Sall znamo mi sta je Sloba tada rekao. Bio je to dobar izgovor, da potpise 1244. Ja se nesto ne secam da je neko nas, obican narod, pitao koliko mozemo jos da izdrzimo rat.
Љиљана Жикић-- Карађорђевић је рођена 9.марта 1957. године у Крагујевцу.Била је добровољац у ВЈ током ахресије НАТО- а на СРЈ и дејства албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу ''Свет'',од 26. априла 1999. записане су њене речи родољубља: „ Бранићу Србију и кад будем мртва...'' Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1.априла 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ.
Одликована је Орденом заслуге u области одбране и безбедности првог степена. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце.
Велика српска пјесникиња и још већи човјек. Љиљана Жикић. Написала пјесму и опоруку, епитаф, споменик и камен граничник између чојства и поганлука, вјере и невјере, части и бруке, живота и смрти... Описала сопствену смрт и остала неумрла да опомиње и кори нас који сачувасмо макар зрнце стида.
Текст: Бранићу Србију и кад будем мртва, Љиљане Жикић Карађорђевић
БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!
Kibo ::Sall znamo mi sta je Sloba tada rekao. Bio je to dobar izgovor, da potpise 1244. Ja se nesto ne secam da je neko nas, obican narod, pitao koliko mozemo jos da izdrzimo rat.
Ako nije bio spreman da ide do kraja, nije trebalo da ulazi u rat.
Oavako ispade da su toliki ljudi ginuli uzalud.
Sad gledah na sajtu RTS-a.Nije najavljena nijedna emisija posvecena bombardovanju, a video koji su postavili ovde su pustali i prosle godine.
Svake godine na danasnji dan setim se svih mojih palih drugova na Kosovu i svih heroja koji su dali zivot za odbranu nase Srbije. Da ih ne zaboravimo. Slava im
Ја не знам, шта је то са људима. Читате ли коментаре на страницама највећих медија? Наш народ, или би да се свети, или правда ову агресију-чак је призива поново. Ја не знам како неко може да говори тако о људским животима, као да је то блато. И то говори наш народ! Разумем тежњу оних чији су ближњи погинули за осветом (иако је не правдам), али не рауземем никако ове нељуде из свог племена који ову страхоту подиштавају. Чему су ти људи живели, за чега, за кога су погинули? За такве?
О, Боже ме опрости, сачувај и саклони!
