|
Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Анчића.
"На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања. Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 км и азимуту 240 степени руковаоц гађања потпуковник Золтан Дани је наредио антена. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Вичем "скидај високи, скидај високи!".
Поново видим циљ на азимуту 230 степени и даљини од 14 км. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Поново се чује наредба антена. Циљ је на азимуту 240 степени и даљини од 14-14,5 км. Таман да мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: Дај га, дај га, имам га! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 км (...) Официр за навођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 км.
Циљ уништи, методом три тачке, лансирај!, командовао је комадант дивизиона потпуковник Дани. Потмула екплозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: Скидај високи! Даљина 10-11 км, азимут 270 степени, Гледам екран осматрачког радара. паника у ваздуху. сви су се разбежали, нигде ни једног циља.
После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи.
На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили Ф-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био брз. Еуфорија и морал у јединици су знатно порасли. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Ојачава се вера у могућност ефикасног ватреног дејства. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем."
|
