Srednjovekovni Srpski vojnici

23

Srednjovekovni Srpski vojnici

offline
  • Pridružio: 28 Jan 2009
  • Poruke: 760
  • Gde živiš: U drustvu Fallschrimjegera-a....

e sad se tema ozbiljno zahuktava,pogotovo sad kad je tu skolovani kolega da nas malo uputi ako nista drugo makar na valjane izvore literature ...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 30 Apr 2008
  • Poruke: 1513

Mislim da je portret Hrvoja Vukčića Hrvatinića svima dobro poznat, pored njega postavio sam fotografiju jednog oklopa iz kolekcije zamka Čurburg u Italiji. Hrvojev portret je iz njegovog misala (molitvenika) koji je urađen 1403-4. godine, oklop iz zamka Čurburg je datovan u period oko 1390. godine. Sličnost je očigledna, i sačuvani oklop i portret velikog vojvode pripadaju prvim primerima punog "belog" oklopa i na kraju su tranzicionog procesa sa pancirne košulje na pun oklop, koji se odvijao na samom kraju 13. i tokom čitavog 14. veka.

Portret Hrvoja Vukčića je značajan za nas upravo zbog toga što je jedan od vrlo malo sačuvanih izvora koji nam ilustruju uticaje u ratnoj opremi, pre svega u primorju i Bosni, a potom i na celom zapadnom delu Balkanskog poluostrva.



Ono što želim da rasvetlim jeste činjenica da su se tokom 14. i 15. veka oklopi veoma ubrzano razvijali. Jedan stil se zadržavao u proizvodnji ne više od 40 godina, ali je za tih 40 godina pretrpeo mnogo izmena u detaljima. Ovakav, prvi "beli" oklop, u upotrebi se zadržao od 1380. do 1410. godine i za to vreme je doživeo mnogo izmena i mnogo dorada.



offline
  • Pridružio: 04 Avg 2008
  • Poruke: 64

Другар је сликао све што има у Бугарској. Тј. у њиховим музејима.
На овом линку - medka.snimka.bg/

offline
  • Pridružio: 30 Apr 2008
  • Poruke: 1513

Ovo su odredbe zakonika cara Dušana koje posredno ili neposredno govore o vojsci :

Citat:38. О исхрани коња:
И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну.
42. О баштини слободној:
И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим да дају соће и војску да војују по закону.
48. О умрлим властелима:
Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.
49. О крајишнику властелину:
Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла.
59. О пронији:
Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.
61. О повратку (с) војске:
Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане код куће три недеље, потом да иде на суд.
127. О зидању града:
За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је тога (града).
129. О области војводама:
На војсци, на свакој, да обладају војводе колико и цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послуша у чему, да је тима казна која и онима који цара не би послушали; и судови мали и велики, који су на војсци, да им суде војводе, а други нико.
131. О свађи:
На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико од војника да им не помогне; аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију.
135: О војсци:
Војска која иде по земљи царевој, где падне у коме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.
143. О разбојницима:
И ако се нађе разбојник, који прође кроз област крајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом, па плаћа крајишник седмоструко.
Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354, Београд, 1960


Napomene :
38. član zakona izuzima crkvu od obaveze prehranjivanja carevih ili vlasteoskih konja ("carstva mi" se odnosi na čitavo carstvo), ovo ukazuje na zahtevniju ishranu konja namenjenih za jahanje i borbu (tzv. destrijeri)
135. član reguliše prenoćište i smeštaj za vojsku po selima. Jedno selo je dužno da primi samo jednu vojsku, svi ostali koji dolaze moraju da potraže prenoćište na drugom mestu. Ova odredba je doneta kako bi se zaštitila sela od prevelikih izdataka za pomaganje vojske.

Trenutno nemam pored sebe još srednjovekovnih pravnih dokumenata, ali čim budem bio u mogućnosti postaviću i njihove odredbe koje se tiču vojske.

offline
  • Pridružio: 04 Avg 2008
  • Poruke: 64

Napisano: 22 Dec 2012 20:49

Иначе, помиње се да је саркофаг Цара Душана, у његовој задужбини - манастиру Св. Архангела, урађена по узору на саркофаге западних владара. Пошто је Душанова задужбина често била на мети разних освајача, и од велелепне задужбине је остао само коров, ево да видите сличне сакрофаге из земаља у окружењу:

Никола Горјански

Никола I Горјански, рођен у Ђакову, је био мађарски палатин (1375–1385), мачвански бан (1359–1375), гроф Барање (1355). Учествовао у борбама против Николе Алтомановића. Његов син је био ожењен Теодором, ћерком кнеза Лазара. Умро је 1386. Сахрањен у Шиклошу, Мађарска.






Никола Илочки



Никола Илочки (1410.-1477.), најпознатији господар града Илока, моћни хрватско-угарски великаш и претедент на краљевску круну, бан Хрватске, Славоније и Мачве, приор Врански, војвода од седмоградски, палатин угарски, и краљ Босне.

Наследио га је син Ловро:



Стибор Стиборић млађи



Син Стибора старијег, једног од најутицајнијих мађарских племића, пољског порекла, који је поседовао 31 замак и преко 300 села и градова. Стибор старији је носио и титулу војвода Трансилваније. Његова ћерка (а сестра Стибора млађег) је била мајка Николе Илочког, краља Босне.

Dopuna: 22 Dec 2012 21:04

Ова надгробна плоча Стибора млађег нам је занимљива из разлога што су фрагменти са надгробне плоче Стефана Твртка II Котроманића, из Бобовца, исти као и поменута плоча са гроба Стибора млађег. Посебно то што су обе рађене од истог мађарског мермера, у највероватније истој радионици. Тако да је на основу те надгробне плоче Стибора млађег урађена реконструкција надгробне плоче Стефана Твртка II Котроманића. Пошто је, нажалост, оригинал уништен.

Слика 1 - Претпоставка изгледа надгробне плоче Стефана Твртка II Котроманића, на основу надгробне плоче Стибора Стиборића млађег:


Слика 2 - Остаци надгробне плоче Стефана Твртка II Котроманића

offline
  • Pridružio: 21 Feb 2012
  • Poruke: 172

Интересантна реплика шлема...


Citat:Replika hełmu znalezionego na terenach Serbii.



Replika hełmu znalezionego na terenach Serbii. Oryginał datowany jest na X - XI w. Hełm posiada mosiężne zdobienia. Wykonany jest z blachy 2 mm Dodatkowo do hełmu dokładane jest końskie włosie.

извор: walhalla.com.pl/sklep/product_info.php?.....cts_id=102


Citat:Hello,...

I've got the opportunity to see this spécific type of helmet presented as a "serbian one of the Xth century" (Area of the Great Moravia).




But i can't find any references or sources about such an helmet,...
Do anyone get some informations ?
Tanks,
извор: shadowedrealm.com/medieval-forum/topic/1666-serbian-helmet-xeme-s/

offline
  • Pridružio: 30 Apr 2008
  • Poruke: 1513

Lično nisam upoznat čega bi ovo mogla da bude replika, nisam nikada video original ovog šlema. Pošto se dovodi u vezu sa Veliko Moravskom kneževinom on nema direktne veze sa srednjovekovnom srpskom državom, a pošto je sajt veoma sumnjivog kvaliteta, prepun raznih gluposti i još ne navodi izvor korišćen prilikom izrade ove replike, ovaj šlem nama nije od neke posebne koristi u ovoj temi, barem ne kao nalaz sa ovih prostora.

Već sam naveo da je beskorisno postavljati fotografije rekonstrukcija, kopija, modernih reprodukcija muzejskih primeraka, već da je bitno da se vide originali, to sada ponavljam. Cilj bi trebao da bude navođenje svih bitnih izvora za izučavanje srpske vojske u srednjem veku, kako bi svi stekli jasnu sliku o temi o kojoj ovde raspravljamo, i kako bi tu temu dobro analizirali.

Što se tiče ovog šlema, on bi trebalo da predstavlja šlem segmentne konstrukcije (spangen), izrađen od više metalnih kalota spojenih ramom u jednu celinu, a ovaj konkretan primer ima i nosnik (nasal). Šlemovi ovakve konstrukcije korišćeni su od petog do desetog veka, grubo rečeno. Od tada ih potiskuju šlemovi rađeni od jednog komada metala.

Još jedan savet, kada pretražujete internet tražeći srednjovekovnu opremu, odeću ili bilo šta vezano za materijalnu kulturu, dobro obratite pažnju na to kakvi su sajtovi koji se bave prodajom reprodukcija, nije sve sa epitetom "medieval" verodostojno, a cilj mnogo takvih sajtova nije da prikažu stvari onakve kakve su bile, već da prodajom zarade novac.

offline
  • Pridružio: 29 Jan 2009
  • Poruke: 391

Neobican mi je onaj ''kratki'' prsni oklop iz Curburga...Zaista je neverovatno slican sa portretom, jedino poldroni fale... Cudi me samo sto ima tako malu povrsinu. Zbog zakrivljenja, eventualni udarac bi ''rikosetirao'' pravo na brnju. Ako je udarac secenjem - nije problem, ali ukoliko je bod - lose stvari bi se desile. Prosto, kao da fali nekakav deo (Iako verovatno ne fali jer je identican sa portretom).... Mislim, nije da odvec doprinosi diskusiji i nije da cemo naci resenje, ali ja volim da razmisljam o nacinu upotrebe i o izazovima sa kojima se neko oruzje ili zastitna oprema suocavala. Kao i danas, tadasnji vojnici i peoizvodjaci nisu bili budale, sve je imalo razlog sto je bilo bas takvo kakvo je bilo. I sad me muci zasto je tako mali? Very Happy Definitivno daje fleksibilnost donjem delu, ali zastita je prilicno smanjena.

Vazduhoplovac, Dragon, hvala vam na materijalu! Priznajem, ja sam najvise koristio Osprey i ko zna kakve sve fragmente, ali mi se ipak cini da sam dosta stvari, glede srpske srednjevekovne vojske, valjano uklavirio u ovoj mojoj tikvi.

Na Dragonovom (izvini, lakse mi ovako nego da svaki put pisem i odred) linku ima nekih barbuta cini mi se.

offline
  • Pridružio: 14 Jan 2013
  • Poruke: 2

youtube.com/watch?v=UruyOUPl5Fw propratio sam ranije objave i video sam da ima strucnijih lica Very Happy pa bih voleo da pitam na ovom klipu dali je stvarno izgled vojnika bio ovakav kakvog ga je napravio (tacnije Orlovica)!! I mislim da je ovaj covek pravi primer kako bi trebalo da se ponasamo i da cuvamo i pazimo nasu istoriju i tradiciju! Very Happy

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 11228
  • Gde živiš: Tamo gde mi je namenjeno...

Srbija Nis
Ovaj rad što si nam predstavio je lep, ali pogledaj kako su bili oklopljeni srednjovekovni vojnici, pa sam donesi zaključak.
Nemanjići su se školovali širom Evrope i sigurno su kupovali ono što im je bilo dostupno tada na tržištu. Pored toga u Srbiji se sigurno proizvodilo oružije. Dušan ne bi storio svoje carstvo, niti bi konjica Stefana Lazarevića ušla u istoriju, da su koristili inferiorno naoružanje.

Evo neki spisak na wiki komponeneti srednjovekovnog oklopa
http://en.wikipedia.org/wiki/Components_of_medieval_armour
i da dodam još gambeson (ne znam prevod)
http://en.wikipedia.org/wiki/Gambeson

Rad iz 1250. godine.


Radovi iz XV veka gde je prikazana bitka kod Kresija iz 1346. Pri čemu bih po nekom svom viđenju rekao da je na radu iz 1410., slika desno, predstavljen oklop i oružije kakvo se moglo naći širom Evrope u drugoj polovini XIV veka.


Slika iz 1435.


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 276 korisnika na forumu :: 23 registrovanih, 1 sakriven i 252 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1323 - dana 19 Okt 2014 22:27

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 11neco11, AcaNik, aleksey, Chuck Norris, Cigi, darko-markovic, Davor Kondic, dragan638, galijot, JGB, Mirjo, pandur, Plav Medved, ray ban11, ShurikSST, SKORPION, SrdjanP, sremac, Stari borac, Trpe Grozni, zlatkoa987, zziko, Žan Klod vam dam
Siguran hosting