Hanibal je igrao poker gde su ulozi bilo ogromni. Islo se na sve ili nista. I pored toga sto je Rimska vojska omeksala. Nije im to bio jedini put. Pa se primenjuje onaj sistem da svakog 10 vojnika izbatinaju 9 njegovi saborca. Kako bi malo ocvrsnuli i navikli se na ubijanje. Uspeli su pobediti ajde da kazem na isti nacin kao Staljin. Daleko vecim rezervama od onih koje je imala Kartagina na raspolaganju.
Da nisu krenuli u napad Rim bi postajao sve jaci i jednog trenutka bi svakako dosao kraj. Ocito da to sebi nisu mogli dopustiti. Sudar kultura, obicaja i ideja. Veoma cest uzrok zestokih sukoba u svetu. Jednostavno karataginjani se nisu mogli pomiriti da nekome polazu racune.
Oni bi sa vremenom postajali sve manja pretnja Rimu. To je bio poslednji tenutak da se nesto ucini.
Dopuna:
Mozda su upravo oni najkrivlji sto je unisten neki balans sila na mediteranu. Surov odgoj Hanibala i uopste taj vonicki pristup, kao i u Sparti, mnogo puta se pokazao kao poguban za veliki broj ljudskih zivota.
Dve vojske bi se poklale samo ukoliko su obe bile na istom nivou, a ni jedna ne zeli odustati. Sastavni deo umeca ratovanja jeste psiholoski efekat koji je trebala da izazove vojnicka uniforma ili oruzije. Zato je vatrenio oruzije, i pored toga sto je bilo manje precizno i skuplje, a jedino je imalo prednost u probijanju oklopa, u potpunosti potisnulo luk i strelu.
Znaci pad Kartagine i kaljenje rimljanja je stvorilo tu imperioju. Oduvek su ljudi tezili komfonijem zivotu i ne nasilju. Kad se jednom desi katastrofa kao sto su WWI i WWII posledice su cesto nesagledive po ceo svet. Mislim da se ovde moze napraviti ta paralela. Rat u Africi i na mediteranu u WWII i punski ratovi.
Rim je trijumfovao i njihov oprao se nasao na svim krajevi tada poznatog sveta. Kao i na Solomonovom hramu.
Citat:Pa se primenjuje onaj sistem da svakog 10 vojnika izbatinaju 9 njegovi saborca..
Ovo se zove desetkovanje, ali li mi se cini da ide malo drugacije:
Ako bi za vreme bitke se neka jedinica pobunila, ili napustila popriste posle bi bila izdvojena pred legije...srecom bi bila izvucena imena svakog desetog vojnika,koji bi bili ubijeni batinanjem...ostali vojnici bi umesto zita dobijali raz, morali su kampovati izvan vojnickog logora,i tako bi bilo sve dok se ne opravdaju kakvim hrabrim delom.
Koja je jedinica gde bila za vreme bitke se videlo po stegovima.
Posle bitke kod kane Hanibalu je trebala popuna vojske i poslao je zahtev u Kartaginu za pomoc u ljudstvu, tadasnji vlastodrsci u Kartagini nisu verovali u njegovu pobedu i nisu hteli da ucestvuju u ratu praveci se da Hanibal vodi privatni rat. Inace on nije opseo Rim posto za opsadu grada odnos u vojsci osvajaca i branioca treba da je minimum 3:1
Citat:Inace on nije opseo Rim posto za opsadu grada odnos u vojsci osvajaca i branioca treba da je minimum 3:1
Dobro, a koliki je odnos Cezar imao prilikom opsade Alezije. Ni blizu 3:1, pa je uspeo. Cak bi se moglo reci da je imao odnos 1:3, ili i gore, ako racunas sve Galske trupe, sa obe strane obruca.
Ali Gaj Julije Cezar je bio jedan od najvecih vojskovodja svih vremena (i Hanibal isto).
Rimljani su dobro prošli u ovom ratu kako je moglo da ispadne. Hanibal je u Italiji bio više od 15 godina, i čudno je kako nije zauzeo Rim. Kartaginjanski senat se bojao njegovog preteranog jačanja te su odbili da mu pošalju pojačanje. Ali kad je njima ''gorelo pod nogama'' odmah su ga pozvali nazad u Afriku.
Meni je iz ovog rata zanimljiva ratna taktika Fabija Maksima Kuntraktora (Oklevala) tu nalazim na prvi način da kažem u modernom smislu gerilskog načian ratovanja, ne računajući Spitamena u ratu protiv Aleksandra u Gedruziji i Drangijani.
Fabije Maksim shodno zakonu republike dobija ovlašćenja diktatora na 6 meseci. Njegova taktika je bila da se trupe Hanibala napadaju manjim rimskim odredima, da se Hanibalu pre svega otseče snabdevanje, da se uništavaju usevi u njegovoj blizini. Senatu se takvo odugovlačenje nije svidelo pa je zato i dobio nadimak ''Oklevalo''. Malo nakon tog neslaganja ispalo je da je na neki način Fabije Maksim bio u pravu. Rimljani su strašno poraženi u bici kod Kane.
Ханибал није могао да опседне Рим после битке код Кане из неколико разлога.
Кана је од Рима удаљена 300-400 километара и једној војсци од 40 хиљада људи би требало доста дана да пређе ту раздаљину. Рим је био познат по томе што је могао да за кратко време подигне велику војску од својих грађана, ослобођених робова и италских савезника. Пир је то искусио на својој кожи и Рим је упоредио са Лернејском Хидром која чим изгуби једну главу, на њеном месту створи још три.
Ханибалу циљ није био да уништи Рим као државу, већ да је поразима натера на прихватање понижавајућег мира налик оном који су Картагињани морали прихватити тридесетак година раније. У данима после Кане очекивао је делегацију Римљана. Свако би понудио примирје, али не и Римљани.
Ханибал је после Сагунтума у Шпанији настојао да избегава опсаде, које би дуго трајале и у којима би у победи или поразу погинуло доста његових војника. У то време Рим је био опасан зидинама и густо насељен, тако да би успешна опсада трајала много месеци.
Имајте на уму да Pимска република у то време није била хомогена. У Италији је било полунезависних италских грчких, и латинских градова који су морали да шаљу војску за ратове и нису сви били у љубави са Римом. На њихову помоћ је Ханибал највише рачунао (после Требије, Трезименског језера и Кане је италске заробљенике пуштао својим домовима без откупа), али није успео да постигне ефекат који је желео. Италски градови су углавном остали верни савезу са Римом.
Ханибал је касније дошао са делом војске пред Рим, али да би извео диверзију и одвукао римске легије од Капуе, свог савезника који је био под жестоком опсадом. Римљани нису насели и остали су на својим положајима. Ханибал је морао да се повуче.
Ханибал у Италији никад није поражен у битци. После Кане су га у сваком тренутку пратиле римске легије које су имале наређења да не улазе у директан окршај. Пар пута су се осмелили да га нападну, али их је Ханибал сваки пут уништавао. У једној борби 209. су убијена оба римска конзула.
Исход другог пунског рата је одлучен у Шпанији. Ханибалова браћа, мада су имала више новца и људства на располагању,нису се показали дораслим Сципиону, и поражени су у борби са Римљанима и иберијским племенима. Ханибал је од прве године у Италији очекивао појачања која би у Италију дошла из Шпаније, али је удруживање војски увек било спречавано. После победе у Шпанији, нападнута је Африка и Ханибал је морао да се врати и своје италске савезнике препусти судбини.
Филип V Македонски је могао мало шта да учини да помогне Ханибалу. Био је заузет борбама са Етолским савезом и илирским племенима. Македонци су после Александрових освајања демографски знатно ослабљени услед сеобе становништва у Азију и Африку, и за потребе рата могли су да на бојно поље изведу највише две хиљаде коњаника.
