MW-1 je kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MW-1 dispenzer se odbacuje prazan.
Razvoj:
Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MW-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje PSS i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju).
Ovo oružje je specifično po načinu upotrebe: dispenzer se odbacuje prazan, pa prema tome MW-1 nije kasetna avio-bomba.
Višenamenski dispenzer MW-1 spada u rasipavajuća oružja V-Z treće generacije. Od 1984.godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986 godine i u italijanskom RV.
Opis:
Podvesni dispenzer MW-1 je univerzalni kontejner koji se sastoji od četiri odvojena bloka (kasete) sa saćastim cevima (28 cevi po bloku, ukupno 112 cevi, u kojima se smeštaju mine). Izbacivanje ubojnih sredstava se vrši pirotehničkim putem sa obe strane dispenzera, a prema redosledu koji određuje intervalometar.
Cevi su postavljene normalno na pravac leta aviona, a brzina i vremenski intervali izbacivanja mina se programiraju prema zahtevima za dimenzijama i gustinom minskog polja. Za kasetni sistem MW-1 su razvijene mine ili bombice različite namene i principa dejstva.
Dužina kasete je oko 5,3 m, širine 1,3 m, visine 0,7 m, a masa zavisi od vrste mina kojima je kaseta napunjena i može dostići 4 - 5 t.
Za dejstvo po aerodromima dispenzer se oprema sa 200 probojno-betonskih mina tipa STABO ili sa 688 mina MUSA. Naravno, može se koristiti i njihova kombinacija.
Takođe se koristi i druga vrsta submunicije u sledećim kombinacijama:
I - Kombinacija
- 4.704 kom bombica KB-44, ili
- 896 kom mina MIFF, ili
- 672 kom mina MUSA, ili
- 672 kom mina MUSPA, ili
- 200 kom bombi STABO;
II - Kombinacija ovih vrsta do maksimalne mase kontejnera.
- KB-44, protivoklopna bombica, mase 0,58 kg;
- MIFF, protivoklopna mina, mase 3,4 kg;
- MUSA, rasprskavajuća mala avio-bomba, mase 4,5 kg;
- MUSPA, mina za zapreavanje aerodroma, mase 4,5 kg;
- STABO, probojna mala avio-bomba za razaranje PSS, mase 16 kg
Kumulativna bombica KB – 44
Ova bombica kalibra 44 mm (prečnika 44 mm) i mase oko 0,5 kg, cilindričnog je oblika, dejstvuje protiv oklopnih ciljeva kumulativnim dejstvom (odozgo, gde je oklop manje debljine i tenk ranjiviji), a protiv nezaštićene žive sile parčadnim dejstvom. Uvedena je u naoružanje 1984 godine. Namenjena je prvenstveno za dejstvo po oklopnim vozilima i za zaprečavanje zajedno sa minama MIFF.
Posle izletanja iz kasete, iz repnog dela razvija se šest peraja stabilizatora koja stabilišu i usmeravaju nosni deo bombice naniže.
U nosnom delu bombice na izbacivom štapu postavljen je kontaktni davač upaljača koji obezbeđuje aktiviranje kumulativnog punjenja pri udaru u prepreku. Kumulativnim mlazom probija oklop tenka do 200 mm
Protivtenkovska mina MIFF
Mina MIFF (mine flach-flacih) sa specijalnim senzorom za otkrivanje i uništavanje tenkova u pokretu, namenjena za probijanje dna tenka (odozdo).
Mina MIFF ima cilindrični oblik, prečnika tela 132 mm i visine 98 mm. Na osnovama punjenja, takođe oblika cilindra, nalaze se kumulativni konusi sa metalnom košuljicom, po jedan sa svake strane. Konstrukcija mine je takva da pri padu na zemlju, jedan od konusa je uvek usmeren na gore.
Mina MIFF je protivtenkovska mina sa probojnim diskovima sa obe strane u pravcu njene ose, što joj obezbeđuje efikasno dejstvo bez obzira kako padne na tlo. Mina je opremljena elektronskim senzorskim nekontaktnim upaljačem (akustični), koji detektuje nailazak tenka na osnovu zvuka motora i aktivira eksplozivno punjenje u momentu nailaska tenka iznad mine.
Upaljač ima mogućnost programiranja vremena samouništenja. Ovo vreme se bira neposredno pre izbacivanja mina iz kontejnera.
Mina je obezbeđena od ručnog ili mehaničkog razminiranja (eksplozijom aeroslonim bombama, miniranjem i slično), jer ima šok blokadu protiv aktiviranja bliskom eksplozijom i ima ugrađenu zaštitu od dejstva elektronskih sredstava neprijatelja.
Jednim aviopoletanjem sa sistemom MW-1 minama MIFF može se izraditi minsko polje dimenzija 500 x 200 m. Po izbacivanju iz kontejnera mine padaju slobodnim padom, a pomoću peraja se uspravljaju u približno vertikalni položaj.
Mina MUSA
Mina MUSA je namenjena za punjenje kasetnog sistema MW-1 i služi za izbacivanje iz upotrebe vozila za opsluživanje vazduhoplova, kao i vazduhoplova koji rulaju po aerodromu. Mina je rasprskavajućeg dejstva.
Opremljena je senzorom, koji može da otkrije cilj i da aktivira eksplozivno punjenje u trenutku kada se on nađe u zoni uništenja
Nakon izbacivanja iz kontejnera iz mine se izvlači padobran koji je spušta na zemlju (aerodrom). Njen prečnik je 130 mm, visina 134 mm i masa 4,3 kg.
Mina MUSPA
MUSPA (multi spelitter passiv) je kasetna mina čija je prvenstvena namena sprečavanje kretanja aviona i vozila na aerodromu napadnutom bombama. Ona ima cilindrični oblik, prečnika tela 132 mm i visine 134 mm.
Mina je opremljena upaljačem sa elektronskim senzorom koji reaguje na zvuk motora u radu (kretanje aviona pri sletanju ili uzletanju i kretanju vozila na pistama unutar radijusa efikasnog dejstva mine). Parčići su izvedeni u obliku teških metalnih kuglica, čiji je radijus razletanja-efikasnog dejstva oko 100 m. Na taj način je pri bombardovawu aerodroma sprečeno korištenje neoštećenih delova piste ili opravka iste.
Posle izbacivanja iz kasete, mina se spušta padobranom.
Rasprskavajuća mina MUSA ima isti oblik, dimenzije i bojevu glavu, ali za razliku od mine MUSPA, opremljena je još i sa upaljačem usporenog dejstva.
STABO je probojna kasetna mala avio-bomba, namenjena za rušenje PSS i ABS-ova na aerodromima. Bombicama STABO puni se kasetni sistem MW-1.
Oblika je cilindra, prečnika 132 mm i dužine 602 mm, mase 16,8 kg.
Bojeva glava se sastoji iz kumulativnog i fugasnog punjenja.
Posle izbacivanja iz kasete bombica se spušta padobranom. Padobran služi za stabilizaciju u toku leta, a nalazi se u zadnjem delu oko fugasnog punjenja.
Pri udaru u PSS aktivira se upaljač koji inicira eksploziju kumulativnog punjenja. Kumulativno punjenje probija podlogu (beton) i pravi ,,tunel” za prodor ostatka avio-bombe, pri čemu sa određenim zakašnjenjem dolazi do aktiviranja fugasnog punjenja ispod betonske prekrivke PSS i stvaranja kratera, ali i naprslina i ispupčenja na okolnom delu PSS.
Efekti dejstva: zbog upotrebe velikog broja ovih bombica u jednom naletu, stvara se ogroman broj malih kratera i oštećenja što za duže vreme izbacuje PSS iz upotrebe.
JP – 233 je dispenzer za nošenje submunicije namenjene za razaranje PSS i za zaprečavanje.
Razvoj je počeo 1977.godine u firmi Hunting Engineering Ltd, za avion Tornado. U operativnoj upotrebi je od 1980.godine.
Svu potkalibarnu municiju avion može da izbaci u jednom naletu, nakon čega odbacuje i dispenzere.
Opis:
Dispenzeri submunicije JP-233 su jedno od najefikasnijih sredstava za dejstvo po aerodromima. U Zalivskom ratu su ih nosili avioni Tornado (po 2 kom), a u svakom dispenzeru je postavljeno po 30 bombica za uništavanje pista SG–357 i po 215 mina sa programiranim dejsvtom radi onemogućavanja opravke oštećenih mesta HB-876.
Koriste se pri brzinama leta od oko 232 m/s sa visina 30-45 m.
Podvesni dispenzer JP-233 namenjen je za nošenje i razbacivanje dve vrste MES-a:
-Kraterske (probojno-betonske) bombice za rušenje PSS i rulnih staza, malog kalibra, SG – 357 i
-Mine protiv aerodromske mehanizacije, za sprečavanje transporta na aerodromima i za sprečavanje opravke oštećenih mesta na PSS, HB - 876.
Dispenzer JP-233 predstavlja ustvari razbacivački kasetni uređaj predviđen za upotrebu u tri varijante i to:
1. varijanta : 30 kom SG 357 i 215 kom mina HB 876 (ukupna masa kasete 2235 kg),
2. varijanta : 30 kom SG 357, (ukupna masa kasete 1370 kg),
3. varijanta : 215 kom mina HB 876, (ukupna masa kasete 1150 kg).
Sva tri tipa dispenzera predviđena su za upotrebu na taktičkim avionima V.Britanije (Tornado) i nekim avionima SAD (F-111, F-16 i dr.)
Dispenzeri su četvrtastog preseka.
Kraterska bombica SG – 357
SG 357 predstavlja posebnu vrstu kasetne bombice konstruisanu sa specijalnim dvostrukim punjenjem za probijanje i stvaranje kratera u betonu PSS aerodroma. SG 357 spada u red bombi malog kalibra, kasetnog tipa.
Opis:
SG 357 se nose u kasetnom uređaju JP 233 i to same ili u kombinaciji sa minama HB-876 (za zaprečavanje), koje sprečavaju kretanje i rad inžinjeriskoj mehanizaciji posle bombardovanja, čime se usporava opravka PSS i produžava neupotrebljivost aerodroma.
Bomba je u operativnoj upotrebi više zemalja NATO pakta.
Kraterska bomba SG 357 spada u grupu bombi za PSS sa specijalnim dvostrukim punjenjm. Prvo punjenje bombe probija PSS, a drugo eksplozijom pravi krater sa podizanjem gornjeg sloja PSS, čime se otežava popravka iste.
Po konstrukciji je slična nemačkoj bombi STABO, s tim, da su joj za 50% veći masa i dimenzije. Ove avio-bombe se postavljaju u cevi podvesnog kontejnera JP - 233, koje su ugrađene pod uglom od 30 stepeni u odnosu na vertikalnu ravan kontejnera, čime se obezbeđuje njihovo izbacivanje u stranu suprotnu od pravca leta aviona.
Dejstvo bombe:
Posle odbacivanja bombe iz kasete, otvara se kočeći padobran koji usporava pad bombe i tako omogućava sopstvenom avionu da napusti opasnu zonu dejstva bombe.
Kada bomba dođe do cilja (betonske PSS), dejstvuje senzorski upaljač i aktivira primarnu bojevu glavu, koja svojim dejstvom stvara rupu u betonu, te omogućava da se sekundarna glava usadi, nabije dalje u otvoru betona.
Dejstvom drugog upaljača sekundarne glave, aktivira se visoko brizantni eksploziv koji svojim dejstvom stvara duboki krater u PSS, sa gotovo pravilnim kružnim otvorom, malo uzdignutim i potpunim oštećenjem tog dela piste. Unutrašnjost kratera ide ispod betona u širinu, što kasnije otežava opravku PSS.
Bojeva glava je sa tandem punjenjem
Zbog upotrebe velikog broja ovih bombica u jednom naletu, stvara se ogroman broj malih kratera i oštećenja, što za duže vreme izbacuje PSS iz upotrebe.
Kasetna bomba CBU-97 je namenjena za dejstvo po oklopnim vozilima. Visina odbacivanja bombe iznosi 60-600 m.Po odbacivanju sa aviona pod dejstvom eksplozivnog punjenja bomba se otvara i izbacuje 10 potprojektila BLU-108 B. Posle odbacivanja projektili BLU 108 se usporavaju padobranom i dovode u priblizno vertikalni polozaj kada im se daje velika brzina rotacija pomocu radijalno postavljenih raketnih motora. Svaki od 10 podprojektila BLU-108 sadrzi 4 samonavodjana projetila koja se odbacuju od njega pomocu centrifugalne sile. Projetili Projektili Skeet lete po putanji koja je slicna horizontalnom hicu pretrazujuci teren ispod sebe pomocu dvobojnih IC tragaca. Kada IC senzor Skeeta otkrije i indentifikuje cilj daje signal upaljacu koji aktivira eksplozivno punjenje. Eksplozija formira projektil koji probija cilj svojom kinetickom energijom. Kasetne bomba CBU-97 ima duzinu 230 cm precnik 40 cm a masu 420 kg.
Hvala Veliki Blek, ja bih dodao još koji komentar za CBU-97
Polovinom 80-tih godina američko RV započelo je razvoj sistema SFW (Sensor Fuzed Weapon-oružni sistem sa senzorskim upaljačem), namenjenog za lansiranje sa malih visina (iz brišućeg leta) pri velikim brzinama.
CBU-97/B-sistem oružja sa senzorskim aktiviranjem (SFW), razvijen je od strane firme Textron Defense Systems, za potrebe američkog RV za vođenim protivtenkovskim kasetnim oružjem, namenjenim za borbu protiv tenkova iz gornje hemisfere. To je prvo oružje iz nove generacije koje može da dejstvuje istovremeno po većem broju tenkova.
Razvoj je završen 1992. godine, a u američkom vazduhoplovstvu je u upotrebi od aprila 1993.godine (serijska proizvodnja je počela 1996.godine).
CBU-97/B kontejner je konstruisan da bude kompatibilan sa američkim i NATO avionima, a testiranja su vršena na avionu F-16. Takođe je izvršena modifikacija za upotrebu na A-10, F-15 i F-111.
Tokom 1995.godine izvršena je modifikacija aviona B-1B koji može poneti 30 kontejnera u spremištu za bombe ili 24 kontejnera u obrtnom lanseru.
Bombarder B-52H Stratofortress može poneti 16 kontejnera ispod krila i 8 u obrtnom-rotacionom lanseru.
Prethodnici CBU-97/B SFW su CBU-89/B TMD, koji sadrži 72 PT mine i 22 PP mine. Komplement mu je CBU-87/B sa submunicijom kombinovanog dejstva.
Kontejner CBU-97/B SFW je cilindričnog oblika, tankih zidova, sa poluloptastim vrhom, ima rep sa četiri krilca i prednji upaljač, a puni se ,,pametnom” submunicijom za napad na oklopljene ciljeve.
Sastavni delovi:
TMD-Tactical Munition Dispenser (taktički muinicijski dispenzer), predstavlja potkrilni kontejner (Suspended Underwing Units, SUU-66/B, mase 1000 funti (454 kg)), tj. cilindar sa tankim limenim zidom oblika bombe sa polusfernim nosem i sa krstastim otvarajućim krilcima na zadnjem delu.
Submunicija BLU-108/B se nalazi u dva posebna odeljka unutar dispenzera u grupama od po 5 komada.
TMD je dizajniran da izbacuje širok spektar subprojektila (bombica), u kome je smešeno 10 komada submunicije BLU-108/B, a svaka BLU-108/B pojedinačno nosi po 4 mine tipa Skeet - ,,pametne” bojeve glave, opremljene sa IC senzorom za lociranje i detekciju oklopnih ciljeva.
Kombinovani visinski i vremenski upaljač se nalazi u nosnom delu avio bombe.
Submunicija BLU-108/B je u osnovi cev cilindričnog oblika sa 4 mala pravougaona krilca na zadnjem delu, a opremljena je raketnim motorom i padobranskim sistemom za kočenje u zadnjem delu, kao i radio-visinomerom na prednjem delu. Unutar cevi su smeštena 4 kumulativna projektila ,,Skeet”-a. U kontejneru se nalazi ukupno 10 komada BLU-108/B.
Kumulativni Skeet ,,pametni” projektil (bojeva glava) je oblika pločastog cilindra (paštete), u kome se nalazi probojno kumulativno punjenje i IC senzor smešten sa spoljne strane projektila koji je otporan na ometanje.
Jedna CBU-97/B sadrži ukupno 40 Skeet projektila.
Princip rada:
Pre odbacivanja CBU-97/B posada aviona bira jedan od dva načina rada upaljača na dispenzeru TMD SUU-66/B, vremenski ili visinski.
Nakon odbacivanja, pošto se CBU-97/B udaqi od aviona, posle prethodno podešenog vremena ili na prethodno podešenoj visini, TMD se otvara pod dejstvom tri linearna eksplozivna punjenja i i izbacuje 10 cilindričnih potprojektila BLU-108/B.
Nakon izbacivanja iz TMD-a, podprojektili BLU-108/B, svaki od njih se usporava pomoću stabilizirajućeg padobrana i dovodi u približno vertikalni položaj padanja, a zatim na prethodno određenoj visini, izmerenoj pomoću radio-visinomera startuje se radijalno postavljeni mali raketni motor koji zaustavlja pad i zarotira cilindar BLU-108/B.
Skeet projektili (4 kom) se, pod dejstvom centrifugalne sile, zaljuljani i zarotirani izbacuju horizontalno (radijalno) iz cilindra (tela BLU-108/B), lebde iznad zone cilja što omogućava da IC tragaču u vidu konusa pretražuje teren. Pošto detektuje cilj dolazi do aktiviranja eksplozivnog punjenja Skeet-a u formi kumulativnog punjenja (mlaza) prema izvoru IC zračenja.
Ako se cilj ne detektuje posle izvesnog vremena, dolazi do automatskog aktiviranja projektila.
Brzina aviona pri odbacivanju CBU-97/B se kreće od 370-1300 km/h sa visina od 60-1200 m.
Pojedinačni podprojektil Skeet može samostalno da pretraži (pokrije) zonu od približno 2800 m2, dok svih 40 podprojektila, koliko ih ima u jednom kontejneru, pretražuju zonu površine 60000 m2, odnosno površinu pravougaonika širine 150 m i dužine 400 m.
Amerikanci su razmatrali i dalje usavrsavanje Skeeta koje bi se sastojalo u sledecem :
-poboljsanju sistema samonavodjena dodavanjem laserskog radara koji bi bio dopuna postojecem IC senzoru radi bolje detekcije i zastite od ometanja kao i radi povecanja visine na kojoj senzor postaje operativan sto ce dovesti do dvostrukog povecanja zone koju pokriva jedan projektil
-zamene bakarnog diska koji je primenjen kod sadasnje varijante sa 25 radijalno postavljenih malih diskova koji po aktiviranju eksploziva postaju projektili. Na taj nacin ce se postici veci stepen ostecenja ciljeva osetljivih na dejstvo parcadi kao sto su visecevni bacaci raketa i samohodni sistemi PVO.
Za koriscenje sa BLU-108 System Dynamics je za potrebe americkog vazduholovstva razvio MAV (micro air vehicle) mini letelicu koja je namenjena za procenu stete prilikom bombradovanja. Potreba za ovom letelicom pojavila se tokom dejstva na Kosovu kada je NATO avijacija imala velike probleme pri oceni efekta svog dejstva. Letelica koja je opremljena minijaturnim autopilotom, GPS prijemnikom i padobranom ce moci da se izbacuje iz avionskih kasetnih sistema. MAV ima sklopiva krila zahvaljujuci cemu moze da stane u submuniciju BLU-108. Zahtevi koji su postavljeni prilikom projektovanja MAV su bili:
- Siguran start i izlaz iz dispenzer
- Sposobnost autonomne stabilizacije posle odbacivanja
- Sposobnost samostalnog letenja oko kordinata na kojima se nalazi meta
- Sposobnost emotovanja video slike do letelice
Preliminarni testovi su bili namenjeni oceni stabilizacije i kontrole leta. U tim testovima MAV je odbacivan sa 2.7 m velikog bespilotnog aviona Sig Rascal. Ovi testovi su potvrdili da MAV moze postici stabilnost posle odbacivanja. Prvo odbacivanje iz taktickog dispansera obavljeno je iz BLU-108 submunicijom sa koje je bila uklonjena Skeet bojne glave, Skeet mehanizam, raketni motor i visinomer kako bi se dobila neophodna zapremina za smestaj letelice MAV.
CBU-24
Namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Sastoji se od:
- dve polutke oplate
-640 bombica BLU-26/B Guava
-vremenskog upaljača N-907 E-2 sa vremenom usporenja od 5-90s i -barutnog punjenja koje vrši razdvajanje polutki
Bombica(bomblet) Guava ima prečnik 61mm, napravljena je od silumina u koji je uliveno 300 kuglica prečnika 6,5mm najpre pravljenih od čelika, a kasnije od plastičnih masa zbog većeg ranjavajućeg efekta. Bombica je mase 0,45kg, exploziv 0,088kg, poseduje upaljač trenutnog i usporenog dejstva(20min~6h).
Optimalna visina odbacivanja bombe je 600-750m pri čemu se dobija elipsa 500x250m.
@Veliki_Blek
Citat:-zamene bakarnog diska koji je primenjen kod sadasnje varijante sa 25 radijalno postavljenih malih diskova koji po aktiviranju eksploziva postaju projektili.
Oko velikog diska na Skeet-u već postoje mali radijalno postavljeni mali segmenti. Jedino ako ne žele da kompletna površina bude pretvorena u segmente, poput saća.
Dopuna: 10 Mar 2009 12:57
Rockeye 2
Namenjena je za protivoklopna dejstva.
Satoji se od košuljice Mk.7 mod 2 u koju je smešteno 717 bombica M-118. Upaljač je tempirni Mk 339 mod 0 mehanički sa izborom vremena aktiviranja. Bomba ima dve uške za kačenje i četiri sklapajuća stabilizatora.
Bomba se odbacuje iz brišućeg leta , stabilizatori se otvaraju a bomba usporava. Upaljač sa željenim usporenjem aktivira gasni sistem koji otvara oplatu i razbacuje protivoklopne kumulativne bombice Mk-118.
Mk-118 TTK:
-dužina: 165mm
-diametar: 53mm
-masa: 0,59kg
U sklopu modernizacije bombe i prilagođavanje za dejstvo i protiv žive sile (APAM), razvijena je bombica BLU-77/B koja ima kombinovano dejstvo. U zavisnosti od čvrstine podloge ona bira mod rada. Ako udari u čvrstu prepreku, ispoljava kumulativno dejstvo; u slukaju meke podloge barutno punjenje odbacuje bombicu u vis gde primarno ispoljava parčadno dejstvo.
Da se ne zaboravi
O kasetnim bombama zaostalim posle agresije NATO-a NA Srbiju 1999. godine Podmuklo oruzje razasuto je sirom Srbije – po teritoriji 16 opstina
U Beogradu, u Medija centru na Terazijama, 10. marta 2009. godine, saopsteni su rezultati istrazivanja posledica od incidenata sa neeksplodiranim kasetnim bombama, deset godina nakon bombardovanja Srbije, koje jos uvek predstavljaju smrtonosnu opasnost za desetine hiljada ljudi koji zive u 16 opstina sirom Srbije. Istrazivanje koje je sprovela Norveska narodna pomoc uz finansijsku podrsku Ministarstva inostranih poslova Norveske po prvi put otkriva detalje prave razmere uticaja kasetnih bombi u Srbiji.
Predstavljajuci rezultate istrazivanja na konferenciji za novinare odrzanoj 10. marta 2009. godine u Beogradu, Regionalni direktor Norveske narodne pomoci (NPA) za Jugoistocnu Evropu, Emil Jeremic ukazao je da je ”sa ovako detaljnim izvestajem Srbija dobila orudje za resavanje problema neeksplodiranih kasetnih bombi u ugrozenim sredinama”. Jeremic je naglasio da je za Srbiju izuzetno vazno da potpise Konvenciju o zabrani upotrebe kasetnih bombi, jer, ”potpisivanjem Konvencije, Srbija otvara vrata medjunarodnoj donatorskoj zajednici koja je spremna da ucestvuje u uklanjanju kasetnih bombi kao i u pruzanju pomoci zrtvama. Ovim potpisom Srbija bi se vratila na svoj prvobitni stav kada je pruzala podrsku Oslo procesu koji je imao za cilj uvodjenje zabrane upotrebe ovog podmuklog oruzja koje ne pravi razliku izmedju civila i vojnih meta.”
Kasetne bombe su bacene u 105 zona u vreme NATO intervencije, 1999. godine. Koriscene su cetiri vrste kasetne podmunicije (kasetnih bombica). Od ukupno 37.000 bacenih, procena je da je ostalo 2.500 neeksplodiranih na zemlji. Odmah nakon bombardovanja, Vojska Srbije je povrsinski ocistila delove teritorije, ali podaci o ociscenim povrsinama nisu bili dostupni. Od tada, ciscenjem po medjunarodnim standardima uklonjeno je 250 neeksplodiranih bombica sa povrsine od 4 km2.
Ukupna velicina rizicne povrsine je 30.7 km2 (kao povrsina Novog Beograda) i prostire se na 16 opstina. Do sada u nesrecama je evidentirana 191 zrtva. Poginulo je 31 lice a ranjeno je 160. Vise od 88.000 ljudi zive u neposrednoj blizini sumnjivih povrsina u 28 lokalnih zajednica.
”Srbija nije samo ucestvovala vec je predvodila proces koji je imao za cilj uvodjenje potpune zabrane upotrebe kasetnih bombi u svetu. Srbija se posebno zalagala za poboljsanje zivota zrtava, njihovih porodica i svih ljudi na koje su kasetne bombe ostavile posledice”, rekao je Dejan Dikic, civilna zrtva kasetnih bombi koji zivi u Nisu i jedan je od glavnih svetskih zagovaraca zabrane upotrebe kasetnih bombi, ”previse ljudi je ubijeno ili stradalo od kasetnih bombi. Ne zelimo vise ni jednu zrtvu ovog oruzja a jedini nacin da sprecimo dalja stradanja je da potpisemo Konvenciju i ocistimo Srbiju od kasetnih bombi”.
Karakteristika svih oblasti zagadjenih neeksplodiranom kasetnom municijom je da su nepristupacne za privredjivanje i obicno indukuju ozbiljne i mnogobrojne socio-ekonomske posledice.
Od ukupne kontaminirane povrsine, 33% cini poljoprivredno zemljiste, 20% kontaminiranog zemljista onemogucava obnovu infrastrukture naselja i komunalnih objekata dok 14.2% zemljista sprecava obnovu stambenih jedinica. Za razvoj turizma blokirano je 9% povrsine, a za eksploataciju i odrzavanje suma 8% .
”Nacin povredjivanja od kasetnih bombi u Srbiji je isti kao i u ostalim konfliktnim zonama sirom sveta. Jednom bacene, kasetne bombe ne prave razliku izmedju civila i vojnih meta i nastavljaju da ubijaju i godinama nakon okoncanja sukoba. Zato ih je veci deo sveta zabranio i zato ce ovo oruzje uskoro postati proslost. Srbija mora da izabere hoce li da zivi u proslosti ili ce da se okrene ka buducnosti”, rekao je Tomas Nes, koordinator Koalicije za zabranu kasetne municije (CMC).
Velicina rizicne povrsine koju jos treba ocistiti od neeksplodirane kasetne municije u Srbiji je procenjena na oko 15 kvadratnih kilometara.
Ciscenje kontaminiranih teritorija je jedino resenje ovog problema kojim ce se trajno ukloniti smrtonosni rizik kojem je izlozeno stanovnistvo u ugrozenim zajednicama i omoguciti im da ponovo obradjuju svoju zemlju.
Vecina kontaminiranih zona se nalazi u juznim i centralnim delovima Srbije, u opstinama koje su medju najsiromasnijim u Srbiji.
Izvidjanje je finansiralo norvesko Ministarstvo inostranih poslova a izvedeno je kao regionalni projekat u kojem su ucestvovali eksperti NPA programa za humanitarno deminiranje u Bosni i Hercegovini, NPA Regionalna kancelarija za jugositocnu Evropu i srpski Centar za razminiranje.
Napomena:
Vrste kasetne podmunicije (bombica) bacene tokom NATO bombardovanja su:
- BLU 97 americke proizvodnje;
- BLU 97 A/B i Mk-4 (takodje poznata kao BL755) proizvedena u Velikoj Britaniji;
- MK 118 proizvedena u SAD.
Kontakt osobe:
- Emil Jeremic, Regionalni Direktor NPA za Jugoistocnu Evropu, mobilni +381 63 37 47 75
- Per Nergaard, Sef odeljenja za deminiranje, NPA sediste u Oslu, mobilni: +47 90 98 03 11
- Tomas Nes, Koordinator Koalicija za zabranu kasetne municije, mobilni: +44 77 11 92 67 30
Isto kao i od dejstva artiljeriske vatre sklanjanjem u sklonista. WCMD je oznaka za inercialni sistem navodjenje namenjen za ugradnju na postojece bombe. Amerika planira da nabavi 40 000 ovih sistema koji omogucavaju avionima da kasetne bombe odbacuju precizno sa velikih visina od preko 12 000 metara van dometa vecine protivnickih PVO sistema.
WCMD
Spisak starih kasetnih bombi i njihovih novih oznaka posle dodavanja ovog sistem.
sa WCMD******bez WCMD**subprojektili koje nosi
CBU-103/B**** CBU-87/B***202x BLU-97/B u SUU-65/B
CBU-103A/B*** CBU-87A/B**202x BLU-97/B u SUU-65/B
CBU-103B/B*** CBU-87B/B**202x BLU-97A/B 2 u SUU-65/B
CBU-104/B**** CBU-89/B***72x BLU-91/B + 22x BLU-92/B u SUU-64/B
CBU-104A/B*** CBU-89A/B**72x BLU-91/B + 22x BLU-92/B u SUU-64/
CBU-105/B**** CBU-97/B***10x BLU-108/B in SUU-66/B
CBU-105A/B*** CBU-97A/B**10x BLU-108A/B 4 u SUU-66/B
CBU-105B/B*** CBU-97B/***10x BLU-108B/B 4 u SUU-66/B
CBU-105C/B*** CBU-97C/***10x BLU-108C/B 4 u SUU-66/B
CBU-107/B****************3750 strelica u SUU-66/B
