|
|
|
Poslao: 25 Apr 2009 14:20
|
offline
- Ratnik
- Počasni građanin
- Pridružio: 27 Jul 2008
- Poruke: 900
- Gde živiš: Backa Palanka
|
Bice, dobro zvuci radnja, mada me malo podseca na Iron eagle II...
I napisali su Russian Nights, valjda treba Russian Knights, ili je to namerno?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2009 21:53
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Još nešto kod "Jamata".
Naime čisti jedan spoof.
Naime u sceni vazdušnog napada, mitraljeski meci padaju na PVO trocevnu bateriju i sve pršti od krvi.
Sekund ili dva kasnije, ista baterija od gore snimana, vidi se prazno ležište za šaržer levog topa a u ležištu se jasno vidi crvena boja, to jest patrona sa crvenom bojom, koja je eksplodirala ili koja treba da eksplodira, punilac u brzini kreće baš ka tom topu, ali vidi patronu, i u poslednjem trenutku stavlha šaržeš u centralni top 
Film je inače fenomenalan:)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2009 11:53
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Film ’’Jamato’’ jedan je od onih filmova koji je ’’morao biti snimljen’’. Kao ’’Najduži dan’’, ’’Bitka za Britaniju’’, ’’Bitka za Moskvu’’, ’’Sutjeska’’, ’’Neretva’’, itd. Naravno, pobednicima je bilo lako i lepo da snimaju filmove o svojim pobedama i podvizima, često prekrajajući istoriju, zarad pravdanja žrtava i ''umetničke slobode'' , trošeći ogromne svote novca na stvaranje i razvoj mita. Setimo se da je snimanje filma ’’Najduži dan’’ koštalo više od same operacije. To deluje neverovatno, ali je istinito. S druge strane, tri sile Osovine, praćene svojim trabantima, takođe su prošle kroz niz ratnih epopeja. U tim pohodima bilo je mnogo znanih i neznanih heroja, istinskih junaka. Nisu ni Nemci , ni Japanci mogli da osvoje onolike teritorije zahvaljujući samo nesposobnosti, nespremnosti ili kukavičluku protivnika; naprotiv – stotine hiljada izvanrednih ratnika doživelo je tužnu sudbinu da njihovo lično herojstvo i ljudsko postojanje bude žrtva ludačke politike njihovih vođa. No, Latini s pravom kažu: ’’Vae victis’’. Niko ne podiže poraženima spomenike. Za njih su rezervisana građanska groblja. Nigde nema memorijalnih kompleksa za gubitnike.
Japanci su, posle šest decenija, snimili film koji je, kao i mnogi drugi ratni filmovi, jednostavno morao da bude snimljen. Reč je o sudbini posade sa najvećeg bojnog broda tog vremena.
Zašto ni ovaj film ne svrstavam u tipično ratne filmove? Zato što je taj film, u suštini intimistički. Prati sudbinu dva ratna druga, ispričanu kroz flashback – što je moda od vremena snimanja ’’Titanika’’ . Ono što bi trebalo da bude najzastupljenije – sadašnje vreme i događaji – praktično su flashback u odnosu na glavnu radnju. Mlada žena, usvojena kćerka podoficira Učede slučajno nailazi na kapetana brodića, Kamia, koji je bio ratni drug njenog poočima! Njena želja je da na dan potapanja broda, na SGŠ 30.43 i IGD 128.04 oda počast stradalima i (kako će se na kraju filma ispostaviti) prospe Ušidin pepeo i tako ga spoji u smrti sa njegovim ratnim drugovima. Kamio se prihvata zadatka. Brod kreće i priča kreće. Po mnogo čemu, ova priča podseća po svojoj konfiguraciji na ’’Titanik’’, kako po dramaturgiji, tako i po kadrovima, postavljanju kamere, fotografiji, pa i detaljima. I ’’Titanik’’ je jedan dugi flashback. U središtu priče je sećanje, a na kraju uspomene guta more. Film je, nažalost, za ’’recku’’ patetičniji nego što bi trebalo, te je reditelj malo i preterao u dužini priče, ne odričući se ni jedne sekvence – a mogao je. Tako film traje nepotrebna dva i po sata, zapadajući sve više u patetiku, kako se kraj bližio i kulminacija rasla.
Kada je reč o glavnoj priči (koja bi trebalo da bude sporedna, ali je svojom fizičkom dužinom okupirala ceo film), tu se nema šta mnogo reći, pa ipak – da podsetimo: ’’Jamato’’ je žrtva staromodne i demagoške doktrine japanskog vojnog vrha. Napravljena su dva broda te klase, dok je treći pretvoren u poslednjem trenutku u oružje budućeg ratovanja – nosač aviona. Čak ni autoritet genijalnog i modernog ratnika kakav je bio admiral Jamamoto nije bio nedovoljan da tradicionaliste u japanskom državnom i vojnom vrhu ubedi u uzaludnost i pogubnost pravljenja ovakvih džinova na staklenim nogama. U nekoliko retkih borbi koje su ti brodovi imali, bez obzira na svoju veličinu i impresivne brojke, oni su bili deklasirani od strane modernog protivnika. Bojni brodovi, linijaši, prošli su kao svi mastodonti: uništeni su do poniženja. U poslednjoj bici ’’Jamato’’ je izgubio preko 3000 mornara, dok je US Navy izgubila dvadesetak aviona i 12 pilota. Nesrazmera je bila više nego simbolična i očigledna.
Trenutak filma koji je za pamćenje? Nažalost, nema ih mnogo jer je film previše opterećen i pretrpan patetikom, ali jedan detalj (teško uočljiv) jeste za razmišljanje: mladi podoficir objašnjava svojim ratnim drugovima zbog čega je dobro što će Japan taj rat izgubiti. Podsetio je na samuraje koji su naoružani kodeksom bušida i mačevima krenuli protiv kineskih boraca naoružanih ’’Mauzerovim’’ brzometkama i svi izginuli. Tako je bilo i s ’’Jamatom’’ – jedina korist od njega bila je dobar primer kako ne treba raditi i odakle treba započeti gradnju novog Japana. Sada, dok gledate u ’’Sonijev’’ televizor ili vozite neko od stotina miliona prodatih japanskih vozila, mislite o tome...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2009 12:57
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 14792
|
Sirius ::Nažalost, nema ih mnogo jer je film previše opterećen i pretrpan patetikom, ali jedan detalj (teško uočljiv) jeste za razmišljanje: mladi podoficir objašnjava svojim ratnim drugovima zbog čega je dobro što će Japan taj rat izgubiti. Podsetio je na samuraje koji su naoružani kodeksom bušida i mačevima krenuli protiv kineskih boraca naoružanih ’’Mauzerovim’’ brzometkama i svi izginuli. Tako je bilo i s ’’Jamatom’’ – jedina korist od njega bila je dobar primer kako ne treba raditi i odakle treba započeti gradnju novog Japana. Sada, dok gledate u ’’Sonijev’’ televizor ili vozite neko od stotina miliona prodatih japanskih vozila, mislite o tome...
Složio bih se sa komentarom za film. Pogledao sam ga još prošle godine, i nije mi ostavio utisak, niti sam se poistovetio sa ljudima koji su patili (što je daleko bolje urađeno u Titaniku - zbog čega je on zaradio milijarde dolara, a ovaj nije.)
Tehnički, animacije su u redu, ali ništa epohalno. Kao da nedostaje nešto...
Samo pominjanje novog početka je ubačeno za kraj filma (lako je praviti se general posle bitke...)
A na temu Kombinovane flote, nigde nije tako dobro urađena scena kao u filmu Tora! Tora! Tora!, koja ja snimljena na rekonstruisanoj palubi BB Nagato. Odlične scene, sa dosta dobih kadrova. Upečatljiv je dijalog između pobornika BB, starog oficira koji govori da će uskoro dobiti dva nepotopiva broda (Jamato i Musaši), i mladog oficira pobornika nosača aviona koji se ubacio i rekao da ne postoji nepotopivi brod. Neponovljiva scena koja lako objašnjava novo vreme...
----
Ponekad se zabrinem kad vidim da i pored sve bolje tehnike se prave sve lošiji filmovi...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2009 13:21
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Potpuno sam saglasan. ''Tora'' je između ostalog, ostao domaći zadatak i za onu ljigu od ''Perl Harbura''...
U ''Jamatu'' animacija je čak ispod proseka, a na nekim mestima i neuverljiva. ''Admiral'' je tu postavio standarde.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2009 16:07
|
offline
- Trpe Grozni
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2008
- Poruke: 5807
|
Ljudi , kakvi su vasi utisci za seriju koju daju na HBo-u " Generacija ubica " ??
Meni se cini kao dosta realisticna serija sto se tice napada na Irak.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2009 18:19
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Film koji za englesko govorno područje nosi jednostavan naziv – ’’Taihang mountain’’ jeste jedan od onih filmova koji je od početka zamišiljen i koncipiran kao epska freska, odnosno epopeja, shodno događaju koji opisuje. Reč je o veoma važnoj, presudnoj bici drugog kinesko-japanskog rata, kada je general Zu De, predvodeći ka istoku novoformiranu Osmu armiju, prešao Žutu reku i krenuo u krvavu bitku sa japanskom armijom u području planine Taihang. Istorijski podaci su nam poznati. Da su Japanci pobedili, sada bismo gledali japanski film sa tom tematikom.
Trebalo bi, shodno kritičarskom bon-tonu da najpre skrenem pažnju gledaocu šta je to dobro u ovom filmu, zbog čega bi trebalo da ga pogleda (da ne kažem da ode u bioskop pošto je to gotovo izumrli ritual, a i sumnjam da će ovaj film biti u našoj mreži); trebalo bi, ali namerno to preskačem iz jednostavnog razloga: u eri digitalizacije efekata, sada i Pepeljuga može da izgleda uverljivije od ’’Spasavanja redova Rajena’’, pa se više i ne oduševljavam takvim dometom. Rekao bih da je to za sadašnje ratne filmove (osim za naše ’’siročiće’’) to manje-više standard, nešto bez čega se ne započinje. Kostimogafija, rekvizita, pirotehnika, sve je to već na nivou očekivanog . Znajući kinesku megalomaniju i odsustvo producentskih briga za pare, jasno je da reditelj ovoga filma nije imao problema da, ako treba, i Žutu reku usmeri uzvodno. Mene kod tog filma brinu neke druge stvari. Šta je to kod ovoga filma što od početka izgleda i deluje odbojno i neuverljivo? Film ’’pati’’ od neprevaziđenih bolesti filmova tog tipa (naručeni film sa istorijskom tematikom, za potrebe dugorečne mitologije vladajućeg režima) i to se vidi u nategnutoj i preopširnoj priči. Po takvom pristupu reditelj ovoga filma ne razlikuje se mnogo od Veljka Bulajića ili Stipeta Delića. Može biti da mi taj veliki narod i ne razumemo baš najbolje, ali film nije nešto što se ne može razumeti. Njegov jezik slika razumljiv je i nepismenima. Šta to onda može gledalac, bez velikog poznavanja istorije, pa i estetike filma , da vidi u ovom dobro izrežiranom filmu? Mnogo scena pogibija, patnji i užasa rata. I taman kad pomislite da nikome nije svejedno da li mu gine narod, makar ga bilo na stotine miliona, usledi kraj koji je na ivici kiča: ponosni komandant takoreći recituje svoje poruke šetajući kamenitom obalom i bukvalno žute reke, citirajući Mao Cedunga, sumirajući svoj životni put, itd. Najkraće : i da nisam gledao film ’’Zbor’’ (nastao posle ovoga filma) ne bih imao o filmu ’’Taihan mountain’’ visoko mišljenje. Ovako, ostaće to još jedan naručeni film, sa svim svojim manama (i ponekom vrlinom).
|
|
|
|
|
|
