offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
"Дрот" је војвођански за германизам (швебиш?) -жица. Старије пушке, на црни барут, махом су биле "дротаре". Наиме, око челичне шипке, као шаблона, намотавана је и кована жица, тако се правила цев, нарочито за сачмаре. Ковачко заваривање, мислим да се зове синтеровање. Тако су радиле и озбиљне радионице и мануфактуре. Видео сам код једног младог ловца стару орозару, на преламање, рађену у Белгији. Елегантна, лака, сасвим класична, са жиговима Лијежа за црни барут (ак се добро сећам) негде из 1880. Калибар јој је био 16, а он је понекад и користио!
Дамасцирање је техника којом се кује челик дамаскус, релативно често код старог оружја, хладног али и ватреног. Осим квалитета, истиче се лепотом, али и ценом.
Мислим да би Рус као мајстор био највероватнији.
Пре сто година, Ваша пушка је имала око 50. Средином 19. века, у Србији се ловило оријенталним или војним пушкама (мултипрактик) за широке народне масе, док је елита набављала ловачко оружје, као и већину модернијих артикала, "из прека", махом Аусртроугарске. Слична, ако не гора ситуација била је у Бугарској, из које је доста популације емигрирало у Србију ( за владавине Милоша Обреновића, прилично масовно! ).
Срби у двојној монархији? Сумњам. Поред квалитетних производа радионица и фабрика из Штајерске, тешко да би се појавио као конкурент неки Попов из Војводине. Евентуално пушкар из неке гренц регименте, али то су махом били Немци. Ако би уз редовне дужности направили коју ловачку пушку, то је било само за господу официре, па се није штедело на племенитим металима, гравирању, дуборезу...
За масе, закон о оружју (ватреном) је у К&К био прилично ригорозан, а ни онај о ловству није био претерано демократски.
Могућност- К&К официр је покупио као трофеј негде у Карпатима, па донео кући као сувенир, на одсуство?
Сад да не глумим Поароа, али чудни су путеви оружја!
Претече ме Воја.
Мислим да се код дрот технике користила једна врста жице, мотана различито (један слој "регуларно", па други мало дијагонално, следећи дијагонала али са другим правцем...) а вруће укивана.То је била "конфекција". Код дамасцирања се користе различити материјали, челик али и гвожђе, углавном слагањем комада, њиховим вештим укивањем и извијањем добије се шара. Видео сам у једном чланку у DWJ из '70. како је мајстор Белгијанац (Француз), успео да уз остале шаре добије и своје презиме, у прилично правилном распореду, мало таласасих слова.
ПС: Петров, без ић, гарант. Није османски турски, ово знам. 
|
