MyCity Military

Ostalo :: Helikopter polije�e snagom ljudskog uma

nobody@mycity-military.com (weez) — Sun, 09 Jun 2013 15:31:48 +0100

http://mobile.net.hr/tehnoklik/vijesti/video-helik.....udskog-uma

Daljinski kontrolirani helikopter preletio je velik broj krugova oko koled�a u Minnesoti. Na prvi pogled zvu�i kao uobi�ajeni �kolski projekt, no kvaka je u tome �to se helikopter pokre�e koriste�i samo snagu misli, odnosno ljudskog uma.

Ostalo :: Vazduhoplovstvo SAD-a (USAF)

nobody@mycity-military.com (dragon986) — Sat, 08 Jun 2013 17:15:27 +0100

Rv SAD predstavlja najmocniji vid OS SAD-a, to su pokazala mnogobrojna ratna dejstva u kojima je USAF podrzavao ostale vidove OS SAD-a (Irak), anegde je sam cak uspeo da dobije rat (Jugoslavija99). Glavni ciljevi vazduhoplovstva SAD-a u 21 veku jesu:
1. IZVIDJANJE
2. BORBA ZA PREVLAST U VP
3. BORBA PROTIV POKRETNIH I NEPOKRETNIH ELEMENATA KOV
4. UNISTAVANJE PROTIVNICKE INFRASTRUKTURE
5. KONTROLISANJE SVEMIRSKOG PROSTORA
6. HUMANITARNE MISIJE

Komanda USAF-a nalazi se u pentagonu. USAF je formiran kao posebni vid OS SAD-A 1947, I od tada je igrala primarnu ulogu u sirenju americke globalne moci, koja vise nije ogranicena samo na konvencionalne ratove, vec I na zadavanje eventualnog nuklearnog udara, kao I kontrola svemirskog prostora koja je postala veoma bitna za OS SAD-a u 21 veku. Danas USAF izgleda ovako:

332,854 aktivnih
185,522 civila
71,400 rezervista
106,700 Nacionalna Garda
$140 milijardi budget
5,484 aviona
450 ICBMs
63 satelita

Organizacijski USAF je podeljen na 10 komandi I to:
1. Air Combat command
2. Pacific air force
3. USAF Europe
4. AF special operation command
5. Air education and training command
6. Air mobility command
7. AF Global strike command
8. AF Material command
9. AF Reserve command
10. AF Space command
11. Air National guard

Helikopteri :: Helikopteri po veli�ini

nobody@mycity-military.com (boksi) — Thu, 30 May 2013 22:16:48 +0100

Ostalo :: Avijacija u sedmoj umetnosti

nobody@mycity-military.com (celeron) — Wed, 29 May 2013 21:53:00 +0100

Ova tema se nece baviti samo o delima kojima je tematika iskljucivo avijacija,vec i o svakom pojavljivanju letelica civilnih ili vojnih na platnu.
Na internetu vec postoji nekoliko stranica i foruma koji se bave sakupljanjem slika i informacijama vezanih za pojavljivanje aviona i helikoptera u poznatim filmovima, serijama...

http://www.impdb.org/index.php?title=The_Internet_Movie_Plane_Database
http://www.rotaryaction.com/index.html

pa da nacnem sa jednom epskom scenom:)
iz cuvenog filma Apokalipsa danas (Apocalypse Now) u kojoj su se naravno pojavili Hjuiji i OH-6

i nesto vezano za nasu avijaciju
u filmu Gvozdeni orao 3(Iron Eagle III) pojavili su se Galebovi G-2 u ulozi lovaca Peruanskog RV

i MI-24 u filmu Krvavi dijamant ,koriscen je demonstrator paketa modernizacije Super Hind kompanije ATE iz JARa

Molim moderatore da ukolne temu ukoliko ista nije odgovarajuca ili slicna vec postoji, i da je premeste na odgovarajuci deo foruma ukoliko za to ima potrebe.

Ostalo :: Galeb G-2

nobody@mycity-military.com (bostjan) — Sun, 12 May 2013 09:02:09 +0100

----------- Napisano: 12 Maj 2013 9:02 ---------

Postanite dio Galeb G2. S donacijom od 10 � �e postati dio va�e slike vanjskog slike Aeroclub Galeb G2 i Akvila.Potpora tako�er sudjeluju u izvla�enju za osvajanje let s vojnog zrakoplova. Sve �to trebate u�initi je poslati sliku i potvrdu o donaciji za ak.aquila @ gmail.com

Aeroklub Aquila
Tovarni�ka 3 b
5270 Ajdov��ina

SI56 0475 1000 1956 589 (NOVA KBM)

http://youtu.be/gFCgW-4FBRI

https://www.facebook.com/AquilaAirAdventures?fref=ts

----------- Dopuna: 14 Maj 2013 18:08 ---------

----------- Dopuna: 14 Maj 2013 18:10 ---------

----------- Dopuna: 14 Maj 2013 18:11 ---------

https://www.facebook.com/AquilaAirAdventures?fref=ts

PVO i sistemi VOJ :: Laseri kao PVO

nobody@mycity-military.com (boksi) — Mon, 06 May 2013 11:35:38 +0100

Ostalo :: Presretnute komunikacije pilota nato u ratu 99.

nobody@mycity-military.com (kvcali) — Sun, 05 May 2013 18:10:09 +0100

ima li neko klipove ili neke price, bas me zanima ta presretnuta komunikacija, sta se desavalo i da li uopste ima nesde da se nadje bar nesto od toga

Ostalo :: Paris air show 2013

nobody@mycity-military.com (Toni) — Fri, 03 May 2013 12:38:00 +0100

Ove godine od 17-23 juna.

http://www.paris-air-show.com/

Vracaju se Rusi, i to sa Su-35

Citat:RUSSIAN FIGHTERS ARE BACK! Absent from the Show's static since 2001, aviation lovers and enthusiasts will have the pleasure to view the Sukhoi SU-35's daily flight displays!

Avioni :: sta znate oko ruski proekat LFMS

nobody@mycity-military.com (king maci) — Thu, 02 May 2013 17:31:49 +0100

ZELEO BIH DA SAZNAM VISE OKO OVAJ BUDUCI LOVAC 5 GENERACIJE

Ostalo :: Sirijski vazduhoplovi

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sat, 27 Apr 2013 22:55:36 +0100

Zanimljiv PDF dokument svih sirijskih vazduhoplova zabele�enih kamerom i objavljenih na YT po�ev�i od 03‐09‐2011 pa sve do 20‐04‐2013.
Svaka �ast autorima na ulo�enom trudu

http://www.mycity.rs/must-login.png

Ostalo :: MAKS -2013

nobody@mycity-military.com (djox) — Fri, 26 Apr 2013 17:44:23 +0100

Ovogodisnji MAKS-2013 se odrzava od 27.08-01.09.2013.godine u vremenu od 10 do 18 casova.
Za sada su ucesce potvrdili kineska akro-grupa "1 avgust" ,koji lete na avionima J-10,
kao i svajcarci sa svojim F/A-18 Hornet Solo Display Team.

Oficijalni sajt

http://www.aviasalon.com/en/static/page/welcome.htm

Kinezi

http://www.aviasalon.com/ru/news/item/news_id-273.htm

Svajcarci

http://www.swiss-hornet-display-team.ch/programm/index.php

^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

Bernhard �Beni� Kocher
F/A-18 Hornet Solo Display Pilot

http://www.lw.admin.ch/internet/luftwaffe/en/home/.....splay.html

PVO i sistemi VOJ :: AEGIS

nobody@mycity-military.com (vrabac) — Sun, 21 Apr 2013 18:29:19 +0100

Malo je primera u istoriji pomorstva da je neko posebno oru�e menjalo zna�jnije izgled klasi�nog brodovlja, naravno ne ra�unaju�i nosa�e aviona i podmornice.
Jo� su re�i primeri da je pomo�na (ma kako va�na bila) oprema dovodila do toga.
Danas smo svedoci da izged klasi�nog broda najrapidnije menja poluvekovna borba sa otporima koritu broda i pojavljuju se (nama starijima) brodovi za nas futuristi�kog izgleda, uglavnom katamaranskih tipova. Spoljni izgled brodova sada redovno menja i te�nja ka steltnosti.
No jednom se, polovinom druge polovine, pro�log veka, pojavila pomo�na oprema koja je mnogo uticala na spoljni izgled broda.
AEGIS.
Njen estetski fenomen je kao i kod svih in�enjerskih tvorevina samo propratna pojava u oku posmatra�a, a isklju�ivi razlozi u njenom ra�anju i ostvarenju su ve�ite vajarske igre in�enjera sa materijom i energijom.

AEGIS je prva pomo�na oprema u istoriji pomorstva OKO KOJE JE SAGRA�EN BROD a ne obrnuto.
To �to je u pitanju u osnovi radarski sistem, dovoljno govori o zna�aju radara kao senzora.
Me�utim AEGIS je trebao i postao je mnogo vi�e od samog radara. (uzgred, mo�e se re�i glavnog radara).

Ostalo :: Uporedna analiza strate�kih raketa

nobody@mycity-military.com (vrabac) — Thu, 04 Apr 2013 20:16:57 +0100

----------- Napisano: 04 Apr 2013 20:16 ---------

Nisam imao nameru da razvijam ovako bombasti�nu temu u nekoj ve�oj du�ini ali po�to sma lepo zamoljen prosto nisma zano gde bih je postavio i dajoj pri tome ne dam neki jo� rogovbatniji i du�i naslov tipa Kratke crtice u okviruo svrta na bla....bla...

Li�no je nikad ne bih razvijao jer smo mi zemlja koja nije bila ni blizu nikakvih raketa takvih namena niti smo sa njima ikada ne�to imali. A to u kompletu va�i ne samo za na�e neposredno okru�enje nego i veliku ve�inu ostalih dr�ava barem po broju dr�ava.

Me�utima kao bi smo malo pa�ljivije pogledali ukupno po planeti PO BROJU STABOVNIKA za po�etak A I PO TERITORIJI videli bismo da su okolnosti mnogo druga�ije.

SECKAM ZBOG ADSL-a !

----------- Dopuna: 04 Apr 2013 21:03 ---------

Naime brzo bi smo ustanovili tom statistikom da VE�INA stanovnika planete �ivi POD KI�OBRANOM ne samo atomskog oru�ja ve� i zapravo strate�kih raketa nosa�a nuklearnog oru�ja.

Celokupna Zapadna civilizacija sa ne�to preko milijardu stanovnika je i naja�a u tom pogledu i unutar nje se nalaze ne samo SAD kao apsolutno naja�a me�u njima a relativno naja�a uop�te, ve� i manje nuklearne sile, Francuska, Britanija i Izrael. �avi�e taj ki�obran je obuhvatio i manje delove drugih civilizacija, ili specifi�nih slu�ajeva. Kriti�nu snagu me�u njima ima ipak smao SAD.

Druga nuklearna sila sveta ali sasvim merljiva sa SAD je samo relativno malobrojna Rusija koja su�tinski postaje jedini predstavnik Isto�ne civilizacije kojoj �e se mo�da vremenom pridru�iti i neke manje dodirne teritorije a verovatno na kraju u dobar deo Ukrajine. Po stanovni�tvu mali deo sveta ali po teritoriji i prirodnim bogatstvima ogroman.

Tre�a nuklerna grupacija je Kina koja je ljudski pa skoro i teritorijalno toliko velika da se �ini civiizacijom za sebe mada su�tinski ona predstavlja i nekoliko drugih manjih zemalja koje su manje ili vi�e za sada nenaklonjene Kini a �to u budu�nosti uop�te ne mora da bude tako.
Iako su nukleartne snage Kine relativno malobrojne, ako se uporede sa snagom SAD i Rusije, one imaju takozvanu kriti�nu masu odvra�anja �ak i prema njima.

�etvrta grupa su takozvani na izgled mali igra�i koje predstavljaju Pakistan i Indija i koji su vrlo specifi�ni.
U ovom slu�aju radi se o vrlo kakrakteristi�nom sukobu civilizacija gde je Indija kao jedna postavljena kao protivnik sa jedne strane Pakistanu a sa druge strane Kini, jer se tu tri civilizacije Islamska, Indijska i Kineska suprostavljaju jedna drugoj sa razli�itm trenutnim nivoima sukoba. Prava istina jeda se na listi indijskih ciljeva nalaze ne smao Pakistan i Kina ve� zapravo i Teheran, Rijad i D�akarta jere se radi o pravo m sudaru civilizacija. Sa druge strane na listi Pakistana se Kina ne nalazi i u ovom trenutku mu je najbolji saveznik ali to zapravo nije uop�teno obavezno stanje za dalju budu�nost jer unutar Kine ve� odavno postoje islamska previranja koja su u kona�nici antikineska.

Specifian polo�aj imaju i ostale manje �anice Zapdne Alijanse svaka za sebe. Na primer Izrael je specifi�no razvio nuklearno oru�je i rakete za njega, do dometa za Iran a verovatno i Pakistan, iako je pod ki�obranom SAD. Tako�e i Francuska ima pomalo specifi�an stav, koji je evoluirao od nekada potpuno autonomne atomske sile, do lokalne sile sa prete�nim oslanjanjem na SAD, to isto va�i i za Britaniju samo jo� vi�e. Ipak, sa svojim, iako malobrojnim podmornicama i jedna i druga su zadr�ale mogu�nost globalnog odgovora na bilo koju pretnju.

Tako da i pored, dakle ve�eg broja posednika nuklearnog oru�ja, u zna�jnijoj meri (a broj takvih zemalja �e se vremenom pove�avati , kao �to ve� i dans ima jo� zemalja ali sa vrlo malim ili vrlo specifi�nim nukelarnim udarnim potencijalom) ipak SAMO dve sile iamju kritanu masu za apsolutno uni�tenje ya to su Rusija i SAD koje jedine mogu da dopreme 1000 bojevih glava na bilo koju ta�ku planete. Kina je odmah uz rame sa njima i da bi bila podjednako jaka za sada joj fali ne�to ve�i ukupan broj glava i ne�to ve�a sposobnost apsolutne dostave na bilo kojiu ta�ku planete. Francuska i Britanija zahvaljuju�i podmorni�kim raketama (kod Britanaca su �ak i one ameri�ke) ali i nosa�ima aviona imaju makar titularnu funkciju globalne nukleartne sile. Titularne zato �to bi ih prethodne tri mogle ponaosob pa �ak i zajedno relano poraziti u nukleranom ratu a da �ak i izdr�e posledi�nu odmazdu i da �ak i �ove�anstvo ne izumre. Bem ti posao...Suluda ra�unica ali ka �to re�e jedan pukovnik, ne uzimajt k srcu, posao je posao...i budite ube�eni da ju je odavno neko ve� pravio.

----------- Dopuna: 05 Apr 2013 1:39 ---------

Elem, date razli�itosti su uslovile i razli�ite pristupe i in�enjerskoj realizaciji nuklearnih snaga uop�te, a strate�kih raketa prirodno usput.
Tako na primer Izrael verovatno ne�e razvijati rakete globalnog dometa (preko 10 000 km) a verovatno nikad ni podmornice sa strate�kim raketama
Opet Pakistan vrlo verovatno ne�e hteti a ni smeti da razvija takve rakete a kamoli podmornice.
Sa druge strane Indija ide ka podmorn�kim snagama kao protivte�u Kini ali verovatno ne i ka raketama globalnog dometa jer vi�e ne sme nego �to ne mo�e kao i Pakistan.
Me�utim sva ta stanja su privremenog karaktera i u budu�nosti �e obe strane po�eti da ja�aju po svim parametrima. Tome na ruku ide i to da su se krstare�e rakete sa lansiranjem iz podmorni�ke cevi, zahvaljuju�i satelitskoj navigaciji i vaskrsenju INS metode u kombinaciji, pojavile dostupne mnogim zemljama. A svaka od njih mo�e da nosi nukleaernu glavu i za sada se od te opasnosti svi brane pouzdaju�i se u ttenutno vrlo ograni�en broj proizvo�a�a okeanskih podmornaica sa jedne strane i u ograni�enje raketa koje se isporu�uju u osnovici za protubrodsku namenu na 300 km. Ako ste se ikada pitali kako to da tako razli�iti igra�i na svetskoj sceni kao �to su Kina, SAD i Rusija ipak istovremeno po�tuju to ograni�enje u dometu to je zbog toga, nije zbog ovih ili onih nosa�a aviona i ostalih brodova.
No, da se vratimo na filmski re�eno na mejn strim teme, i zapravo nam ostaju za razmatranje sve tri komponente nuklearnih snaga, mornari�ka, kopnena i vazdu�na u smislu baziranja projektila sa nuklearnom glavom u trenutku lansiranja.
Danas se to pitanje svodi na slede�e sisteme:
1. Podmornice, po pravilu sa nuklearnim pogonom, naoru�ane takozvanim balisti�kim projektilima velikog dometa sa nuklearnim bojevim glavama.
2. Avione, od kojih su najzna�janiji takozvani strate�ki bombarderi sa raznim oblicima projektila sa nuklearnim glavama, mada vremenom postaje o�igledno da �e me�u njima biti najbrojnije krstare�e rakete i to uglavnom podzvu�ne ali dosta velikih dometa.
3. Balisti�ke (tzv.) rakete kopnenog baziranja ili u silosima i drugim vrstama ekstremno sna�nih podzemnih skloni�ta ili superpokeretne na vozilima i sva je prilika da �e se ovima drugima vi�e te�iti.
No iako je danas slika prete�no ovakva, u budu�nosti ne mora da bude, odnsono mo�e do�i do pojave novih oblika. Mora se priznati da ve�ina od njih i nisu novi ve� jednostavno naj�e��e nisu realizovani u nekoj fazi razvoja.
Takva je recimo mogu�a pojava nuklearnih, pa �ak i klasi�nih podmornica naoru�anih umesto sa balisti�kim projektilima ve�eg dometa, dakle umesto njih, sa ve�im brojem podzvu�nih krstare�ih raketa velikog dometa. �ak i mali dometi u kombinaciji sa ogoromnim radijusima podmornica, �ine ovu kombinaciju strate�kom, skoro i globalnom, jer ve�ina �ivota ljudi (barem po broju) na Zemlji se odvija uglavnom u stotinama kilometra od najbli�eg mora a u par hiljada je procenat verovatno preko 90 %.
Pomalo sli�no re�enje je da podmornica balisti�ke projektile ne zameni sa krstare�im podzvu�nim, ve� sa supersoni�nim ili �ak hipersoni�nim krilatim raketama, isto tako velikog dometa, mada i ne mora da bude epohalno veliki. U tom slu�aju obi�no nosi ne�to manje projektila nego kada su podzvu�ni modeli u pitanju.
Obe takve varijante su recimo u SSSR-u dovedene prakti�no do finalizacije kada se od njih odustalo a verovatno i ne bi potpuno da se ta dr�ava nije raspala. Ne bi bilo mnogo izena�uju�e da se u budu�nosti neka od zemalja (Indija je izgleda na korak od realizacije) odlu�i za recimo re�enje sa krstare�im projektilima. Op�ti razvoj navigacije i plimski talas razvoja BPL-ova je zapravo iznedrio masovnu pirstupa�nost tehnologije pravljenja letelica koje mogu biti raznovrsne krstare�e rakete, uglavnom podzvu�ne, mada je prakti�no dostupno sve potrebno i za supersoni�ni tip.
Hipersonici �e me�utim verovatno jo� dugo ostati u posedu samo prve dve sile koje i same jo� nisu u svim domenima realizovale tu tehnologiju u prvoj borbenoj liniji ali su i jedna i druga na samoj ulaznoj kapiji te mogu�nosti.

----------- Dopuna: 06 Apr 2013 18:26 ---------

Dakle, obe vode�e nuklearne sile toga vremena, SAD i SSSR, su imale usled svih mogu�ih razli�itositi i veoma razli�t put u projektovnaju nosa�a nuklearnog oru�ja. Sada posle pada Sovjetkse iperije i naziranja zalaska ameri�ke dominacije neki detalji po�inju da sli�e.
Amerikanci koji su posle II sv. Rata, nestankom Japana i silaskom sa scene Britanske Imperije, postali ubrzo jedini neprikosnoveni gospodari vodene povr�ine i od tada imaju flotu kao jedan od najva�nijh delova oru�anih snaga. Zapravo, dobar status je za sebe, tokom tog rata, izborilio i Strate�ko vazduhoplovstvo. Kako je SAD prednja�ila u razvoju mlaznih aviona a posebno svakovrsnih bombarderskih modela, vazduhoplovstvo je brzo postalo jedan od gavnih nosilaca nuklearnog oru�ja sa svojim ogromnim bombarderima koji su ve� tada mogli da dostignu bilo koju ta�ku na Plavoj planeti. Tako je udeo va�nosti avijacionog dela u nuklearnim snagama, dugo vremna bio mo�niji �ak i od ostalih oblika strate�ke komande.
SSSR je poku�ao, ali na kraju nije uspeo da sasvim zadovoljavaju�e da razvije ni strate�ke bombardere pa ni rou�ej za njih. Nije da ih nije imao, ali su oni po mnogo �emu bili infernironi ameri�kim, ako ni po �emu drugom, ono po broju i naoru�anju. Ali zato su na dometu od zaklju�no 5000 km, koriste�i svoju superiornost u srednjim bombarderima i krilatim superson�nim raketama, stvorili strahovitu premo� a u kona�nici to i nije bilo mnogo manje opasno, barem po �ivi svet na planeti...da je SSSR upotrebio svoje nuklearne glave SAMO te kategorije i da su recimo uni�tili samo Zapadnu Evropu i da nije bilo nikave kontrareakcije – ljudi na celom svetu bi izumrli...Ko jednom oseti vetar pakla, sve ostalo je blagi povetarac.
Na po�etku 21. Veka svedoci smo da je op�te smanjenje svih nukleranih sredstava, i op�ta slabost bombardera prema razvijenim lovcima i PVO, dovela do gubitka mnogih iluzija. Tako su na kraju i SAD dospele u u isti status kao i dana�nja Rusija, sa vrlo malim brojem vrlo starih i nemodernih bombardera i malim brojem modernih, a ne mnogo upotrebljivih. Pri tome ne ra�unam B-2 koji je trebao da bude revolucija, ali se spotakao na nekoliko mesta i ostao jedan od najskupljih projekata u istoriji celokupne avijacije. Sre�a njegova �to �e se radovi sa njega koristiti na novoj generaciji velikih udarnih BPL-ova ina�e bi ceo projekat bio mo�da gora katastrofa u istoriji od ina�e najgoreg projekta u istoriji, Spejs �atla (ha ha ha u ovom trenutku mi na slu�alicma po�inje Adagio in D Minor iz filma Sunshine.....) koji je skoro pojeo NASU, Spirit je izgeda mo�da i do kraja to uradio sa ameri�kim bombarderima. Kako �e se radovi na njemu IPAK, tako lepo i zna�ajno iskorisititi na udarnim BPL-ovima, da je to prosto neverovatno va�no i tako �e mo�da opravdati taj u�asni rezultat B-dvojke. Samo ime mu govori (kara – djor�evi�...) BE – DVOJKA !
Kako bilo sad i jedni i drugi imaju starkelje bombardere (B-52 i Tu-95), mnogo starije od svojih posada i manji broj modernijih bombardera (B-1) ili ultramali broj njih (Tu-160). Ve�i broj nuklearnih glava zapravo isplativo i optimizovao nose samo starkelje i to za sada isklju�ivo u vidu podzvu�nih krstare�ih projektila.
Ranije nije bilo tako. USAF (u okviru strategijskih snaga) je institucija koja je u pro�losti �iroko zamahnula u sve varijante tehni�kih re�enja. Supersoni�ni projektili velikog dometa su davno isprobani (stariji su od tvog oca Alekse) a na kraju je jedno trajnije re�enje imalo lepu i zapa�enu karijeru kao Houd Dog - Lova�ki Pas (Goni�) ali su vremnom tu legli SRAM i na kraju ALCM. �ak je poku�ano i da se balisti�ke rakete lansiraju iz vazduha, �to je i danas izaziva interesovanje kako civila, tako i satelitske odbrane, usled mogu�nosti da se izbegnu problemi sa adaptacijom mlaznika.
Kao bilo i pored sposobnosti B-52 da dosegnu Rusiju sa svojim krstare�im raketama, pa �ak i sposobnosti starih Tupoljeva da sa novom krstare�om raketom dosegnu i centar Amerike, polako ali sigurno, ova sredstva dobijaju drugu glavnu namenu. I jednima i drugima to je zapravo Kina. I jedni i drugi bez aprirori namere (Rusi je svakako nikad nisu ni imali za razliku od Amera) ali kao dobro i pouzdano (prema tom protivniku bar za sada) sredstvo odmazde po povr�ini. Rusima je i deo Evrope sigurno na spisku kao �to je i Rusija stalno Amerima. Osim toga u slu�aju manjeg nuklearnog njesra upravo ti vazduhoplovi i te krstare�e rakete �e biti sredstvo lokalnih nuklearnih udara ako ve� ne padne teret na supersoni�ne rakete.
Dakle, Ale, iako su Ameri u daljoj pro�losti bili daleko inventivniji i daleko nadama�ili Rujke po pitanju svekolikih bombardera i strate�ke komponente iz vazduha, mada eto ne u svim klasama, danas su skoro isti, sa tom pastoralnom slikom starih bombardera i novih krstare�ih raketa. Ovo ti je slede�i paradoks; eh da nam je opet takvog neprijatelja (SSSR-a), rekli bi u USAF-u. Ken�in je plakao za Takedom...A pobedio je tre�i...

Kad je flota u pitanju, stvari stoje sasvim druga�ije i pri�a ima sasvim drugi tok a u kvantitatvnom smislu i isti zavr�etak. I tu �emo do�i do Trajdenta ali i njegovog vi�e mla�eg brata nego alter ega, bulave. I tu su obe starne dale nevi�ena tehni�ka re�enja...

Avioni :: Tupoljev Tu-16 Badger i Mjasiscev M-4 Bison

nobody@mycity-military.com (ray ban11) — Tue, 02 Apr 2013 16:37:01 +0100

Dva po izgledu jako slicna aviona su prvi serijski mlazni bombarderi strateskog karaktera u naoruzanju prvo Frontalne Avijacije VVS a onda i vazduhoplovne komponente RVSN / Raketne Vojske Strateske Namene / SSSR te Av- VMF.

Bombarder Tu-16 ( izdelie N ) je teski dvomotorni mlazni bombarder ( izradjeno vise verzija ) koji je u naoruzanju bio skoro 50 godina a kroz lic. varijantu Xian H-6 u NRK jos `zivi` .

Prvi let prototipa iz ` Projekta 88` obavljen je 27.04.1952g.Ukupno je proizvedeno nesto preko 1500 komada aviona sa NATO oznakom `Badger` a sklapan je u 3 GAZ u ex SSSR u periodu 1953-`63.

Sto se tice aviona M-4 `Molot` on je teski cetveromotorni strateski bombarder koji je imao prvi let 20.01.1953g .Njegova modernizovana varijanta oznacena kao 3M imala je prvi let 27.03.1956g.
Ukupno je proizvedeno oko 120 aviona tipa M-4/3M Bison .

Oba strateska bombardera su nastala kao sovjetski odgovor na tadasnji brz razvoj americkih strateskih mlaznih bombardera ( po nekim izvorima prvi uopste mlazni posleratni bombarder je bio navodno XB-43 ali ne serijski a kao ser. je to bio B-45 koristen u korejskom ratu ).Od sovjetskih toga vremena prvi je bio Tu-12 ali ne kao ser. dok je prvi uopste serijski proizvodjeni bio Tu-14 ?

Jedan od ciljeva koji su postavljeni pred tadasnje konstruktore dva OKB / OKB-156 Andreja Tupoljeva i OKB-23 Vladimira Mjasisceva / je bio doseci teritoriju SAD naravno sa potpuno naoruzanim i opremljenim bombarderima .

Tokom vremena razvile su se i prve krstarece rakete strateskog karaktera sa sposobnnoscu lansiranja sa letecih platformi pa je recimo Tu-16 u odredjenim varijantama postao raketonosac.

Da ne bih kao sto je uobicajno pisao o TTK i ostalim podacima za oba aviona a sto je moglo bi se reci i standard na forumu postavicu to isto onako linkovano sa izvora /sajtova koji daju koliko toliko pouzdane podatke .

Za Tu-16

Obiman text

http://airwar.ru/enc/bomber/tu16.html

Vecina podataka uz pratece sajtove imamo standardno na wiki

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83-16

Jedan zapadni sajt

http://www.fas.org/nuke/guide/russia/bomber/tu-16.htm

Jos jedan izvor sa kojeg sam skinuo crtez sa dijagramom

http://www.soviethammer.net/blog/568766-tupolev-tu-16/

Sto se drugog bombardera tice M-4

2 dobra texta

http://xn----7sbb5ahj4aiadq2m.xn--p1ai/guide/air/b/m4.shtml

i naravno

http://www.airwar.ru/enc/bomber/m4.html

uz opet

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C-4_(%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%91%D1%82)

O varijanti VM-T Atlant

http://ruslet.webnode.cz/technika/ruska-technika/l.....-t-atlant/

Transport de Buran sur Myasishchev M-4

http://www.popscreen.com/v/6rPlk/Transport-de-Buran-sur-Myasishchev-M4

za 3M ima ovo :

http://www.airwar.ru/enc/bomber/3m.html

http://ru.wikipedia.org/wiki/3%D0%9C

Vazduhoplovno naoru�anje i oprema :: LTV SLAM -Projekat PLUTO

nobody@mycity-military.com (RJ) — Tue, 02 Apr 2013 11:55:53 +0100

SLAM (Supersonic Low Altitude Missile) je preambiciozni projekat ameri�ke firme Ling-Temco-Vought (LTV) nastao 1955 godine. U to vreme ova supersoni�na raketa-nosa� bila je vrh nau�no tehnolo�kog dostignu�a. Ipak, sve je ostalo samo na papiru i ova raketa nikada nije ugledala svetlost dana.
Me�utim, ono kako je SLAM zami�ljen, kasnije je iskori�teno u projektima koji su nastali u narednom vremenu. Slam ili kako se jo� naziva "Projekat Pluto" prete�a je dana�njih krstare�ih projektila.
Ova raketa zami�ljena je da izvr�ava nuklearne udare u dubini teritorije nekada�njeg sovjetskog saveza navode�i se jednim delom putanje uz pomo� strategijskih bombardera a zatim po unapred unetim koordinatama i uz pomo� radarsko-navigacionog sistema TERCOM (Terrain Contour Matching).
Raketa je trebala da ima dolet od fantasti�nih 182.000 km na visini od 9000 metara �to bi joj omogu�io nuklearni reaktor kojim je trebala biti opremljena. Nuklearni reaktor predstavljao je i prete�u dana�njih Ram-jet motora kakvi su uobi�ajeni u ve�ini krstare�ih raketa.
Izra�unato je da bi kretanjem na toj visini raketa mogla da okru�i zemaljsku kuglu �ak �etiri puta. Me�utim, sama zamisao konstruktora a �to joj govori i naziv je da ova raketa izvr�ava svoju misiju lete�i na visinama do 300m - tu se "konfiguracija" menja drasti�no te maksimalni domet ove rakete iznosi 21.000 km �to je sasvim dovoljno da dosegne bilo koji cilj u SSSR-u.
Tako�e, do zadatih ciljeva stizala bi veoma velikom brzinom od 4,2 maha. Raketa-nosa� bila je opremljena sa 14 do 26 termonuklearnih bojevih glava koje je nosila u unutra�njosti a koje su se izbacivale kroz otvor na vrhu rakete.

Konstruktorski tim uspeo je da razvije mini-nuklearni reaktor snage 600MW koji je bio osnova pogona rakete te�ke 27 tona. Na osnovu prvog prototipnog reaktora nazvanog Tory-I, razvijeni su Tory-II i III.
Zabele�eno je da su testovi koji su vr�eni na test poligonu u Nevadi bili prili�no uspe�ni. Me�utim, ceo projekat se za ono vreme poprili�no odu�io a uz sve to ko�tao je mnogo novca �to je sve predstavljalo ko�nicu u brzom razvoju ovog nesvakida�njeg oru�ja. Vreme nije radilo za SLAM pa je ceo projekat otkazan krajem �ezdesetih.
Uz sve to, ubrzo su se pojavili i prvi interkontinentalni projektili Titan koji su postali operativni i mogli su da dosegnu sve stacionarne ciljeve u dubini SSSR-a. SLAM je odjednom postao "spor i ranjiv" kada se uporedi brzina kretanja interkontinentalne rakete (12 maha).
Ono �to je presudilo ipak je bio reaktor koji bi pokretao SLAM - naime, prilikom testova na poligonu u Nevadi, reaktor je ispu�tao radioaktivni mlaz nastao sagorevanjem nuklearnog goriva i samim tim zaga�ivao je okolni prostor. Istina, SLAM i nije bio zami�ljen da se lansira uz pomo� sopstvenog reaktora ve� uz tri buster rakete koje su trebale da SLAM izbace na odre�enu visinu gde se palio mar�evski motor tj.reaktor. A to paljenje reaktora moralo je biti iznad teritorije SAD.
Tako�e, SLAM nikad nije do�iveo svoj prvi test jer to i nije bilo mogu�e izvesti sa tolikim doletom - jedina opcija bi bila da se raketa "prizemlji" u okean ali to je bilo isklju�eno.
SLAM je po dana�njim standardima produkt "prljave" tehnologije - izuzetno dobro zami�ljen ali isuvi�e preuranjen za doba kada se trebao pojaviti.