Na današnji dan...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На јучерашњи дан обележено у Београду у Народном позоришту 70 година од битке на Козари....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan je rođen Kafka.
A umro je Džim Morison.
(hvala sremac što si pokrenuo temu - priznajem da je dugo nisam gledao )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Jul 2012 20:49

1858. - Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. u Prvom svetskom ratu. Kao pitomac Artiljerijske škole, učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije, izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913, probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, s neuporedivo slabijim snagama ih je sprečio da prodru na Kosovo, što je - uz potporu crnogorske vojske s drugog boka - omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, smenjen je u aprilu 1918. i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta, zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd, gde je posle smrti 1945. sahranjen bez ikakvih počasti. Dela : "Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama združenih odreda", "Uput za obuku regruta u ratnoj službi", "Vaspitavanje vojnika", "Šta imamo i možemo da očekujemo od egzercirnih pravila uopšte, a šta od pešadiskih posebice?", "Odbrana Kosovoga Polja 1915", prevod s francuskog dela belgijskog generala Anrija Aleksisa Brijalmona (Henri Alexis Brialmont) koje je objavio pod naslovom "Bojna taktika pešadije, konjice i artiljerije".

1918. - Streljan je poslednji predstavnik ruske carske porodice Romanov - car Nikolaj II, zajedno sa članovima svoje porodice - suprugom i petoro dece

Dopuna: 19 Jul 2012 15:45

1427. - Umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarević, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402, potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovića. U prvo vreme vladao je očevim zemljama uz pomoć majke, kneginje Milice, i do 1402. priznavao je vlast Otomanskog carstva i sultana Bajazita na čijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395, kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankovića s Prištinom i Peći. Posle poraza Bajazita kod Angore od mongolskog vladara Tamerlana, osamostalio se i približio Ugarskoj, od koje je 1403. dobio Mačvu i Beograd koji je proglasio prestonicom, a 1421. nasledio je Zetu. Ojačao je centralnu vlast i suzbio separatizam vlastele, reformisao vojsku i preuredio upravu. Srbija je pod njim doživela ekonomski i kulturni procvat. Podigao je manastir Manasiju, podsticao prepise i prevode knjiga, a i sam se bavio književnošću - napisao je poslanicu "Slovo ljubve".


1855.-На данашњи дан, 19. јул 1855. године, рођен је Живојин Мишић, српски војвода из Првог светског рата. Живојин Мишић је учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде.


1937. - U Beogradu su održane velike demonstracije povodom podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata Vatikana i Jugoslavije. U ovom događaju, kasnije nazvanom Krvava litija, žandarmi su se brutalno obračunali sa sveštenicima Srpske pravoslavne crkve i narodom koji je protestovao protiv konkordata. Konkordat koji je 1935. sklopila vlada Milana Stojadinovića nije ratifikovan zbog ogromnog pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor (Vormski konkordat) sklopili su 1122. papa Kalikst II (Calixtus) i car "Svetog Rimskog Carstva" Henrih V. Prvi konkordat na Balkanu potpisala je Crna Gora 1866, zatim Srbija 1914. Konkordatom se države obavezuju Rimokatoličkoj crkvi na ekonomske i pravne privilegije.

1956. - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser - potpisali su tzv. Brionsku deklaraciju, kojom su osudili blokovsku podelu sveta, što je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanih zemalja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

21. jul:
1921. - Jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama je ubio član levičarske terorističke grupe "Crvena pravda" Alija Alijagić, u znak protesta zbog zavođenja tzv. režima Obznane, uperenog protiv komunista. Vlada je ubrzo posle atentata donela Zakon o zaštiti države, kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija stavljena van zakona.

1969. - Nil Armstrong zakoračio je na Mesec u 2:56:15 izjutra (GMT).

In memoriam:
1985. - Umro je srpski glumac Zoran Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku više nego iko i pre i posle njega, često stvarajući utisak da je sam - čitavo pozorište. Glumačku karijeru počeo je kao student 1960. u Beogradskom dramskom pozorištu, a 1964. prešao je u Atelje 212. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u "Santa Maria della Salute". Igrao je u mnogim filmovima i TV serijama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Данас се навршава 17 година од агресије хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију која је названа "Олуја" и у којој је са својих вјековних огњишта протјерано око 230.000 крајишких Срба
Агресију су 4. августа 1995. године извршили припадници Хрватске војске и полиције, потпомогнути снагама Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, подсјећају из "Веритаса".

На том простору живјело је око 230.000 крајишких Срба од којих су око 30.000 били војници, а на њих је кренуло 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и ХВО-а.

Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО-а, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање седам према један у корист агресора.

Према евиденцији "Веритаса", у и послије операције погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 (62 одсто) били цивили, а око половине је било старије од 60 година.

Од укупног броја жртава до краја августа убијено је 1.764 људи или у просјеку 68 дневно.

Међу жртвама су 546 (28 одсто) жена, од којих је двије трећине било старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда посљедњег грађанског рата на просторима бивше Југославије.

Међу жртвама је и 19 лица која су имала до 18 година, од којих и деветоро било доби до 14 година.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 947 лица, док се као нестали води још 975 лица и то 674 цивила, међу којима 331 жена.

Хрватска, без ваљаног разлога, избјегава ексхумације и познатих мјеста укопа са најмање 413 посмртних остатака, углавном под ознаком "непознат". То је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже идентификацију 263 ексхумирана посмртна остатака, наводе из "Веритаса".

"Олуја" је спровођена по тактици "спржене земље", као и остале војне операције које су јој претходиле - "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп" и "Бљесак".

Претресно вијеће Хашког трибунала, послије дугогодишње истраге и суђења хрватским генералима за ратне злочине почињене у акцији "Олуја", објавило је 15. априла 2011. године осуђујућу пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

Закључило је да је у Хрватској у љето 1995. године постојао удружени злочиначки подухват са циљем трајног уклањања српског цивилног становништва из Крајине, на челу са тадашњим предсједником Фрањом Туђманом.

За вријеме и након операције "Олуја" учесници удруженог злочиначког подухвата били су тадашњи министар одбране Гојко Шушак, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко, као и други високи политички, војни и полицијски званичници. Међу њима су двојица оптужених Анте Готовина и Младен Маркач.

Вијеће је двојицу оптужених генерала прогласило кривим по осам од девет тачака оптужнице за прогон, депортације, пљачке и разарање имовине, убиства, нечовјечна дјела и окрутно поступање. Готовини је изрекло казну затвора од 24, а Маркачу од 18 година затвора.

Неправоснажно осуђени генерали жалили су се на првостепену пресуду негирајући закључак првостепене пресуде о удруженом злочиначком подухвату с циљем трајног уклањања српских цивила из Крајине, оствареног уз помоћ незаконитог напада на цивиле у Книну и другим крајишким градовима у августу 1995. године.

Жалбено рочиште одржано је 14. маја ове године, а предсједавајући Жалбеног вијећа Теодор Мерон најавио је да ће другостепена пресуда бити објављена до краја ове године.

"Управо због очекиваних пресуда и главних расправа пред међународним судовима, 2013. година је веома битна, ако не и пресудна, за будућност Крајишника, али и српског народа уопште", поручују из "Веритаса".
http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&.....vost=23824
Никад заборавити!

• 3Ovo se svidja korisnicima: PleoJSO, lacko, ho shi min
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вечно сећање на жртве!

ПС

То није била агресија, већ бандитско-разбојнички напад једне сепаратистичке творевине на људе који, једноставно, нису желели да живе у НДХ. Ни оној, ни овој.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neka im je vecna slava i veliko izvinjenje sto smo ih ostavili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вечна им слава! Никад заборавити то што се догодило!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Danas 67. godina od napada na Hirošimu

Oko 50.000 ljudi učestvovalo je u Japanu u obeležavanju 67. godišnjice bombardovanja Hirošime, na koju su SAD 6. avgusta 1945. godine bacile atomsku bombu, ubivši 140.000 ljudi.

Kod Spomenika miru u Hirošimi, na mestu iznad kojeg je u vazduhu eksplodirala bomba, u znak sećanja na žrtve okupili su se članovi Vlade, strani gosti, roditelji i prijatelji žrtava, i preživeli jednog od najgorih napada u istoriji čovečanstva.

Minutom ćutanja u osam časova i petnaest minuta po lokalnom vremenu (23.15 po GMT) obeležen je trenutak kada je američki bombarder "Enola Gej" bacio atomsku bombu "Litl boj" na Hirošimu, i taj grad pretvorio u nuklearni pakao, navodi agencija Frans pres.

U ceremoniji je učestvovalo više desetina hiljada ljudi, a još mnoge hiljade su bile na drugim manifestacijama, prigodnim koncertima, i debatama u Hirošimi.

Na jednom skupu učestvovalo je oko 700 ljudi koji su preživeli napad na Hirošimu, a uz njih i stanovnici evakuisani posle prošlogodišnje nuklearne katastrofe u centrali Fukušima.

Većina preživelih i danas se oštro protivi bilo kakvoj upotrebi nuklearnih resursa.

"Želimo da sarađujemo sa ljudima iz Fukušime. Treba da se ujedinimo da nuklearna energija više nikada ne bi ziazivala žrtve", rekao 70-godišnji Tošijuki Mimaki koji je bio u Hirošimi kada je taj grad napadnut.

U Japanu je jak pokret protiv upotrebe nuklearnih resursa koji je ojačao od juna kada je premijer Jošihiko Noda odlučio da se u pogon ponovo stave dva nuklaerna reaktora, a kao razloge naveo opasnost od nestašice struje.

"Pozivam Vladu da bez odlaganja počne da sprovodi politku koja za cilj ima zaštitu stanovnika", rekao je na ceremoniji gradonačelnik Hirošime Kazumi Matsiui.

U julu se na skupu u Tokiju u znak protesta protiv upotrebe atomske energije okupilo 170.000 ljudi.

Američki napad na Hirošimu izvršen je 6. avgusta 1945. godine, a tri dana kasnije bombardovan je i Nagasaki, gde je poginulo 70.000 ljudi. Šest dana kasnije, 15. avgusta 1945 godine. Japan je kapitulirao. Drugi svetski rat zvanično je završen 2. septembra 1945.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/244774/Dana.....a-Hirosimu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1916. - Na Kajmakčalanu je u Prvom svetskom ratu otpočela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca. U ogorčenim borbama, vrh planine Nidže više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom 3. oktobra 1916, što je bila prva pobeda srpske vojske posle povlačenja preko Albanije.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B.....0%BD%D0%B0


1953. - Šest meseci nakon smrti Staljina, Nikita Hruščov ga je nasledio nakon izbora za predsednika komunističke partije Sovjetskog saveza.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B.....0%BE%D0%B2