Škola za rezervne oficire

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Zerajic, Sr.Stat., zumzum, dobri covek, Bogoslov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni su i dalje apsolutni hit ovi koji nisu isli u vojsku zbog prigovora savesti (savest mi ne dozvoljava da ustajem pre pola 12 i da nemestan krevet svaki dan) ali se registruju na ovakve forume i imaju bilo kakvo misljenje na vojne teme. To samo ovde moze da bude.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da kazem i ja koju o tome kako je nekad bilo u SRO, iscitao sam sve postove i trudicu se da ne bude ponavljanja. U SROu sam bio od septembra '86te, ARJ PVO u Zadru. U to vreme nije bilo odlaganja vojske (sem u izuzetnim slucajevima), tako da smo svi bili mladi, tek izasli iz srednje skole.

Najpre, prijavljivanje. Iz mog iskustva, pozovu te u Vojni odsek i kazu: evo potpisi da hoces u SRO. Mislim da se u tu priliku da potpises dolazilo na osnovu preporuke iz skole i predpostavljam iz "mesne zajednice", bar za nas sa sela. Naravno, uz testove sa regrutacije koja predhodi ovoj prici. Ja licno sam se osecao pocastvovanim ponudam mada mi se cini da opcija "hvala ja ne bih" ne bi bila lepo prihvacena. Bilo je tu sigurno i "regrutacije" za SRO preko veze, o tome u sledecem pasusu.

Ocena moje klase u SRO, bicu surov: regrutna komisija nije dobro obavila zadatak. Ozbiljne fakultete je upisalo najvise 20%, razne druge i vise skole mozda 80% klase. Koliko znam, u najboljem slucaju je te razne skole kasnije privrsilo ne vise od 30%. Ako je ideja bila da je pozeljno da rezervni oficiri imaju bar vise ako ne i visoko obrazovanje, ocigledan promasaj u selekciji. Sto se fizicke spreme tice, dobra cetvrtina je bila ili smotana ili lako gojazna sto je za njih bio hendikep da ih neko kasnije ozbiljno shvati kao staresine. Vise od 50% klase je bilo potpuno nezainteresovano za vojsku, ali su skoro svi bili zadovoljavajuce disciplinovani. Opet gruba procena, bar cetvrtina je dosla preko veze (deca ili bliski rodjaci vojnih lica), verovatno sa idejom da lakse prodju kroz vojni rok. Moje decenijsko iskustvo iz rezerve je slicno, najvise 1/3 rezervnih oficira koje sam upoznao je zadovoljavalo kriterijum motivisanost+vojnostrucno znanje.

Tretman pitomaca SRO (oslovljavali su nas sa - pitomac) je bio mnogo bolji nego tretman obicnih vojnika u jedinicama JNA. Nismo imali posla sa starom vojskom ili desetarima, jedini kandidati za "mucitelje" su bili zamenici komandira vodova - stazisti iz predhodne klase. Materijalni standard je takodje bio znatno bolji: hrana, smestaj, uniforma...

Obuka je trajala skoro 6 meseci, za to vreme smo postepeno unapredjivani u razvodnike, desetare a na kraju i u mladje vodnike. Posle toga jos 6 meseci staziranja u jedinicama, kao komandiri prvih odeljenja ili komandiri vodova. Mesec-dva pred kraj vojnog roka dolazio je i cin vodnika. Ja sam stazirao u ozbiljnoj jedinici, oklopnoj brigadi iz Skoplja, tako da znam i sta je vojnicki dril.

Na stazu u JNA sam uglavnom imao srece, predpostavljene staresine su bili dobri ljudi i oficiri, vojska sa kojom sam radio takodje je bila ok. Ipak, video sam i da je polozaj "stazze" delikatan, niti si staresina niti vojnik, za razliku od desetara nemas oko sebe svoje klasice da te podrze kad treba. Drugim recima, pojavis se u jedinicu potpuno nov i svo vreme si prica za sebe. Znam da je ne mali broj stazista imao gorka iskustva u drugoj polovini vojnog roka, stalno u procepu izmedju staresina i vojnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde da se i ja nadovezem i napisem nesto o sro na osnovu iskustva mog oca koji je rezrvni oficir.
Naime on je bio u SROP u Bileci , za koju kazu da je po disciplini i obuci bila jedna od najtezih skola u JNA.
Posle prvih 6 meseci u Beleci na staziranju je bio na aerodromu u Somboru , gde su mu nudili da ostane u vojsci , ali on na kraju nije hteo.
Posle vojnog roka proveo je 18-19 godina u rezervi i bogami za danasnje pojmove ima dosta vojnih vezbi iza sebe , po njegovoj prici i prema vojnoj knjizici video sam da su vece vezbe odrzavane na svake 2-3 godine u razlicitom trajanju 7,10,25 dana zavisi kako kad , a jednodnevne gotovo svake godine , kaze da im te jednodnevne nisu ni upisivali.
Vezbe su izvodjene na razlicitim lokacijama u kasarni , po okolnim selima , na poligonu Peti puk kod Valjeva i naravno na Pasuljanskm livadama.
Takodje za svo to vreme promenio je i nekoliko duznosti u brigadi u kojoj je bio . komandir minobacackog voda 82mm , komandir izvidjackog voda ili cete nisam siguran , i na kraju je bio na kursu u Obavestajno bezbednosnom skolskom centru u Pancevu za bezbednjaka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lucije Kvint

Sve je tačno što si napisao, inače ja bih napomenuo da u ŠRO nisam išao preko nikakve veze iako mi je ćale bio vojno lice.
Jednostavno, pozvali su me u vojni odsek i rekli mi da su me regrutovali za ŠRO i šta ja mislim o tome. Ispričali su mi hvalospeve kako je to ipak drugačiji tip i sistem od običnog služenja vojnog roka.
Kako ću da postanem rezervni oficir a to opet nije mala stvar, kako tamo ipak biraju probran kadar (školovan, bez mrlje u dosijeu MUP-a, uzoran omladinac itd...).
Ja iskreno niti sam bio školovan (završio najobičniju srednju elektrotehničku školu sa prosekom dobar), nisam se tukao niti bio privođen, a nisam ni bio član SK niti baš neki uzoran omladinac. Verujem da je presudilo to da mi je otac bio vojno lice i da nemem kriminalni dosije što im je sasvim bilo dovoljno.
I potpisao sam na kraju posle konsultacija sa više ljudi koji su mi rekli da prihvatim to što mi nude, i nisam se ni malo pokajao - isto sam bio u ŠRO ARJ PVO ali 1989-te

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@RJ
Odabir kandidata za SRO je sigurno obuhvatao rezultate testova sa regrutacije (psihotestovi, testovi inteligencije, bilo je tu i par testova fizicke spreme, jednostavnih ali "ucinkovitih": merenje pulsa, 10-20 cucnjeva pa opet puls, ko je spreman njemu puls ostane gde je i bio). Neko misljenje je sigurno dolazilo iz skole, e sad ko je za to bio zaduzen, Bog zna... Dalje, verovatno je bilo pozeljno imati neko misljenje i iz okruzenja kandidata ("mesna zajednica", bezbedonosna provera...). Za kanditata je po meni vazno da li voli vojsku ali se do te informacije tesko stizalo. U tom smislu sad razumem da je nad decom koja imaju porodicne veze sa vojskom bilo lakse napraviti kvalitetan skauting. Ovo sve pod uslovom da se odabiru kandidata pristupalo zaista ozbiljno.

Ja licno sam voleo vojsku od uvek ali ta informacija sigurno ni jednim kanalom nije mogla da stigne tamo gde treba tako da taj vazan razlog sigurno nije uticao na ponudu za SRO. Inace, nisam bio ni "drustveno aktivan" tj. nisam se petljao u soc. omladinu, SK, nisam isao na radne akcije (taj luksuz nije za seosku decu)...

Citajuci postove na ovoj temi zapazio sam da je neko pomenuo da nije bilo Albanaca u SRO krajem 89-90. '87 u jesen je bio slucaj keljmendi (ne zasluzuje veliko slovo), paralelno sa tim su se stvari politicki promenile u Srbiji, odnos sa Albancima se uzajamno zaostrio... Za mog vakta je jos uvek sve bilo u redu, bilo je i Albanaca u SRO, dvojica u mojoj bateriji. Obojica su bili dobri momci ali je jedan imao problema sa ucenjem pa su ga poslali na Sepurine, najverovatnije je problem bio to sto je slabo govorio srpski. U mojoj bateriji Srbi su cinili znatno vise od polovine sastava (deo od njih iz Hrvatske, deo iz Bosne, jedan cak iz Mk). Za ceo SRO divizion ne mogu da kazem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поред ове рекапитулације, да се осврнемо на то да ли је некоме од вас одговорено позитивно, негативно на оваај септембарски КСРО? Знам да има нас пар који чекамо било какав одговор. Законски је требало да се до краја јула потпишу уговори, редовно служење јесте, код нас тек сад раде проверу колико знам. Мени лично је баш битно да знам што пре, јер са друге стране имам посао који одлажем ако ме приме овде. Неки би рекли да сам луд...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Informacije o tome da li si primljen dobićes verovatno 3-5dana pre pocetka msm pre 1.septembra. Bar su meni tako javili ja sam krenuo s martovskom klasom evo jos par nedelja i zavrsavam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon zavrsenog SRO a zatim i nakon prve ozbiljnije vojne vezbe, dobijao se cin potporucnika i formacijskom mesto komandira voda. Probrani potporucnici, na osnovu preporuke iz SRO, iz jedinice u JNA u kojoj je stazirao i ocene rada u rezervi, upucivani su na Kurs komandira cete/baterije. Za PVO kurs se organizovao u Zadru, predpostavljam u istoj kasarni u kojoj je i SRO. Medjutim, polaznici tog kursa nisu bili smesteni u kasarni vec u hotelu Borik! Ovo za smestaj pricam iz druge ruke, na osnovu prica starijih rez. oficira, a da se kurs odrzava u Zadru informisani smo jos u SRO.

U JNA nije bilo tolikog manjka porucnika i kapetana kao nakon raspada SFRJ u Srbiji, tako da je vecina rez. oficira sluzbovala na mestu komandira vodova. Oni koji su zavrsili kurs komandira cete su rasporedjivani na mesta komandira cete i unapredjivani u cinove kapetana i kapetana I klase. Neki su pri kraju sluzbe unapredjivani i u cin majora i tada su obavljali neke funkcije u komandi bataljona, ideja nije bila da oni komanduju bataljonom.

Sve u svemu, 80-tih a verovatno i mnogo pre, ici u SRO nije donosilo nikakve privilegije (izuzev da se izbegne eventualno maltretiranje u prvoj polovini vojnog roka). Sa druge strane, SRO pitomac je morao ozbiljno da radi ceo vojni rok. U rezervi, oficiri su najvise vremena od svih provodili na vezbama. Ako su bili solidni i odgovorni, drzava im se oduzivala tako sto ih je na vezbe zvala do kasnih 40-tih. Doduse, ako je rezervista seljak, rez. oficiri - seljaci su na vezbama dobijali oficirsku platu a ostali rezervisti-seljaci nista, sto je u materijalnom smislu bila katastrofa.

Ideja rezervnog oficira se drzala na cistom entuzijazmu, sto nije ni fer niti dobro za vojsku. Cudi me da SFRJ, kao jako ideologizovana drzava, nije nasla nacina ili nije videla potrebu da rezervnim oficirima ponudi i drustveni prestiz i materijalne povlastice. Recimo, za radna mesta koja su popunjavana pod uticajem partije, moglo se uzimati u obzir angazovanje u rezervnom sastavu. Na zalost, vise se vrednovalo ucesce na radnim akcijama nego visegodisnja predana sluzba u rezervi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::Nakon zavrsenog SRO a zatim i nakon prve ozbiljnije vojne vezbe, dobijao se cin potporucnika i formacijskom mesto komandira voda. Probrani potporucnici, na osnovu preporuke iz SRO, iz jedinice u JNA u kojoj je stazirao i ocene rada u rezervi, upucivani su na Kurs komandira cete/baterije. Za PVO kurs se organizovao u Zadru, predpostavljam u istoj kasarni u kojoj je i SRO. Medjutim, polaznici tog kursa nisu bili smesteni u kasarni vec u hotelu Borik! Ovo za smestaj pricam iz druge ruke, na osnovu prica starijih rez. oficira, a da se kurs odrzava u Zadru informisani smo jos u SRO.

U JNA nije bilo tolikog manjka porucnika i kapetana kao nakon raspada SFRJ u Srbiji, tako da je vecina rez. oficira sluzbovala na mestu komandira vodova. Oni koji su zavrsili kurs komandira cete su rasporedjivani na mesta komandira cete i unapredjivani u cinove kapetana i kapetana I klase. Neki su pri kraju sluzbe unapredjivani i u cin majora i tada su obavljali neke funkcije u komandi bataljona, ideja nije bila da oni komanduju bataljonom.

Sve u svemu, 80-tih a verovatno i mnogo pre, ici u SRO nije donosilo nikakve privilegije (izuzev da se izbegne eventualno maltretiranje u prvoj polovini vojnog roka). Sa druge strane, SRO pitomac je morao ozbiljno da radi ceo vojni rok. U rezervi, oficiri su najvise vremena od svih provodili na vezbama. Ako su bili solidni i odgovorni, drzava im se oduzivala tako sto ih je na vezbe zvala do kasnih 40-tih. Doduse, ako je rezervista seljak, rez. oficiri - seljaci su na vezbama dobijali oficirsku platu a ostali rezervisti-seljaci nista, sto je u materijalnom smislu bila katastrofa.

Ideja rezervnog oficira se drzala na cistom entuzijazmu, sto nije ni fer niti dobro za vojsku. Cudi me da SFRJ, kao jako ideologizovana drzava, nije nasla nacina ili nije videla potrebu da rezervnim oficirima ponudi i drustveni prestiz i materijalne povlastice. Recimo, za radna mesta koja su popunjavana pod uticajem partije, moglo se uzimati u obzir angazovanje u rezervnom sastavu. Na zalost, vise se vrednovalo ucesce na radnim akcijama nego visegodisnja predana sluzba u rezervi.

itekako se uzimalo u obzir da li je neko rezervni oficir. Ja mogu pričati o iskustvima iz Makedonije, jer sam u to vreme tamo radio, ali bili su dosta zaštićeni...

U mojoj jedinici se, na primer, u ratu formiralo nekoliko odelenja koja su bila popunjena isključivo podoficirima "posebne" specijalnosti. Kada god je moja jedinica imala neku vežbu, po dogovoru sa njima pozivali smo te podoficire na kondiciranje. Radili su prave telegrame, u realnim uslovima i bili su posle jednog do dva dana obuke zaista profesionalni, da ne pominjem koliko su bili korisni. Broj poslanih i primljenih grupa slova na tim vežbama je išao i do deset miliona grupa (jedna grupa pet slova....)

Na primer, kada se isplaćivala naknada za boravak na vežbi (sve preko jednodnevne obuke, koja se nije plaćala, i koje su bile uglavnom neradnim danima...) rezervni oficir je dobijao svoju redovnu platu na radnom mestul, kao da je radio, zatim dnevnice koje su dobijali i aktivni oficiri i podoficiri a na kraju i razliku izmedju svoje plate na radnom mestu i plate aktivnog starešine istog čina i položaja...

Ako se radilo o "društvenom angažovanju u raznim samoupravnim organima" prednost (i odgovarajuće privilegije...) su imali kandidati koji su bili rezervni oficiri.

Potrebe za rezervnim oficirima su bile velike. Nije samo vojska bila potrošač tog kadra, već i brojni fabrički, opštinski, regionalni i ostali štabovi TO, MUP i CZ. A kadar se neprekidno menjao, što zbog formiranja i preformiranja jedinica JNA, to zbog neprekidnog formiranja i preformiranja jedinica TO.

Koliko je bilo angažovanje tog ljudstva, može da vam pokaže primer da su mnogi ljudi iz štabova TO po Srbiji prešli direktno u jedinice vojske i sasvim korektno radili, čak profesionalno.

Koliko su bili uvežbani razni štabovi TO, neka posluži podatak da je, na primer opštinski štab TO iz gradića Radoviš (istočni deo Makedonije) bio regularno uključen u komandno štabnu vežbu JNA i, rekao bih, radio ništa slabije od bilo koje ratne bataljonske komande JNA koje su tada uvežbavane. Potpisani je tada bio vezista u tom štabu, pošto je njihov bio "na školovanju".
Mnogi štabovi TO su bili uključivani u te i takve vežbe i radili su sasvim dobro. Naravno, svi su prolazili seriju svojih štabnih vežbi, tako da im je vežba sa JNA bila "krunom godišnje obuke"...

Jedinice TO u Makedoniji su imali bolje veziste nego što sam ih ja imao u vodu. Naaravno kada su velika većina vezista zonskog štaba bili moji drugari radioamateri, od kojih su neki bili bolji od mene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Voja1978 ::Meni su i dalje apsolutni hit ovi koji nisu isli u vojsku zbog prigovora savesti (savest mi ne dozvoljava da ustajem pre pola 12 i da nemestan krevet svaki dan) ali se registruju na ovakve forume i imaju bilo kakvo misljenje na vojne teme. To samo ovde moze da bude.

Значи по теби, ако сам служио војску у цивилу немам право да учествујем у било којој расправи на овом форуму. Не због приговора савести, нити што сам лењ, већ због нечег другог. Најпосле син сам официра, тако да ми је цео живот донекле војска.

Добри човече, које године и где си службовао и Македонији. Мој отац је после ШРО Билећа, завршио у Титовом Велесу 1981. У то време важила је за једну од најгорих касарни у бившој Југи, бар ми је тако отац причао.