MyCity Military :: Vazduhoplovno naoru�anje i oprema

Re: MBDA Brimstone

nobody@mycity-military.com (djox) — Tue, 21 May 2013 11:49:04 +0100

----------- Napisano: 16 Jan 2013 15:11 ---------

Britanci obnavljaju rezerve...narucuju jos Brimstona

Citat:Britain is about to another a batch of Dual Mode Brimstone missiles to replace stocks depleted during the Libyan conflict.

http://www.defensenews.com/article/20130114/DEFREG.....dyssey=nav|head

----------- Dopuna: 21 Maj 2013 11:49 ---------

UK confirms Brimstone trials plan for Reaper

http://www.flightglobal.com/news/articles/uk-confi.....er-386072/

Re: Avionski topovi

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sun, 19 May 2013 22:52:43 +0100

Comparison of the three types of gun fitted to the various Supermarine Spitfire marks (top to bottom):

1. Colt-Browning .303 machine gun (note barrel shroud, completely different to original US .30 calibre model)
2. Browning M2 .50 calibre machine gun
3. Two 20mm Hispano-Suiza HS Type 404 cannons
(both late 12"/305mm shorter barrelled Mk.V versions, fitted as standard only to the F.24 Spitfire, and both complete with the post 1941 Molins belt feed mechanism (BFM) fitted to Mk.Vc Spitfires onwards that allowed 120 round disintegrating link ammunition belts to be used replacing the earlier 60 round drum feed fitted to Mk.Ib, IIb and Vb Spitfires).

Re: Rakete V-V

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sat, 18 May 2013 22:54:56 +0100

Kineski Sidewinder - modeli PL-1 i PL-2

Re: Kasetne Avio Bombe (Cluster Bomb Unit)

nobody@mycity-military.com (CHARLIE JA.) — Thu, 16 May 2013 10:20:51 +0100

Lepo, lepo...
Mislim nije to humana municija, odnosno pre svega Avionske bombe kasetnog tipa.
Al' nije ni protivpe�adijsko minsko sredstvo humano uop�teno gledano.
E, sad nije humano ni posedovati ru�ne granate, pogotovo M-75.
Vrlo je nehumano imati i bajonet u upotrebi, jer svi znamo kako to mo�e da se upotrebi.
Nehumano je, dakako, koristiti i rakete velikog dometa sa kasetnim glavama, a i termobari�na municija nije ba� lepa po onoga na koga se dejstvuje.

Ajde lepo da se razoru�amo potpuno i svedemo vojsku na par pe�adijskih bataljona.
Ima�emo pomo� USAID-a, Naroda Norve�ke, UKAID-a...

Re: Nevo�ena(navo�ena) raketna zrna- NRZ

nobody@mycity-military.com (EOD) — Sun, 12 May 2013 11:27:31 +0100

Buva ::pein ::Da li je JNA koristila s8 nrz il je koristila samo s5
Koristi se i S-8

i S-24, izdat je i VTUP za nju.

Re: Pilotska kaciga

nobody@mycity-military.com (Luka) — Sun, 12 May 2013 10:31:45 +0100

frenki1986 ::Dok je bila JNA sve "Galebarke " bile bjele osim onih sto su imale Zvjezde
Bila je i najmanje jedna plava:

Re: AIM-9 Sidewinder

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 29 Apr 2013 22:46:22 +0100

AIM-9B i AIM-9J

Re: Ni�ansko osmatra�ki sistemi na helikopterima

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Sat, 27 Apr 2013 12:36:54 +0100

Boforsov HeliTOW koji je razvijen za A-109

Re: Aktivni sistemi za ometanje/unistavanje nadolazecih raketa

nobody@mycity-military.com (sasans23) — Tue, 16 Apr 2013 19:39:33 +0100

Белоруски систем Сателит.

Re: AASM - francuska precizna vo�ena bomba

nobody@mycity-military.com (djox) — Sat, 13 Apr 2013 15:50:46 +0100

----------- Napisano: 20 Dec 2012 21:20 ---------

Laser guided Hammer air-to-ground weapon system qualified against moving targets at sea, on land
Citat:On December 12, 2012, French defense procurement agency DGA successfully carried out the last qualification firing test of the AASM modular air-to-ground missile developed and produced by Sagem (Safran), in its laser terminal guidance version (NATO designation: SBU-54 Hammer). This third and final test qualifies the laser guided version of AASM weapon system and provides the French Navy and Air Force with a new stand off anti-ship capability.
Citat:The December 12th test took place on the DGA missile tests site of Biscarrosse. The target was an all-terrain vehicle. Remotely piloted, it was illuminated by the aircraft's Damocles pod during the final seconds of the AASM's flight. The vehicle was traveling at different speed, reaching 50 km/h at the time of impact, when it was more than 15 km from the Rafale. The weapon was launched from the aircraft at an extreme off-axis angle of 90� and hit the target at an oblique angle.

http://www.navyrecognition.com/index.php?option=com_content&task=view&id=801

----------- Dopuna: 13 Apr 2013 15:50 ---------

Citat:AASM laser for Mali
News from Air & Cosmos : Operation Serval, in Mali, demonstrated the need for a weapon capable of engaging a fast moving target.

This is the reason why a crash program was launched, and as a result, the AASM laser (capable of hitting a target moving at 80kmph) is going to be declared operational on Rafale in a few days, months earlier than initially planned.

http://rafalenews.blogspot.com/2013/03/aasm-laser.html

LTV SLAM -Projekat PLUTO

nobody@mycity-military.com (RJ) — Tue, 02 Apr 2013 11:55:53 +0100

SLAM (Supersonic Low Altitude Missile) je preambiciozni projekat ameri�ke firme Ling-Temco-Vought (LTV) nastao 1955 godine. U to vreme ova supersoni�na raketa-nosa� bila je vrh nau�no tehnolo�kog dostignu�a. Ipak, sve je ostalo samo na papiru i ova raketa nikada nije ugledala svetlost dana.
Me�utim, ono kako je SLAM zami�ljen, kasnije je iskori�teno u projektima koji su nastali u narednom vremenu. Slam ili kako se jo� naziva "Projekat Pluto" prete�a je dana�njih krstare�ih projektila.
Ova raketa zami�ljena je da izvr�ava nuklearne udare u dubini teritorije nekada�njeg sovjetskog saveza navode�i se jednim delom putanje uz pomo� strategijskih bombardera a zatim po unapred unetim koordinatama i uz pomo� radarsko-navigacionog sistema TERCOM (Terrain Contour Matching).
Raketa je trebala da ima dolet od fantasti�nih 182.000 km na visini od 9000 metara �to bi joj omogu�io nuklearni reaktor kojim je trebala biti opremljena. Nuklearni reaktor predstavljao je i prete�u dana�njih Ram-jet motora kakvi su uobi�ajeni u ve�ini krstare�ih raketa.
Izra�unato je da bi kretanjem na toj visini raketa mogla da okru�i zemaljsku kuglu �ak �etiri puta. Me�utim, sama zamisao konstruktora a �to joj govori i naziv je da ova raketa izvr�ava svoju misiju lete�i na visinama do 300m - tu se "konfiguracija" menja drasti�no te maksimalni domet ove rakete iznosi 21.000 km �to je sasvim dovoljno da dosegne bilo koji cilj u SSSR-u.
Tako�e, do zadatih ciljeva stizala bi veoma velikom brzinom od 4,2 maha. Raketa-nosa� bila je opremljena sa 14 do 26 termonuklearnih bojevih glava koje je nosila u unutra�njosti a koje su se izbacivale kroz otvor na vrhu rakete.

Konstruktorski tim uspeo je da razvije mini-nuklearni reaktor snage 600MW koji je bio osnova pogona rakete te�ke 27 tona. Na osnovu prvog prototipnog reaktora nazvanog Tory-I, razvijeni su Tory-II i III.
Zabele�eno je da su testovi koji su vr�eni na test poligonu u Nevadi bili prili�no uspe�ni. Me�utim, ceo projekat se za ono vreme poprili�no odu�io a uz sve to ko�tao je mnogo novca �to je sve predstavljalo ko�nicu u brzom razvoju ovog nesvakida�njeg oru�ja. Vreme nije radilo za SLAM pa je ceo projekat otkazan krajem �ezdesetih.
Uz sve to, ubrzo su se pojavili i prvi interkontinentalni projektili Titan koji su postali operativni i mogli su da dosegnu sve stacionarne ciljeve u dubini SSSR-a. SLAM je odjednom postao "spor i ranjiv" kada se uporedi brzina kretanja interkontinentalne rakete (12 maha).
Ono �to je presudilo ipak je bio reaktor koji bi pokretao SLAM - naime, prilikom testova na poligonu u Nevadi, reaktor je ispu�tao radioaktivni mlaz nastao sagorevanjem nuklearnog goriva i samim tim zaga�ivao je okolni prostor. Istina, SLAM i nije bio zami�ljen da se lansira uz pomo� sopstvenog reaktora ve� uz tri buster rakete koje su trebale da SLAM izbace na odre�enu visinu gde se palio mar�evski motor tj.reaktor. A to paljenje reaktora moralo je biti iznad teritorije SAD.
Tako�e, SLAM nikad nije do�iveo svoj prvi test jer to i nije bilo mogu�e izvesti sa tolikim doletom - jedina opcija bi bila da se raketa "prizemlji" u okean ali to je bilo isklju�eno.
SLAM je po dana�njim standardima produkt "prljave" tehnologije - izuzetno dobro zami�ljen ali isuvi�e preuranjen za doba kada se trebao pojaviti.

Re: TM-40 turbomlazni motor

nobody@mycity-military.com (Luka) — Tue, 26 Mar 2013 15:08:03 +0100

Tekst iz 1991:

Re: Mala vo�ena UBS

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Tue, 26 Mar 2013 09:43:02 +0100

Karakteristike Viper Strike u PDF

Re: Krilata raketa Kh-90(Gela)

nobody@mycity-military.com (black venom) — Wed, 13 Mar 2013 12:27:05 +0100

Tehni�ke karakteristike hipersoni�ne letelice AJAKS

Po�tovani kolega Vrabac, porba�u da odgovorim na pitanja, na osnovu onoga �to sam mogao da prona�em po internetu i moje slobodne interpretacije koja ne mora biti ta�na. Pitanje je svakako zanimljivo i trudi�u se da �to bolje odgovorim.

Prvo treba razumeti �ta je MHD generator i kako on funkcioni�e. Za odgovor koristim rusku vikipediju i dajem u kra�im crtama poja�njenje.

1. MHD generator pretvara termalnu i kineti�ku energiju direktno u elektri�nu energiju. Radi pri veoma visokim temperaturama i nema pokretnih delova.
Toplotna i kineti�ka energija se koristi od atmosferskog vazduha koji struji oko letelice.
2. Su�tina i princip rada MHD generatora je zasnovana na Lorencovom zakonu i Lorencovoj sili. Setimo se dakle fizike koja ka�e:

Na svaku �esticu koja ima svoj elektri�ni naboj i koja se kre�e brzinom V u elektri�nom polju ja�ine E i magnetnom polju ja�ine B deluje magnetna sila veli�ine F koja skre�e �esticu sa njene putanje po vektoru koji je normalan na ravan vektora koju obrazuju vektori brzine �estice V i vektor ja�ine magnetnog polja B. Sad, igranjem sa ovima parametrima odre�uje se veli�ina ove sile kao i putanja pod kojom �e se kretati �estice vazduha na ulazu u MHD generator. Zna�i on za svoj rad koristi pojavu koja se u fizici naziva elektromagnetna indukcija.
Kao radno telo MHD generatora koristi se JONIZOVANI GAS - PLAZMA. Ovde su nosioci naelektrisanja slobodni elektroni i pozitivni joni. Sada dolazimo do su�tine. Snaga generatora proporcionalna je elektri�noj provodljivosti radnog tela - u na�em slu�aju jonizovanosti vazduha na ulazu u generator.
Snaga je proporcionalna kvadratu brzine mlaza vazduha i kvadratu ja�ine magnetnog polja, A kod gasovitih radnih tela, zagrejanih u rasponu od 2000-3000K, elektri�na provodljivost radnog tela je proporcionalna temperaturi sa 11-13 stepenom promene. Zna�i, temperatura na 13-sti. Brzine mogu biti nadzvu�ne a ja�ina magnetnog polja zavisi od ja�ine instaliranih magneta i kre�e se do nekoliko Tesla. Uzimaju�i sve ovo u obzir generator je zaista i stanju da stvara ogromne koli�ine el. energije koja se meri snagom desetina i stotina megavata. Takva snaga dovoljna je da pokre�e ili laserski ili neutronski top. Glavni izvor energije su dakle kineti�ka energija gasa i njegova temperatura pri letu velikim nadzvu�nim brzinama kroz atmosferu.
Ugljovodoni�no gorivo (kerozin) prolazi kroz kanale u najtoplijim delovima letelice (vrh letelice, prednji delovi krila i komora sagorevanja motora), zagreva se (upija toplotu sa tih delova i hladi ih) i uz pomo� katalizatora, hemijskim procesom gorivo se razla�e na ugljovodonike sa manjom molekularnom masom i vodonik. Vodonik se koristi u MHD generatoru za proizvodnju el. energije potrebne za regulaciju brzine mlaza vazduha u po�etnom delu uvodnika hipersoni�nog ramd�et motora sa nadzvu�nim sagorevanjem gde se sagorevaju ugljovodonici.

3. Dalje na�oh na sajtu Ajaks slede�u �emu ove letelice:
�ema: 1 - nadolaze�i mlaz vazduha; 2 - toplota generisana usled aerodinami�kog otpora; 3 - gorivo; 4 - sistem hemijske regeneracije toplote; 5 - uvodnik vazduha, koji je pod kontrolom MHD generatora; 6 - modifikovano gorivo, nakon razlaganja na ugljovodonike sa manjom molekularnom masom i vodonik; 7 - MPHP; 8 - komora sagorevanja; 9 - magnetohidrodinami�ki usporiva�; 10 - mlaznica; 11 - elektri�na energija; 12 - Sistem za manipulaciju i kontrolu aerodinami�kih karakteristika mlaza vazdu�ne struje.

Da bi se ovakva letelica napravila potrebno je realizovati slede�e tehnologije:
1) Aktivnu termi�ku za�titu (ATZ) na bazi hemijske regeneracije toplote,
2) Magneto-plazma-hemijski pogon (MPHP)
3) Sisteme za manipulaciju i kontrolu aerodinami�kih karakteristika mlaza vazdu�ne struje pomo�u plazme (drasti�no smanjenje otpora vazduha, zna�ajno pove�anje uzgone sile.

U osnovi ATZ je visoko efikasan hemijski reaktor - izmenjiva� toplote. Laboratorijska ispitivanja modela pokazala su veliki izlaz modifikovanog goriva (70-80%) pri ogromnim protocima toplote od 0,5MW/m2. Dalje, kao osnovna pogonska jedinica slu�i MPHP motor, koji radi u dijapazonu brzina od 6-16 mahova. U sastavu njegovog radnog ciklusa nalazi se magnetohidrodinami�ko kolo (sistem) koje omogu�uje upravljanje i kontrolu parametrima nadolaze�e vazdu�ne struje u �irokom opsegu brzina pri fiksnoj geometriji uvodnika vazduha. Elektroenergija MHD generatora se koristi za stvaranje snopova plazme koja zna�ajno smanjuje aerodinami�ki otpor, pove�ava elektroprovodljivost mlaza vazduha u MPHP motoru, i pove�ava snagu samog motora u MHD akceleratoru, koji se nalazi iza komore sagorevanja. Danas se napori stru�njajka usmeravaju ka stvaranju radnog laboratorijskog modela ovakvog motora.
Koriste�i snopove plazme koji se usmeravaju u odre�ene zone nadolaze�e struje vazduha mogu�a je kontrola nad aerodinami�kim parametrima letelice ajaks, pove�avaju�i njegovu aerodinami�ku finesu na 5 i vi�e. to je neophodno zbog ekonomi�nosti njegovog krstare�eg leta i ubrzavanja do orbitalnih brzina. U laboratorijama su ve� sprovedeni eksperimenti sa snopovima plazme i njenim dejstvom na osobine vazdu�ne struje.
Po mi�ljenju njegovih tvoraca, AJAKS mo�e biti hipersoni�na transportna platforma, mo�e da dostavlja satelite na zadanu orbitu, njihovog tehni�kog opslu�ivanja i vra�anja na zemlju, za pra�enje aktivnosti u jonosferi, �tetne emisije gasova i pra�enja seizmi�kih aktivnosti �irom planete.

Ajaks se odlikuje velikom mobilno��u i efektivno��u, mo�e dugo vremena da leti u atmosferi hipersoni�nim brzinama, istovremeno stvaraju�i ogromne koli�ine el. energije reda nekoliko desetina MW snage i da koristi postoje�u zemnu infrastrukturu za pripreme i poletanje-sletanje.

Sve je ovo navedeno jo� u domenu koncepta tehnologije koji je po mi�ljenju najelitnijih mozgova u Rusiji mogu�e izvesti pri sada�njem razvoju nauke i tehnike. Mnoge komponente koje �ine ovu konceptualnu letelicu se testiraju u laboratorijama. Mo�da najve�a vrednost ovakvog ambicioznog projekta le�i u poku�aju staranja klju�nih tehnologija koje bi donele velikog pomaka u daljem kvalitativnom smislu razvoja aero i kosmonautike. Ne mogu da tvrdim, ali �ini mi se da je ta �uvena plasma stealth tehnologija ro�ena upravo iz ovog projekta i njeno dalje usavr�avanje je klju� za otklju�avanje mogu�nosti realizacije ovog projekta, jednog dana. Naravno u skladu sa ostalim klju�nim tehnologijama koje je potrebno razviti u doglednoj budu�nosti.

Da li sam uspeo da ti odgovorim na pitanja, ne znam, ali sam se bar potrudio. �ta i kako funkcioni�u neutronski ili laserski topovi za pobu�ivanje vazdu�ne struje i pove�anje njene elektroprovodljivosti ne bih znao da na adekvatan na�in objasnim. To ostavljam nekom drugom, stru�nijem.

Re: Novi tipovi ruskog preciznog oru�ja

nobody@mycity-military.com (ray ban11) — Sun, 10 Mar 2013 09:32:50 +0100

^

Citat:БраМос-2

Первая информация о разработке второго поколения ракеты относится к сентябрю 2007 года. Тогда РИА �Новости� со ссылкой на источник в индийских оборонных кругах сообщили о том, что совместное предприятие �БраМос� через пять-семь лет завершит создание новой гиперзвуковой ракеты. Из планируемых характеристик была названа лишь скорость � она будет превышать скорость звука в пять и более раз, что сделает её практически неуязвимой для перехвата. Однако, подробный график реализации данной программы на тот момент согласован не был.
В июне 2011 года содиректор совместного предприятия Александр Максичев заявил о том, что �БраМос Аэроспейс� приступит к разработке усовершенствованной версии российско-индийской ракеты в течение 2011 года. По его словам, основные характеристики новой гиперзвуковой ракеты �БраМос-2� уже согласованы.

Smaller version of BrahMos missile being developed for IAF

Citat:New Delhi: A smaller variant of the 290-km range BrahMos supersonic cruise missile is being developed for arming IAF's fighter aircraft.

A new version of the missile is to be fitted on the frontline aircraft of Air Force including Su-30MKI, Mirage 2000 and the future inductions such as the 126 multirole combat aircraft, BrahMos officials said on Tuesday.

http://zeenews.india.com/news/nation/smaller-versi.....30168.html

Dosadasnja lansiranja Bramos-a

12.06.2001 г. � 1-й пуск � Полигон Integrated Test Range (ITR), Чандипур-на-море (Chandipur on Sea). Со стационарной пусковой установки. Вертикальный
28.04.2002 г. � 2-й пуск.
12.02.2003 г. � 3-й пуск.
29.10.2003 г. � 4-й пуск � Полигон Integrated Test Range (ITR), Чандипур-на-море (Chandipur on Sea).
03.11.2004 г. хх: хх?m � ?-й пуск � Бенгальский залив. С корабля.
21.12.2004 г. хх: хх?m � ?-й пуск � Полигон Western Test Range (Раджастан). СПУ.
15.04.2005 г. хх: хх?m � 10-й пуск
30.11.2005 г. 11:00am � 11-й пуск � Полигон ITR. С самоходной пусковой установки (СПУ).
31.05.2006 г. хх: хх?m � 12-й пуск � Полигон в пустыне Раджастан. СПУ.
05.03.2008 г. 10:30am � 15-й пуск � Эсминец INS Rajput. Андаманские и Никобарские острова
хх.хх.хххх г. хх: хх?m � 16-й пуск �
18.12.2008 г. хх: хх?m � хх-й пуск � Корабль
29.03.2009 г. 11:15am � хх-й пуск � 3-й пуск БраМос Блок-2 � Полигон Покран, шт. Раджастан. СПУ. БраМос Блок-2
05.09.2010 г. 10:35am � 23-й пуск � Полигон ITR. СПУ
02.12.2010 г. 10:55pm � 24-й пуск � Полигон ITR. СПУ. БраМос Блок-3
29.07.2012 г. xx:xxxm � 32-й пуск � Полигон ITR. Неудачный.
07.10.2012 г. хх:хххm � 33-й пуск � Фрегат INS Teg. Около побережья Гоа

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%9C%D0%BE%D1%81