offline
- M-HOBBY
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 04 Mar 2010
- Poruke: 54
|
Na današnji dan, pre sedamdeset godina, jedan događaj koji se odigrao na nebu Slovenije označio je početak stvaranja i organizovanja ELINT misija (za elektronsko izviđanje) američkog vazduhoplovstva.
Evo kako je to opisano u monografiji 83. lovački avijacijski puk (koja izlazi tokom septembra 2016.):
Po dolasku u Ljubljanu, već 8. jula dežurni par 254. puka presreo je nenajavljen saveznički transportni avion C-47 koji je preleteo preko samog aerodroma. Avioni su poleteli za 2 minuta i 15 sekundi, ali je „amerikanski avion“ uspeo da nestane u oblacima. Posle mesec dana, 9. avgusta, dežurni par istog puka oborio je američki avion C-47 koji je u 12.50 časova nadleteo aerodrom u Ljubljani. Tog dana „dežurna para lovaca ovog puka, piloti vođa zastupnik šturmana II eskadrile zastavnik Stanisavljević i pratilac šturman III eskadrile poručnik Zečević, poletela je u 12.55 na znak rakete dežurnog operativnog sa KM radi pojave transportnog aviona tipa Daglas“. Tadašnji komandant puka Đorđe Kešeljević navodi da je u trenutku nailaska američkog aviona bio u menzi na ručku. Prema njegovom svedočenju, nije dato naređenje da se otvara vatra na ove avione u preletu, ali je svojim pilotima (Stanisavljeviću i Zečeviću) dao usmenu instrukciju: „Ako ne posluša, vi ga slobodno oborite“. On je objasnio da ukoliko bude problema svi će zajedno „u ćorku“, ali da će biti pohvaljeni kada počne rat sa Zapadom...
Kešeljević dalje navodi:
...Istrčali smo kad se začula velika graja. To su vojnici vikali i bacali kape u vis od radosti što su naši lovci primorali strani avion da se vrati. On se po preletu aerodroma bio uputio na jugoistok verovatno ka aerodromu kod Fođe, a sad se, videlo se, vraća, a levo i desno do njega po jedan naš lovac, kao deveri. Očekujemo da taj dvomotorac otpočne zaokret radi sletanja, ali on, čim pređe zapadnu ivicu letelišta, pod punim gasom poče da „kida“ ka Austriji, najkraćim pravcem. Ispred mene, na postolju, na ledini, stajala je mala, pokretna radio-stanica, za vezu sa avionima u vazduhu.
Uzimajući mikrofon razmislih kojim rečima da izdam naređenje da se ovaj avion obori. Kodirano sam pozvao vođu para i naredio „topovsko-mitraljskom vatrom, oborite strani avion“. Ubrzo su se začuli rafali topova našeg lovca Jak-3. Posle 4–5 minuta oba naša lovca sleteše i odrulaše ka hangaru. Približavajući im se vidim ovakvu sliku: mehaničari nose pilota Stanisavljevića na ramenima a on podiže u vis pesnicu i vatreno govori: „Nama je komandant rekao da ga oborimo ako ne htedne da sleti i mi smo zadatak izvršili!
O ovome je UDBA odmah obavestila telegramom tadašnji Jugoslovenski vojni i politički vrh (Vojni arhiv, fond JNA, k. 369, f. 3 004/001):
Danas 9. ov. mje. u 12.30 časova preletio je američki avijon tipa Duglas naš teritorij u pravcu Trsta. Iz ljubljanskog aerodroma digli su se dva lovačka avijona, te su istoga sa mitraljeskom i topovskom paljbom prisilili da se spusti. Duglas pokušao nekoliko puta pobjeći prema Austriji, ali mu to nije uspjelo. Dobio je dva topovska i više mitraljeskih metaka. Spustio se na terenu Stražiće kod Kranja. Posada i putnici ostali su živi.
Od topa bio je ranjen turski kapetan. U avijonu su se nalazili: dva pilota, rtg, mehaničar, dva putnika i jedan oficir, svi Amerikanci, jedan turski kapetan i dva Mađara civila. Avion je leteo na pruzi Budimpešta-Beč-Rim. Motori su rastreljeni, jedan se zapalio. Avion za let nesposoban.
Amerikanci su objašnjavali da je avion na letu iz Beča za Udine zalutao i skrenuo sa puta leteći ukrug, da bi se orijentisao. Pilot kapetan Vilijam Krombi mislio je da ga prate britanski lovci. Izgleda da su jugoslovenski piloti prebrzo reagovali. Američki pilot je mahao krilima, ali su meci već prošarali unutrašnjost aviona i teško ranili jednog turskog kapetana koji je bio u posadi. Avion se spustio na livadu 12 km od Kranja. Posada je uhvaćena i odvedena na ispitivanje u hotel koji je koristila komanda 4. armije, a američkim predstavnicima nije bilo dozvoljeno da vide ni avion ni posadu.
Pošto su se očekivale dalje akcije zapadnih saveznika, radi efikasnijeg presretanja protivnika na pomoćno letelište kod Radovljice detaširano je 9. avgusta po jedno odeljenje lovaca iz oba puka 3. divizije. Njima komanduju komandiri I i III eskadrile 112. puka Vujošević i Obradović. Letelište je u stvari bila livada stešnjena šumom, sa teškim prilazom za sletanje. Ovde su jugoslovenski lovci bili u zasedi. Sa tog aerodroma, 19. avgusta, lovački par iz 112. lovačkog puka (piloti Vodopivec i Knežev) sustižu još jedan američki avion tipa C-47 i posle nekoliko upozorenja na koje se američka posada nije odazvala obaraju ga kod Bohinjske Bistrice u 10.07 časova. Tom prilikom poginulo je svih pet članova posade.
Ove intervencije nisu zaustavile prelete savezničkih transportera i drugih aviona već su samo podigle političku i medijsku tenziju, sve dok problem nije rešen diplomatskim putem. Američki ambasador Paterson posetio je maršala Tita 6. septembra 1946. i, između ostalog, zatražio odštetu od 360.000 dolara za porodice i oborene avione. Izjavivši da žali ljudske gubitke, Tito se složio sa isplatom odštete porodicama smatrajući da je to u funkciji poboljšanja odnosa, ali nije bio saglasan da se isplati suma za oborene avione. Prema njemu, to bi značilo priznanje „da nemamo prava da štitimo suverenitet.“ Kako je ovaj događaj i dalje komplikovao odnose sa SAD tokom zime 1946–47, preduzeta je diplomatska akcija da se iz merodavnih meteoroloških centara u Evropi prikupe podaci o vremenu u dva pomenuta dana, da bi se osporila (ili potvrdila) američka verzija po kojoj je do incidenata došlo zbog loših vremenskih prilika.
Interesantno je da su Amerikanci posle dva obaranja njihovih transportnih aviona organizovali svoju prvu elektronsku izviđačku misiju (tzv. ELINT misija) posle Drugog svetskog rata. U modifikovani bombarder B-17 ugradili su elektronsku opremu sa kojom su leteli uz jugoslovenski vazdušni prostor sa namerom da otkriju jugoslovenske radare koji su, kako su smatrali, naveli lovačku avijaciju da obore njihova dva C-47. Prema američkim izvorima, otkriveno je delovanje jednog radara nemačkog tipa Virzburg, koji je navodno koristila jugoslovenska strana. Kako god bilo, ove američke misije su bile preteča svih kasnijih elektronskih letova kojima je izviđana aktivnost radara sa one strane „gvozdene zavese“.
|
