offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11156
- Gde živiš: Banja Luka
|
@....
S-300 i S-400 za pocetnike.
+ S-300 S-400 S-300 je prvenstveno protivvazdušni sistem. Jedan od najboljih u svetu, bez obzira na to što je svoju implementaciju prvi put doživeo pre čak 30 godina. Pored toga, S-300 kao 'koncept' PVO sistema je veoma lak za unapređivanje (S-400 naime nije ništa drugo nego PMU-3 verzija S-300). U čemu je tajna S-300 ? Ima ih nekoliko:
1. Radar. Radar koji sistem koristi (mada bi preciznije bilo reći radari – pošto ih ima više, kako u okviru jedne verzije sistema tako i u zavisnosti od verzije sistema) baziran je na principu 'fazne rešetke'. Suštinski radi se o radaru koji se sastoji od više radarskih primopredajnika postavljenih na jedinstvenu antenu. Ovom koncepcijom moguće je vršiti usmeravanje radarskog snopa ne mehaničkim skretanjem antene nego putem upotrebe difrakcije i interferencije radarskih primo-predajnika, čime struktura radarskog snopa (stručno se naziva 'dijagram zračenja radara') nije fiksna nego promenljiva. Ovaj koncept omogućava značajne prednosti:
- moguće je 'ugasiti' radarski snop na nekom elevacionom ili azimutnom uglu i time sprečiti navođenje protivradarskih raketa na radar.
- može se fokusirati radarski snop na neku elevaciju i azimut, tako da se u jednom pravcu izračava neuporedivo veća energija nego kod radara sa klasičnom antenom čime se i veća količina energije 'vraća' nazad ! Ovim je moguće detektovati na velikim daljinama čak i ciljeve male radarske površine (stelth letilice, krstareće rakete, bespilotne letilice itd.).
- usmeravanje snopa daje mogućnost da se ciljevi ne pretražuju putem sporog mehaničkog pomeranja antene (zanavljanje pozicije ciljeva jednom u 6-12 sekundi), nego putem elektronskih promena parametara primo-predajnih pod-antena radara (nekoliko puta u sekundi).
- svaki od primopredajnih elemenata antene poseduje sopstveni emiter i prijemnik čime je moguće da se u okviru jednog istog antenskog sistema koristi više različitih modulacija ili frekvencija rada. Ovim je moguće potencijalni cilj 'osvetljavati' sa više radarskoh frekvencija istovremeno - čime je adekvatno ometanje veoma otežano.
2. Nišanski radar. Prvi put je u okviru S-300 implementirana ideja da i nišanski radar bude baziran na sistemu fazne rešetke. Samim time:
- radar osvetljava cilj veoma uskim snopom, čime je u velikoj meri otežana ili u potpunosti onemogućena upotreba protivradarskih raketa protiv nišanskog radara;
- radar može fokusirati veoma veliku energiju na pojedinačni cilj i time u velikoj meri 'nadjačati' ometanje koje cilj ili avion namenjen za elektronsko ometanje vrši;
- fokusiranje takođe omogućava da se i sa cilja male reflektivne površine odbije dovoljno energije da čak i raketa starije generacije može da se efikasno (principom polu-aktivnog navođenja) na njega navodi;
- ušteda u kvalitetu radarskih prijemnika koji se moraju instalirati u raketu može se iskoristiti za upotrebu dvostrukog ili čak trostrukog sistema navođenja rakete.
30N6-1
3. Mobilna komanda. Deo sistema čini i mobilna komandna stanica sistema. Ovakvim konceptom moguće je:
- vršiti upravljanje, kontrolu i navođenje više radarskih, raketnih i nišanskih pod-sistema nego što bi to bio slučaj da se sistem sastoji samo od standardnih komponeneti (radar, nišanski radar, lanseri).
- izvršiti jednostavnije i svrsishodnije unapređivanje performansi sistema pošto se 'mozak sistema' nalazi u odvojenom vozilu (samim time nije potrebno unositi promene drugim komponentama sistema da bi se, na primer implementirali bolji računarski sistemi za praćenje i navođenje ciljeva.
- obezbediti da najvažnija komponenta sistema, a istovremeno najskuplja i jedina koja zahteva konstantnu ljudsku posadu, 'ne zrači' (niti kao radar u elektromagnetnom spektru, niti kao lanser u IC spektru) čime ga nije moguće lako otkriti i eliminisati. Pored toga pogodak u neki od elemenata sistema, kao što je radar ili nišanski radar, neće ugroziti funkcionisanje sistema kao celine. Po zlu poznati su primeri kako iz napada Izraela na Liban 1982, tako i oni iz Prvog zalivskog ratu, kada su protivradarskim raketama bili uništavani radari sistema koji su (kao istovremeno i komandni centri) bili jedini u mogućnosti lansiranja raketa. Posledica je da nišanski radari i lansirne stanice, mada savršeno funkcionalni i u mogućnosti da rakete uspešno navedu, nisu bile u mogućnosti da dejstvuju.
Elbrus-90 Mikro SPARC
4. Raketa. U toku razvoja i implementacije sistema, sistemi koncepcije S-300 poseduju preko 20 različitih vrsta projektila. Pri čemu:
- svaki od sistema je u stanju da pravilno upotrebi sve vrste raketa (čak i u slučaju da su rakete rezultat kasnijeg razvoja, sistem ranije generacije/verzije S-300! );
- sve što je potrebno da se 'modernija raketa' lansira uz pomoć 'zastarelog sistema' je da lanser iste bude odgovarajući (interfejs na liniji komandi modul-nišanski radar-lanser je unifikovan i zajednički za sve verzije S-300);
- sve rakete imaju mogućnost takozvanog 'hladnog lansiranja'. Naime, raketa se putem inertnog gasa izbacuje iz kontejnera pre aktiviranja raketnog motora. Ovim je omogućena višestruka upotreba kako lansirnog kontejnera, tako i vozila u celini bez potrebe za intenzivnim održavanjem i višestrukim problemima koji prate klasične principe lansiranja;
- 'hladno lansiranje' takođe omogućava da se lansiranje vrši vertikalno, čime jedan lanser može da efikasno dejstvuje pod uglom od 360 stepeni. Radi poređenja, sistem sličnih karakteristika SAD-a, 'Patriot' ima mogućnost efikasnog dejstva samo pod azimutnim uglom od 90 stepeni (pod efikasnim dejstvom smatra se pomeranje lansera za manje od 30 sekundi). Posledica je da su potrebna 4 lansera 'Patriot' da bi efikasno izvršili pokrivanje iste zone kao 1 lanser S-300 sistema;
- umesto manevrisanja putem aerodinamičkih površina ili usmeravanja potiska rakete, kasnijih generacija S-300 imaju pomoćne motore na stranama rakete čime je moguće da raketa izvodi manevre čak i pod opterećenjem od 15-30g !!!
5. Jednostavnost unapređivanja / modifikacije. Sistem S-300 poseduje jedinstven i izrazito efikasan interfejs između komponeneti sistema kao i iterfejs prema sistemima ranije generacije. Samim time moguće je različite komponenete, različitih generacija i vrsta integrisati u jedinstven sistem. Primera radi savršeno je moguće da se jedna baterija sistema sastoji od:
-Radara 1: 96L6E2 (radar sistema S-400);
-Radara 2: 64N6E (radar sistema S-300PMU-1, ali koji može raditi čak i na istoj lokaciji sa prethodnim pošto su različitih talasnih dužina);
-Nišanskog radara 5N62VE Square Pair i 5 lansirnih stacionarnih stanica S-200 - NATO oznaka SA-5 "Vega-E" (što je sistem iz ranih 70-tih !);
-Nišanskog radara 30N6 i 2 lansirna vozila za rakete: 5V55RM (prva generacija S-300, kasne 80-te);
-Nišanskog radara 30N6E2 1 lansirnog vozila za rakete 9M96E2 (raketa sistema S-400);
Ključ je, naravno, u tome da komandni modul sistema S-300 poseduje mogućnost koordinacije i pružanja podataka o ciljevima bez obzira na to koje generacije je kombinacija nišanskog radara i rakete u pitanju). Postoji komentar da 54K6E (oznaka komandnog modula) 'govori sve raketne jezike'.
Posledica prethodnog je da, ono što se popularno naziva 'S-300' se zapravo razlikuje u velikoj meri od jedne do druge implementacije sistema. Samim time S-300P (npr.Libije, kupljen ranih 90-tih) ima jako malo dodirnih tačaka sa sistemom S-300PMU Kine, ili onim koji je implementiran u Belorusiji (mada nominalno poslednja dva imaju istu oznaku PMU-2).
VARIJANTE
Mada se kako u stručnoj tako i u popularnoj literaturi često pominje S-300 potrebno je razlikovati 4 familije sistema koji mada za početni deo oznake imaju S-300, i bazirani su na konceptu S-300, imaju previše razlika da bi se svrstali u isti 'koš':
1. S-300P, S-300PT, S-300PS, S-300PMU (u NATO kodifikaciji SA-10A (B,C,D) Grumble A (B,C,D) – predstavljaju prvobitne varijantu sistema S-300. Razvijan i implementiran je u periodu 1980-1993. Usled nedostatka novca, sistem PVO i sistem zadužen za odbranu pojedinačnih jedinica kopnene vojske su u ovoj fazi razvoja bili identični.
- S-300P predstavlja prvobitnu verziju sistema, koja je bila polustacionarnog tipa (bilo je potrebno preko 2 sata da se sistem postavi i pusti u rad).
- S-300PT (P - PVO, T –transportna/mobilna verzija) unosi novinu (koja kasnije postaje jedan od glavnih prednosti sistema baziranih na S-300 konceptu), a to je korišćenje 'jarbola' 40V6 (visina 23.8m) i 40V6M (visina 37.8m) za baziranje radara, kao i uvođenje novina u vozilima na kojima se sistem bazira, a koje skraćuju vreme potrebno za prebacivanje sistema iz marševskog u radni režim.
- S-300PS (P - PVO, S – samohodna verzija) u ovoj verziji se radarske komponente sistema sa vučene prikolice prebacuju na vozilo 8x8 MAZ-7910 čime se pored dodatne mobilnosti i upotrebljivosti sistema van uređenih puteva, dobija i na brzini potrebnoj za postavljanje sistema (sistem je u potpunosti funkcionalan u smislu radara za navođenje i nišanjenje ѕa 5 minuta, a u smislu osmatračkog radara za 20 minuta).
- S-300PMU predstavlja poslednju generaciju ove familije sistema. Pored kompletnog prelaska sa baziranja na prikolicama na autonomna vozila ova modernizacija uvodi više unapređenja u samim raketama, radarima i komandnom modulu (o tome više kod opisa pojedinih delova sistema). S-300PMU se nalazi u posedu 90% zemalja koje imaju sisteme zaostale posle raspada Varšavskog pakta i SSSR-a (Poljska, Češka, Ukrajna, Libija itd.). Takođe radi se o sistemu koji je jako često prodavan od strane država nekadašnjeg Varšavskog ugovora 'ispod ruke' kako bi jedne države mogle da profitiraju a druge da bi bile u mogućnosti da kažu da imaju sistem S-300.
2. S-300PMU-01, S-300PMU-02 (u NATO kodifikaciji SA-20 A,B Gargoyle A,B) – predstavlja razvoj prethodne generacije, ali samo kao PVO vazduhoplovstva. Sistem je dobio nov radar za pretragu (64N6E Big Bird) kao i unapređene verzije svih komponeneti sistema (verzije xxxxE1). U sistem S-300PMU-02 (period 1995-97) unesene su dodatne izmene i uveden sektorsko pretraživački radar 96L6E prvenstveno namenjen borbi protiv balističkih i ciljeva male reflektivne površine.
3. S-300V (Antej-300), S-300VM (Antej-2500) (u NATO kodifikaciji SA-12A/B i SA-X-23A/B) - predstavlja razvoj prethodne generacije ali u funkciji PVO kopnene vojske. Mada postoje sličnosti sa S-300Pxxx verzijama, radi se o, u velikoj meri, različitom sistemu. Osnovna razlika leži u činjenici da se komponente ovog sistema baziraju na vozilima guseničarima. Pored toga komponente sistema su 'udvojenih namena' (radar za pretragu može vršiti komandno navođenje projektila, nišanski radar poseduje mogućnost sektorskog pretraživanja, lansirno vozilo vrši osvetljavanje cilja za bojevu glavu sa pasivnim radarskim navođenjem u kombinaciji sa osvetljavanjem cilja koje vrši nišanski radar itd.). Ova redundantnost je integrisana u sistem sa ciljem smanjenja verovatnoće da će unišenje jedne od komponeneti sistema dovesti do kolapsa funkcionisanja sistema kao celine. Pored toga sistem S-300VM se često (zbog ekstremnog dometa i brzine projektila) naziva i 'ofanzivni PVO sistem' pošto poseduje mogućnost samostalnog dejstva protiv aviona za elektronsku podršku i daljinsko ometanje (AWAKS, JSTARS, B-52H, EF-111 i sličnih).
4. S-300PMU-03/S-400 Triumf, S-300PMU-04/S-400M „Samoderžec” (u NATO kodifikaciji SA-21A,B Growler A,B) – S-400 Triumf rezultat daljeg razvoja S-300PMU-02 koncepta prvenstveno kroz integraciju bolje računarske i elektronske opreme (često strane proizvodnje) u sistem. Ovim unapređenjem je omogućeno bitno ubrzavanje rada sistema kao i korišćenje kvalitetnijih i boljih sistema za obradu signala, čime je domet sistema kao i broj ciljeva koji se istovremeno mogu pratiti i na njih dejstvovati višestruko uvećan. Osim toga, sistem pored uvođenja novih, manjih i naprednijih pojektila i dalje zadržava mogućnost upotrebe i navođenja projektila kako starije generacije sistema S-300, tako i ranijih sistema PVO. Sa druge strane S-400M (neki ga čak krste 'S-500') bi, navodno, treblo da predstavlja objedinjavanje koncepata S-300VM i S-400 u jedinstveni sistem čije bi se verzije za RV i PVO sa jedne i PVO kopnene vojske sa druge strane razlikovale samo po tipu vozila koje ih prenosi. Naime, do sada su sve PVO verzije (P/PMU/PMZ-1,2,3) bile bazirane sa točkašima ili na prikolicama točkaša, dok su sve verzije namenjene kopnenoj vojsci (V/VM) imale kao vozilo baziranja guseničare). Ovaj pravac razvoja najverovatnije predstavlja rezultat korporativnog udruživanja proizvođača Almaz (proizvodi S-300P) i Antej (proizvodi S-300V verzije), čime je nestala potreba za međusobnim rivalstvom kroz razlike u koncepcijama sistema. Naime dok je Almaz uglavnom razvijao sisteme namenjene za zaštitu stacionarnih objekata od masovnog naleta avijacije ili “stand-off” ubojnih sredstava (krstareće rakete, laserski navođene bombe isl.), Antej je uglavnom razvijao sisteme za zaštitu od balističkih i avionskih pretnji jedinica kopnene vojske u pokretu.
5. S-300F, S-300FM - (u NATO kodifikaciji SA-N-6 i SA- N -20) predstvljaju mornaričke verzije sistema. O FM verziji se jako malo zna pošto je do sada implementirana samo na krstarici klase Kirov 'Petar Veliki'. O ovim sistemima je poznato i publikovano jako malo detalja.
Samim time (osim radi zabune nekoga ko čita), jako je teško utvrditi na šta se mislilo kada se npr. na vestima kaže da je 'ta-i-ta' država kupila S-300. Naime, usled modularnosti sistema čak se i sistemi iste familije razlikuju kako po sastavu tako i po performansama.
KOMPONENTE
S-300 se u zavisnosti od verzije može sastojati od različitih radarskih, upravljačkih, i lansirnih komponenti.
1. RADARI
- 36D6 TIN SHIELD - prva generacija osmatračkih radara sistema S-300. Poseduje veoma ograničenu mogućnost modifikacije dijagrama zračenja. Maksimalne daljine detekcije su 20 km za cilj na visinama do 60m, 30km za ciljeve na visinama ispod 100m i 200km za ciljeve iznad visine od 150m. Po specifikaciji sistema, u stanju je da prati 100 ciljeva.
- 76N6 CLAM SHELL - radar za pretraživanje niskoletećih ciljeva. Po pravilu se montira na jarbol 40V6 (visina 23.8m) ili 40V6M (visina 37.8m) što zavisi od tipa terena na kom je sistem baziran. Svoji ekstremnu uspešnost u detekciji i praćenju niskoletećih ciljeva duguje kako naprednim tehnikama obrade i memorisanja pozadinskog šuma okoline (čijim se poređenjem sa trenutnim stanjem vrši detekcija ciljeva) tako i revolucionarnim modulacionim metodama koje sistem koristi a koje omogućavaju jednostavno potiskivanje pozadinskog šuma bilo da je prirodnog (okolina, vegetacija), ili veštačkog (aktivno ometanje) porekla. Praktično, radi se o dva primopredajnika montirana na zajedničkoj anteni. Jedan radi u režimu FMCW (frequency modulated continuous wave doppler) čime vrši konstantno emitovanje radarskog snopa fiksne frekvencije (posledica je da bilo koji cilj koji se kreće usled doplerovog efekta će u prijemniku biti detektovan), dok drugi vrši određivanje daljine detektovanog poremećaja u frekvenciji putem elektronskog skeniranja azimuta u kom je prvi detektovao cilj. Na osnovu kombinacije podataka iz oba sistema dobija se lokacija i praćenje pokretnih ciljeva čak i u slučajevima male radarske površine cilja. Po specifikaciji radar poseduje mogućnost praćenja neverovatnih 250 ciljeva.
- 64N6 BIG BIRD – druga generacija radara za pretraživanje. Po mnogim ekspertima najbolji ne-stacionarni radar u svetu. Jedino se za SPY-1 (koji se koristi u okviru PVO sistema na AEGIS krstaricama - inače američki 'ponos i dika') - može reći da ima uporedive parametre. Ako je potrebno izdvojiti jedan deo sistema S-300PMU-1 koji ga čini najboljim u svetu to je definitivno 64N6 radar. Pored preko 5400 (tj 2. puta 2700) radarskih primopredajnika (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom fazne rešetkem), sistem poseduje čak 2 antene na istom vertikalnom ramu ! Samim time moguće je osmatranje i praćenje ciljeva u dva sektora (međusobno orjentisani pod uglom od 180 stepeni). Ovakva konfiguracija omogućava preciznije lociranje i bolje praćenje ciljeva pošto se identičan efekat pretrage može realizovati dvostruko manjom brzinom obrtaja antene radara. Pored toga, usled mogućnosti usmeravanja radarskog snopa kako po azimutu tako i po elevaciji radar poseduje osobinu 3D sektorskog gašenja i usmeravanja radarskog snopa u zavisnosti od toga šta se u sektoru nalazi, tj. da li je u njemu cilj male radarske površine (koga je radi uspešnog praćenja potrebno ozračiti većom količinom energije ili ometač čiji signal je potrebno anulirati gašenjem prijemnika). Sistem je u stanju da detektuje 300 ciljeva i da vrši praćenje 12 po sektoru pretrage (ukupno 24). Jako zanimljiv režim rada predstavlja takozvani 'par-nepar' režim. Ovde jedna antena sistema skenira sektor tako da anulira ometače, dok pri prolazu istog sektora druga antena (posle rotacije od 180 stepeni) vrši preciznije lociranje ciljeva putem oblikovanja zračenja u uske snopove “pencil beam” koji tačno pogađaju detektovane ciljeve omogućavajući njihovo mnogo preciznije praćenje. Usled ovako dobrih performansi nije redak slučaj da se jedan 64N6 koristi kao radar koji opslužuje do 6 baterija sistema 'pomažući' njihovim radarima u detekciji i praćenju ciljeva (čak i kada se radi o radarima kasnijih generacija). Domet radara u režimu detekcije je 300km za avionski cilj, a ispod 200km za ciljeve smanjene raflektivne površine. Usled mogućnosti visokog stepena usmeravanja dijagrama zračenja sve vrste već detektovanih ciljeva radar može da prati čak i na udaljenostima od 350km. Zanimljiv detalj je i to da u unapređenjima E1 i E2 ništa nije menjano po pitanju samih radarskih komponenti – isključivo su vršene promene u procesorima za obradu signala čime je srž ovog radarskog sistema ostala ista u periodu od preko 10 godina i najverovatnije se i na dalje neće menjati. Mada performanse verzija E1 i E2 nisu publikovane, procena je da su unapređenja koja su implementirana u sistem omogućila jednovremenu detekciju preko 400 ciljeva i praćenje preko 100.
- 96L6E CHEESE BOARD – treća generacija radara predstavlja veoma zanimljivo rešenje. Radi se o radaru koji možda predstavlja jedno od najboljih kompromisnih rešenja u istoriji razvoja PVO sistema. Naime sistem poseduje planarnu radarsku antenu baziranu faznoj rešetki, ali sa samanjenim brojem primopredajnika u odnosu 64N6; pored toga sistem ima smanjeni domet od 200km i ne poseduje mogućnost odbrane od višestrukih ometača. U čemu je onda prednost ? U nekoliko veoma zanimljivih činjenica:
- prvenstveno, radar ima mogućnost korišćenja više vrsta modulacija za svoje radarsko ozračenje i to sa mogućnošću kombinovanja više modulacija istovremeno! Samim time 96L6E može pretraživati male visine u režimu identičnom onom kod 76N6 radara (FMCW) a istovremeno vršiti pretragu srednjih i velikih visina u režimu regularnog rada radarskog sistema. Napredna elektronika sistema omogućava jednovremeno praćenje čak 80 ciljeva !
- smenjen domet i manji broj primopredajnika smanjuje potrošnju čime je moguće radar bazirati na nekom od jarbola 40V6 i 40V6M. Ovim se u velikoj meri poboljšavaju karakteristike pokrivanja radara specijalno kada su u pitanju male visine leta cilja.
- zatim, pošto je jednim radarom moguće zameniti i 36D6 i 76N6, moguća je jednostavna i efikasna modernizacija starih sistema S-300. Pored toga, sistem poseduje mogućnost prosleđivanja podataka o ciljevima kako putem radio tako i putem optičkih linkova čime se mogućnost detekcije i uništenja sistema u velikoj meri smanjuje. Potrebno je i reći da sama koncepcija sistema S-300 da se podatci 'slivaju' u jedinstven komandi centar omogućava da više baterija sistema može deliti resurse jednog 64N6 radara za preciznu detekciju, dok praćenje i navođenje može biti realizovano putem radara 96L6E koji pripadaju po jedan svakoj pojedinačnoj bateriji.
- najveća prednost sistema je u tome da pošto se bazira na 8x8 MZKT-7930 vozilu može da iz marševskog u radni režim pređe za manje od 5 minuta (dok je upotrebom unapređenog jarbola 40V6MD moguće smanjiti vreme postavljanja 'podignute' verzije sistema sa 120 na 30 minuta) čime se u velikoj smanjuje verovatnoća uništenja sistema.
- 9S15 BILL BOARD – Predstavlja primarni radar za pretraživanje sistema S-300V. Prvenstveno je namenjen za otkrivanje aviona na srednjim i velikim visinama i TBM (taktičkih balističkih projektila) ciljeva tipa Scud A i Lance. Radar poseduje dva režima rada. Prvi, primarno namenjen otkrivanju avio ciljeva (aviona i krstarećih projektila), ima vreme rotacije radara od 12 sekundi i efektivan domet za ciljeve radarskog odraza krstareće rakete od 200km, dok za one sa odrazom aviona i do 250km. Drugi, primarno namenjen otkrivanju i praćenju ciljeva sa balističkom putanjom, poseduje manji domet od 125-150 km ali veću visinu detekcije kao i bolje performanse pri praćenju brzih ciljeva usled smanjenog vremena rotacije (6 sekundi). Zanimljiv dodatak ovog radarskog sistema je integrisani i veoma precizni radio-interferometar koji omogućava izrazito precizno detektovanje i lociranje emitera ometanja ili radarskog ozračavanja čime sistem poseduje mogućnost direktnog dejstva kako po vazduhoplovima koji vrše ometanje sa daljine (EF-111, B-52H), tako i po ometačima za odbranu formacije aviona (E-6 Prowler) i sistemima za rano upozoravanje i javljanje (E-3 AWAKS, JSTARS). U verziji V ova opcija se isključivo koristila za sprečavanje ili smanjenje uticaja ometača na sistem, međutim verziji S-300VM upotreba raketa povećanog dometa u sprezi sa ovom opcijom omogućava i direktno dejstvo na ove vazduhoplove putem komandnog navođenja raketa direktno na ometač.
- 9S19 HIGH SCREEN – Mada poseduje mogućnost detekcije i praćenja avio-ciljeva, 9S19 je prvenstveno namenjen za detekciju i praćenje balističkih ciljeva. U zavisnosti od vrste ciljeva koji se očekuju, radar može raditi u tri režima. Prvi, namenjen detekciji balističkih projektila, u kom radar vrši pretragu sektora od 90 stepeni u azimutu uglovnih koordinata elevacije od 20 do 75 stepeni, i na daljinama između 55 i 170 km. U ovom režimu omogućeno je praćenje 16 ciljeva. Drugi režim, je namenjen detekciji i prećenju super-soničnih projektila (AGM-69 SRAM). U ovom režimu vrši se pretraga užeg sektora od 60 stepeni, između 5 i 50 stepeni u elevaciji i na daljinama od 10 do 170 km. Položaj, brzina i pravac kretanja cilja zanavljaju se svake sekunde, čime je omogućeno praćenje 32 cilja. Treći režim rada, namenjen je detekciji i praćenju ciljeva u uslovima intenzivnog ometanja. Parametri su identični onim u režimu dva ali se usled potrebe veće izlazne snage i većeg opterećenja kola za obradu signala omogućava praćenje oko 20 ciljeva i redukuje broj ciljeva koji se mogu detektovati sa 200 na 50.
- MR-75 TOP STEER i MR-800 Voskhod TOP PAIR mornarički radari sistema S-300F i S-300FM. Malo podataka postoji o njihovim performansama.
NIŠANSKI RADARI
- 30N6 FLAP LID A – prva generacija nišanskih radara, implementiran u sistemima S-300P i PT. Montiran na prikolicama Ural-357, KrAZ-255 ili na vozilu KrAZ-260 6x6. Pored toga, radar je moguće montirati i na jarbol 40V6 ili 40V6M čime se u velikoj meri olakšava navođenje na niskoleteće ciljeve. Jedan radar je u stanju da prati 8 ciljeva i istovremeno navodi projektile na 4 cilja u sektoru od 60 stepeni. U verziji S-300 PS radar se bazira na vozilu 8x8 MAZ-7910 čime se drastično smanjuje vreme puštanja sistema u rad.
- 30N6E1 FLAP LID B – druga genearacija nišanskih radara. Prvi put uveden na kasnijim verzijama sistema S-300 PS, a kao standardni nišanski radar koristi se u sistemu S-300 PMU. U stanju je da prati 12 ciljeva, poseduje opciju samostalnog pretraživanja i u stanju je da istovremeno navodi 12 raketa na 6 ciljeva u sektoru od 90 stepeni.
- 30N6E2 FLAP LID C – treća generacija nišanskog radara sistema S-300. Prvi put uveden u kasnije verzije S-300 PMU-2, ali samo u sistemima ruske armije (izvozne verzije se i dalje opremaju radarom FLAP LID B). Po specifikaciji u stanju je da prati 48 ciljeva i navodi 24 rakete na 12 ciljeva. Smatra se da će svoj pun kapacitet postići tek u okviru sistema S-400M.
- 9S32 GRILL PAN – nišanski radar sistema S-300V. Predstavlja zanimljivo rešenje pošto radar vrši navođenje projektila u komandnim režimu, dok iluminaciju cilja za terminalno polu-aktivno radarsko navođenje vrše TELAR lansirna vozila svojim iluminatorima. Samim time čak i u slučaju eliminacije TELAR vozila, sistem je i dalje u stanju da komandnim navođenjem rakete izvrši uspešno presretanje cilja (obrnuti slučaj u kom je radar eliminisan takođe dovodi do uspešnog presretanje cilja usled konstantnosti iluminacije koju omogućava lansirno vozilo). Po specifikaciji radar je u stanju da vrši uspešno navođenje na cilj balističkog i avio profila na daljinama od 160 km, dok je za ciljeve male radarske površina taj domet redukovan na 80 km. Na unapređenoj verziji 9S32M (sistem S-300VM) uvedena su dodatna 3 kanala u prijemniku vezana na radio-interferometar namenjena za detekciju, poništavanje i lociranje (u koordinaciji sa uređajima na ostalim radarskim stanicama sistema) do 6 izvora smetnji (ometača). Radar je u stanju na istovremeno vodi 12 raketa na 6 ciljeva (verzija S32) ili 20 raketa na 10 ciljeva u uslovima visokog nivoa ometanja (za radar 9S32M).
- 3R41 Volna TOP DOME i 3R41M Volna TOP DOME V mornarički nišanski radari sistema S-300F i S-300FM. Malo podataka postoji o njihovim performansama.
KOMANDNI MODULI
- 5N63S- mada se zvanično vodi kao komandno vozilo sistema S-300P, ovaj komandni modul nije predstavljao ništa drugo nego redundantno izmeštanje i dupliranje elektronskih sistema za praćenje i navođenje radara i stanica za navođenje ostalih komponenti sistema (radara, nišanskih radara i stanica za navođenje na lansirnim vozilima).
- 54K6- prvi pravi komandni modul. Uveden je u sistem S-300PMU sa ciljem da koordinira podatke sa više izviđačkih sredstava, objedinjava ih u jedinstvenu sliku vazdušnog prosotra i omogući koordinirano dejstvo svih komponenti sistema. Po specifikaciji omogućava ulaz sa 3 radarska sredstva izviđanja i kontrolu do 2 nišanska radara.
- 54K6E1- Namenjen je kao komandno mesto PVO bataljona, koji se sastoji od jednog radara bataljonskog nivoa (npr. 64N6) i do 6 baterija (svaka baterija je sastavljena od 30N6E1 nišanskog radara, 76N6 radara za niskoleteće ciljeve i do 12 lansirnih stanica, dok je upotreba radara za osmatranje na baterijskom nivou opciona)
- 54K6E2- Komandno mesto sistema S-300PMU-2. Nije uvedeno u izvozni program čime njegove performanse nisu poznate. Jedino što je poznato da su uvedena značajna poboljšanja u sistem koja omogućavaju ravnopravnu kontrolu baterija svih PVO sistema ma kojoj generaciji da pripadaju (od S-200 do S-400M), kao i da je sada moguće vršiti direktnu kontrolu svih komponenti podređenih baterija direktno sa komandnog mesta (preskačući potencijalno prezauzete ili eliminisane komponenete sistema na bataljonskom nivou). Ovo u praksi znači da komandni centar ima mogućnost da cilj prati putem izviđačkog sredstva jednog bataljona, vrši navođenje putem nišanskog radara drugog bataljona, a raketu lansira iz lansera trećeg bataljona, ne ometajući dejstvo svake od pojedinačnih baterija u samostalnom pretraživanju i dejstvu na ciljeve.
- 9S457 – Komandno mesto sistema S-300V i sistema S-300VM (verzija 9S457E1). U stanju je obrade do 300 ciljeva i paralelnog proseđivanja podataka o 70 ciljeva sistemima za praćenje i navođenje. U stanju je da vrši direknu kontrolu navođenja 48 raketa na 24 cilja putem do 4 9S32 stanica/radara za navođenje/nišanjenje.
LANSIRNE STANICE
- 5P85PT. Prvobitna konfiguracija lansirne stanice S-300. Sastoji se od 4 lansirna kontejnera opremljena zajedničkim gasnim generatorima za hladno lansiranje raketa. Kao bezbednosna mera, moguće je odvojiti kabinu od prikolice i kablovima sprovesti napajanje do raketa sa daljine i do 200m čime se sprečava da pogodkom u lansirni kontejner dođe do uništenja vitalnih ljudskih ili materijalnih resursa sistema (posade, generatora i elektronskih uređaja za komunikaciju i koordinaciju).
- 5P85T/TE. Unapređena lansirna stanica sistema prikoličnog tipa. Prvi put uvedena u sistemu S-300PT. Namenjena je bržem osposobljavanju za dejstvo (ispod 15 minuta), čime je moguće izvršiti brzo premeštanje lansirne stanice u cilju sprečavanja neprijateljskog dejstva na nju. Pored toga omogućeno je da komande i navođenje projektila bude emitovano sa samog lansirnog vozila kao o da komunikacija sa ostalim elementima sistema bude realizovana putem radio link-a (u prethodnim verzijama lansirno vozilo je moralo da se nalazi u blizini nišanskog radara i sa njim bude povezano žičnom vezom). I u ovoj verziji sistem je vezan za putnu mrežu za transport.
- 5P85S/D. Lansirna stanica koja se bazira na vozilu 8x8 MAZ-7910. Prvi put uvedena u sistemu S-300PMU-1. Ovim rešenjem je pored smanjenog vremena potrebnog za osposobljavanje za dejstvo (5 minuta) omogućeno i baziranje lansirne stanice van putne mreže. Postoje dve verzije lansirnog vozila. 5P85S opremljena radio linkom za komunikaciju sa ostatkom sistema i strujnim generatorom 5S18 i 5P85D koja predstavlja samo transportno sredstvo za 4 lansirna kontejnera ali je u mogućnosti da iste lansira po potrebi pošto je za 5P85S lansirnu stanicu vezana žičnom vezom i energetskim kablom. Ovom konfiguracijom moguće je pod kontrolom imati 8 raketa putem samo jednog komandnog linka.
- 5P85SU/DU. Unapređene verzije prethodnog lansirnog vozila. Prvi put uvedena u sistemu S-300PMU-2. Pored veće brzine vozila i boljih karakteristika u smislu baziranja van putne mreže jedan od glavnih unapređenja ogleda se mogućnosti da iz marševskog u borbeno stanje pređe za manje od 4 minuta, kao i da vrši samostalno emitovanje komandi lansiranim projektilima. Pored toga 5P85SE poseduje mogućnost povezivanja kontejnera bilo koje generacije raketa sistema S-300 dok su ranije verzije lansirne stanice mogle da vrše lansiranje samo 'svoje' generacije raketa (npr. 5P85S koji je namenjen lansiranju 48N6 može lansirati samo rakete 48N6 u svim varijantama ali ne i 5V55 bez obzira što se radi o raketi starije generacije).
- 5P85SE / DE. Ova verzija poseduje mogućnost udaljenog baziranja u odnosu na ostale komponenete sistema usled implementacije radio-kontrolnog linka velike snage. Pored toga, usled smanjenih gabarita raketa 9M96, lansirno vozilo je u stanju da koristi više kombinacija različitih projektila (npr. 3 puta 48N6 / 4 puta 9M96 ili 2 puta 48N6 / 8 puta 9M96 ili 1 48N6 / 12 puta 9M96 ili 16 puta 9M96). Ovim je moguće konfigurisanje lansirne stanice tako da u potpunosti bude opremljena u skladu sa procenjenim uslovima na terenu i u vazdušnom prostoru.
- 9M82 – Lansirna stanica sistema S-300V/VM. Baziran je na MT-TM guseničaru, što mu omogućava slobodu baziranja u poljskim uslovima bez upotrebe putne infrastrukture. Predstavlja TELAR (transporter erector launcher and radar) konfiguraciju koja pored samostalnog osvetljavanja cilja ima i ulogu emitera komandi raketi u početnoj fazi leta. Poseduje 2 lansera 9M82 ili 9M82M raketa kao i iluminacioni radar/antenu za slanje komandi sa mogućnošću pomeraja od 180 stepeni u azimutnoj i 110 stepeni u elevacionoj ravni.
- 9M83 – Drugi tip lansirne stanice sistema S-300V/VM. Karakteristike su slične onima za 9M82 TELAR (baziranje na MT-TM guseničaru, dualna uloga iluminacionog radara i emitera komandi za komandno vođenje projektila) ali je u ovom slučaju radar montiran na jarbol povećavajući mogućnost presretanja ciljeva na malim visinama i omogućavajući pomeraj antene u punom krugu u aksijalnoj i do 100 stepeni u elevacionoj ravni. Poseduje 4 lansera 9M83 ili 9M83M projektila.
RAKETE
Mada postoji preko 30 različitih verzija raketa koje su trenutno ili koje su u jednom periodu bile u upotrebi u različitim verzijama i izvoznim varijantama sistema S-300, na ovom mestu pomenimo one koje su najznačajnije.
- 5V55K/KD – komandno navođena raketa upotrebljavana u sistemima S-300P, PT i PM. Raketa je jednostepena i u mnogim svojim karakteristikama ima slične parametre kao MIM-104 američkog sistema Patriot. Domet rakete je 47 km, brzina 1700 m/s. Unapređena verzija KD poseduje domet od 68km i ima dvokanalno navođenje čime je povećana otpornost na ometanje komandnog linka;
- 5V55R/RUD – verzija sa dvojnim navođenjem. Poseduje mogućnost navođenja putem komandnog linka u početnoj fazi leta i polu-aktivnog radarskog navođenja u terminalnoj fazi leta. Verzija RM je unapređena takozvanim TVM navođenjem (Track Via Missile- princip navođenja gde se radarska slika koju 'vidi' prijemnik u raketi putem komandnog linka prenosi stanici za navođenje) kojim se u velikoj meri povećava kako preciznost u terminalnoj fazi navođenja tako i otpornosti sistema na ometanje (sobzirom da je za uspešno ometanje potrebno jednovremeno ometati i radar i komandni link). Domet rakete je povećan na 90km (u verziji RUD na 120km);
- 5V55U – verzija RM rakete namenjena za izvoz kupcima koji nisu u mogućnosti kupovine kasnijih generacija raketa. Povećanog dometa (150km) i brzine (2000m/s) i većih manevarskih sposobnosti (10-15g);
- 5V55V i S – verzije rakete navodno naoružane nuklearnom bojevom glavom. O ovim raketama se malo zna, osim da je njihove upotreba okončana posle raspada SSSR-a;
- 5V55RM - mornarička varijanta rakete 5V55R;
- 5V55PM - verzija rakete namenjena za borbu protiv avio-ometača (bilo daljinskog ili eskortnog tipa) i sistema za osmatranje baziranih na vazduhoplovima;
- 48N6E1 – druga generacija raketa sistema S-300. Upotrebom vektorisanog potiska i pomoćnih motora raketa je sposobna za manevre i pod optrećenjem od 20-25g. Domet je 150km, brzina 2000m/s. Poseduje trostruko navođenje. Komandno u početnim fazama leta dok se u terminalnoj fazi raketa navodi kombinacijom samostalnog polu-aktivno radarskog uz korekcije TVM sistema;
- 48N6E2 – unapređena verzija povećanog maksimalnog (200km), smanjenog minimalnog dometa (sa 2 na 1km), i sa mogućnošću presretanja balističkih ciljeva na daljinama do 40km;
- 48N6M – mornarička verzija 48N6E2;
- 9M83 (NATO kod Gladiator) - raketa sistema S-300V dometa (75 km) i brzine (1800 m/s) i visokih manevarskih karakteristika. Namenjena je uništavanju krstarećih projektila, avio ciljeva i taktičkih balističkih projektila. Početni deo leta obavlja u inercijalnom režimu, srednji u režimu polu-aktivnog radarskog navođenja, dok u terminalnoj fazi kombinuje prethodno navođenje sa aktivnim radarskim navođenjem glavom za samonavođenje male snage;
- 9M82 (NATO kod Giant)- raketa sistema S-300V većeg dometa (100km) i veće brzine (2500 m/s) ali zato slabijih manevarskih sposobnosti. Namenjena je prvenstveno uništavanju balističkih ciljeva i vazduhoplova za strateško izviđanje i ometanje. Režim leta je identičan onom kod 9M83;
- 9M82M - unapređena verzija povećanog dometa (200km).
- 9M83M - unapređena verzija povećanog dometa (110km).
- 9M96E1 – poslednja generacija raketa implementirana u sistem S-400. Poseduje više originalnih tehničkih rešenja. Umesto 4 koristi 6 pomoćnih raketnih motora čime je u stanju da izvodi 30g manevre. Poseduje 'saćastu' bojevu glavu koja (mada je manje mase nego glave ranijih verzija projektila) ima mogućnost 'kontrolisane sekvencijalne detonacije' čime je pravac eksplozije moguće kontrolisati i usmeriti u pravcu u kom se nalazi cilj čime je njena ubojna moć višestruko povećana. Koncept se još naziva i 'upravljiv usmereni eksplozivni naboj' (steerable shaped charge). Pored toga raketa poseduje glavu za samonavođenje (nažalost za sada nije objavljeno kog tipa). Usled manje mase i gabarita, moguće je bazirati više lansirnih kontejnera 9M96E1/E2 na istom lansirnom vozilu. Samim time smanjeni domet od 40km i manja brzina (1000m/s) su više nego dovoljno iskompenzovani mogućnošću lansiranja većeg broja raketa sa istog lansirnog vozila.
- 9M96E2 – Modifikacija 9M96E1 modela jačim busterom, i većom količinom goriva kako bi se omogućilo postizanje većeg dometa (120km).
- 40N6DM – Raketa namenjena za eliminaciju strateških resursa protivnika (aviona tipa AWACS i JSTARS). Jedino što je poznato je da je domet rakete oko 350-400km i da poseduje širokopojasni radarski prijemnik čime se navođenje može vršiti kako sa više različitih nišanskih radara, tako i putem korišćenja mogućnosti navođenja direktno na emisije aviona-radara ili aviona-ometača. Nikakvi precizniji detalji nisu poznati, mada se spekuliše da su dimenzije projektila sigurno takve da će zahtevati ili posebno lansirno vozilo ili redukciju broja lansera na postojećim lansirnim vozilima (suprotan slučaj onom vezanom za 9M96 generaciju projektila).
Tekst je preuzet sa fb stranice https://www.facebook.com/notes/kompletno-rusko-naoružanje-i-razna-oružja-širom-sveta/s-300s-400-pvo-sistemi-za-početnike/1839537859663108
|
