PARS 9K37 BUK-M (SA-11 Gadfly)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos mi je jedna stvar nejasna. U kojoj mjeri sam radar pridonosi pracenju rakete maticnog sustava, a u kojoj mjeri to doprinosi povratni datalink? Jer nekako nisam siguran ni da mocni radar poput spy sustava bas moze pratiti svoje standarde na 150+ km. Povratni bi datalink tu mozda mogao biti od sve vece pomoci, kako se raketa udaljava od maticnog radara te bi u nekom trenutku mozda mogao biti i najbolji i najprecizniji izvor podataka za trenutacnu poziciju rakete. Varam li se?

Taj zakljucak djelomicno vucem i iz napisa o aim-120D, za koji se navodi jako veliki skok u dometu, kao posljedica povratnog datalinka. Dakako, lovacki radari tu tesko da mogu igrati veliku ulogu u pracenju lansirane vlastite rakete jer su to ipak radari reda velicine slabiji (ako ne i vise) od ovih PVO radara o kojima pricamo. Opet, mozda je povratni datalink dovoljno precizan tek u situaciji gdje raketa terminalni zahvat radi sama, vlastitim radarom. A u situaciji gdje raketa salje svoju poziciju s plus/minus par km preciznosti mozda poluaktivni tragac ne bi mogao ni uhvatiti zracenje u vecini slucajeva. (iako, s GPS autopilotom bi i i pozicija trebala biti tocnija od plus-minus par km)

Je li S300 obitelj raketa zapravo takodjer u povratnom snopu informacija salje i podatke o svojoj lokaciji (koje dobija iz INSa), koji se onda u sustavu pracenja usporedjuju s podacima s radara?

Koliko je tesko onda ugraditi povratni datalink u buk rakete? Ili to ne bi pomoglo dovoljno da se opravda ulaganje u novu verziju rakete? Nekako mi se cini da bi pogotovo s nekom buducom aktivno vodjenom verzijom to bilo svakako korisno. Doduse, to je mozda vec nisa koju ce pokriti Vitjaz sustav, ili se varam? Je li Vitjaz samo za PVO ili ce neka inacica dospjeti i u armijske redove?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otklizali smo u meni nepoznatu oblast...
Poslednja raketa koja se još smatra modernom i koja se koristi a koja nema povratni link ovakvog ili onakvog tipa radi svog poziconiranja makar samo daljine je Tunguskina, kod nje se radi ciklogramom. E sad, šta u savremenom smislu sve može biti u datalinku ka zemlji je oblast koju apsolutno ne poznajem.

O Vitjazu ćemo krajem ove godine, ako budemo živi i zdravi. Nema skoro nikakve logike ugraditi ARH na sadašnjeg BUK-a ako Vitjazove rakete zažive. Za Ruse nema pogotovu nema z anajnovije rakete za BUK-a, za inostrane kupce to bi mogao biti zanimljiv potez. Možda ga je neko već i napravio.

Evo još pitanja u grupi akademskih:
Zašto je jako teško ometati datalinkove od rakete ka zemlji a mnogo lakše od zemlje ka raketi ?
Zašto iako nije lako ali je izvodivo ometati GPS signal to nije moguće sprovesti u praksi na zadovoljavjaući način?
Povezano je zato sam ih postavio zajedno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovorima, vrabac. Što se ovih novih pitanja tiče, pretpostavljam da je stvar u smjeru iz kojega dolaze signali. U praktičnim situacijama vrlo teško će se ometač moći pozicionirati između rakete i lansera. Može on u teoriji i savršeno oponašati komunikacijski signal, no ako taj signal ne dolazi iz očekivanog usmjerenja, sustav na raketi će ga odbaciti. Slično bi trebalo biti i s GPS prijemnicima koji odbacuju signale koji im ne dolaze odozgora. Najbolji bi GPS ometači stoga u teoriji možda bili upravo tuđi sateliti - što me pak dovodi do pitanja - radi li se što na tom polju kod zemalja koje bi si to mogle i priuštiti? Rusija, Kina itd?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno, sve po redu. Većina antena na svetu je usmerena a na malim snagama parazitske emisije su slabe za univerzalnu realnu REB u realnom vremenu. Najuspešnji do sada su bili vertoljeti kao nosači ometača što baš io nije neko univerzano rešenje...
Sateliti, da.
Teorijski da, praktično malo teže izvesti, morali bi da budu u GSO orbiti a ona je dosta daleko...a i ne bi pokrivali veće geografske širine što je recimo Rusiji i SAD važno.
Za njih bi morala Monija ili Tundra orbita i to više njih jer one ipak ne deluju 24 časa i na celom prostoru o kome govorimo odnosno polarnoj oblasti severne hemisfere.
Pred ovakvom slikom ometača, mnogo je realnijia neka vrsta napada na same GPS satelite.
No zemlje sa vrlo izraženim planinskim visovima i velikim dolinama između koje bi bile zone za prolaz recimo krstarećih raketa pa čak i aviona imaju dobru priliku da počnu da postavljaju ometače.
Istina novi kod je bolji od L1 i L2 ali...No prilika upravo ističe mada, nije na odmet u ratu ništa...
Usled svega toga toga SAD ugrađuje INS u sve nove i stare sisteme i to za ove druge sa relativno kratkim rokom za završetak radova. Rok je izgleda 2015 a povlačenje iz Afgana je 2014. Hmmmmmm.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako su se i helikopteri koristili za ometanje, to je takodjer morala biti geografski i vremenski prilicno usko ogranicena misija, vjerojatno samo za najbitnije trenutke i na najbitnijim mjestima. Isto tako bi se mozda i sateliti mogli koristiti - periodicki svakako, a ne kao trajne platforme. U neku ruku bi to po pitanju logistike bio strateski sustav, mozda u kategoriji Legende. Dakle sateliti u niskoj zemljinoj orbiti, s relativno kratkim vijekom trajanja. Kao i Legenda, to bi mogao biti sustav koji bi se lansirao u kriznim vremenima i koji bi se usmjerio iznad vrlo odredjenih geografskih podrucja te ondje djelovao vrlo kratko, ali mozda dovoljno za veliku takticku pobjedu. Naravno, odrzavanje nekolicine takvih satelita nad istim mjestom nekoliko sati zahtjevalo bi nemalo manevriranje satelita, dakle zivotni vijek bi im bio kraci i od Legende, ali mozda bi se isplatilo. Ne znam, nagadjam i fantaziram. Pozitivno bi bilo sto bi sateliti u toj i takvoj orbiti mogli najkracim putem primati GPS signale odozgora, prilagoditi ih i "nastaviti" emitirati tako prilagodjene prema dolje. Al da, mozda je sve to preskupo i preslozeno rjesenje s obzirom na kratkotrajan takticki znacaj...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U početku je izgledalo sjano skoro na 50x100 km prostoriji ali na poslednjim realnim ispitivanjima nije ni to radilo kako treba. Sad je kao ono, bolje, ali ne verujem u tu opciju kao perspektivnu.
Za niske orbite najpogodnija bi bila geo-sinhrona polarna orbita. U njoj bi opet zbog velike brzine satelita moralo da bude podosta satelita u nizu na jednoj orbiti. E sad nakojoj visini je diskutabilno i spada pod čist vrhunski REB i to superpraktičan tako da teško možemo da odredimo da li bi bila LLEO ili BLEO po visini, pre će biti ova niža, no svakako da bi trajnost tih satelita bila upitna, a osim toga veovatno bi morali posedovati i veliku rezervu goriva za prelazak na drugu orbitu (eventualno, mada bi moglo i jednokratno ? ....)
Ne vredi da mi mozgamo oko toga.

• 3Ovo se svidja korisnicima: lacko, shmele, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Finski BUK

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kako se navalizirani buk navodi? Npr na Sovremenny razaracima? Ima Orek radare za terminalno navodjenje? Pa se rakete komandno navode prvom polovicom puta od ispaljenja? (ako da, koja antena na brodu odrađuje taj posao? Koliko raketa u zraku se odjedanput navodi?)
Ili je to iz nekog razloga razlicito od buka i ti radari cijelo vrijeme navode raketu na cilj, od ispaljenja? (sa sest razlicitih radara po jednom brodu ni to nije neobicna solucija, iako se na prvi cini korak unazad, pogotovo ako u odredjenim situacijama jedan radar moze osvjetliti i npr dva blizu postavljena cilja)

nego, vrabac, mozda sam propustio komentar na moje pitanje o potankostima terminalnog gadjanja dva cilja pomocu samo jednog radara za osvjetljavanje cilja - kako tu sustav dvije razlicite rakete koje idu ka dva razlicita cilja navodi tako da svaka raketa ode na razlicite ciljeve?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://youtu.be/eFaCKwOmFR8
Vrabac,BUK M2E,na 32-om sekundu vidi se dvostruki nosac raketa-znaci umesto 4,imamo 8 raketa.Je li ovakva modifikacija moguca na KUB-u?Ikako bi se to sve uvezalo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je samohodni punjač raketa. Nosi 8 komada. Međutim kako je kod buka samo 4 spremno za dejstvo a ako se koristi radar na kranskoj ruci ni jedna nije spremna za djestvo , oni su tom punjaču omogućili da obavlja funkciju lansera, ali samo lansera, on nema nikakve veze sa vođenjem raketa. Oni se pridodaju radaru na kranskoj ruci kao jedini lanseri (on nema svoje rakete) a drugim običnim radarima kao nosači rezervnih raketa koji još i mogu da ih lansiraju. Međutim oni mogu da lansiraju samo 4 od raketa na sebi donjih 4 su rezerva i nisu spremne za lansiranje odmah.
Na Kubu to nema nikakvog smisla jer na 1 RStON ionako dolazi nekoliko trojnih lansera a sistem je jednokanalan.