Kako je Obilić deo Reda zmaja ako je red osnovan 1408. godine. Kosovski boj je bio 1389.
Matematika: 1408-1389 = 19 godina promašaj.
Član ovog reda je bio despot Stefan Lazarević, a ne Obilić.
MB120mm ::
*Сви експерт за тај период слажу се да је*догађај Века*уствари битка на Марици,где је у једној ноћи нестала моћ и снага Мрњавчевића/Сами Турци ..
Ne znam ali meni ta verzija jednostavno nije uverljiva da su Turci uspeli da uhvate celu vojsku na spavanju. Radilo se o iskusnim vojskovodjama i da bas ostave vojsku tako bez straze mi zaista zvuci neverovatno. Tako da se tu namece pitanje neke izdaje?
Šta mislite o ovoj teoriji?
Iz ovog izlaganja kao veoma moguce uzimam probijanje odredjenog broja vitezova do Murata.
U nejasnim okolnostima Murat biva ubijen od strane nepoznatog viteza koji tek dosta kasnije dobija ime u predanjima...Milos Obilic
Ali taj prodor je mogao da se desi samo sa desnog Srpskog krila koje je potisnulo Tursko levo krilo i time otvorilo prolaz ka sredini ka Muratu utrcavanjem sa desnog Srpskog krila koji je vodio Vuk a negde se pominju i Musici na istom krilu...moguce da je bilo mesovoto a da je medju vojskom bio i Milos sa odabranim vitezovima...
Kroz sredinu gde su bili Janicari i carska konjicka garda nisu mogli da prolete a tu su i jame i kolje...
Sa krila u procep i otvor su mogli...
Inace pokusaj i plan ubistva vladara protivnicke vojske je legitiman cilj od vajkada i primenjuje se i to je i glavni cilj bitke..ubiti ili zarobiti protivnickog Vodju...tako da u plan ubistva Murata i takav pokusaj resavanje bitke netreba sumljati...
Kako je Obilić deo Reda zmaja ako je red osnovan 1408. godine. Kosovski boj je bio 1389.
Matematika: 1408-1389 = 19 godina promašaj.
Član ovog reda je bio despot Stefan Lazarević, a ne Obilić.
Izvor za sve ove tvrdnje? (Samo da nije Deretić)
1408. Godine je donešena povelja o funkcionisanju Reda zmaja, a on je dejstvovao i ranije..
Кад је реч о питању шта знамо шта се тачно дешавало на Косову 15. јуна 1389. године псотоји кратак одговор НИШТА. Сва наклапања око реконструкције битке произилазе из покушаја Петра Томца и Гавре Шкриванића да користећи једина два извора Нешрија и Орбинија покушају да ураде неку реконструкцију. Нешри једини даје детаљан опис битке али је он данас потпуно одбачен као релевантан извор за битку на Косову 15. јуна 1389. године јер он у ствари даје опис битке на Косову коју је водио Јанко Хуњади више од пола века касније. Тактичка примена хришћанских јединица код Нешрија у потпуности одговара тактичкој употреби хуситских јединица (масовна употреба пушака са кола) а не било којој пешадији било где у свету 1389. године. Такође и читав низ других детаља јасно говори да је то опис оне друге Кососвске битке поготово што се поклапа са угарским извештајима о тој другој бици. Нешри је једино убацио убиство Мурата и Лазара и то на пропагандистички начин који никад није ни усвојен у науци. Орбини даје штуре податке који се не могу сами користити за неку реконструкцију.
Много је значајнији читав низ извора који нису били познати ни Томцу ни Шкриванићу кад су радили своју реконструкцију. У ствари два кључна су била позната али нису коришћена.
Први извор је серија од скоро двадесетак писама, повеља и других докумената које је издао угарски краљ токо свог похода на Србију крајем 1389. године. Врло јаким угарским снагама предвођеним лично краљем се врло успешно супротстављају врло јаке српске снаге. Срби чак прихватају отворену битку, вероватно негде око Баточине, коју Угри једва успевају да добију и то како како сам угарски краљ наглашава само захваљујући нечувеном јунаштво кеколико његових племића награђених палатинским титулама за приказано јунаштво. Угри крајњим напором током кампање заузимају Борач и Честин али српска војска успева да се прегрупише да поврати ова утврђења и да до краја те године потпуно избаци Угре из земље. Угри једва успевају да се повуку преко Дунава код Ковина. За ова документа је знао још Иларион Руварац и на њих скренуо пажњу Стојану Новаковићу али ни један ни други нису имали петљу да их објаве јер ова документа руше мит о српској катастрофи на Косову. У вези са овим документима је и неоспорно аутентична Миличина повеља манастиру св. Пантелејмону на Светој Гори којом се потврђује једна ранија Лазарева повеља којом је он потврдио дарове његове и његових властелина том манастиру. Из Миличине повеље сазнајемо да су скоро сви најзначајнији влателини и то управо они са војним звањима (војводе) по свему судећи преживели Косовску битку. Сазнајемо и име врховног команданта Лазареве војске Николе Зојића који је такође претекао. Ту су и војводе Обрад Драгосаљић, војвода Михаило од Мораве итд итд. Једини који није жив те 1395. године (вероватна година издавања Миличине повеље) је извесни Југа.
Нема података из извора о османским нападима на српске земље све до пред крај 1391. године. Непосредно пре тога је једна Миличина делегација (није сигурно да ли је лично Милица учествовала) отишла код Бајазита у Малу Азију да тражи од њега војну подршку у борби против Вука Бранковића и Угара који су заједнички напали земље Лазаревића. О овом знамо из неутралних извора (селџучких, млетачких и ђеновљанских). На позив Милице Бајазит који је у то време до гуше у утврђивању власти у Малој Азији шаље Милици у помоћ мањи контигент који напада на земље Бранковића и том приликом пада Скопље децембра 1391. године. Други мањи османски одред, као савезнички, учествује у кампањи против Угара. Када се учврстио на власти Бајазит започиње озбиљну кампању против Вука Бранковића што доводи до османског освајања земаља Бранковића који они највећим делом уступају Стефану Лазаревићу који је у међувремену посто њихов вазал.
Споменимо да је пронађен и новац који је ковао Јакуб што значи да је вероватно и он преживео Косовску битку.
Dopuna: 06 Maj 2016 17:42
На основу горе споменутих независних извора Стефан Лазаревић је постао османски вазал добровољно најраније крајем 1391. године и то није директно повезано са српским поразом на Косову. У ствари тог пораза није ни било. Косово је готово сигурно српска победа.
Не треба заборавити и да ће Срби и касније у великој већини случајева у отвореним биткама тући Османлије. Чак и 1454. године. Исто важи и за Угре. На сваки угарски пораз долазие пет или шест османских.
Eksponati iz Vonog muzeja u Istanbulu koji se odnose na Kosovsku bitku:
Dopuna: 15 Maj 2016 16:58
U prilog tvrdnji ltc-a. Bosansku vojsku od 20.000 ljudi koja se u Kosovskom boju suprotstavila vojsci Mehmeda II vodio je Vlatko Vuković Kosača. On je godinu dana ranije kod Bijeljine izvojevao pobjednu nad Turcima, a sa Kosova se vratio izvješćujući bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića o pobjedi nad turskom vojskom. Kralj na to šalje pismo u Vatikan i još nekoliko gradova kojim obavještava njihove vladare o izvojevanoj pobjedi. Zanimljivo je da su Firentinci poslali pismo kojim čestitaju Tvrtku I na pobjedi 4 mjeseca nakon bitke, a tada je sigurno ishod bio više nego dobro poznat.
Dobri podaci kolega no moram ispraviti .. vojvoda Vlatko Vukovic nije dobio Turke kod Bijeljine vec kod Bilece ( Podosoje bilecko ) i jos jednom da ispravim nadam se ,sto bi rekli za svagda .. nije on bio Bosanac ( pod upravom kralja Tvrtka ) vec je on bio Vojvodjanin ( danas receno Hercegovac ) a rodom sa Meke Grude kod Bilece ( na putu Bileca -Gacko ) .Kad rekoh Vojvodjanin ,to je zato sto je upravljao teritorijom-zemljom koja se tada zvala` Vojvodina Svetog Save` a od vojvode Stefana Vukcica tj po tituli koju je vremenom dobio od `zapadnjaka` -`hercog`, sto nije nista drugo do vojvoda i tek mnogo i mnogo vekova kasnije narodski a nazalost evo i zvanicno poznata kao Hercegovina ( bilo nekadasnja Stara ,danas Istocna, bilo ona zapadna ) .. Nazalost jer smo vremenom prihvatili da sopstvenu teritoriju-zemlju nazivamo tudjicom a ne svojim jezikom kako bi trebalo da bude ...
Dakle u tom periodu na prostoru danasnje jedinstvene Republike BiH ( nekadasnje SR BiH ) smo imali dve teritorijalne celine : Bosansko kraljevstvo i Svetosavsko vojvodstvo .
Ocekivao sam malo vise od Turaka.Racunam oni su vodili neke hronike itd...vise znaju nego mi jer su zapisali dogadjaje...kad oni ono lupetaju u 16
Prvo tekst ispod slike je uredjen prema sadasnjim politickim tendencijama...pominje se i montenegro?
Onda nekakav ''Krstaski savez'' ,dobro to sluzi da pojaca njihovu pobedu...ali najjace je kad kazu da su bili malobrojniji a poveli po njima 60 000 boraca
kad pominju komadante centra i krila Srpske vojske kazu Lazar centar{Hazar?} i Vuk na desnom a
Kralj Tvrtko na levom krilu?Nigde nema imena vodja tih ''krstasa'' iz Evrope
U svakom slucaju razocarenje.Znaci morace i dalje da se mozga i istrazuje da bi se doslo do priblizne istine o Kosovskom boju.
Za pocetak Turaka na Kosovu nije moglo da bude vise od 40 000
hvala na ispravci...lapsus mozgus...znam da je na B, a Hercegovina se u to doba zvala Hum i negdje od polovine 14. vijeka je dio Bosanskog kraljevstva skupa sa dijelovima Zete i Južne Dalmacije uključujući Boku Kotorsku. Dio Huma je Tvrtki prisvojio 30ak godina ranije. U Boki je osnovao grad Novi u kojem je, da napomenem, prvi put na balkanska država koristila topove, prilikom napada Mlečana 1383. godine. Tvrtko I je te krajeve dobio u raspodjeli plijena nakon što je pomogao Lazaru Hrebeljanoviću u borbi za srpsku krunu nakon smrti Stevana Dušana. Na teritorijama koje su tada potpale pod krunu kralja Bosne nalazio se manastir Mileševa gdje su tada čuvani posmrtni ostaci Svetog Save. Prema jednoj teoriji Tvrtko I inače katolik, kršen 1347. godine i tražio od Pape da u Bosnu šalje što više školovanih svećenika, krunisao se u Mileševi 1377. godine, po drugoj krunisao se u manastiru u Mile nedaleko od Visokog.
Vlatko Vuković je bio podanik Tvrtka I iako je na području kojim je upravljao (ne vladao) imao priličan stepen autonomije. To potvrđuju dvije činjenice. U Humu je korišten novac sa likom Tvrtka I, Vlatko Vuković se odazivao naredbama Tvrtka I i na području Huma se plaćao porez Kralju.
Inače pod vlašću Tvrtka I srednjevjekovna Bosna je bila jedna od najmoćnijih država zapadnog Balkana, a samo je jedna ilustracija podatak da je pod Bosanskom krunom bila kompletna jadranska obala od Biograda do Boke, te nekoliko ostrva, isključujući Dubrovnik.
@SVEVID, mene je iznenadilo koliko su potpisi ispod eksponata u Vojnom muzeju u Istambulu šturi, netačni i pristrasni povremeno ili ih čak nema, dok su s druge strane eksponati u izvrsnom stanju, a sama je zbirka izuzetno bogata.
