Istorijski razvoj nuklearnih energetskih uređaja i nuklearnih raketnih motora
Citat:Sećam se, kad sam bio mali, jedino gde se redovno pričalo o kosmosu bilo je u stripu „Flash Gordon“, koji je izlazio u famoznom „Politikinom Zabavniku“. Tamo su kosmičke rakete redovno bile na atomski pogon, tako da sam bio prilično zatečen kada sam čuo da prvi Sovjeti lete i orbitu na nekim, kako su ih tada zvali, „himijskim“ raketama. Znao sam da atomska bomba već postoji, kao i atomski ledolomci i podmornice, i nije mi bilo jasno zašto niko ne koristi takvu energiju za pogon raketa u svemir kada su Flaš i dr Zarkov već pokazali kako se to radi ... Kasnije sam (kao) nešto povezao, ali nikad nisam uspeo da dokučim šta je bilo to što je razvoj raketnih motora skrenuo u drugom pravcu.
Tako je, dakle, to ostala jedna od tema koju već duže vremena želim da obradim – kako zbog sebe, tako možda i zbog nekog klinca koga isto kao i mene nekada muči isto pitanje. Pre izvesnog vremena sam na ovom sajtu napisao jedan tekst na tu temu, ali on je bio više usko usmeren na Koroljevljeve biroe i njihovu vezu sa atomskom temom. Sada ću pokušati da ispričam priču hronološki, sa osvrtom i na neke američke naučne napore u osvajanju ove i do danas nedovoljno iskorišćene tehnologije.
Citat:Nuklearni reaktori i termoelektrični generatori
Počev od ranih šezdesetih godina prošlog veka, SSSR, SAD, Francuska, Nemačka i mnoge druge zemlje, započeli su ozbiljne radove na novim metodama dobijanja električne energije, a posebno na direktnoj konverziji toplotne energije u električnu uz pomoć različitih termoelektričnih i termoemisionih konvertora.
Interesovanje za ovu temu proisticao je iz činjenice da su ove metode pretvaranja energije principijelno uprošćavale šemu uređaja, eliminišući usputne etape pretvaranja energije i omogućavajući stvaranje kompaktnih i laganih energetskih uređaja.
Međutim, upotreba nuklearnih izvora energije na kosmičkim letilicama bila je povezana sa rešavanjem velikog niza bezbednosnih problema. Prvo iskustvo u rešavanju takvih problema u SSSR-u bilo je vezano za lansiranje u kosmos letilica sa radioizotopskim izvorima energije .
Citat:Inženjer Nenad Hrisafović najčuvenije srpsko ime u svetu aero-kosmonautike u Beogradu (2): Razvoj "arijane 3", koju je "vodio" naš stručnjak, Amerikancima izbila ogromne pare iz džepa
Педесет година од првог изласка космонаута у свемир
Русија данас обележава 50 година од када је, током лета свемирског брода „Восход 2“, совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је боравио у отвореном свемиру. Леонов, који сада има 80 година, о свом путовању говори као да је „плутао у дубоком црнилу са звездама које су свуда наоколо и заслепљујућим Сунцем“.
+ Остатак текстаАлексеј Архипович Леонов је 18. марта 1965. године, заједно са колегом Павелом Бељајевим полетео у свемир и након сат и по времена проведених на висини од 498 километара изнад земље, ушао у ваздушну комору ракете. После губитка херметизације, Леонов је отворио поклопац коморе и искорачио у отворени свемир. Он каже да је цела експедиција била веома ризична јер у космосу постоји безброј непредвидивих ствари на које не можете да утичете као када сте на земљи. Први велики проблем са којим се сусрео Леонов десио се приликом повратка из отвореног свемира.
„Нико на земљи није могао до детаља да провери шта ће се десити са тканином од које је направљен скафандер. Након осам минута у отвореном космосу, рукавице су се увеличале неколико пута и прва помисао ми је била шта ћу да радим при повратку у ваздушну комору. Према процедури, при уласку је требало обезбедити конопац којим сам везан за летелицу и након тога затворити поклопац иза себе. Како бих оспособио руке морао сам да испумпам из скафандера нагомилани притисак и то сам урадио а да нисам информисао базу на земљи. Управо тада сам начинио један од највећих прекршаја понашања у отвореном свемиру, јер је договор био да их о свему информишем.“Међутим, то није био крај Леоновим мукама, јер је након тога уследио улазак у ваздушну комору и повратак на летелицу. Према његовим речима, због насталих проблема није био у могућности да у ваздушну комору уђе најпре ногама, већ је ушао наглавачке, што је подразумевало да се у уском простору изротира како би иза себе затворио поклопац за херметизацију.
„И тада је наступио најтежи тренутак. У том превртању сам изгубио много снаге, пулс ми се убрзао, а зној ми је са лица капао као киша. Ништа од силне влаге нисам могао да видим, све сам радио према осећају. Када сам на крају успео да затворим поклопац и вратио се на летелицу, схватио сам да сам за то време изгубио шест килограма.“
Са друге стране, Леонов каже да осећај боравка у космосу може да се пореди са купањем морнара у отвореном океану. Он каже да га је приликом одабира кандидата за ову мисију оснивач свемирског програма Совјетског Савеза, чувени Сергеј Корољев изабрао пошто је већ возио неколико свемирских уређаја и стекао добре оцене током те обуке, као и због његове љубави ка сликарству. Приликом изласка из летелице у отворени свемир, Леонов је упоредио призор који је видео са сликама америчког уметника Роквела Кента.
Иначе, Совјетски Савез је пре 50 година имао свемирску превласт у односу на САД, након што је Јуриј Гагарин као први човек полетео у свемир 12. априла 1961. године
