ltcolonel ::Izjave svedoka naklonjenih Bojoviću i zapisnik o njegovom saslušavanju se slažu da je na saslušavanju proveo samo par sati i nema nikakvih podataka o premlaćivanju. .
imamo datum smrti vojvode.kad bismo imali datum zapisnika saslusanja i da uporedimo.
Treba da pogledam ispise nisam se baktao sa ovim desetak i više godina. Ono što je sigurno on je, sa ostalim starim generalima (i pukovnicima) koje Nemci nisu poslali u zarobljeničke logore pre svega zbog starosti i bolesti, priveden na inofrmativni razgovor tokom novembra 1944. godine. Koliko se sećam on je jedini od njih bio u dbrim odnosima sa Nedićem. Ogromna većina ovih oficira je tokom decembra dobila ratni raspored - oni u boljem stanju su pridodati novom generalštabu a oni u lošijem stanju su određeni za predavače na raznim oficirskim kursevima po Beogradu.
Nema nikakvih arhivskih podataka da je privođen ponovo u januaru 1945. godine. U to vreme je Draža je bio mnogo opasniji protivnik novoj vlasti od Nedića i ako su oni aktivno angažovali stare oficire u generalštab i za predavače premda su ovi tokom rata bili simpatizeri JVuO ne vidim zašto bi se iživljavali nad saradnikom potpuno politički bezopasnog Nedića. Tokom pedesetih godina je, suprotnom od onog što se danas piše, objavljeno dosta knjiga o Prvom svetskom ratu i njima Bojović nije prikazivan u negativnom kontekstu a nije ni prećutkivan. On jeste stavljan iza Putnika, Mišića i Stepe ali on i jeste realno bio iza njih. Po meni i Šturm i Boža Janković su trebali pre njega da postanu vojvode pa i Živko Pavlović. Dok za Putnika, Mišića i Stepu uopšte nije sporno to što su postali vojvode što se tiče Bojovića bilo je tu još oficira koji nisu bili ništa lošiji od njega ali on jeste neosporno bio omiljeni đeneral prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Inače nemilost oficira nije ništa novo kod nas. Imam rukopis divizijskog generala Vojina Maksimovića kod mene o razlozima za neuspeh Srpske vojske 1915. godine. On kao jedan od glavnih razloga navodi izuzetno loše fortifikacijsko uređenje vojišta jer su skoro svi najiskusniji inžinjerijski oficiri kao zagriženi Obrenovićevci penzioni (a neki i likvidirani) nakon puča 1903. godine. Naš najiskusniji inžinjerijski oficir Magdalenić ne samo da je bio proteran iz vojske nego i iz bilo kakvog javnog života. Zbog toga u Srbiji nakon 1903. godine apsolutno ništa nije rađeno na fortifikacijskom uređivanju vojišta. Veliki nedostaci srpske onžinjerije su se pokazali pri opsadama Skadra i Jedrena ali princ Aca bio protiv aktiviranja uklonjenih inžinjerijskih oficira kao opasnih po dinastiju. Interesantna je beleška Maksimovića u rukopisu da niko ne sme da mu objavi rukopis.
kao što vidite ništa novo.
Interesantno je da neko ko se bavi problematikom četničkog .... ne zna da je ovaj dokumenat falsifikat. I to vrlo grub falsifikat.
Dopuna: 14 Feb 2018 13:48
Reč je o jednom od velikog broja pisama podrške Draži (najmanje 150) nastalih decembra 1942. godine. Potpisnici su bili ugledni ljudi iz cele Srbije (činimi se i iz BiH). U autentičnost tih pisama nije verovala ni UDB-a a ni OZNA pre nje pa nisu korišćena ni prilikom suđenja nakon rata. Nekoh ih je iskopao poslednjih godina. Naravno, svako može da veruje u šta god hoće.
Ako me sećanje dobro služi ja sam prvi u tadašnjoj Jugoslaviji javno pisao da su u napadu na Kraljevo učestvovali četnički a ne partizanski tenkovi. Da su topovi koji su tukli Kraljevo bili četnički. Ja sam prvi u tadašnjoj SFRJ javno pisao da je u napadu na Kruševac komandovao Keserović. Ja sam i ovde i stručnoj i naučnoj lietarturi odbacio na desetine dokumenata u kojima su izmišljani četnički zločini. I da ne nabrajam dalje. Tako da nije taćno da tvrdim da su samo oni dokumenti koji idu u korist četnika falsifikati.
Dopuna: 14 Feb 2018 14:17
Tačno je da su se četnici u napadu na Kraljevo mnogo bolje pokazali od partizana ali nije tačno da partizani nisu učestvovali u napadu na Kraljevo kao što neki sada iznose. Partizani su čak imali i mnogo veće gubitke zbog katastrofalno pripremljenog napada.
Mogu da dam bezbroj primera gde sam ja pisao afirmatiovno o četnicima. Ali tvrditi, recimo, da su četnici pobili 700 Nemaca u Kruševcu je totalna besmislica kada nije bilo uopšte borbe. Ili da su četnci sprečili nemačku evakuaciju na Dunavu u jesen 1944. godine.
Povodom 75. godina od smrti vojvode Petra Bojovića, pisac Milan Bogojević u emisiji "Tamo gde smo bili..." ispricao nam je pricu o čuvenom srpskom vojskovođi.
