Na današnji dan...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан, 30.новембра

1508. - Рођен италијански архитекта Андреа Паладио

1667. - Рођен енглески писац ирског порекла Џонатан Свифт,

1694. - Умро италијански лекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије.

1718. - Погинуо шведски краљ Карло Дванаести приликом опсаде Фредриксхала

1830. - Турски султан Махмуд Други хатишерифом потврдио аутономију Србије, гарантовао слободу трговине, право зидања цркава и манастира и укидање спахилука.

1835. - Рођен амерички писац Семјуел Ленгхорн Клеменс, познат као Марк Твен

1838. - Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Вера Крус.

1853. - Русија у Кримском рату уништила турску флоту испред црноморске луке Синопе.

1872. - Одиграна прва међународна фудбалска утакмица. Репрезентације Енглеске и Шкотске играле су нерешено 0:0 у Глазгову.

1874. - Рођен енглески државник и писац Винстон Ленард Спенсер Черчил

1900. - Умро енглески писац ирског поријекла Оскар Вајлд

1939. - Стрељан мађарски револуционар Бела Кун, вођа Мађарске револуције 1919.

1939. - Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску започело "зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940

1942.г. америчка и јапанска флота водиле битку код рта Тасафанрога, на Гвадалканалу

1944.г. јединице НОВЈ ослободиле Нови Пазар

1955. - Умро српски композитор Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду

1958.г. основан фудбалски клуб "Рад"

1957. - Умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма.

1957. - Умро италијански оперски пјевач Бењамино Ђиљи, један од највећих тенора 20. века.

1975. - Афричка држава Дахомеј промијенила назив у Народна Република Бенин.

1977. - Умро српски писац Милош Црњански

1986.г. објављено да је Иван Лендл, чешки тенисер, први у историји тог спорта који је зарадио више од 10 милиона долара

1989. - Терористи убили западнонемачког банкара Алфреда Херхаузена.

1991.г. екипа сад у фудбалу за жене освојила прво место на првом светском купу у женском фудбалу


1996. - У Београду око 150.000 људи протестовало због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

1996. - Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

2001. - Руска Дума донела закон који дозвољава другим државама да приступе Руској Федерацији, а да при томе постојање заједичке границе није обавезан услов примања.

2004. - Бивши руски прeмиjeр Jeвгeниj Примaкoв пoсвeдoчиo прeд Хaшким трибунaлoм да Слoбoдaн Милoшeвић никaдa ниje имao плaн дa ствoри Вeлику Србиjу.

2004. - Давор Банић, један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2005.г. у француској обављена прва трансплантација људског лица

2006. - У налету тајфуна "Дуријан" на Филипинама погинуло или нестало више од 1.000 људи.

2009.г. умро Милорад Павић, српски писац

2009.г. савет министара ЕУ укинуо визе за грађане Србије

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... je nasem Voji 28. godisnjica mraka

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

- Danas je Dan borbe protiv side.

1819. - Rođen je srpski istoričar i publicista Danilo Medaković, veoma zaslužan za širenje knjige u narodu. U vreme revolucije 1848. pokrenuo je list "Napredak", koji je ubrzo zabranjen zbog opozicionog stava prema patrijarhu Josifu Rajačiću, 1851. list "Južna pčela", a 1852. "Srpski dnevnik" s književnim dodatkom "Sedmica". Napisao je "Povjesnicu srpskog naroda".

1835. - Hans Kristijan Andersen objavio je svoju prvu knjigu bajki.

1898. - U skupštini Srbije podnesen je prvi predlog za osnivanje Univerziteta u Beogradu, odnosno za reorganizaciju Velike škole i njeno prerastanje u Beogradski univezitet. Potom je izrađeno više projekata zakona, ali je tek u februaru 1905. usvojen predlog ministra prosvete Andre Nikolića, čime su stvoreni uslovi za otvaranje Univerziteta u oktobru 1905.

1903. - Snimljen je prvi vestern film - "Velika pljačka voza".

1918. - U Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s princem Aleksandrom I Karađorđevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom, koja je 1929. dobila ime Jugoslavija. Ujedinjenje jugoslovenskih zemalja omogućila je pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu i u novu državu su uključene nezavisne predratne srpske države - Srbija (proširena Vardarskom Makedonijom posle balkanskih ratova) i Crna Gora i teritorije u sastavu poražene Austro-Ugarske (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Vojvodina, čija je skupština odlučila da Vojvodina prvo uđe u sastav Srbije, a potom u Kraljevinu SHS).

1971. - U Karađorđevu je na sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva Saveza komunista Hrvatske - nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Time je privremeno zaustavljena šovinistička pomama u Hrvatskoj. Ocenjeno je da i u drugim republikama ima pojava suprotnih politici rukovodstva SKJ, pa su usledile čistke u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji koje su, posebno u Srbiji u kojoj je smenjeno na stotine uspešnih direktora pod optužbom za tehnokratizam, u korenu sasekle sve pokušaje političke demokratizacije društva i suštinskih reformi privrede.

1974. - Umro je Lajoš Zilahi, mađarski romansijer i dramatičar. Već njegovo prvo delo ,"Samrtno proleće", probudilo je pažnju fabulom i individualnošću stila. Roman "Ararat", napisan posle Drugog svetskog rata, kao i nastavak tog romana, "Anđeo u buri", objavljeni su na više evropskih jezika. Jedan je od mađarskih pisaca koji je požnjeo najviše uspeha i izvan svoje zemlje.

1974. - Jacqueline Hansen postavila je ženski svetski rekord u maratonu (2:43:54.5).

1976. - Angola je primljena u Ujedinjene nacije.

1981. - U najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, u avionu "DC-9 super 80" ljubljanske "Inex-adria avioprometa", koji je udario u planinu u blizini Ajačija na Korzici, poginulo je svih 178 putnika i članova posade.

1992. - Ostavke u prvoj vladi Savezne Republike Jugoslavije podneli su potpredsednik Oskar Kovač i članovi Radmila Milentijević i Nikola Šainović, potkopavši poziciju premijera Milana Panića. Nepun mesec dana kasnije, Savezna skupština izglasala je nepoverenje vladi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na danasnji dan 1914,
http://srbin.info/2013/12/03/kako-je-srpski-deneral-usao-u-istoriju/

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A osim toga, danas se desilo i

1137.g. umro Lotar treći, germanski car

1154.g. umro Anastasije četvrti, rimski papa

1586. - Ser Tomas Heriot (Thomas Herriot) doneo je krompir u Englesku iz Kolumbije.

1795.g. - predstavljena prva samolepljiva poštanska marka

1621. - Galileo Galilej usavršio je teleskop.

1828. - Endru Džekson (Andrew Jackson) izabran je za sedmog predsednika SAD-a.

1910. - U Parizu su prvi put javno prikazana neonska svetla.

1911.g. rodjen Nino Rota, italijanski kompozitor

1914. - U jeku Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu, komandant Prve srpske armije, general Živojin Mišić, odlučio je da srpska vojska pređe u kontraofanzivu. Prva armija brzo je probila neprijateljsku odbranu i izbila na planinski masiv Suvobor-Maljen, a Druga armija i Odbrana Beograda slomile su otpor austrougarske Pete armije i proterale je preko Save. Posle velike pobede srpske vojske, koja je imala ogroman vojni i politički značaj za Srbiju i njene saveznike u Prvom svetskom ratu, Mišić je unapređen u čin vojvode.

1915. - Srpska vojska praćena izbeglicama počela je u Prvom svetskom ratu povlačenje kroz Crnu Goru i Albaniju, jedinstveno u istoriji ratovanja, u kojem je od gladi i bolesti umrlo više od 240.000 ljudi. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000, od kojih je ponovo formirana Srpska armija koja je 1918. oslobodila okupiranu zemlju.

1923. - Rođena je Marija Kalas (pravo prezime Kalogeropoulos), operska pevačica, sopran, grčkog porekla. Karijeru je započela 1947. nastupivši na najvećim svetskim operskim pozornicama u ulogama dramskog, lirskog i koloraturnog karaktera. Veliki glasovni raspon i sugestivna gluma - doprineli su njenoj svetskoj slavi.

1924.g. rodjen Džon Bakus, čovek koji je stvorio FORTRAN, kompjuterski "jezik"

1929.g. rodjen Klarens Ford, saksofonista

1930.g. rodjeni Endi Vilijams, američki pop pevač i glumac i Žan-Lik Godar, francuski filmski režiser

1952. - Umro je srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića, objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u jugoslovenskoj emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i jedno vreme bio je potpredsednik vlade, ali je ubrzo odstranjen iz političkog života, budući da je komunistički režim Josipa Broza sprovodio parlamentarnu demokratiju kao formu bez ikakvog sadržaja. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Iz predratne Srbije"

1947. - Komad Tenesi Vilijamsa "Tramvaj zvani želja" premijerno je izveden u Njujorku.

1948.g. u Sarajevu rodjen Emir Kusturica, filmski režiser i rok gitarista a Ozi Ozborn, rok pevač, rodjen u engleskoj

1951.g. rodjen Alberto Huantorena, kubanski srednjeprugaš, olimpijski i svetski šampion

1952.g. rodjeni Don Barns i Duen Roland, rok gitaristi i Mel Smit, američki pisac

1953.g. rodjen Franc Klamer, austrijski skijaš, višestruki svetski i olimpijski pobednik

1960.g. rodjena je Deril Hana, američka glumica

1961. - Anton Geesink je prvi nejapanac koji je postao svetski prvak u džudou., a rodjena je i Džilijen Mur, glumica

1965.g. rodjena Katarina Vit, istočno nemačka klizačica

1967. - Dr Kristijan Bernard (Christian Barnard) izvršio je prvu transplataciju ljudskog srca.

1978. - Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta, koja je 1921. započela karijeru u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši na prečac gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći kasnije karakterne uloge, iskazala je izuzetno scensko umeće. Njenu karijeru najviše je obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.

1984. - U Viskonsinu u SAD-u venčali su se najstariji mladoženja na svetu, Hari Stivens (Harry Stevens), star 103 godine, i njegova nevesta Telma Lukas (Thelma Lucas), 83 godine stara.

1994.g. u atentatu poginuo Georgi Čanturija, predsednik Gruzije

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Šid, MB120mm, sremac983, Dragan Mačak Damljanović
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.facebook.com/Srpska.Istorija

Пре 99 година, 03. децембра 1914. године, отпочела контраофанзива српске војске у Колубарској бици.
У тренутку када су европске телеграфске агенције очекивале вести о слому српске војске и када је V аустроугарска армија приређивала свечану параду у Београду, отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. Након велике артиљеријске припреме у 7:00 часова отпочиње напад. Аустроугарске трупе су у потпуности изненађене, јер су сматрале да је српска војска неспособна и за одбрану, а камоли за противудар, па су биле приморане на повлачење. Само током борби 03. децембра заробљено је 3 официра, 400 подофицира и војника и 4 топа са 1 000 граната. Због повољног развоја ситуације, Мишић наређује продужетак напада на 16. корпус, који није имао никакве резерве и који је био у сталном повлачењу са циљем овладавања гребенског масива Проструга - Рајац - Сувобор. Истовремено, остале српске армије бивају задржане јаким отпором на својим почетним положајима, због чега Српска Врховна команда 04. децембра наређује Мишићу, да по освајању Сувобора, обустави офанзиву, док се не рашчисти ситуација на осталим фронтовима. Око подне 05.12. Прва армија избија на гребен Проструге и до краја дана га у потпуности заузима. Истовремено, Дунавска дивизија I позива успева да пресече одступницу аустроугарским трупама на Сувобору и Маљену и око 23:00 избија на Конџулско брдо и Чугуљ. Овим успесима Прве армије 05.12. пробијен је фронт 16. корпуса аустроугарске војске.
Karata rasporeda snaga na dan 03.12.1914.g.

U svom štabu Mišić Živojin za ovu izvojevanu bitku je proglašen Vojvodom vojske Srbije a evo i zašto.
Da se ne zaboravi..
Живојин Мишић: Како је српски ђенерал ушао у историју

Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.
У данима када је свет очекивао потпуни слом Прве армије српске војске која се супротставила далеко надмоћнијој аустроугарској солдатески под командом Оскара Поћорека, Прва армија је након само три-четири дана одмора и реорганизације кренула у неочекивану контраофанзиву и до ногу потукла армију црно-жуте монархије.
Одлуку да 28. новембра 1914. године привремено повуче делове Прве армије са линије фронта на Сувобору, где је трпела велике губитке, али и одлуку да већ 3. децембра крене у контранапад, ђенерал Живојин Мишић донео је у згради Окружног начелства у Горњем Милановцу, одакле је командовао ратним операцијама на овом делу фронта.
Одлука ђенерала Мишића, која се касније показала историјском, у првом тренутку није наишла на одобравање Врховне команде српске војске, а посебно војводе Радомира Путника, начелника штаба, о чему сведочи непријатан телефонски разговор између ђенерала Мишића и војводе Путника обављен у вечерњим сатима 28. новембра 1914. године. Разговор је трајао нешто више од сат и по и окончан је после поноћи.
Спор Мишића и Путника о повлачењу српске војске прибележио је мајор Светислав Милосављевић и по том запису, о којем се дуго ништа није знало, разговор се одвијао овако:
- Господине војводо, повлачим трупе западно од Горњег Милановца на Липе-Мрамор-Шарани – говори Мишић на телефону војводи Путнику.
Начелник штаба, Путник, веома љут:
- Јесте ли здрави и при свести?
- Јесам, фала Богу.
- Како смете то да радите? Ко вас је овластио да се коцкате са судбином Србије?
- Моја савест. Чиним све што је потребно за спас Армије и добро Отаџбине.
Начелник Путник га подсећа на последњу наредбу Врховне команде и додаје:
- То не смете нипошто чинити!
- То ја морам радити, јер ми диктирају прилике. Хоћу да доведем у ред своју армију и да је спремим за напад!
Војвода Путник је запретио ђенералу:
- Ја ћу вас на суд!
- То можете – одговори Мишић. – Можете ме и сменити, али моје дивизије не можете задржати од покрета, нити мене одвратити од ове одлуке. За све што радим примам на себе пуну одговорност.
Тон Путниковог говора постаје блажи:
- Па, знате ли нове положаје?
- До исцрпних детаља. Бар неколико дана и ноћи да наш војник не види Швабу, да га не чује, да заспи у миру и тишини. Да се наједе, окрепи, огреје. Да може да потрчи узбрдо.
- Још чињеница, Мишићу, још!
- Победиће онај ко брже могао да истрчи на ћувик и дуже да маршира, дуже да остане на снегу. А то ће бити Прва армија, јамчим вам главом!
- Велик је то ризик, мој Мишићу, ризик после кога следи предаја. Одмах повуците наређење о повлачењу!
- То не могу да учиним. Не могу, нити хоћу – био је категоричан ђенерал Мишић, након чега је прекинута веза.
После десетак минута, телефонски разговор је настављен претњама војводе Путника:
- Ви имате да слушате наредбе Врховне команде!
Мишић се наљутио и опсовао нешто, па је наставио:
- Нећу, у овом часу, никога да слушам, кад радим посао за који сносим одговорност. Наредио сам повлачење и остајем при томе. Дајте команду коме хоћете: али, докле ја командујем Армијом, има да буде како ја мислим да је најбоље за ову земљу – био је изричит ђенерал Мишић.
Након овог разговора, војвода Путник је прихватио да изда наредбу о привременом повлачењу Прве армије, а већ после неколико дана, 3. децембра 1914. године, ђенерал Живојин Мишић је издао наредбу о Рудничкој офанзиви српске војске која је протерала аустроугарску армију преко Дрине.
Mišić sa Vojvodom Radomirom Putnikom nakon proterivanja K&K monarhije preko Drine.


Malo karikirani insert iz filma MARŠ NA DRINU koga je bivša SFRJ malo bunkerisala a ušao je u legendu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Dragan Mačak Damljanović
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vojo zaista lepo podsecanje, da se nikad ne zaboravi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, MB120mm, Dragan Mačak Damljanović
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojvoda Živojin Mišić je po meni najveći Srpski ratnik svih vremena a kolika je njegova genijalnost se može videti u svakom segmentu njegove biografije.
Koliko je samo puta bio prevremeno penzionisan zbog dinastičkih borbi i na znak ugroženosti Srbije je ponovoaktiviran više puta ...
Bio sam u Struganiku više puta u njegovom zavičajnom muzeju a i na poklon sam dobio knjigu -monografiju o vojvodi..za izvedene radove na izgradnji puta u tom Ravnogorskom kraju...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo a i onih 4-zarobljenih topova,...bi nam sad dobrodoslo,ako ih SDRP nije utipio.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dragan Mačak Damljanović, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo malo fotki iz monografije koju sam dobi na poklon za izgradnju puta u Planinici 1989.g.
Monografija pored moje ikone Đurđic.

Posveta monografije-detalj.

Pešadijski potporučnik Živojin R Mišić sa majkom Anđelijom u Mionici 1881.g.

Levo Pešadijski potporučnik Ž.R.Mišić na dan veridbe sa Luizom F Krikner 1882.g. a desno Lujza slikana istog dana pre veridbe.

Kapetan II klase komandir 1.čete, 1.bataljona, 4 pešadijskog puka Drinske divizije I poziva Užice 1887.g.

Generalštabni major Živojin R Mišić ađutant kralja Aleksandra Obrenovića i komandant 7.puka Dunavske divizije I poziva Beograd 1885.g.

U Struganiku sa svojom brćom,sinovcima,suprugom,snahama i njihovom decom 1902.g.

General za vreme Srpsko-Bugarskog rata iznuren spava za radnim stolom.Skoplje Jul 1913.g.

General komandant 1.armije za vreme defanzivne faze Kolubarske bitke-Gornji Milanovac 1914.g.

Nakon pobede u Kolubarskoj bici general Živojin R Mišić je unapređen 17. Decembaa 1914.g. u Vojvodu..

Kako sam počeo sa naslovnom stranom tako i završavam sa koricama Rodna kuća u Struganiku..

Nadam se da mi moderatori neće uzeti za zlo ali je ovih dana obeležavanje 99.ogodišnjice od slavne kolubarske bitke pa mi se malo omaklo od emocija a nemam skener da izradim bolje snimke SORIII..
Popraviću se čim pokoljemo prasići i jagnjići...