Americki gradjanski rat (1861-1865)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

www.civilwaracademy.com/uss-monitor.html
www.history.navy.mil/.../hr-james/9mar62.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::boksi ::Nas Kralj Milan uniforma pravi jenki

Sva sreca pa to nema veze sa amerikancima.To je uniforma francuskog kroja koja je bila svetski popularna a ova upecatljiva kapa je garnizonska verzija francuske Kepi kape,medjutim,garnizonska varijanta je bila popularnija.
Na pocetku rata jenki uniformu su nosili i pojedini vojnici konfederacije. Mana uniforme unije je sto je previse upadljive boje sto je olaksavalo otkrivanje vojnika siva uniforma konfederacije je u tom pogledu bila neuporedivo bolja.

Dopuna: 09 Okt 2009 20:52


Mogli bi malo detalnije da obradimo bitke i generale u građanskom ratu . Za pocetka evo nekih podataka o jednom najvecih americkih vojskovođa u tom ratu generalu Liu koji je komandovao snagama juga. Pre nego sto je postao vrhovni komand snaga juga predsednik Linkoln ponudio mu je komandu nad celokupnim snagama Severa sto je Li odbio zbog toga sto se njegova maticna drzava Virdžinija otcepila. Interesantno je da je general koji je kasnije preuzeo funkciju koju je Li odbio pored toga sto je dobio rat uspeo na kraju da postane Americki predsednik.

Dopuna: 09 Okt 2009 21:04

Robert Edvard Li (eng. Robert Edward Lee), 19. januar 1807. - 12. oktobar 1870., je bio vojnik i general u službi SAD i kasnije snaga Juga u Američkom građanskom ratu 1861. - 1865. godine. Li je jedan od najznačajnijih vojnih vođa u istoriji SAD.

Li je sin general-majora Henrija Lija Trećeg (Major General Henry Lee III "Light Horse Harry") (1756–1818), guvernera Virdžinije, i njegove druge žene, Ane Hil Karter (Anne Hill Carter) (1773–1829). Među njegovim precima nalaze se i Tomas Mor i kralj Robert Drugi od Škotske (Robert II of Scotland).[1]

Drugi od 46 u svojoj generaciji oficira na Vest Pointu (United States Military Academy at West Point), Li se istakao kao izuzetan vojnik u američkoj vojsci tokom 32 godine službe. Učestvovao je u Meksičko-američkom ratu (1846 - 1848) i unaprijeđen u čin majora. Ipak, najviše je poznat po svom komandovanju snagama Juga u američkom građanskom ratu.Sadržaj [sakrij]
1 Građanski rat
2 Poslije rata
3 Lijeva istorijska uloga
4 Vikipedijske veze
5 Spomenici
6 Reference

[uredi]
Građanski rat

Početkom 1861. predsjednik SAD Abraham Linkoln je pozvao Lija da preuzme komandu čitave vojske Sjevera, ali je Li to odbio pošto se Virdžinija (njegova matična država) odvajala od SAD, uprkos njegovim željama. Li je zatim služio kao vojni savjetnik predsjednika Juga Džefersona Dejvisa, a njegova prva vojna komanda je bila sa snagama Juga na istoku SAD, nazvanim od njega Armija Sjeverne Virdžinije (Army of Northern Virginia).

Lijeve najveće pobjede su bile Sedmodnevne bitke (Seven Days Battles), Druga bitka na Bul Ranu (Second Battle of Bull Run), bitka kod Frederiksburga (Battle of Fredericksburg) i bitka kod Čanselorsvila (Battle of Chancellorsville), ali su oba njegova pokušaja da završi rat prodorom prema Vašingtonu završila neuspjehom. Neriješena bitka kod Antietama (Battle of Antietam) 1862. je prinudila Lija da se vrati na Jug. U Julu 1863. Li je pretrpio ubjedljiv poraz u bici kod Getisburga (Battle of Gettysburg), ali se uspio povući u Virdžiniju.

U proljeće 1864. novi komandant snaga Sjevera general Ulisis Grant je počeo seriju operacija sa namjerom da uništi Lijevu armiju. U Prekozemnoj kampanji (Overland Campaign) 1864. i opsadi Petersburga (Siege of Petersburg) 1864. - 1865. Li je nanio velike gubitke većoj Grantovoj armiji, ali su njegovi vlastiti gubici bili nenadoknadivi. Rano u Aprilu 1865., prorijeđene Lijeve snage su se povukle sa svojih utvrđenih položaja blizu Ričmonda i počele su povlačenje. Konačna Lijeva predaja se desila 9. Aprila 1865. godine kod Epometoks Kort Hausa, i sve snage Juga su se predale do Juna 1865.

Lijeve pobjede protiv brojčano nadmoćnog protivnika su mu osigurale slavu kao vojnom taktičaru, ali neke njegove strateške odluke, kao invazija Sjevera 1862. i 1863., se dovode u pitanje kao nepravilne odluke.

U zadnjim mjesecima američkog građanskog rata, Li je razmatrao plan da naoruža crne robove Juga da bi popunio redove južnjačke vojske, ali plan nije došao na vrijeme za spas Konfederacije.
[uredi]
Poslije rata

Poslije svoje predaje kod Apometoksa i završetka rata, Li je ohrabrivao pomirenje između Juga i Sjevera, i podržavao je predsjednika Endrua Džonsona u njegovim naporima za rekonstrukciju SAD. Međutim bio je protiv napora da se oslobođenim robovima da pravo glasa i uzme pravo glasa bivšim vojnicima i zastupnicima Juga.
[uredi]
Lijeva istorijska uloga

Li je postao veliki južnjački heroj rata, i popularnost mu je u čitavim SAD rasla i poslije smrti 1870. I danas, Robert Li ostaje velika figura američke istorije.

Tekst je pruzet sa wikpedije.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Роб.....51;и

• 1Ovo se svidja korisniku: Uzelac2106
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav, povod za rat nije bila želja za otcepljenjem juga to je bila posledica , niti prava crnaca, slobode itd.

U knjizi J.K. Galbrajta ,, Novac'' ima jako dobar segment koji objašnjava prave uzroke građanskog rat u SAD, a to je bilo smanjenje uvoznih/ izvoznih carina od strane severnih država , koje su išle na štetu proizvođača iz južnih dražava, u prevodu vlasnici plantaža sa juga (proizvođači) su bili na gubitku zbog navedenog poteza severnjaka (uglavnom trgovci kojima je to išlo u korist, trgovina sa Evropom i manje porezi) i kao posledica tih odluka dolazi dio zahteva za otcepljenjem juga!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki_Blek ::Repertike poput puske Henry jesu tada postojale ali nisu postojale Wincester puske. U to doba Oliver Wincester je radio u New Haven Arms Company. Ova kompanija je za vreme gradjankog rata proizvodila puske koje su se zvale po svom tvorcu Henry. Tek po zavrsetku gradjankog rata kompanija New Haven Arms 1866 godine menja ime u Wincester i izbacuje prvi Wincester 1866 poznat i kao zuti momak. Na slici ispod su prikazana puska Henri koju su koristili pojedini vojnici Unije iako nije bila uvedena u sluzbenu upotrebu i prva Wincesterka 1866 koja se pojavila tek posle rata. Zarobljene primerke puske Henry su koristili i vojnici konfederacije. Iz ove puske je kasnije razvijen Wincester 1866 a kasnije i Wincester 1873 koje su bile poznate kao puske koje su pokorile divlji zapad.




Čuvena puška Henry M 1860, kao prvo repetirajuće oružje /USPEŠNO KORIŠĆENO / na sjedinjeni metak, ušla je u istoriju.Njena neposredna pretača bio je sistem Vulkanik, istog konstruktora, koja se punila sjedinjenim mecima, ali , sa današnjeg stanovišta primitivne konstrukcije, naime u šupljini olovnog zrna, nalazio se barut i kapsla, ili samo smeša, zamenarljivih balističkih karakteristika.Pravljeni su pištolji sistema Vulkanik, ali i karabini.

Karabin Henry korišćen je istina na obe strane, ali je količina Henrijevki zanemarljiva, tek hiljadu i nešto komada.

Glavna mana Henrijevke, bila je način punjenja, a deo opruge "A la feder od hemijske" virio je kroz donji deo cevastog magazina i smetao levoj ruci u neometanom držanju. . . e sada, potkundak nije postojao upravo zbog toga, pa se puška držala direktno za cevasti magazin.

Patentom čuvenog konstruktora Nelsona Kinga, -punjenje kroz desnu stranu-vratašca na sanduku, otklonjena je ova mana, ali rat je već bio završen.

Tako nastale Vinčesterke, nikada nisu bile službeno oružje vojske US of America.

Verovali ili ne kao službeno oružje, koristile su je izmedju ostalih zemalja Turska, ali i Srbija.

Turci su svojim Vinčesterkama, prosto masakrirali ruske trupe, u istina neuspešnoj borbi kod Plevne u Bugarskoj.

Srbija je imala, od tih zarobljenih "Turskih vinčesterki" tek toliko da naoruža prvu vrstu Gardijskog eskadrona, nekih 100 komada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hi,
Vise od tri meseca niko se ne javlja,nezamislivo.Generacije posle rata,a i zlatnih 70-tih u SFRJ,odrasle su na cemu?Pa naravno sa "Nemcima i Partizanima",i "PLAVIMA i SIVIMA"(Severnjacima i Juznjacima),obilje stripova,filmova Holivudskih sa tom tematikom,ostavili su neizbrisiv trag na sve nas.Pa priznajmo vise smo znali o Lincolnu,Gen.Robert E.Lee,Gen Grantu ,Shermanu,Sheridanu,Custeru,Gettysburgu nego o Karadjordju,Obrenovicima gresim li.Indijanski ratovi ,plave kosulje,tregeri,svetlo plave pantalone ko nije mastao o tim stvarima.Hm,pocnimo iz pocetka 46 godina imam,u Austriji sam od nekih 90 godina,dosadnoj ,lepo uredjenoj malogradjanskoj drzavi.Ljudi brzo prihvataju i odbacuju stare stvari,nacin zivota im ne dozvoljava da sanjaju.E to malo morgen!Keltski duh sa Balkana,pa da prihvati ucmalost germanske svakodnevnice.Mercedes i BMW,Audi nikakve vrednosti.Duh Bate Zivojinovica,Ljubise,John Wayna,Franca Neroa,G,Gemme,pa i naseg GOJKA MITICA,moraju i dalje ziveti.Ovde susrecem puno Amerikanaca,i oni su veliki sanjari,odma se oduseve da i neko iz tako male zemlje,voli i zanima se Americkom kulturom 19 veka.Kad im kazem nismo mi od juce,filmovi John Forda,su bili i nasa svakodnevnica odma prihvataju sa vama dijalog,radoznali su kao deca i verujte imamo puno slicnosti sa njima.Zao mi je zbog gnjavaze ali pocetak mora biti takav,bar neke opste cinjenice.Moje zanimanje su uniforme iz doba gradjanskog rata,tema uopste nije jednostavna,neverovatno je zanimljiva i ovde na Zapadu postoji prava nauka o uniformama iz tog perioda.Nemojte mi odgovoriti u stilu ma znamo ,jedni su imali plave a drugi sive,IZNENADICETE SE KOLIKO TOGA NEZNAMO,naravno ako vas zanima.Elem pravi sam manijak po ovom pitanju,sam posedujem 12uniformi,sve su SHELL JACKETS,do pojasa i lepe su za nosenje.Naravno replike,jer uniforme od vune od pre 150 godina autenticne postoje samo po muzejima ,a i ljudi su tada bili sitniji,mrsaviji,tako da tadasnje velicine i danasnje su drugacije.Evo ovo je moj pocetak,posedujem stotine i stotine autenticnih fotografija vojnika ,pa ako vas zanima bice puno iznenadjenja.POZDRAV

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро нам дошли на тему.
Надам се да ће вам бити занимљиво.

ПС ако могу да вам препоручим да користите више форматирања - размак после течке и зареза, нови пасус за нове целине и сл, овако је порука тешко читљива.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spencer je postojao ali nije bio neki kvalitet i krutost oficira i političara je sprečila savremenije naioružanje. Koristio se u konjici:

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav Moderatoru,
da u pravu ste,ali kao sto sam naveo,Austrija nema previse milosti,i uticaj INTEGRACIJE je vidljiv.Drugo poruka je napisana " u jednom dahu",bez puno korekcija,molim razumevanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

po mom misljenju veoma bitna licnost kod juznjaka je bio i general tomas dzekson zvani kameni zid. gledao sam odlican film o njemu a zove se bogovi i generali.

bio je veoma vazna lucnost, nazalost preminuo je 1863 i od tada su krenula kola nizbrdo po juznjake

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiv revolver iz tog perioda
LeMat