offline
- Kadzo
- Novi MyCity građanin
- Branislav Kapetanovic
- Vojni penzioner
- Pridružio: 12 Jan 2012
- Poruke: 1
- Gde živiš: Beograd
|
Evo da dam moj mali doprinos ovde i da Vam nešto više kažem o kasetnoj bombi iz 2 svetskog rata koju ste već pominjali ovde, a ja ću to obimnije da opišem
SD 2 (Kasetna bomba)
SD 2 (Butterfly) u prevodu leptir bomba, je Nemačke proizvodnje teške 2 kg. To je tip avio kasetne podmunicije koju su koristili Nemački avioni tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po tome što je spoljna školjka metalna, tankog cilindričnog oblika i kada se aktivira na površini ima izgled velikog leptira. Dizajn je bio vrlo karakterističan i lako prepoznatljiv. SD 2 bombe su pakovane u kontejnere koji sadrže 6 do 108 bombica. Nazivi kontejnera koji nosi ovu podmuniciju su: AB 23 SD 2 i AB 250-3. Ovo je jedna od prvih kasetnih bombi sa eksplozivnim punjenjem koja je ikada korišćena u nekoj borbi i pokazalo se da predstavlja veoma efikasno oružje. Kontejneri koji su nosili bombe SD 2 dobili su nadimak (Devil's Eggs), što bi u slobodnom prevodu značilo Đavolova jaja.
Opis kasetne bombe SD 2
Dizajn SD 2 kasetne avio-bombice je bio vrlo karakterističan i lako prepoznatljiv. Bombica je cilindričnog oblika dimenzija 9 cm je dužina, i 7,6 cm je prečnik. Bombica je težine 2 kilograma, eksplozivno punjenje je liveni TNT koji je obložen slojem bitumena i težine je oko 225 grama. Čelični kabl dugačak je 121 mm i pričvršćen je preko vretena na aluminijski osigurač, ubačen je u džep sa osiguračima na strani bombe. Spoljna školjka bi bila sa šarkama otvorena kao dva polucilindra kada bi bila ispuštena. Krila na kraju su zakočena pod uglom prema protoku vazduha, a dok bomba pada vreteno se okreće suprotno od kretanja kazaljke na satu. Nakon što se vreteno okrenulo otprilike 10 puta (delimično se odmotavajući od bombe), unutar osigurača je ispuštao čep, koji je u potpunosti naoružao SD 2 bombu. Krila i vreteno za naoružavanje ostali su pričvršćeni za bombu nakon što se osigurač naoružao, dok se bomba spuštala prema zemlji. Leptir bomba ima eksplozivno punjenje koje se sastoji od 225 grama livenog Fullpulver - Amatol eksploziva, u korelaciji 60/40%. Pri eksploziji SD 2, gustina fragmentacije bila je 1 fragment po m2 u radijusu od 8 metara od eksplozije bombe na zemlji. Telo SD 2 je imalo oko 250 fragmenata mase preko 1 grama i još većeg broja lakših fragmenata. Fragmenti su uglavnom bili smrtonosni za bilo koga u krugu od 10 metara (33 ft) i mogli su da nanesu ozbiljne povrede. Leptir bomba (SD 2) je obično obojena žutom bojom (nešto kao pustinjska kamuflaža), kao i tamno zelenom ili sivom bojom.
Leptir bombe imaju tri osigurača koji su napravljeni od aluminijuma i smešteni su transverzalno na obimu tela. Bomba je opremljena upaljačima 41 a to je udarni ili rasprskavajući (airburst), 67 je tempirni 5-30 minuta i 70 je protiv pomeranja. Princip dejstva: Nakon otvaranja kontejnera krilca bombice se otvaraju i rotiraju armirajuću osovinu čime armiraju upaljač.
41 upaljač- ima spoljašnji preklopnik sa dve vrste postavke. Postavka "Zeit" (vreme) detoniraće bombu u vazduhu, otprilike za 5 sekundi nakon naoružavanja. Postavka „AZ“ (udar) aktivira detonaciju kada bomba padne na zemlju. Upaljač je aktiviran ako su na dnu vretena za aktiviranje vidljiva 4 navoja. Ovaj upaljač je veoma osetljiv na pomeranje ako je prekidač za selektor postavljen na "Zeit" a bomba do tada nije eksplodirala. Specifično podešavanje prekidača bilo kog tipa 41 upaljača je jasno vidljivo sa njegove spoljne strane.
67 upaljač– ima kašnjenje u satu početka rada ove bombice. Vreme detonacije može se podesiti između 5 i 30 minuta nakon naoružavanja u vazduhu. Ovaj upaljač takođe poseduje spoljašnji preklopni prekidač za udarnu detonaciju. Specifično podešavanje prekidača bilo kog tipa 67 osigurača je jasno vidljivo sa njegove spoljne strane.
70 upaljač- uređaj protiv rukovanja bombicom (tj. Zamka za pomeranje) pokrenuće detonaciju ako se bomba pomeri nakon udara o tlo. Osigurač je aktiviran ako su na dnu vretena za aktiviranje vidljiva 3 navoja.
Leptir bombe u kontejneru, mogle bi da sadrže mešavinu različitih upaljača kojim bi se što više otežalo uništavanje ovih kasetnih bombica. Pored toga, kada je montiran jedan tip upaljača sa dve radne funkcije (npr. Tip 41), bombice u kontejneru mogu imati jedno ili oba moguća podešavanja upaljača. Takođe su postojale verzije upaljača kao što su 41A, 41B, 70B1, 70B2, itd. Ove varijante nebi posebno obrađivao, veoma je mala razlika a deluju identično kao i prethodne.
Demontiranje i uništavanje SD 2 kasetnih bombi
Kao i kod modernijih kasetnih bombi, nije se smatralo praktičnim da se demontiraju leptir bombe koje su se u potpunosti naoružale, nego preporuka je bila da se na licu mesta, bez diranja odmah uništavaju. Razlog je bio taj što su upaljači SD 2 namenski dizajnirani tako da su izuzetno opasni za bezbednost ljudi kada su potpuno naoružani. Umesto toga, standardni postupak za uništavanje svake neeksplodirane bombe SD 2 bio je da se evakuiše područje tokom najmanje 30 minuta (u slučaju da je bomba postavljena sa upaljačem vremenskog odlaganja tipa 67), a zatim je okružite prstenom vreća sa peskom i uništite je stavljajući veoma malu količinu eksploziva na bombicu. Druga rešenja bila su pričvršćivanje duge žice za bombu i nakon prikrivanja povučete žicu i tako je detonirate ili za bombice u nenaseljenim područjima pucate na njih puškom sa sigurne udaljenosti (tako je pisalo u zvaničnim uputstvima). Iz mog ličnog iskustva ova druga rešenja su jako loša i treba se pridržavati samo prvog rešenja, a to je da se na licu mesta uništi bombica sa malom količinom eksploziva. I još jedna vrlo važna napomena: Bez obzira na starost i stanje bombica, sve neeksplodirane SD 2 i dalje su vrlo osetljive na dodir i mogu lako da eksplodiraju, zato treba biti jako pažljiv i ne dodirivati ih uopšte.
Korišćenje kasetnih bombi SD 2 u konfliktima
Leptir-bombe su prvi put korišćene protiv Ipsviča 1940. godine, pa su takođe bačene i na Kingston upon Hill, Grimsbi i Cleethorpes u Velikoj Britaniji u junu 1943.godine. Potpukovnik Erik Vakeling vodio je grupu za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava u Grimsbiju u sklopu Royal Engineersa. Britanska vlada je namerno potisnula vest o šteti leptir bombi SD 2, kako bi izbegli da ohrabre Nemce da i dalje upotrebljavaju ove bombice. Dana 28. oktobra 1940. godine, tehničari naoružanja britanske vojske, na čelu sa narednikom Kanom i drugim poručnikom Tejlorom u Ipsviču su pronašli kasetne bombice tipa SD 2 i odlučili su da razoružaju te bombice, a ne da ih unište na licu mesta, kako to pravila nalažu. Oni su uvlačenjem žičica u osigurače uspeli da onesposobe kasetnu bombicu i omogućili su Britanskoj vojsci (to jest njihovoj inženjeriji), da unaprede svoja znanja i da razumeju kako deluje mehanizam okidanja upaljača.
Takođe su ove SD 2 bombice korišćene i protiv savezničkih snaga na Bliskom istoou, kao i tokom Nemačke invazije na Sovjetski Savez, koji je počeo 22. juna 1941. godine. Nemački vojni vrh je odabrao 20 do 30 aviona koji će da učestvuju u napadima na ključne sovjetske aerodrome sa kasetnim bombicama SD 2 i SD 10s (10 kg), tako da su raspoređeni u grupama, gde bi po tri aviona letela na po jedan od tih ciljeva. Svrha ovih ranih napada bila je da izazovu poremećaje i zbrku kao i uništenje sovjetskih aviona sve dok se glavni napad ne pokrene. Tada su Nemci izgubili 15 aviona zbog nesreća prilikom ispuštanja tih bombica sa aviona, a to je gotovo polovinu ukupnih gubitaka Luftwaffea tog dana. Mesečna potrošnja Luftwaffe-a sa korišćenjem bombica SD 2, je bila u leto 1941. godine 289.000, da bi u julu 1943. porasla na 436.000 i već u avgustu 1943. bilo je oko 520.000. Ovo povećanje nije bilo ni približno dovoljno da udovolji zahtevima višeg rukovodstva Luftwaffea.
Kontejner AB 250-2 može nositi 144 SD 2 protivpešadijske, ili 30 protivoklopne SD-4 podmunicije, dok je AB 250-3 mogao nositi 108 SD 2s. AB 250 su najčešće nosili avioni iz serije Focke-Wulf Fw 190 F / G, ali u praksi su ih mogle podizati različite letelice, uključujući i Me 262.
Posljednja zabeležena smrt u Velikoj Britaniji od nemačke leptir bombe u Engleskoj dogodila se 27. novembra 1956. godine, znači 11 godina nakon završetka rata: Potporučnik Herbert Denning iz RAF-a je ispitivao SD 2 bombicu, kada je SD 2 bombica eksplodirala (tu se odvijala eksperimentalna i istraživačka radnja na uklanjanju eksplozivnih sredstava). Umro je u bolnici Oldchurch istog dana od zadobijenih povreda od šrapnela.
Na ostrvu Malta 1981. godine Paul Gauči, 41-godišnji Maltežanin, je pokušao da zavari leptir bombe na metalnu cev svoje ograde, smatrajući da je to bezazlena limenka i nastradao je posle detonacije te bombice. Posljednji zabeleženi slučaj nalaženja takve bombe bio je 28. oktobra 2009. godine, i to se takođe desilo na Malti gde je 11-godišnji dečak u jednoj dolini blizu aerodroma pronašao ovu bombicu gde su na licu mesta sigurno uništile oružane snage Malte.
U bivšoj Jugoslaviji, a sadšnjoj BiH je na Nišićkoj visoravni nedaleko od Sarajeva pronađena je Nemačka kasetna SD 2 (Butterfly) iz drugog svetskog rata.
==========================================
Eto nadam se da ovo može da zadovolji kriterijume ovog foruma. Ako imate kakvih sugestija i primera slobodno mi napišite.
Inače ja sam ovaj tekst izbacio i na mom sajtu, gde postavim po neki tekst koji napišem, samo što jako malo vremena imam za pisanje. A uskoro ću kad skroz sredim ceo tekst i da izbacim na Vikipediju.
Evo Vam moj sajt: Tekst za link
Ako imate kakvih sugestija slobodno napišite, možda bi mogao i da popravim i poboljšam tekst. Hvala unapred na sugestijama
|
[/quote][/citat][/sakrij]
