Napravi pauzu
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

Garda cara Stefana Dušana silnog

6

Garda cara Stefana Dušana silnog

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Jovan Nenad ::Takođe, moramo posmatrati kao posebnu celinu i same Srbe, odnosno njihovo prihvatanje hrišćanstva koje je dolazilo pre svega iz Carigrada - duhovnog centra istočnog hrišćanstva koji je bio i centar Vizantije, države često suprotstavljene Srbima, te se može reći da je širenje hrišćanstva među uvek nezgodne Srbe bio i državni projekat ,,grčkih careva,,.

U doba kada su Srbi primali hriscanstvo nije jos bilo podele na pravoslavce i katolike, a s obzirom da je Vizantija bila mocnija tada od zapadnih varvarskih drzava moze se pretpostaviti da su svi Juzni Sloveni u pocetku, barem u pocetku, bili pod vecim uticajem Carigrada od Rima! Pa, car Justinijan I je stigao do Ravene!
Pricu o koketiranju sa katolicanstvom nisam naveo da bih nekoga naruzio, vec samo da istaknem pragmatizam koji je Nemanjicima bio dopusten i niko ih ne prekoreva zbog toga. Zato mislim da bi i ovi danasnji "pravoverni" mogli malo da uzmu knjigu u sake, a ne da se obrazuju samo po forumima i mitinzima gladnih!



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Idi na vrh
offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 553

@ Jovan Nenad
Citat koji si upotrebio u svom komentaru nije moj nego 6. Ličke.
Inače, u potpunosti se slažem sa time da se istorija ne može tumačiti iz vizure sadašnjosti.

@Sajkača
Nemanjićii su bili moćna i poznta dinastija tog vremena. Nisu bili ni gori, ali ni puno bolji od ostalih vlastodržaca koji su delili sa njima isti prostor i vreme. I drugi su bili pobožni, i drugi su gradili zadužbine (pogledajte velelepne katedrale zapadne Evrope), i drugi su ubijali ili su bivalli ubijeni, i drugi su bili političari manjeg ili većeg kova, i drugi su sakatili svoju braću, očeve ili sinove u borbi za vlast... Moj cilj nije da pokažem da su Nemanjići bili oceubice i zlotvori. Ne, naravno! Oni su bili ljudi svog vremena. Većina od njih su bili vešti političari, vladari i vojskovođe. Da nije tako zar bi uspeli srpsku državicu da uzdignu do najmoćnije sile u Jugoistočnoj Evropi. To nije delo jednog čoveka, pa zvao se on i Dušan Silni. Zbog svega ovoga zaista nema potrebe neopravdano ih veličati. To je kolektivna karakteristika malih naroda (ne, ne mislim ništa pežorativno). Nemanjići imaju svoju veliku i značajnu ulogu tokom nekoliko stotina godina i to im niko ne može oduzeti. Isto tako, nema potrebe (čak je kontraproduktivno) pridodavati im neke mistične osobine i činiti od njih svece i nadljude. To je pogubno za nacionalnu svest. Ko to kaže da je tačna tvrdnja iz devedesetih da su "dok su drugi jeli rukama, mi smo jeli pozlaćenim kašikama i viljuškama"!? Ma, nije nego. Kašikama su jeli još u paleolitu, a viljušku su koristili još u staroj Grčkoj. Istini za volju, ona (viljuška) i nije baš bila omiljeni pribor za jelo na srpskom dvoru. Ali lepo zvuči, zar ne? Mi smo kulturni - ostali su varvari.
I zato, manite me se dvomeraša i njihovih pratilaca koji "čim bi se pojavili u opsadi nekog grada, braniocima bi se tresle gaće i predavali bi se momentalno". Jel vi stvarno mislite da je to tako funkcionisalo u Srednjem (ili u billo kom) veku? Setio sam se jedne angdote. Kada je Aleksandar Veliki sa svom svojom silom došao pred zidine Sparte poslao je pregovarače koji su preneli njegovu poruku (parafraziram): "Kad vam porobim grad pobiću vam žene i decu a vas ću raščerečiti, grad ću sravniti sa zemljom i neće ostati ni kamen na kamenu..."
Lakonci su mu poslali odgovor sa samom jednom rečju:
"Kad".



Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 7364

Вишак дискусије ван теме је склоњен.
Теме на којој се дрвило на преко 200 страна није затворена да би се дрвљење наставило на осталим темама - поготово не на оним које су из другог периода историје.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 30 Avg 2013
  • Poruke: 2
  • Gde živiš: Vulcan

punjenipaprikas.com/pohod-cara-stefana-du%C5%A1ana-na-bosnu-1350-godine

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 11 Jun 2012
  • Poruke: 38

Nisam istoricar, vec istoriju volim. Interesuje me misljenje strucnjaka ovde o Drzavi Kralja Milutina.

Ja smatram da su osnove Dusanovog Carstva postavljene za vreme njegovog dede Milutina.
Mozda da se pise malo vise i strucnije o periodu 1280-1320? Tada bi bolje razumeli period 1320-1355.

Hvala

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Naravno. Apsolutno se slazem sa tobom, @Avijaticar. Koreni jacanja Srbije, njene osvajacke politike i odredjivanja juga tj. vizantijskih teritorija kao osvajackog pravca sezu u doba kralja Milutina. Zapravo, mislim da kralj Milutin nije idejni tvorac jedne takve politike, vec je plemstvo koje je ojacalo u doba privredne ekspanzije, kada je Srbijom vladao kralj Uros I, osetilo moc i realnost teznji za jacanjem Srbije na svim poljima. Jedan od razloga promena na srpskom prestolu 1282. godine bilo je protivljenje i oklevanje kralja Dragutina da odmah krene u akciju protiv Vizantije. Vlastela je pomogla kralju Milutinu da dodje na presto, a on je odmah krenuo u osvajanja i vec u prve dve godine svoje vladavine zauzeo mnoge oblasti i gradove, od kojih se po znacaju istice Skoplje. Nesto slicno se desilo i posle bitke kod Velbuzda 1330. godine kada je svakome postalo jasno da je Srbija najjaci cinilac na Balkanskom poluostrvu. Tada je vlastela htela brzu ekspanziju, pa je podrzala dolazak kralja Dusana na presto 1331. godine.
Naravno, kada se govori o snazenju Srbije u doba kralja Milutina i cara Dusana treba imati u vidu i druge okolnosti, a ne samo njihovu veoma uspesnu vladavinu, o kojoj nema sumnje. Pre svega, treba reci da nekada mocniji srpski susedi krajem XIII i pocetkom XIV veka postaju sve slabiji. Bugarska se nikada nije u potpunosti oporavila i povratila stari sjaj posle tatarske najezde i pustosenja 1241. godine. Tatari se nisu puno zadrzali u Bugarskoj, ali je posledica bila da se "trece bugarsko carstvo" Asena dezintegrisalo i da su krupni feudalci bili pravi gospodari situacije na terenu. U Vizantiji nakon cara Mihaila VIII nije bilo te integrativne sile koja bi podstakla njen oporavak. Kralj Milutin imao je kao zet obaveze prema caru Androniku II, a citavu vladavinu kralja Urosa III obelezile su borbe za vizantijske teritorije, sto u gradjanskom ratu izmedju cara Andronika II i cara Andronika III (nakon iznenadne smrti cara Mihajla IX), sto izmedju cara Andronika III i svog zeta, cara Mihaila Sismana, pa na kraju i protiv zajednicke bugarsko-vizantijske najezde na Srbiju 1330. godine. Car Dusan koristio je maksimalno drugi gradjanski rat u Vizantiji izmedju cara Jovana V i cara Jovana VI, @Uzelac je doneo jedan briljantan tekst na ovaj forum o tome. Interesantno je da je u ovom ratu Jovan Kantakuzin doveo turske najamnike u Evropu. Inace, prema Istoriji srpskog naroda I (cuveno izdanje SKZ) prva odmeravanja snaga Srba i Turaka bila su ne bas toliko propracena, iako su trebala da budu upozoravajuca pred nastupajuce doba. Naime, oba puta u doba vladavine cara Dusana Turci su pobedili Srbe - prvi put kod Stefanijane, drugi put Srbe i Bugare zajedno kod Dimotike. Tek u trecem pokusaju Srbi su pobedili Turke, kada su oni krenuli ka Serskoj oblasti, ocekujuci da ce iskoristiti slabost Srbije nakon smrti cara Dusana 1355. godine, ali su tada izgubili od Srba! Tada je medjutim na carskom prestolu stolovao car Uros V, a ne car Dusan. Treba istaci da je Srbija iskoristila bugarske i vizantijske slabosti krajem XIII i pocetkom XIV veka, ali ulaskom u fazu najrazvijenijih odnosa u doba feudalizma i nju su ocekivali problemi sa kojima se suocila u doba vladavine cara Urosa V. Upali smo u isto poteskoce sa nekoliko decenija zakasnjenja.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 11 Jun 2012
  • Poruke: 38

Hvala na iscrpnom i veoma opsirnom odgovoru, napisanom veoma pitko i razumljivo.

Moja ideja o detaljnijem pisanju o drzavi Kralja Milutina, zasniva se na nekoliko osnova.

Prvo, rekao bih da je ekonomska moc Srbije najvise ojacala bas za Milutina. Pod ekonomskom moci podrazumevam trgovinu, kovanje novca, rudarstvo i slicno.

Drugo, i sam Dusan u svom zakoniku navodi da se njegov zakonik zasniva na zakoniku Svetoga Kralja, a to je, znamo Milutin. Drugim recima, postojao je zakon i pre Dusana. Ovo malo karikiram, ali nije sve pocelo od i sa Dusanom, zar ne?

Trece, cini mi se da postoji neka nit koja povezuje Milutina I Dusana, nit u porodicnom, karakternom, politickom i ekonomskom pogledu. Kao da su braca ili otac i sin, a ne deda i unuk. Rekao bih modernim recima, kao da je gen sa Milutina presao na Dusana.

Cetvrto, a mozda i najvaznije, odnosi Dragutina i Milutina mozda nisu bili idealni, ali su za te prilike i vreme veoma neuobicajeni. Uz sve svadje i razmirice i te kako su jedan drugoga pomagali. Ocigledno da taj gen nisu nasledili sa srpske strane. Pre ce biti sa Jelenine. Opet mala sala, ali u svakoj sali ima malo sale. Sve ostalo je zbilja.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

avijaticar ::
Moja ideja o detaljnijem pisanju o drzavi Kralja Milutina, zasniva se na nekoliko osnova.

Ima tu mnogo interesantnih stvari. Recimo, kralj Milutin je vladar koji je vladao Srbima najduze - 39 godina!
Zatim, kompletna crkvena hijerarhija se upregla da opravda prelazak prava nasledstva sa starijeg kralja Dragutina i njegovih potomaka na mladjeg kralja Milutina i njegove potomke. O tome najbolje svedoce Zitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih arhiepiskopa Danila II. Vrlo su zanimljive okolnosti i odluke Drzavnog sabora u Dezevi 1282. godine, a interesantno je da kralj Milutin pricu oko svog nasledstva ostavio potpuno otvorenim posto nikoga nije odredio za naslednika. Kada je umro na srpski presto pretendovala su najmanje tri kandidata - princ Uros III, princ Konstantin, princ Vladislav, pa cak je i carica Irina, koja se smestila u Solunu, nadala da neki njen sin dodje do srpskog prestola, s obzirom da kraljica Simonida nije imala potomstva. Zatim, zaduzbine kralja Milutina. Pa, zene kralja Milutina itd.
avijaticar ::
Prvo, rekao bih da je ekonomska moc Srbije najvise ojacala bas za Milutina. Pod ekonomskom moci podrazumevam trgovinu, kovanje novca, rudarstvo i slicno.

To je prirodna posledica snaznog ekonomskog zamaha u doba kralja Urosa I. A to doba, dakle od 1243. do 1276. godine bilo je ubedljivo najmirnije u istoriji dinastije Nemanjica! Kralj Milutin je samo ubirao plodove konjukture iz prethodnog perioda. Ono u cemu se razlikovao od oca je odnos prema vizantijskoj raskosi i eleganciji. U doba kada je kralj Uros I bio saveznik despotu Mihailu II, postojao je plan da se cerka despota Mihaila II, princeza Ana, uda za kralja Milutina. Vizantijska svita stigla je na srpski dvor, ali im se nije svidela skromnost srpskog dvora. Cak im je kralj Uors I pokazao na zenu koja prede vunu i rekao da se tako kod Srba tretiraju dvorjani. Od toga braka nije, naravno, bilo nista. Kralj Milutin prihvatio je svu raskos vizantijskog dvora tezeci da Srbiju uzdigne na taj nivo i prevazidje ga na taj nacin da Srbija postane najjaca pravoslavna drzava na svetu!
avijaticar ::
Drugo, i sam Dusan u svom zakoniku navodi da se njegov zakonik zasniva na zakoniku Svetoga Kralja, a to je, znamo Milutin.


Da, zanimljivo je da je SPC znatno umnozila u poslednje dve decenije ordenje koje deli zasluznima, pa se medju njima nasao orden "Svetog Kralja", a nije, recimo orden Stefana Decanskog, inace, slave moje kuce.
avijaticar :: Drugim recima, postojao je zakon i pre Dusana. Ovo malo karikiram, ali nije sve pocelo od i sa Dusanom, zar ne?
Pa, naravno! Dusanov zakonik je kodifikacija srpskog obicajnog prava, s jedne strane, i, drugo, mnogo vise, uvodjenje vizantijskog veoma razvijenog, verovatno u srednjem veku, najsavrsenijeg pravnog sistema. Pre toga imali smo Nomokanon ili Krmciju.

avijaticar ::
Trece, cini mi se da postoji neka nit koja povezuje Milutina I Dusana, nit u porodicnom, karakternom, politickom i ekonomskom pogledu. Kao da su braca ili otac i sin, a ne deda i unuk. Rekao bih modernim recima, kao da je gen sa Milutina presao na Dusana.

Da, slazem se.
avijaticar ::
Cetvrto, a mozda i najvaznije, odnosi Dragutina i Milutina mozda nisu bili idealni, ali su za te prilike i vreme veoma neuobicajeni. Uz sve svadje i razmirice i te kako su jedan drugoga pomagali. Ocigledno da taj gen nisu nasledili sa srpske strane. Pre ce biti sa Jelenine. Opet mala sala, ali u svakoj sali ima malo sale. Sve ostalo je zbilja.

Odnosi izmedju kralja Dragutina i kralja Milutina bili su veoma dinamicni. Iako nije iskazao bas preveliku volju da ratuje sa Vizantincima dok je bio na vlasti, kralj Dragutin je podrzao brata kada je odmah 1282. godine krenuo u pohod na Vizantiju i uspesno je ratova. Sa druge strane, kada su Tatari i Bugari napadali Branicevo, koje je kralj Dragutin dobio od ugarsko dvora, kralj Milutin je pomogao brata.
Ali, kasnije je usledio desetogodisnji rat medju bracom sa vrlo malo promena.
E, sada, ne verujem da su vise povukli na majku nego na oca. To je tako bilo u celoj Evropi. Kruna je bila vaznija od krvi! Nije to specifikum samo Nemanjica.
Interesantno je da je kralj Dragutin umro kao monah Teoktist i da je rekao da ne zeli da ga proglase za sveca. Na samrti se odrekao pretenzija na srpski presto, samo je zeleo da se njegov sin, princ Vladislav, ne ugrozava na njegovoj bastini. Kralj Milutin to nije ispostovao, nego je sinovca porazio i zarobio kako bi ga onemogucio da ga nasledi u Srbiji. Kazem, kralj Milutin je umro bez jasne vizije ko ce da ga nasledi, pa je izbio sukob izmedju kralja Urosa III i princa Konstantina, koji se na jednoj fresci nalazi uz kralja Milutina, sto nagovestava da je, mozda, on bio kandidat za naslednika.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 11 Jun 2012
  • Poruke: 38

Ako bih se usudio da opisem lik Milutina bilo bi na ovaj nacin:

Veoma pragmatican vladar. Jasno odredjenih ciljeva, brzina u odlukama, ali zato su te iste odluke zasnovane na dugim i kvalitetnim analizama. Duzina njegove vladavine, moc Drzave i ustrojstvo drzavnog aparata su, po meni, najbolji dokaz kvaliteta i snage Kralja Milutina. Pametan i odlucan stav prema crkvi, daju mi za pravo da smatram Milutina najsposobnijim srpskim vladarom. Uspeo je da upravlja i svetovnom i duhovnom Srbijom, veoma uspesno i dugo.

Ne znam niti jednog drugog srpskog vladara kome je nesto slicno poslo za rukom.


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 168 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 155 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1300 - dana 15 Nov 2012 21:41

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, Chuck Norris, Djordje Todorovic, Eyes Wide Shut, jazbar, Kristian_KG, proka89, purke62, Varnica, viking 1, Žan Klod vam dam
Siguran hosting