Kavkaz, epicentar krvavih razvoda SSSR. Čak su i komunisti pokušavali da ispoštuju taj kraj stvaranjem znanih i neznanih autonomnih republika, oblasti itd. Po prestanku važenja SSSR idealno mjesto za međunarodne mešetare, naročito SAD.
Onako kako je Gruzija mitingovala i odcjepljivala se od SSSR - tako se reljefom i plemenima omeđena Gruzija raspadala. Slabo im je išla matematika usklađivanja unutrašnje sa spoljnom politikom. Da stvar bude gora novoformirana država nije mogla da plati ni grijanje onoj staroj kakva god da je stara bila. Gruzinima je od svog nacionalizma ostala jedino borba za vlast. U toj nekoj priči pojavio se Mihail Sakašvili koji je uspostavio vlast nad Gruzinima dok su nad njim imali vlast SAD.
Sakašvili je postavljen na čelo Gruzije da bi istu uvukao u NATO. Gruzija je neobično dobro raspoređena na Kakvkazu, a Kakvkaz je neobično dobro raspoređen između velikih naroda i velikih resursa. Da bi Gruzija ušla u NATO, Sakašvili je morao da je očisti od prepreka, a glavna i jedina su bili silom prilika proruski elementi u Osetiji i Abhaziji. Negdje prije toga Gruzini su bili umarširali u treću otcijepljenu oblast Adžariju gdje su uspješno sproveli svoju akciju oslanjajući se uglavnom na paradiranje gole sile i nemoć protivnika. Rusima je valjda postalo jasno kako stvari stoje pa su odlučili da odigraju svoju omiljenju igru čekanja i kontraakcije. Stvar je u tome što je samo rusko javno mijenje kolebljivo i nikakvo. Da je neko iz Moskve (u čijem centru je nemoguće kupiti rusko pivo) izdao naredbu da se preventivno udari po Gruzinima vjerovatno bi se u tom istom centru Moskve promptno pojavile ekipe sa transparentima "mir na Kavkazu", "nije to moj rat", "da ne ginu djeca" i slično. Ovako se moralo dozvoliti divljačko granatiranje ruskog saveznika među kojima je bilo puno ruskih državljana i pogibije personala Mirotvoračkog bataljona Ruske vojske u Južnoj Osetiji. Posle toga Ruskoj vojsci više niko nije mogao da veže ruke, svira klincu i prodaje maglu. Barem kod kuće. Jer primjetno je bilo "dejstvo" zapadnih TV stanica, simptomatično spremno dočekali su rat na Kavkazu i dok su Gruzini tukli po Osetiji u jednom glasu su kukali na rusku invaziju po vjerovatno ranije pripremljenom tekstu.
Što se tiče Abhazije i Osetije kao i Gruzija nastale su raspadom SSSR. Raspad SSSR uništio je te zemlje kao nijedna pošast. Oni i ne mogu ozbiljnije da ratuju i svega ovog ne bi bilo da ujka Sem nije odlučio da ugura Gruziju u NATO bez prtljaga.
Paralelno sa Sakašvilijim, nekim čudom pronađena su sredstva za pumpanje gruzijske vojske (znači može kad se oće). Gruzijska vojska nastala je ko da su je stvarali sladokusci sa foruma. Skladišta iz Bugarske, Češkoslovačke, Orkani iz Bosne, elektronika iz Izraela, municija iz Srbije. I nezaobilazna Ukrajina kada treba isporučiti čitave rodove oružanih snaga od kojih je kupljen PVO. Uz američke abere brzo se sklopi vojska. I to odlično naoružana.
Razvalili su Osetiju. Pada u oči način na koji su to uradili. Prvo neko im je napao policajce ili tako nekakav incident. To služi za opravdavanje pokreta vojske i artiljerijsko omekšavanje i opipavanje. Pa onda izjava Sakašvilija da neće napasti (prvi). Pa par sati posle toga napad. Tako se igra igra. Rame uz rame sa gruzijskom artiljerijom djeluju mediji zapadnih TV stanica. Njima je sve što radi gruzijska vojska dobro, svi pričaju istu priču i preumljuju javnost. Ne treba zaboraviti da se ti isti mediji vjerovatno gledaju i u samoj Rusiji, ne preumljuju oni samo svoje gledalište već i one preko.
O priči o Gruziji zanimljivi su i sistemi PVO. Jedni kolokvijalno rečeno Indijanci sa Kavkaza kakvi su Sakašvili i njegovi došli su do Osa i Bukova, pa i Igli. Sa sve posadama. I Hrvatska je svojevremeno došla do S 300. Onaj lik iz Srbije stalno ponavlja kako Rusija nije dala/prodala S 300 Srbiji ali jeste Hrvatskoj. Pa kad mu se kaže da je Ukrajina prodala S 300 Hrvatskoj, a ne Rusija on veli sve je to isto sve to ide preko Moskve. E pa izgleda to nije tačno. O naoružavanju svih izvan Rusije izgleda pitaju se samo Amerikanci. I o samoj gvožđuriji i o samim parama.
Osim toga isporuke naoružanja iz Ukrajine u Gruziju imaju i simbolički karakter. Ukrajina, antiruski Kavkasci, Baltijci su svojevrsni antiruski front. Proksi kavgadžije Zapada, a u slučaju članstva u NATO i nešto više.
Kao i u Čečeniji, Tadžikistanu, Krimu, Donbasu i u Osetiji Rusija se borila za goli opstanak. Ovo je bitno zbog toga što se u tom slučaju nisu pravili kompromisi i ad hoc rešenja. Angažovane su ranije formirane, kompletirane i uštosane snage. Nisu to bili nikakvi podvizi i logističke bravure već bojevo spremne jedinice nakostriješene čečenskim ratovima. Kao što u Groznom 1995 dobar dio posada nije znao da upravlja sa T 80 tako se u Gruziji 2008 vidjelo da na T 62M stoje ljudi koji znaju posao. Kod Rusa stvar može da prevari, odrpana vojska i razgažena tehnika često su znak bojevo spremne jedinice često sa komandirima sa iskustvom, a ne gomile bezveznjakovića. Gruzini su zaista imali taj peh da nagaze na što bi Ameri rekli battle - proven jedinice + Čečeni iz GRU. Tim ljudima, naročito komandirskom kadru kavkaski scenariji sa pokretima, iznenadnim ratovima, pucačinama i pogibijama nisu bili strani. Dobra stvar što je nekome u Moskvi posle svega došlo iz dupeta u glavu pa je za taj u odnosu na ostatak Rusije relatvno majušni, a maksimalno jebeni vojni okrug odriješio sredstva i JuVo se finansira i oprema jednobraznim uniformama, C4i opremom, oklopnim točkašima, novim objektima za stanovanje.
Što se tiče Gruzina tragedija je da su vodili proameričku politiku, a ne svoju. Svakome je u Tbilisiju trebalo da bude jasno da atak na Osetiju vodi u sukob sa Rusijom. Prosto je nevjerovatno sa su dozvolili Sakašviliju da ih povede u za njih potpuno nepotrebnu avanturu. Prosto je nevjerovatno da Gruzija nije jedina u tome. Sovjetski sateliti su bili značajno samostalniji u donošenju za sebe pogodnih odluka od američkih satelita. Gruzini su možda imali i sreću što su nagazili na 58. armiju koja ih je odmah porazila. Šta da su nagazili na neke bezveznjakoviće koji bi sukob produžili u nedogled uz razaranja i more krvi. Još su Gruzini na kraju odlično prošli, osim što su ih Rusi ratosiljali od daljeg ratovanja stali su pred Tbilisijem. Da li bi Amerikaci stali? Rusi ostavljaju prostora za nagađanja zašto su tako meki? Umjesto da osvoje Gruziju, istreskaju Gruzinima glave o beton i Sakašviliju sude kao nekom manijaku stvari su ostavili onakve kakve su bile i relativno brzo desiće im se Ukrajina (sa sve sakašvilijem u glavnim ulogama) uz nastavak prema Rusima neprijateljske politike u Tbilisiju, do duše u rukavicama. Malo kome je jasno zašto to Rusi tako rade. Rusi su vrlo ranjivi, kolebljivi, podložni ucjenama. Sakašvili svo ovo vrijeme skakuće oko Rusije, Trocki nije smio ni iz kuće da izađe u Meksiko Sitiju.
Danko je napravio dobar tekstić. Nema mnogo izvora o svemu tome. Za mene nevjerovatne i neobjašnjive stvari su u tome sa kojom su se žestinom Gruzini obrušili na Osetine, a raspali pred sasvim običnim i brojem ne većim ruskim jedinicama. Kakve veze ima to što su Rusi bombardovali tamo neke avio baze sa po dva aviona, fabriku aviona, luku Poti. Gruzini su trebali da se bore na zauzetim položajim i to je to. Nisu bili malobrojniji, neobučeni, a u mnogim stvarima i bolje naoružani od strane Rusa. Ostaje i misterij učešća Čečena iz bataljona "Vostok" koji su tamo gdje je trebalo krvoločno i filigranski da se odradi prsa u prsa to i odradili.
Inače na spiskovima stradalih Rusa na mnogo mjesta se pominje rjadovoj - redov. Da li je moguće, a sasvim bi realno bilo da je u sastavima 58.armije koji su djelovali po Gruziji bilo i vojnika na odsluženju vojnog roka?
Више пута сам угошћавао ансамбле из Грузије. Пре распада СССР Грузија је за ту државу била исто оно што и Словенија за нас - Елдорадо. Е, ко с ђаволом тикве сади - о главу му се лупају. Једна Украјина, која је континент за Грузију, добила је (и добија) по носу, леђима, дупету, итд, од Русије само тако...и још Русија не бије свом снагом, него дозирано. Грузија је, најкраће речено, један од бројних америчких пораза који се зову - дала баба динар да уђе у коло, а сада би дала и двадесет да изађе.
Кад, једног дана, на чело Мађарске, Румуније, Бугарске, Пољске, итд, стану прави националисти, а не ове будале купљене и постављене за шаку долара, е тек онда ће Америци почети да стижу прави рачуни. О томе је Путин говорио 28. фебруара у свом предизборном обраћању.
dozorni ::Bilo je dosta glasina da nisu dosli gruzini vec amerikanci, a bilo je suskanja da su doneli i bombu sa sobom. I da su Rusi povukli rucnu jer nisu zeleli eskalaciju sukoba i diretnu konfrontaciju sa amerikancima. No, kao sto rekoh, to su sve glasine.
Tada je u američkom vojnom vrhu bio jedan general gruzijskih korijena koji je uvelike forsirao naoružavanje gruzijske vojske kao i to da grade borbeno iskustvo po Iraku i Afganistanu.
Prvo, i autor je, kao i nekoliko nasih kolega-forumasa, napravio paralelu sa Peloponeskim ratom, govoreci zapravo o uzroku tog rata - teznji za sirenjem americke moci: "Прави разлози су у ширењу сфере утицаја САД ка границама Русије. То су били исти они узроци који су још пре 2.500 година изазвали рат између Спарте и Атине. Тукидид је експлицитно тврдио да је пораст моћи Атине истински узрок рата."
Ono sto mi se posebno svidelo iz njegovog zakljucka je njegov odgovor na dilemu mala i profesionalna armija vs veca armija (pa nuzno i slabije opremljena i obucena, gledano po jedinici): "За једну малу државу као што је Швајцарска (и друге мале државе) неопходне су ефикасне оружане снаге, које су добро увежбане за вођење класичне оружане борбе, а не само за службу асистенције у осигурању мира. Зато она мора да их има и да их фи-нансира, јер је то инвестиција у безбедност земље. Веровање у помоћ „трећег” у случа-ју рата је једна прилично несигурна ствар."
Naravno, tekst je pisao Svajcarac pa ne treba ocekivati prorusku nastrojenost.
Danko SVIK VRS ::Drug pukovnik ::Još jedan sistem pored Su-34 je imao “krštenje” te 2008.g, Iskander.
Ali nešto drugo bi želio potencirati, siguran sam da Danko nije imao namjeru razviti raspravu naši-njihovi. Moja iskustva sa Gruzijcima su vrlo pozitivna, nije bezvraga ona priča o čuvenom gostoprimstvu svih tih naroda koji su se tamo smjestili. Ne treba se mješati i svrstavati, birati strane jer ovdje iz stanovišta Srbije kao države to zaista nije primjereno niti potrebno.
Političko vodstvo (instalirano) je dobilo svoje, ali narod gruzijski nikako ne treba etiketirati kao negativan.
Ne kažem da je etiketiran, ali preventivno navodim da Gruzijci, Gruzini, kako god, ne zaslužuju negativnu etiketu.
Gruzini su intervenisali protiv Osetina. Ali čim su Rusi odgovorili, gruzijski vojnici su odbili da se suprotstave Rusima, već su masovno počeli da napuštaju položaje i ostavljaju tehniku.
Gruzijski vojnik nije bio spreman da se suprotstavi Ruskom, pre svega jer su donedavno živeli u zajedničkoj državi i na kraju, zašto ne reći, bili su na istoj strani u Drugom svetskom ratu. Samo glupi gruzijski političari to nisu shvatili.
A bjesomucno su lupali po "svojima" jer su Ruski nastrojeni? Uz svo nuzno postovanje, nesto se tu neslaze....
Шта би било да ове стварно приме у НАТО?
Како могу уопште да их приме када нису решили проблем територије, а иако их приме то значи да ако зарате са осетијом НАТО мора да их брани.
Citat:Russia's PM @MedvedevRussiaE says Georgia’s accession to NATO may trigger "a terrible conflict"&lead to catastrophic consequences.
Medvedev comments come as reaction to NATO Sec.General @jensstoltenberg earlier statement reiterating intention to grant membership to Georgia.
