требовать - захтевати, тражити
Трудан - утомленный, усталый; беременная / Трудный - тежак, напоран
Труп - туловище, корпус / Труп - леш
Трчати - бегать, бежать / Торчать - вирити, штрчати

Увозити - ввозить, импортовать / Увозить - одвозити, односити (са собом)
Удаљ - вдаль, в длину / Удаль - разг. неустрашивост, смелост, одважност
Ужинати - полдничать / Ужинать - вечерати
Узор - образец, пример; пашня / Узор - шара, дезен
Узоран - образцовый, примерный; вспаханный / Узорный - украшен шарама, дезениран
Укус - вкус, привкус / Укус - ујед, угриз
Уходити - выслежывать / Уходить - одлазити

Фамилија - семья, родня / Фамилия - презиме, род

Хранити - кормить, питать / Хранить - чувати, одржавати
Хранити се - кормиться, питаться / Храниться - чувати се, бити на чувању

Част - честь, почет; парадный обед / Часть - део; одељење, војн. јединица
Чест - частый / Честь - част, поштење, углед

Шкаф - сосуд для воды / Шкаф - орман
Штука - щука / Штука - комад, ствар, догађај, трик

Одавде - http://lang-lib.narod.ru/serb.html

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја још нисам започео на обрнутом речнику, а има, као што видиш, много тога интересантног. Није обавезан реципроцитет...Иначе, ето мене прексутра у авиону за Москву да мало ''живнем'' мој говорни руски и обогатим речник. Морам да наговорим неког колегу да у говору истакне како осећа ''понос'' што је у Русији.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Maj 2012 16:59

Zorge, ovo je jako dobro! Zanimljivo je kako Rusi nas čuju i smatraju za međujezičke homonime... npr. reč торчать!

Isto tako juče gledam neki film, kada čujem kruŠka (кружка)?! - šolja, a kruška je (груша) itd.

Dopuna: 19 Maj 2012 19:38

Evo ih još nekoliko

временный – privremeni ; vremenski (временной, meteo. погодный)

горько – 1.) uzvik za poljubac (svadba) 2.) gorko
дань (ž.) – danak ; dan (день (m.))

демонстрация – 1.) manifestacija sin. (манифестация) 2.) demonstracija
единый – jedinstven, integralan ; jedini (единственный)

засыпать – spavati, zasnivati ; jamu zasipati (засыпать)
определиться – utvrditi se ; opredeliti se (выбрать)

орудие – 1.) oružje 2.) oruđe ; oruđe (alat) (инструменты)

питать – hraniti ; pitati (спрашивать)

полагать – pretpostavljati ; polagati (класть, кладёшь)

седеть – sedeti, beliti ; sediti (сидеть)

точно – 1.) kao da (определённо, наверняка) 2.) tačno

финта – zoo. zrakorepka ; finta (финт)

хитрый (хитёр) – 1.) lukav sin. (лукавый) 2.) kvaran sin. (коварный) 3.) složen sin. (непростой) ; hitar (быстрый)
хмель (m.) – 1.) pijanost sin. (опьянение), во хмелю – u pijanom stanju 2.) hmelj

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Andronik ::Zorge, ovo je jako dobro! Zanimljivo je kako Rusi nas čuju i smatraju za međujezičke homonime... npr. reč торчать!
Ха, па ни ми не гледамо мање чудно на неке руске речи.

Двојица мојих другара Руса раде са неким колегиницама које су одавде у једној фирми и током обраде материјала, тј, карти зграда у БГ-у, догоди се да немају потребне податке и на карти се појављује празнина, "рупа" (на руском "дырка"). Током разговора њих двојица често помињу те "дирке", а колегинице нашег порекла се вазда брецају на то.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Zorge, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Maj 2012 12:02

поединок – dvoboj, duel sin. (единоборство, дуэль (ž.)) ; pojedinac (индивид, индивидуум)

подмостки – bina, scena (asocira na nešto "ispod mosta!)
ревность – ljubomora ; revnost (усердие)

состояться (состоится) – biti održan ; sastojati se (состоять)...
суетливый – užurban, uspahiren ; sujetan (тщеславный)

Ovaj je dobar

эвакуация – 1.) odvođenje kola paukom 2.) evakuacija

чурка – 1.) komadić drveta ili metala 2.) fig. glupan ; ćurka (индюшка)
шут – 1.) dvorska budala 2.) fig. lakrdijaš, pajac ; šut (удар по мячу)

Dopuna: 26 Jun 2012 18:14

багровый – skrletan ; bagra (банда, толпа) ; bargemov (акациевый)
болото – močvara ; blato (грязь (ž.), слякоть (ž.))

владение – 1.) imanje, vlastništvo 2.) posedovanje 3.) vladanje, umeće ; vladanje (ponašanje поведение; vlast правление)

година – 1.) vreme, period 2.) zast. poet. godina ; godina (год)
горка – 1.) topogan 2.) omarčić 3.) mala gora ; gorko (горько)

гражданка – 1.) civilni život, npr. Выйти на гражданку – demobilizirati se 2.) zvanično obraćanje odrasloj ženi, dama
девиз – moto, deviza ; deviza, strana valuta (девиза)
диск – 1.) колёсный ~, feluga 2.) disk
записать(ся) – 1.) naručiti (se) (na pregled) 2.) zapisati (se)
издатель – izdavač ; izdajica (предатель)
искусить – dati u iskušenje ; iskusiti (испытать)

кушать – jesti ; kušati (искушать)
мизинец – mali prst ; mezimac (любимое домашнее животное; любимец)
мучное – jelo od brašna ; mučno (тошно)
навык – spretnost, umeće ; navika (привычка)

наглый - drzak, bezobrazan ; nagao (поспешный)
огорчённый – rastužen, ožalošćen ; ogorčen (ожесточённый, озлобленный)
однако – međutim ; jednako (одинаково, равно)
опустить – spustiti ; opustiti (покинуть, оставить; расслабить)

перекрыть – 1.) blokirati, pregraditi 2.) rekord previsiti ; prekriti (накрыть)
поверить – poverovati ; poveriti (вверить; поручить кому-л.; возложить на кого-л.)
поручить – poveriti ; poručiti (сообщить)
постигнуть – shvatiti, razumeti ; postignuti (достигнуть, добиться)

потрошить – vaditi iznutrinu, čistiti drob; potrošiti (израсходовать, потребить)
править – 1.) vladati 2.) konjem, kolima upravljati 3.) dominirati 4.) ispravljati ; praviti (изготавливать, производить)
прикладной – primenjen ; prikladan (пригожий, образцовый)

прилично – pristojno ; prilično (изрядно, достаточно)
припадать – 1.) naslanjati se, priljubljivati se 2.) pomalo hramati ; pripadati (принадлежать)
пучина – 1.) morska dubina 2.) fig. bezdan, ambis ; pučina (открытое море)
рака – 1.) razg. hram 2.) kovčeg sa moštima svetog ; raka (яма для гроба)

ручной – 1.) pitom, udomaćen 2.) ručan
скорбь (ž.) – žalost ; skrb (забота, попечение)

сфера – 1.) kugla 2.) sfera, oblast

тварь (ž.) – 1.) biće, stvor 2.) podlac ; tvar (вещество)
тона – tonovi boja ; zvučni tonovi (тоны) ; tona (тонна)

учение – 1.) obuka 2.) studije 3.) predavanje ; učenje (учёба)
учители – najviši autoritet u nekoj oblasti ; učitelji (учителя)

хлеба - žita ; hlebovi (хлебы)
хобот – zoo. surla ; hobotnica (спрут, осьминог)

чопорный – krut, ukrućen ; čopor (стая)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Andronik, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлично.

Само још да се ови супермодери дохвате посла и тему пребаце у одговарајући подфорум...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У децембру ће бити одржан конгрес слависта на једном московском институту. Има до тога још, али ја сам добио позив и пријавио сам тему - управо ову којом се овде бавимо - изоморфе српског и руског језика.

• 4Ovo se svidja korisnicima: pein, Bane san, Mixelotti, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта је најтеже Русима у српском језику, и Србима у руском?

Српски и руски језик су веома слични. То сви знају. Како и не би били? Какви људи – такви језици. Сваки Рус може релативно брзо и лако да савлада српски језик, Србин – руски. Па ипак постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају језик... Углавном, сијасет неких лексичких и граматичких зачкољица које једноставно не дозвољавају да изражавање на тако блиском, братском језику протече глатко. Покушали смо да скупимо на једно место све те отежавајуће околности, па и да подсетимо да нема ничег недостижног, а стрпљење и вредан рад доносе успех: терпение и труд всё перетрут! Чланак је објављен 25. маја у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.


Шта је тешко Русима у српском?

Када почну да уче српски, Руси брзо схватају да ће им за „мало другачији руски“ требати много више времена и труда него што су очекивали. А тада их чекају страшни „ч“, „ћ“, „џ“, „ђ“, „се“, „ми“, „ме“ и многе друге ствари које ће им загорчати живот.

У почетку учење српског језика Русима изгледа „просто као пасуљ“: само промените акценат, сетите се застарелих речи, и већ можете да „набадате“. Међутим, у пракси се испоставља да учење сродног језика крије у себи многе замке.

На пример, често се Русима чини да је довољно само мало „изврнути“ руски израз, па да испадне правилна српска реч, а у ствари се добије нешто сасвим неочекивано. Један од аутора је у будванском ресторану био сведок ситуације у којој је Рускиња желела да покаже своје „знање“ српског језика, па је тражила пиле на жару, а на руском се кокошка каже „курица“. Разумљиво је да извртање ове руске речи у српском језику може имати непредвидљиве последице. А она је ту реч изврнула у мушком роду баш како не би требало и, да ствар буде гора, затражила га „на грилу“ (рус. - на гриле). Конобари су попадали од смеха.

Или још један случај. Једна млада Рускиња која је тек почела да учи српски је била сигурна да у српском реч „зној“ значи исто што и у руском - „велику врућину“. Тако је једном приликом рекла: „У Русији је често хладно. А ја обожавам лето и зној“, и својом екстравагантном природношћу одушевила њене српске наставнике.

Ситуацију компликују многобројни међујезички пароними, тзв. „лажни преводиочеви пријатељи“. На пример, Руси се смејуље када чују српску реч „понос“. У руском постоји таква реч, само што значи „пролив“. Прича се како су осамдесетих година на сајму војне опреме представници СФРЈ написали транспарент „Наша армија — наш понос“, и да је то за Русе била главна атракција. Или други познати случај. Током једне школске екскурзије у Србији московска ученица пита своју уморну српску колегиницу: „Тебе трудно?“ („Да ли ти је тешко?“). На те речи Српкиња се трже, прекрсти се и узвикну: „Ју! Боже сачувај!“. Међутим, ове године у Москви отворио се ресторан „Пролив“ који има баш у српском фазону специјално за оне који читају латиницу двојни назив Proliv / Пролив. Наш дописник је био тамо, каже да је сасвим обичан московски ресторан, храна није лоша, Србе није видео...

Руском језику је својствено редуковање самогласника и умекшавање сугласника. Рус нехотице изговара српске речи на свој начин: „адгавОр“ (одговор), „притсјЕдњик“ (председник) итд. Правилан српски акценат практично је недостижан за Русе, као и изговор сугласника „ч“ и „ћ“, „џ“ и „ђ“, које Руси обично изговарају као руско „ч“ (нешто између српског „ч“ и „ћ“) и као руско „џ“, не разликујући их у говору: ћевапћић, џурџевак, итд. Русима није лако да науче и српске сугласнике „л“, „н“, „љ“ и „њ“. Они их изговарају прислањајући врх језика уз горње зубе и умекшавају их испред самогласника „и“ и „е“: „љице“, „њизапосљенаст“, итд. А познату брзалицу са вокалним „р“ просечан Рус изговара додајући руско „ы“ испред српског „р“: „Навирх бирда вирба мирда“.

И све је то само фонетика. Шта рећи о страшној српској граматици, на пример о облицима помоћног глагола „јесам“ (који се у руском језику уопште не користе) који се користи и у толико фреквентном перфекту, или о енклитичким облицима заменица (Руси, на пример, тешко схватају разлику између „ми“ и „ме“), или о падежима и глаголској конјугацији, који збуњују својом међусобном сличношћу, као и сличношћу са руским еквивалентима. А тек два футура и апсолутно неухватљиви за већину ученика положај повратне заменице „се“...

Русима је тешко да схвате како да употребе оно чега нема у руском језику. Затим, када већ оду у Србију и проведу тамо довољно времена, све некако само дође на своје место“, каже Милица Белогрлић, предавач српског језик на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов” (МГУ).

А шта Србима у руском?

О трновитом путу учења и предностима познавања руског језика разговарали смо са Србима који су одлучили да савладају језик Пушкина, Толстоја и Достојевског.

Занимљиво да скоро сви наши саговорници помињу као највећу енигму руски акценат који може да се нађе на било ком слогу речи. Акцентирање у руском језику је, рекло би се, кудикамо једноставније од скоро непојмљивих за странце српских акцената различитих тонова и дужине, па ипак, према нашим запажањима и признањима Срба у Русији, руски акценти остају проблем чак и када једном помислите да знате језик за 4+ (признајмо то објективно највећом оценом у изучавању страног језика).

„Таман кад ухватим логику, појаве се неке речи које искомпликују све, и поново се вратим на почетак“, рекао нам је Иван Голушин, Србин који учи руски језик од 4. разреда основне школе, а данас предаје руски на универзитету у руском граду Перм.

„Поред акцента, велики проблем представљају глаголи кретања (посебно са префиксима), глаголски вид, партиципи, бројеви и њихова промена по падежима, писање. О интонацији, смислу, пренесеним значењима нећу ни да говорим, поготово о конструкцијама попут 'да вроде бы нет' (дословно 'да ваљда не', а у преводу: 'ваљда није', 'не би требало'). Присуствовао сам изузетно смешној сцени у којој су актери били једна Рускиња и странац с енглеског говорног подручја (који прилично добро зна руски). Током вечери, коју су организовали студенти који су напуштали Русију, тај странац је попио мало више 'самогонке' (домаће руске вотке). Пошто никад дотад није пио ништа слично, резултати су веома брзо били видљиви и он је задремао на столици. Рускиња му је пришла, разбудила га и без икаквог додатног смисла рекла 'Хајде на спавање!' ('Пошли спать!' – у буквалном преводу 'идемо да спавамо'). Његова реакција на то била је фантастична: 'Ја имам девојку!' Мислио сам да ћу умрети од смеха. Никад ми не би пало на памет да неко може тако да протумачи две наизглед тако једноставне речи“, испричао је за „Руску реч“ Иван Голушин.

Србима је такође тешко да науче да изговарају меко ’и’ (мисли се на умекшавање сугласника испред ’и’), и ’о’ као ’а’. Такође не схватају у потпуности ’ь’ и ’ъ’ и не могу да разликују предлоге ’за’ и ’для’ (овај други се у српском такође преводи са „за“).

„Руски језик је за нас тежак зато што је толико сличан“, каже Антонела Бијелић, дипломирани филолог русиста, саветник „Балканске креативне групе“ за образовање и културу. „Када чујемо реч која постоји у српском, по аналогији јој додељујемо значење и тако правимо велике грешке. Што се фонетике тиче, Ы је ноћна мора људи! Најтеже нам ипак пада акценат. То је највећа мука Србима и нешто што нико не савладава!“

Резиме

Све у свему, просечан руски студент не учи српски ништа теже од просечног српског студента који учи руски. У почетку се свима све помеша у глави. Али другачије и не може бити код тако сродних језика. У сваком случају, упорном ученику се раније или касније све разбистри, и већ следећи његов долазак у земљу чији језик учи бива пропраћен многобројним комплиментима за сјајно знање!

А што се тиче акцената и паклене граматике братског језика, за све вредне ученике је једини лек пракса. Читајте, гледајте и слушајте што више, и у оригиналу, наравно. Сада Интернет то слободно дозвољава свакоме. И наравно ако сте у могућности, дружите се што више са изворним говорницима. Па онда имате све шансе да вас често питају како сте и где сте тако лепо научили наш језик.


http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&.....a-u-ruskom

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mali off
primetio sam i par reci,koji se koriste u ruskom i u nemackom jeziku, jeziku,a imaju isto znacenje,s tim sto ih nema u srpskom:
танец - tanz (ples)
штурм - sturm (juris,nevreme)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Tancevati" se koristilo i kod nas, it to ne samo u bivsim A-U krajevima.