Хм...храбра запажања. Хајде онда мало позитивне полемике, ове реченице то заслужују. Надам се да ти неће сметати.
Citat:Umetnicko delo trazi zrtvovanje, hodanje po ivici izmedju ludila i razuma.
Makar minimalno.
Уметничко дело тражи, пре свега, таленат, а затим знање (занатско), посвећеност, самодисциплину и , наравно, смисао за организацију. На ФДУ нам нико никада није причао о томе да је ивица лудила и разума та којом се може ићи. Може, наравно, али није спомињано као услов. То да између генија и лудака постоји мала разлика, то је, рекао бих, урбана легенда. Истина је да смо на прве две године учили и психологију уметника, но једна ствар је ноторна: много мање лудака налази се међу уметницима него, рецимо, међу политичарима, војницима, итд...Проблем је што су уметници популарни па се то брже примети.
Citat:Jbg, film trazi kolektivno zrtvovanje, takodje makar minimalno.
Да, тражи жртвовање, али максимално. Ако се крене са минималним, нема од тог филма ништа...
Citat:Film samo oslikava stanje u kom se nalazi duh drustva.
Да, али не обавезно. Може да осликава, али није пресудно. Сети се да су најбољи филмови из пољске, чешке и мађарске школе (врх европског и светског уметничког филма свих времена), настали у доба совјетског модела ограниченог суверенитета и реалне друштвене беде. У тим филмовима осликавање стања није основни циљ, мада се и то алегоријски видело . Наравно, ја овде спомињем величине какве су Вајда, Полански, Форман, Јиржи Менцел, Бачо, Миклош Јанчо, Иштван Сабо...
Citat:Film je najzajebaniji vid umetnosti.
Svakog mozes da okrivis za svoj neuspeh.
У продукцијском смислу речи јесте нанезгоднији јер мора , понекад, и више хиљада људи да учествује у снимању. За неуспех се окривљује једино и искључиво редитељ.
Иначе, најнезгоднији вид уметности је балет. Њихов рок трајања је најкраћи, а веома су ретки као појава, па је и њихова селекција, обука и рад врло сложен процес. Неко треба да дете у петој години живота препозна као будућу балерину или балетана и да при том, на том путу, нема никаквих препрека...а буде их милион.
Citat:Zato je film na prekretnici da li ce da bude film.
Филм је преживео напад телевизије, видео продукције, мешовитих жанрова, па ће преживети и интернет. Зашто? Мало подсећање основне лекције; кинематографија се дели на три области:
-Продукцију.
-Дистрибуцију.
-Приказивање.
Свака од ове три области има своје закономерности и сложености и немогуће их је све три угасити одједном. Све оне имају своје путеве и стратегију, но о том - потом...
Sirius ::...но једна ствар је ноторна: много мање лудака налази се међу уметницима него, рецимо, међу политичарима, војницима, итд...Проблем је што су уметници популарни па се то брже примети.
Jok da se slazem. Mozda su politicari pokvareniji a vojnici brutalniji, ali niko ne moze da bude veci degenerik i ljigavo govno kao umjetnik ili bolje reci "umjetnik" i to svih fela. Ako prethodne dvije kategorije pokusavaju da sakriju svoje mane (svjesni su da su to mane), ovi drugi to nabijaju svima na nos i jos se ponose svojom sablazni. A posto vaskompletno covjecanstvo vec dugo zivi u svijetu gdje "trubaduri i klovnovi" (muzikanti i glumci) postaju vitezovi a ne oni koji su to istorijski gledano nekada bivali ili bi po bozjoj pravdi trebali da budu, onda je ova gornja Siriusova recenica cesto prepoznata kao istinita. Iako to nije niti ce, vjerujem, ikada biti.
Moje rijeci su mozda (pre)ostre, ali dolaze iz dubine duse. Ogorcenost ljudi, ogorcenost...
Sirijus razmišlja u kategorijama prave umetnosti, a problem je što je danas nama servirano i sve više se servira sve samo ne to, odnosno servira se ta gomila klovnova-klonova ...
Inače kada bi namestili psiho-patološke i kriminalne devijacije po dosijeima političari bi imali 5 puta veći obim nego vojska, policija i umetnici (pravi) uzeti zajedno.
Problem je što su ti klovnovi-trubaduri, taj devastirajući kičeraj mas medijskog orgijanja, gori i od političara ...
Oluj2 ::Sirijus razmišlja u kategorijama prave umetnosti, a problem je što je danas nama servirano i sve više se servira sve samo ne to, odnosno servira se ta gomila klovnova-klonova ...
Inače kada bi namestili psiho-patološke i kriminalne devijacije po dosijeima političari bi imali 5 puta veći obim nego vojska, policija i umetnici (pravi) uzeti zajedno.
Problem je što su ti klovnovi-trubaduri, taj devastirajući kičeraj mas medijskog orgijanja, gori i od političara ...
Сагласан сам.
Да прецизирам: прве две године на ФДУ имамо предмет ''Психологија уметника'', тако да факултет завршавамо прилично верзирани када је реч о профилу људи с којима ћемо радити (а то су глумци, односно уметници). Парадоксално је следеће: врло мали број њих , занемарљиво мали, стварно оболи од неке психозе и сазри за ''Лазу'' или Ковин. Много већи проблем је оно што ЛК додирну - они то раде намерно! Много пута сам присуствовао вештачким сукобима и свађама између глумаца. То је њима као ''добар дан'' јер им буде добра вежба да уђу у лик. Када се неко, ван наше бранше, намери на таквог манипуланта, тешко да ће га ''провалити''. Ту сам сагласан са ЛК: они злоупотребљавају своју популарност да би се представили другачијим (углавном је њихов избор да буду ''легенде'', ''величине'', ''стожери'', итд). То сте сигурно сви видели. Чак и када умре неки релативно непознат глумац, сместа крене лавина патетичних бљувотина у стилу - ''одлазе најбољи'', ''још један маг сцене напустио нас је прерано'', итд, итд. Све је то производ манипулације и пристајања обичног гледаоца на њу. Зашто гледалац на то пристаје? Зато што он не сме да стане пред камеру или на сцену, па му је свако од ових којима је то посао, огроман у свом представљању. Фројд је све то лепо написао, описао и класификовао, само узмеш уџбеник и видиш где ко припада...А најмање их је, како рекох, стварно лудих.
Naravno...
Evo i nekih mojih zapazanja. Nadam se da necu da udavim.
Kao prvo, pricamo o vrhunskoj umetnosti, necemu sto ostaje za sva vremena, ne o trubadurima i klovnovima. Oni upravo u sluzbi dna i kiceraja.
Zanatski deo se podrazumeva, kao i da bi umetnik uvek trebao da bude otvoren da nesto novo nauci, primeti, prihvati da nesto nije znao (problem sujete), tj da se zanat uci do kraja zivota.
Ovo oko razuma i ludila je vise figurativno, gde je razum tehnicki deo (zanatski), a ludilo umetnicki (uslovno). Proklizavanje samo ka jednoj stvari ne valja (umetnost radi umetnicarenja, kao i samozadovoljstvo tehnikalijom).
Hodanje po toj ivici je po meni u stvari hodanje po sustini. Ivica (ne taj Ivica ) je put, a odlazenje u stranu je otupljivanje, zaustavljanje, skretanje u sumu.
E sad, kad se izadje iz sume i nadje se ponovo put, da li to onaj isti put ?
Zanimljiv mi je ovakav nacin razmisljanja.
Da ne bude da sad ja izmisljam ovo, verovatno sam mozda negde cuo (Agape, intervju nekog umetnika i sl.), pa mi ostalo urezano. Verovatno sam kombinovao i sa nekim mojim razmisljanjima.
Ovo za reditelja je tacno, iskljucivi krivac je ON.
Priprema, motivacija svih okolo, autoritet - to je reditelj.
Po meni, glumac ulazi samo u lik koji tumaci, dok reditelj ulazi trostruko u to sto stvara, u lik junaka, u licnost glumca koji igra taj lik, kao i u celokupno delo gde sve treba da poveze.
Naravno ako ga ne mrzi.
Takodje "Ulazi u um" svog snimatelja ili pisca muzike itd... To je tek posebna prica.
O glumcima ne bih trosio reci, danas malo koji me ne iznervira. Glumci su umetnici koji uvek najlakse od svih "posrnu".
Film uvek oslikava dusevno stanje naroda, ako ne namerno, onda potsvesno.
Tvoj primer (istocnoevropska kinematografija) upravo govori o potsvesnom, stanju ocaja od nemogucnosti da se oslobode Sovjeta.
Dva najociglednija primera stanja nacije danas su upravo srpski i americki film (opstepoznate stvari, cast izuzecima, ali i izuzetak je primer stanja).
Film je apsolutno na prekretnici ne zato sto film nema svrhu, nego zato sto film vise nikom nije potreban u edukativnom (ne u propagandnom) i humanistickom smislu. Film je danas suva informacija. Upalis tablet, skines, pogledas i bacis u korpu. Produkt za jednokratnu upotrebu.
Filmu se upravo desava ono sto se sa slikarstvom (dostupnost materijala i informacija) i muzikom (hiper produkcija olaksana tehnologijom) desilo. Film jeste preziveo tv, video i digitalizaciju, medjutim problem je jer tehnologija menja i coveka - gledaoca. Danas je to konzument informacija, nikako covek zeljan sustine ("prosvetljenja").
Umetnost gubi magiju, duhovnost, sustinu, smisao, upravo zato jer je nametnuto da to nije potrebno coveku.
Nece umetnost nestati, ali je umetnost danas potpuno sizofrena: hiperprodukcija, kulturni elitizam (samo ONI znaju sta je umetnost) kao i potpuno otsustvovanje uvezanosti obrazovanja-kulture-umetnosti kao "svetog trojstva" spoznaje sustine (duhovne, svetovne ili zajednicke)
Хвала што си се укључио у дебату, управо је твој пост њу и покренуо. Мислим да нам форум у том смислу значајно напредује јер смо одавно превазишли фазу размене мишљења типа ''свиђа ми се'', ''добар је'', ''лош је'' и ту се зауставили. На нашем форуму и неки професионалци би могли да што-шта науче.
Citat:Film je apsolutno na prekretnici ne zato sto film nema svrhu, nego zato sto film vise nikom nije potreban u edukativnom (ne u propagandnom) i humanistickom smislu. Film je danas suva informacija. Upalis tablet, skines, pogledas i bacis u korpu. Produkt za jednokratnu upotrebu. Filmu se upravo desava ono sto se sa slikarstvom (dostupnost materijala i informacija) i muzikom (hiper produkcija olaksana tehnologijom) desilo. Film jeste preziveo tv, video i digitalizaciju, medjutim problem je jer tehnologija menja i coveka - gledaoca. Danas je to konzument informacija, nikako covek zeljan sustine.
Umetnost gubi magiju, duhovnost, sustinu, upravo zato jer je nametnuto da to nije potrebno coveku.
Добро запажање. Филмови се данас (углавном на тзв . Западу, односно у зони утицаја Холивуда) праве као кад се иде у изборе : тражи се циљна група (једна или више), а онда праве разне верзије . ''Спасавање редова Рајена'' јесте типичан пример те врсте злоупотребе јер има неколико крајева, за сваку врсту публике у разним деловима света. Неком приликом са писао о томе како је филм и могућност да се најави извесна будућност. О томе је својевремено писао пуковник проф. др Светозар Радишић када је наводио примере ратника будућности (Рамбо, Киборг, Андроид, Терминатор) и све их појединачно описао - полазећи од њихових филмских узора! Кад год се појави неки филм са кометом од које треба да нас спасе Брус Вилис, претрнем и размишљам кад ће да нам јаве шта нас чека...и да ће, наравно, да нас спасу Американци. На филму је најпре црнац био начелник америчког генералштаба, а затим и председник САД.
Зашто су онда руски филмови (и сви који њима гравитирају) драгоцени? Зато што се нису одрекли уметничког циља филма. Чак и најсуровији ратни филмови, чак и релативно сиромашни и скромни продуценти, пре свега и изнад свега воде рачуна о еститичким порукама филма. То је Калес лепо дефинисао - добар филм не може нико да ''пљује''. Можете да волите или не волите неки политички покрет, али када гледате ''Козару'', има да се лечите три дана после тога...
Где смо ту ми? На дну, наравно. Зашто? Зато што синдром ''Круга двојке'' влада и у филму. У позоришту је већ знатно еродирао нашу позоришну сцену. За оне ''са јевтинијим улазницама'' - ''Круг двојке'' је, наравно, строги центар Београда где се налазе сва важна (али не и најбоља) позоришта. Међутим, они диктирају шта је добро, а шта лоше претварајући Београд у паланку, а позориште у жртву јевтиних интереса. Тако је и са филмом јер је реч о истим људима. Како је ДК могао да напише изванредну драму ''Свети Георгије убива аждаху'', а да онда направи ужасан филм? Могло му се...Ристовски прави извикане филмове који никада немају проблема да наберу паре и да буду снимљени - и да их нико не гледа. Итд, итд. Ауторски и уметнички филмови (а има их мало, али их има) имају само једну шансу да буду снимљени и ако је пропусте - као да нису ни снимљени. Трећа врста аутора се ''шлихта'' публици (''Ране'', ''До коске'', итд), покушавајући да направе ''култне'' филмове чије ће се крилатице вртети по урбаним круговима. Да, али једном се сними филм ''Ми нисмо анђели'' и покупи све (пошто је он иначе сниман с намером да постане култни, па сада стварно сви знају напамет фразе из њега).
Ето, овако , у цртицама, да наведем шта мислим о стварности филма и његовој будућности.
И још нешто, да не заборавим: када сам именован за директора установе коју сада водим, биоскоп је и службено био угашен одлуком УО и његови радници размештени по другим РЈ (а радио је двема салама са изванредним техничким условима! ) . Уз помоћ колега оживео сам га и сада он прави рекорде. Од октобра до данас продато је готово 35.000 улазница! Значи да је могуће и да филм живи, и те како. Треба ''само'' знати кад и чиме се обратити публици. То је азбука нашег посла. После све изгледа лако и логично.
Cekaj Sirijuse, prepravljam post, nije finalna verzija !
Kalesh je pokrenuo razmisljanje, ne ja.
Citat:Неком приликом са писао о томе како је филм и могућност да се најави извесна будућност. О томе је својевремено писао пуковник проф. др Светозар Радишић када је наводио примере ратника будућности (Рамбо, Киборг, Андроид, Терминатор) и све их појединачно описао - полазећи од њихових филмских узора!
O ovome mora stalno da se razmislja, to je taj crv.
lajavi krelac ::Vec je bilo rijeci o ovome filmu, ali se ne sjecam da li je postavljen link za trejler ili cijeli film. U svakom slucaju, imate "prevod" na engleskom pa ko voli, neka izvoli.
Engleska škola. Podsjeća malo na sve one (ono malo u odnosu na Amere) njihove filmove sa tematikom iz WWII. Zanimljivo je i što je trebalo da prođe 100 godina da ga snime. Ali barem su rekli sve.
Ajde da ne bude sve crno,upravo na HRT-u odgledah film "Jadnici" sa Žan Pol Belmondom ! Strašan film sa porukom i poukom i starim asom a i ostali glumci na visini zadatka.Režiser Klod Leluš.
-Jeste li i vi primetili da je retko koji odličan roman pretočen u isti takav film ?Možda je problem sistemski ?
-Citat:И још нешто, да не заборавим: када сам именован за директора установе коју сада водим, биоскоп је и службено био угашен одлуком УО и његови радници размештени по другим РЈ (а радио је двема салама са изванредним техничким условима! ) . Уз помоћ колега оживео сам га и сада он прави рекорде. Од октобра до данас продато је готово 35.000 улазница!
Veliki ekran je veliki ekran !!! Nije isto gledati film na monitoru i na filmskom platnu.Sreća te u Šapcu radi jedan privatni bioskop(istina nevelik) pa mogu da uporedim.
) je put, a odlazenje u stranu je otupljivanje, zaustavljanje, skretanje u sumu.
