Boter ::У чему је Наполеон био испред свог времена? За мене је он блажа варијанта Хитлера у политичком смислу и велики војсковођа. Када помислим на Наполеона прво ми падне на памет његова реченица (цитат) пошто су му рекли колико му је војника страдало - ”То курве у Паризу направе за једну ноћ”.
Ovo je čak poželjna osobina kod generala. Ukoliko je u stanju da pređe preko leševa svojih vojnika, znači da ga taj gubitak neće uzdrmati, te će raditi svoj posao maksimalno posvećeno. Kad je rat bio nešto dobro ili normalno.
Manštajn nije najveći nemački vojskovodja. Jedina njegova stvarna pobeda je u prvom svetskom ratu, kada je napao na grogi Srbiju i pojurio nas do Kosova polja. Pa i to nije uradio sam. Bio je tada mali šraf u velikoj ratnoj mašini.
Nije planirao pohod na Rusiju (kopirao je gotovo doslovce Napoleonov plan), niti napad na zapadu (to je uradio još Šlifen) Jedino što je uspeo, to je da robija 25% od onoga što mu je dosudjeno, a kasnije da bude savetnik u vojsci nove nemačke, zvanoj bundesver - iako je bio osumnjičen za ratne zločine, i do generalskog čina je stigao iako nije bio član NSDAP, ali je zato u tumačenju šiklgruberovih naredbi bio veći katolik od pape.
Svaka njegova bitka je "seci uši, krpi zadnjicu", ali je od toga uspeo da, dobrim PR-om, napravi uspeh. Imala je nemačka vojska više pametnih, uspešnijih i efikasnijih generala. Boljih poznavalaca vojne veštine.
Napoleon nije bio najveći general 19. veka. Može kolega da stavi i još veća, i još boldovanija slova, to neće promeniti stvar. Jer, kakav je to general koji je dobijao bitke, a gubio ratove.
Osim Suvorova (piše se Suvorov) i Kutuzova, bilo je mnogo dobrih i sjajnih ruskih generala. Kutuzov je učio od Suvorova, a ti sjajni su učili od obojice. Najsjajniji generali su bili oni seljaci i kozaci koji su partizanski tukli francusku vojsku i doveli je, golu, pocepanu, bosu i gladnu do granice zemlje. Najurili iz Rusije ih kao što seljaci najure besno kuče.
Taj rat je, uprkos Napoleonovoj "genijalnosti" završio tako što su kozački konji pili vodu iz Sene, a kozaci priredjivali pariškim sobaricama i ostalim gospodjicama i gospodjama praznike.
Šta je dobro uradio Napoleon? Dao je francuskoj gradjanski zakonik koji se i dan danji koristi, uz manje izmene. Uredio državu tako da ona funkcioniše kao država. Njegovu administrativnu podelu zemlje još nisu promenili, iako je prošlo 200 i više godina.
Дакле да је којим случајем Кутузов заподенуо битку пред крај Наполеонове кампање када је Француска војска била десеткована,Наполеон би вероватно био заробљен.
То би конкретно значило да Руска војска не би морала да гања Наполеона по целој европи и да води крваве и велике битке.А за Србију би вероватно значило да први устанак не би био сломљен.
И да би на власт остао про-руски Карађорђе.И да би Русија била у стању да врло брзо настави ратне операције против Турске.Јер не треба заборавити да је циљ Русије био освајање Цариграда.
Од Милоша Обреновића бртианска сужба се убацује на ове просторе и постаје доминантна.
Сам Обреновић није био про-руски оријентисан.Он се вешто користио околностима.А рецимо није дигао устанак и помогао Русима за време Руско Турског рата 1829 год.Али је захваљујући Руској победи издејствовао хатишериф.
Моје је мишљење да би у случају елминације Наполеона 1812 год. Русија лако неутралисала Турску.И у одрђеном верменском периоду освојила Цариград.
Markoni29 ::Дакле да је којим случајем Кутузов заподенуо битку пред крај Наполеонове кампање када је Француска војска била десеткована,Наполеон би вероватно био заробљен.
То би конкретно значило да Руска војска не би морала да гања Наполеона по целој европи и да води крваве и велике битке.А за Србију би вероватно значило да први устанак не би био сломљен.
И да би на власт остао про-руски Карађорђе.И да би Русија била у стању да врло брзо настави ратне операције против Турске.Јер не треба заборавити да је циљ Русије био освајање Цариграда.
Од Милоша Обреновића бртианска сужба се убацује на ове просторе и постаје доминантна.
Сам Обреновић није био про-руски оријентисан.Он се вешто користио околностима.А рецимо није дигао устанак и помогао Русима за време Руско Турског рата 1829 год.Али је захваљујући Руској победи издејствовао хатишериф.
Моје је мишљење да би у случају елминације Наполеона 1812 год. Русија лако неутралисала Турску.И у одрђеном верменском периоду освојила Цариград.
Bez obzira na pobedu nad Bonapartom, Rusija ne bi mogla da zavlada evropom, a posebno ne bi mogla da pobedi tursku tako da ona prestane da bude važan faktor u evropi. Uostalom, pobedjivali su je nekoliko puta, ali do toga da turska bude najurena iz evrope trebalo je da prodje još ceo vek.
Jedino što bi nama dobro donelo zarobljavanje Bonaparte, bilo bi odustvo medjudinastičke borbe, na koju smo utrošili mnogo snage i novca. Nepotrebno.
A to što Miloš O. nije bio ruski čovek, potpuno je razumljivo. Rusija se nije mnogo pretrzala da nam pomogne kada nam je trebalo, a mi smo uletali u ratove i kad smo bili spremni i kad nismo (češće) samo zato što je Rusiji trebalo. Na Balkanu, ruski favorit je bila bugarska.
Kao čovek iz naroda, seljak i stočni trgovac, Miloš je gledao svoj interes i ko ga je koliko zadužio...
Kraj off, a mislim da imamo temu o tome. Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam.
dobri covek ::Šta je dobro uradio Napoleon? Dao je francuskoj gradjanski zakonik koji se i dan danji koristi, uz manje izmene. Uredio državu tako da ona funkcioniše kao država. Njegovu administrativnu podelu zemlje još nisu promenili, iako je prošlo 200 i više godina.
....i uništio inkviziciju. Zaplenio arhive u Italiji i posle jih objavljivao u Francuskoj. Kako su u države pape krali decu židovima i slali u jezuitske škole. U Ljubljani je spomenik.
https://www.google.si/search?q=napoleonov+spomenik.....mI8mMu8%3D
Markoni29 ::Дакле да је којим случајем Кутузов заподенуо битку пред крај Наполеонове кампање када је Француска војска била десеткована,Наполеон би вероватно био заробљен.
То би конкретно значило да Руска војска не би морала да гања Наполеона по целој европи и да води крваве и велике битке.А за Србију би вероватно значило да први устанак не би био сломљен.
И да би на власт остао про-руски Карађорђе.И да би Русија била у стању да врло брзо настави ратне операције против Турске.Јер не треба заборавити да је циљ Русије био освајање Цариграда.
Од Милоша Обреновића бртианска сужба се убацује на ове просторе и постаје доминантна.
Сам Обреновић није био про-руски оријентисан.Он се вешто користио околностима.А рецимо није дигао устанак и помогао Русима за време Руско Турског рата 1829 год.Али је захваљујући Руској победи издејствовао хатишериф.
Моје је мишљење да би у случају елминације Наполеона 1812 год. Русија лако неутралисала Турску.И у одрђеном верменском периоду освојила Цариград.
Rusija je Tursku mogla da pregazi i umaršira u Carigrad u svakom momentu, ali to nikada nisu htele da dozvole evropske velike sile, pre svega Engleska - koja je neprestano mešetarila i okretala sve kontinentalne države jedne protiv drugih, kako bi zadržala hegemoniju na moru i osigurala put kroz Mediteran. U više navrata je, kada Turcima prigusti, spremala flotu koja je trebalo da se sudari sa Rusima u Crnom moru u slučaju da Rusi krenu u ozbiljno uništavanje Turaka i njihove države. Sve do 1907. godine odnosi Rusije i Engleske su bili na ivici noža, sukobljene oko Turske, Balkana, centralne Azije... a i kasnije nije bilo neke iskrenosti i prijateljstva.
Više o svemu tome možeš da nađeš kod Čedomira Popova u trotomnoj "Građanskoj Evropi"; srpski jezik i prijemčiv stil, knjiga zgodna za sticanje osnovnih znanja za period od Američkog rata za nezavisnost i Francuske revolucije do Prvog svetskog rata. Pravih, ne vikipedija znanja (čitaj: gluposti kojekakvih)
GnaeusDomitiusAhenobarbus ::
Rusija je Tursku mogla da pregazi i umaršira u Carigrad u svakom momentu, ali to nikada nisu htele da dozvole evropske velike sile, pre svega Engleska - koja je neprestano mešetarila i okretala sve kontinentalne države jedne protiv drugih, kako bi zadržala hegemoniju na moru i osigurala put kroz Mediteran. U više navrata je, kada Turcima prigusti, spremala flotu koja je trebalo da se sudari sa Rusima u Crnom moru u slučaju da Rusi krenu u ozbiljno uništavanje Turaka i njihove države. Sve do 1907. godine odnosi Rusije i Engleske su bili na ivici noža, sukobljene oko Turske, Balkana, centralne Azije... a i kasnije nije bilo neke iskrenosti i prijateljstva.
Više o svemu tome možeš da nađeš kod Čedomira Popova u trotomnoj "Građanskoj Evropi"; srpski jezik i prijemčiv stil, knjiga zgodna za sticanje osnovnih znanja za period od Američkog rata za nezavisnost i Francuske revolucije do Prvog svetskog rata. Pravih, ne vikipedija znanja (čitaj: gluposti kojekakvih)
Imaš li negde elektronsko izdanje te knjige? Ako imaš, šalji na pp. Unapred hvala, imao ili nemao.
dobri covek ::GnaeusDomitiusAhenobarbus ::
Rusija je Tursku mogla da pregazi i umaršira u Carigrad u svakom momentu, ali to nikada nisu htele da dozvole evropske velike sile, pre svega Engleska - koja je neprestano mešetarila i okretala sve kontinentalne države jedne protiv drugih, kako bi zadržala hegemoniju na moru i osigurala put kroz Mediteran. U više navrata je, kada Turcima prigusti, spremala flotu koja je trebalo da se sudari sa Rusima u Crnom moru u slučaju da Rusi krenu u ozbiljno uništavanje Turaka i njihove države. Sve do 1907. godine odnosi Rusije i Engleske su bili na ivici noža, sukobljene oko Turske, Balkana, centralne Azije... a i kasnije nije bilo neke iskrenosti i prijateljstva.
Više o svemu tome možeš da nađeš kod Čedomira Popova u trotomnoj "Građanskoj Evropi"; srpski jezik i prijemčiv stil, knjiga zgodna za sticanje osnovnih znanja za period od Američkog rata za nezavisnost i Francuske revolucije do Prvog svetskog rata. Pravih, ne vikipedija znanja (čitaj: gluposti kojekakvih)
Imaš li negde elektronsko izdanje te knjige? Ako imaš, šalji na pp. Unapred hvala, imao ili nemao.
Неке моје констатације јесу у вези са овом темом.Тако да није што би рекли "off".
Али прича овако иде.Ја добро знам да европске силе пре свега Англо-саксонци нису дозвољавали Русији да освоји Цариград.И да су чак ратовали 1853-56.А да су блокирали освајање Цариграда 1878 год.
Али тек 1812 год. Француска је била нокаутирана као и читава Европа.Јер Немачка није била уједињена.Већ су Прусија,Аустроугарска,идр... биле просто речено преслабе.А чак је и британска империја била пољуљана тада.
И није тачно да је Бугарска била фаовирт Русије.Већ сам писао о томе и написаћу кратко опет.
Сарадња је била одлична до напада Наполеона на Русију.Чак и после слома устанка Русија шаље Карађорђа који је био члан "Хетерије" као и цар Александар.Карађорђе је требало да пређе у Србију 1817 и да покрене све-балкански устанак као вођа.И да се повеже са грцима и осталим народима.
Убијен је од стране Обреновића чак постоје индицје да је умешана британска обавештајна служба.
Зна се и име агента који је био на терену.Нажалост ја сам заборавио.
Дакле тада је срушен Карађорђе.А Милош није дигао устанак 1829 да помогне Русији.
Такође је краљ Милан изабрао Аусторугарску страну.И обавезао се тајним анексима да ће следити њихову политику.Ову су чињенице.Ја не измишљам ово што пишем.
Од тада Русија фаворизује Бугарску.Не треба заборавити да је краљ Милан "испалио" русе каду су запели код Плевна.А код Плевна су највише гинули бугари.
Чињенице не иду у прилог тој тези да су бугари фаворити.Па нису руси сисали весла.Знају они ко су бугари.
Дакле моја констатација јесте да је тренутак био повољан.И да је устанак могао бити распирен даље из Србије ка Бугарској и Грчкој.И да је то био интерес Русије.Иначе идеја Српско-Бугарске државе је левитирала кроз читав 19 век.И Михајла Обреновића убише због тога.Чак је и после другог светског рата постојала идеја да се створи Југословенско-Бугарска држава.
Дакле тада је Русија била јака.Читава Европа слаба.Британија слаба.Турска мизерна.Постојала је већ слободна територија и народна војска постојала је идеја...
